Trauma zuba nastaje izlaganjenjem zuba nekoj sili koja može biti jača ili slabija te uzrokovati lom tvrdog zubnog tkiva i/ili struktura koje fiksiraju zub u kosti. Sila koja uzrokuje traumu može biti direktna (pad s bicikla pri čemu zub direktno udara o tlo) ili indirektna (udarac u donju čeljust pri čemu donji zubi udaraju u gornje).

Svaka trauma zahteva hitnu intervenciju jer gubitak vremena smanjuje mogućnost uspešnosti spašavanja zuba.

Populacija koja je najviše sklona traumatskim povredama su deca. Ona su neprekidno fizički aktivna pa su padovi njihova svakodnevica. Uglavnom stradaju prednji zubi, pogotovo ako su nagnuti prema van, a zadnji vrlo retko.

Ponekad povrede izgledaju zastrašujuće upravo zbog oštećenja okolnih mekih tkiva – usne, područja oko usana, zubnog mesa. Javlja se jače krvarenje, no ako isperete ozlijeđeno područje običnom vodom, vide ćete da povreda nije strašna kao što se na prvi pogled čini.

Vrste trauma zuba

Traume zuba delimo na traume tvrdih zubnih tkiva i na traume potpornih struktura zubi. Možemo ih razlikovati po tome klima li se zub ili ne, odnosno nalazi li se u istom položaju kao i pre traume – ako ne, tada je uništena potpora zuba koja ga učvršćuje u kosti.

Traume tvrdih zubnih tkiva su prepoznatljive po odlomljenim delovima zuba. One opet mogu biti lakše i teže – teže su ako na preostalom delu zuba možemo uočiti točkicu krvi, odnosno otvorenu pulpu (živac zuba), lakše ako je otkrhnuto samo komadić cakline i dentina.

Traume tvrdih zubnih tkiva

• Napuknuće cakline – pukotine u caklini koje su vidljive golim okom, ali struktura zuba ostala je očuvana; terapija nije potrebna
• Prelom cakline – otkrhnut komadić cakline; terapija: ispoliraju se oštri rubovi na mjestu preloma
• Prelom cakline i dentina – otkrhnut deblji dio zuba, no živac je ostao čitav; terapija: ispun (plomba)
• Prelom cakline i dentina te oštećenje pulpe – vidljiva je krvava tačkica koja predstavlja otvorenu pulpu (živac); terapija: spašavanje pulpe ako je rana relativno čista te ako nije prošlo previše vremena od traume/lečenje zuba, tj. vađenje živca
• Prelom korena – lom može biti horizontalan ili vertikalan; u slučaju horizontalne frakture, zub se može pokušati spasiti repozicijom i pravilnim lečenjem (vađenjem živca). Ako je došlo do puknuća u prvoj trećini korena, spoljni deo se vadi, preostali deo korena se leči i endodontski puni, a zub nadograđuje kompozitnim kolčićem te prekriva zubnom krunicom. Frakturom dubljeg dijela korijena gornji dio zuba se leči i endodontski puni, a donji, manji dio, vadi se kirurškom operacijom (apikotomijom). No, ako je došlo do vertikalne frakture, morat će se izvaditi jer mu spasa nema.

Traume potpornih struktura zuba

Tkivo koje povezuje zub s kosti je parodontni ligament. Prilikom traume ligament pod silinom udarca može ostati oštećen i dovesti do pomaka zuba.

Zub može biti:

• raskliman (pomičan, ali nije pomaknut u stranu, jako kvari)
• delimično izbijen (vertikalno izlazi iz kosti, nalazi se iznad razine ostalih zuba)
• bočno istisnut (pomaknut u stranu pri čemu je ozlijeđena i okolna kost, jako krvari)
• utisnut (udubljen u kost, nalazi se ispod razine ostalih zuba)
• potpuno izbijen (u potpunosti izvan kosti)

Kako se leči trauma zuba

Za svaku navedenu situaciju postoji rešenje. Zub koji je traumatiziran i pomičan fiksira se tzv. splintom – metalnom žicom ili kompozitnim vlaknima koji imobiliziraju zub tokom 7 dana i potiču ga na oporavak.

Ako je zub pomaknut sa svoje prirodne pozicije, vratimo ga lagano na njegovo mesto te također imobiliziramo, ali na 2-3 nedelje. To vreme nam je potrebno da se oporavi parodontni ligament te ponovno uspostavi čvrsta veza zuba i kosti.

Uspešnost spašavanja zubi koji su potpuno izbijeni iz kosti ovisi o tome koliko dugo su van usta te u kakvom mediju su bili odloženi do dolaska kod stomatologa.

Unutar 2 sata od traume mogućnost spašavanja parodontnog ligamenta je relativno visoka. Međutim, pulpa zuba (živac) se u tom slučaju neće spasiti jer su traumom presečene krvne žile koje opskrbljuju zub, kao i njegov  živac. Iz tog razloga zub se mora lečiti jer će u protivnom taj mrtvi dio pulpe (stanice, krvne žile, živci) dovesti do upale ali i promene boje u sivo.

Kod mlečnih zuba i mladih trajnih zuba gdje nije došlo do završetka razvoja korena, ako unutar 30 min vratimo zub, moguće je da će se u njegovom korenu ponovno uspostaviti cirkulacija te će on završiti svoj rast. Za procenu stanja zuba i ligamenta te postavljanje dijagnoze obavezno je napraviti rendgensku snimku koja će pokazati postoji li fraktura, na kojem mestu, je li oštećen ligament, itd.

Važno je znati

Najbolji način kako transportirati izbijen zub jeste sama alveola, odnosno prirodno mesto zuba u njegovoj kosti. Međutim, dobar medij je takođe i mleko.

Loš izbor biti će suva maramica, obična voda ili alkohol, jer će tako zub dehidrirati i teže se prihvatiti nazad. Ako replantacija i ne uspe, izbijeni zub može služiti kao privremeno rešenje koje je fiksirano do izrade konačnog rada (zubni implanti ili most).

Ukoliko se nađete u nekoj od navedenih situacija, nemojte paničariti nego odmah reagujte. Krvarenje i eventualno prašinu s rane isperite običnom vodom da biste videli što od tkiva je povređeno.

Odmah se javite svom stomatologu koji će Vam postaviti dijagnozu i krenuti s pravodobnim i adekvatnim liječenjem u nameri da Vam spasi zub.