Strah od zubara, poznat kao dentofobija, jedan je od najčešćih razloga zbog kojih ljudi godinama odlažu neophodne stomatološke preglede i tretmane.

Često to nije samo strah od bola, već onaj uznemirujući osećaj bespomoćnosti dok sedite u tišini, osluškujući zvuk instrumenata koji u vama budi instinktivnu
želju za begom. Čekanje, nažalost, sa sobom nosi samo veće troškove i komplikovanije zahvate.

Inhalaciona sedacija, poznata i kao gas smejavac, omogućava vam da budete potpuno opušteni tokom tretmana, bez straha, bez napetosti i bez neprijatnih osećaja.

Šta je inhalaciona sedacija?

Inhalaciona sedacija je postupak opuštanja pacijenta udisanjem mešavine azot-suboksida (potpuno bezbednog i neškodljivog gasa koji se decenijama koristi u medicini) i kiseonika kroz malu masku koja se postavlja na nos.

Koristimo Baldus Touch aparat renomiranog nemačkog proizvođača kojim precizno doziramo mešavinu gasova i prilagođavamo je svakom pacijentu pojedinačno, kako bi se postigao optimalan nivo opuštenosti i komfora.

Inhalaciona-sedacija-aparat-Baldus-Touch

Kome je inhalaciona sedacija namenjena?

Inhalaciona sedacija predstavlja idealan izbor za pacijente koji žele potpuno bezbrižnu i opuštenu stomatološku intervenciju. Razmislite o njoj ako:

• Imate izražen strah od zubara ili stomatoloških instrumenata
• Strahujete od zvukova tokom zahvata (borera, aparata, sisaljke)
• Imate strah od igle ili primanja lokalne anestezije
• Imate izražen nagon za povraćanjem koji otežava stomatološke preglede
• Planirate oralno-hiruršku intervenciju i želite da budete maksimalno opušteni
• Vaše dete ima strah ili nelagodu od odlaska kod zubara i teško sarađuje tokom tretmana

Sedacija nije samo za one koji imaju „veliki“ strah. Čak i ako ste samo nervozni ili anksiozni, gas smejavac može boravak u ordinaciji pretvoriti u znatno prijatnije iskustvo.

Kako izgleda postupak sedacije?

Znamo da pacijenti koji imaju strah od zubara posebno vole da znaju šta ih tačno čeka. Zato vam opisujemo ceo proces inhalacione sedacije:

1 Razgovor pre tretmana

Pre svega, stomatolog razgovara sa vama o vašim strahovima, zdravstvenom stanju i eventualnim kontraindikacijama. Zajedno procenjujemo da li je sedacija pravo rešenje za vas.

2 Postavljanje maske

Na nos vam se postavlja mala, lagana maska kroz koju počinjete da udišete mešavinu azot-suboksida i kiseonika (potpuno bezbedno za vaše zdravlje). Maska je udobna i ne ometa komunikaciju.

3 Nastupanje efekta i monitoring

Već nakon nekoliko udisaja osećate topao, prijatan osećaj opuštenosti. Tokom celog trajanja intervencije, naš tim vrši kontinuirani monitoring vaših vitalnih parametara (puls, krvni pritisak, saturacija kiseonikom i respiratorni parametri), čime osiguravamo maksimalnu bezbednost i preciznu kontrolu procesa.

4 Stomatološki zahvat

Dok ste u stanju opuštenosti, stomatolog obavlja planirani zahvat. Vi ste budni, možete da komunicirate i da reagujete. Nema neprijatnih osećaja, nema panike.

5 Kraj sedacije

Već nakon nekoliko minuta udisanja čistog kiseonika na kraju intervencije, azot-suboksid brzo napušta organizam, vraćate se u normalno stanje i možete slobodno da nastavite sa svim svakodnevnim aktivnostima.

Nije toksičan, ne izaziva alergijske reakcije, ne akumulira se u organizmu i potpuno napušta telo odmah po završetku tretmana.

Bezbedna je za odrasle i za decu, posebno se preporučuje jer eliminiše strah i poboljšava saradnju tokom zahvata.

Kada inhalaciona sedacija nije preporučljiva?

Inhalaciona sedacija je bezbedna za veliku većinu pacijenata. Ipak, kao i svaki medicinski postupak, ima situacije u kojima je ne primenjujemo. Navodimo ih ovde jer verujemo da svaki pacijent zaslužuje potpune informacije pre nego što donese odluku. Sedacija nije preporučljiva ako:

• Ste u poslednjih 6 meseci imali operaciju oka
• Primate terapiju lekom Bleomycin
• Imate emfizem pluća ili plućne bule
• Imate dijagnozu pneumotoraksa ili ileusa Ste trudni, u bilo kom trimestru trudnoće

Ako se pronalazite u nekoj od ovih situacija, to ne znači da vam ne možemo pomoći. Postoje i drugi načini da vaš tretman bude što ugodniji, i o tome ćemo razgovarati na prvoj poseti.

Fistula i otok nisu samo prolazna pojava – oni su znak da je infekcija uznapredovala.

Roditelji često misle da mlečni zub nije potrebno lečiti jer će svakako ispasti. Međutim, mlečni zubi imaju veoma važnu ulogu u razvoju deteta. Oni čuvaju prostor za stalne zube, omogućavaju pravilno žvakanje, razvoj govora i doprinose zdravom razvoju vilica.

Zašto je važno reagovati na vreme?

Nelečena infekcija mlečnog zuba može dovesti do:

Zbog toga je pravovremena dijagnoza od presudnog značaja.

Kada je vađenje mlečnog zuba najbolje rešenje?

Ukoliko pregled i rendgenski snimak pokažu da se zub ne može uspešno lečiti ili da predstavlja trajni izvor infekcije, ekstrakcija postaje najbezbedniji terapijski izbor.

Vađenje mlečnog zuba u takvim situacijama ne znači gubitak, već predstavlja korak kojim se:

• uklanja infekcija,
• sprečavaju nove komplikacije,
• štiti zametak stalnog zuba,
• omogućava pravilan razvoj budućeg osmeha.

Naš cilj nije samo da izlečimo zub. Naš cilj je da zaštitimo zdravlje deteta.

Ako primetite otok, fistulu, bol ili bilo kakvu promenu oko mlečnog zuba, zakažite pregled što pre. Pravovremena reakcija je najbolja zaštita zdravlja i osmeha vašeg deteta.

Azot oksid (N₂O) je gas bez boje i mirisa, slatkastog ukusa i ukoliko se udiše izaziva dobro raspoloženje i smeh te je poznat kao „gas smejavac“. Smatra se najmanje toksičanim od svih poznatih opštih anestetika, jer se ne razgrađuje u organizmu, već se izbacuje nepromenjen. Ovaj gas deluje tako što se vezuje za krvne ćelije u plućima i putuje do mozga (slabo se rastvara u krvi), stvarajući osećaj dobrog raspoloženja.

Udisanjem ovog gasa kroz nos u roku od nekoliko minuta postajete opušteni, pri čemu su očuvane funkcije disanja, gutanja i verbalna komunikacija sa stomatologom.

Doza je individualna za svakog pacijenta, a aparat kompjuterski kontroliše količinu gasa i sprečava predoziranje.

Azot oksid se koristi u kombinaciji sa čistim kiseonikom (O2), tako što se na početku lagano povećava udeo azotnog oksida u udahnutom gasu sve do postizanja opuštenosti pacijenta. Po završetku intervencije se udiše čist kiseonik kako bi se u roku od nekoliko minuta izbacio sav azot oksid iz organizma.

Udisanje i izdisanje gasa se vrši na nos, kroz nazalnu masku, te je neophodno da pacijent može nesmetano da diše na nos.

Sedacija azotnim oksidom može se primenjivati kod pacijenata koji spadaju u I i II kategoriju ASA klasifikacije.

Pre sprovođenja svih vrsta sedacija vrši se klinički pregled i uvid u opšte zdravstveno stanje pacijenta, pregled postojeće medicinske dokumentacije (ako postoji), pregled od strane anesteziologa (po potrebi).

Takođe je neophodan pismeni pristanak pacijenta za sprovođenje sedacije.

Inhalaciona analgosedacija (upotreba „gasa smejavca“ ili azot-oksidula) je bezbedna metoda za opuštanje pacijenata sa strahom od zubara.

Pre nego što potpišete pismeni pristanak, važno je da razumete sledeće korake i obaveze:

1. Šta potpisujete

Potpisivanjem dokumenta o informisanom pristanku, vi potvrđujete da:

Vam je lekar objasnio prirodu procedure, njene prednosti (smanjenje straha i bola) i moguće rizike.

Ste obavestili stomatologa o svom zdravstvenom stanju, alergijama i lekovima koje uzimate.

Razumete da ćete tokom cele intervencije biti svesni, komunikativni i sposobni da pratite uputstva lekara.

2. Priprema pre dolaska

Ishrana: Preporučuje se lagan obrok nekoliko sati pre termina. Izbegavajte tešku hranu kako biste sprečili eventualnu mučninu.

Lekovi: Nastavite sa redovnom terapijom, osim ako vam lekar nije naglasio drugačije.

Zdravlje disajnih puteva: Važno je da možete da dišete na nos, jer se gas udiše kroz nosnu masku. Ako imate jaku prehladu ili zapušen nos, obavestite ordinaciju.

3. Tokom procedure

Dobićete masku preko nosa kroz koju udišete smešu azot-oksidula i kiseonika.

Osetićete blagu opuštenost, osećaj topline ili „lebdenja“, ali ostajete budni.

Lekar i anesteziolog prate vaše vitalne funkcije (puls, pritisak, zasićenost kiseonikom) tokom celog trajanja tretmana.

4. Oporavak i nakon tretmana

Efekat gasa prestaje skoro odmah nakon što prestanete da ga udišete (obično nakon 5-10 minuta čistog kiseonika).

Vožnja: Iako se pacijenti brzo oporavljaju, preporuka je da ne vozite bar 12 sati nakon intervencije, osim ako stomatolog proceni da je potpuni oporavak nastupio ranije.

Pratnja: Iako nije uvek obavezna kao kod intravenske sedacije, poželjno je da imate pratioca radi dodatne sigurnosti.

Kontraindikacije: Inhalaciona sedacija se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim bolestima pluća, u prvom tromesečju trudnoće ili kod osoba koje imaju alergiju na sastojke medicinskog gasa.

Lečenje

• Terapija osnovnog uzroka: upravljanje stresom, higijena sna, eventualno lekovi (ovo obavezno napomenuti uz konsultaciju sa lekarom).
• Izrada individualnog splinta (noćne udlage) – glavni korak, štiti zube i zglob.
• Korekcija zagrižaja (po potrebi ortodontski).

Ako prepoznajete ove simptome kod sebe, zakažite besplatan pregled da bismo proverili stanje zuba i predložili odgovarajuću terapiju.

Danas dijabetes nije retka bolest. Obuhvata 6 % svetske populacije. Iz tog razloga evo saveta u vezi između dijabetesa i oralnog zdravlja.

Ukratko, kad bismo opisivali dijabetes, rekli bismo da je hronična i neizlečiva bolest sa kojom se, ukoliko se dobro kontroliše i prilagodi način života, može dočekati duboka starost. Dijabetičari su specifični pacijenti jer nekad znaju o svojoj bolesti više od pojedinih lekara. Možemo slobodno reći da je za dobro kontrolisan ŠUK zaslužan isključivo sam pacijent koji je prihvatio svoju bolest prilagodivši način života oboljenju.

To je oboljenje u kojem se javlja metabolički poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, proteina i lipida. Nastaje zbog male količine hormona insulina kojeg proizvodi pankreas ili nemogućnosti organizma da ga pravilno upotrebi. Pomoću insulina naš organizam koristi šećer (glukozu) kao energiju za sve svoje ćelije. Tipična subjektivna smetnja je žeđ, obilno mokrenje i pojačan apetit. Opšta otpornost organizma je smanjena pa se eventualne infekcije u ustima teže kontrolišu i imaju teže posledice u slučaju neadekvatne ili nepravovremene terapije.

Zavisno od tipa oboljenja, dužine trajanja oboljenja i terapije javljaju se i različite promene u ustima.

Sporije zarastanje rana i produženo krvarenje nakon vađenja zuba ili hirurških zahvata zbog ateroskleroze (smanjene elastičnosti krvnih sudova)

Ublažavanje simptoma peckanja u ustima zbog smanjene količine pljuvačke postiže se, prvenstveno, dobrom oralnom higijenom što podrazumeva 2 puta dnevno pranje zuba i obavezno korišćenje zubnog konca. Preporučuje se češće uzimanje vode, te se u težim slučajevima primenjuje terapija sredstvima koja stimulišu stvaranje pljuvačke.

Ako se ne leči, upala prodire dublje u potpornu strukturu zuba što na kraju dovodi do destrukcije kosti. Rezultat je gubitak zuba. Rizik za nastanak težih oboljenja desni je veći ako je osoba sa dijabetesom i pušač, te neadekvatno održava oralnu higijenu.

Upala gingive izazvana neadekvatnom oralnom higijenom i nekontrolisanim ŠUK-om

Osobe sa dijabetesom koje imaju parodontopatiju teže postižu dobru kontrolu šećera u krvi – što može dovesti do neosetljivosti na insulin i do hronične upale. Upalu gingive pacijent sam može uočiti kao žarko crveno, otečeno i krvareće zubno meso na četkanje zuba ili najmanji dodir.

Glavni uzrok ovakve upale je loša oralna higijena, kako nepranje tako i nepravilno pranje zuba. Neadekvatne plombe (ispuni) na zubima, loši ili dotrajali protetski radovi (krunice, mostovi ili proteze) i karijes takođe pogoduju nastanku upale. Ključ za uspeh u zaustavljanju daljeg napredovanja oboljenja je redovna kontrola šećera u krvi i pravilno uzimanje terapije, dobra oralna higijena kao i poseta stomatologu svaka 3 meseca.

Saveti:

• Zakazujte pregled kod stomatologa ujutru nakon doručka i terapije
• Obavezno naglasite svom stomatologu ako bolujete od dijabetesa, jer će on pratiti vaše stanje tokom intervencije
• Ukoliko osetite nervozu, znojenje, žeđ, tremor ili mučninu tokom rada, signalizirajte stomatologu
• Ukoliko se pojavi i najmanja ranica u ustima (na gingivi, jeziku, oralnoj sluznici) potrebno je da se adekvatno sanira
• Ukoliko imate stare protetske nadoknade, potrebno ih je zameniti
• Održavajte redovnu oralnu higijenu
• Kontrole su obavezne na svaka tri meseca
• Dakle, kontrola ŠUK-a, dobra oralna higijena i redovne posete stomatologu.
• Bolujete li i vi od dijabetesa ili neko iz vaše okoline?

Krunica na implantatu je veštački zub koji se postavlja na zubni implantat, koji je prethodno hirurški ugrađen u kost vilice. Ona je vidljivi deo nadoknade i treba da imitira prirodan izgled zuba, kako po obliku, tako i po boji.

Materijali za krunice na implantatima:

Fiksiranje krunice na implant:

Prednosti krunice na implantatu:

• Obnavlja funkciju žvakanja: Omogućava normalno obavljanje funkcije žvakanja, što utiče na varenje i celokupno zdravlje.
• Vraća estetiku osmeha: Pruža prirodan izgled zuba, poboljšavajući samopouzdanje i osmeh.
• Sprečava pomeranje zuba: Sprečava pomeranje susednih zuba u prazan prostor nastao gubitkom zuba.
• Održava kost vilice: Sprečava resorpciju kosti vilice koja se javlja kada nema zuba.

Održavanje krunice na implantatu

Redovna oralna higijena:

Pranje zuba dva puta dnevno, korišćenje zubnog konca i interdentalnih četkica za čišćenje prostora između zuba.

Redovne kontrole kod stomatologa:

Preventivne posete stomatologu kako bi se proverilo stanje krunice i okolnog tkiva.

Dodatne informacije:

Pre ugradnje implanta i krunice, neophodno je sanirati sve probleme sa desnima i zubima kako bi se osigurala dugotrajnost i uspešnost nadoknade.

Period oseointegracije (srastanja implanta sa kosti) je važan za uspeh terapije.

Izbor između cementiranja i šrafljenja krunice zavisi od konkretnog slučaja i preporuke stomatologa.

Ako ste se informisali o zubnim implantima, verovatno ste naleteli na pojam abatmenta ili suprastrukture, ali niste znali o čemu se radi. U ovom članku ćemo objasniti o čemu je reč.

SUPRASTRUKTURA ILI ABATMENT JE VEZIVNI ELEMENT KOJI SE KORISTI DA VEŽE KRUNICU, MOST ILI PROTEZU NA UGRAĐENI ZUBNI IMPLANT.

Da li su abatment i suprastruktura isto?

Od čega se sastoje zubi implant?

Zubni implant je zamena za prirodni koren zuba, koji se hirurški ugrađuje u viličnu kost pacijenta, i koji u procesu koji se naziva oseointegracija stvara funkcionalnu i strukturnu vezu sa koštanim tkivom.

Uprošćeno rečeno, ovo znači da implant srasta u kost, i postaje njen integralni deo, odnosno da telo prihvata zubni implant kao svoj prirodni element.

Zbog ovoga se implanti proizvode od materijala koji su biokompatibilni i koji omogućuju da dođe do potpunog srastanja i smanjuju mogućnost da dođe do odbacivanja na najmanju moguću meru.

U praksi, samo nekoliko procenata implanata bude odbačeno. Materijal od kog se izrađuju zubni implanti najčešće je titanijum, a u poslednje vreme i kombinacija titanijuma i cirkonijuma.

Implanti se ugrađuju na mesto nedostajućeg zuba, i opterećuju se protetskim radom, najčešće krunicama ili mostovima kako bi se nadoknadio izgubljen zub ili više njih.

U slučaju da se radi o kompletnoj bezubosti vilice, više implanata, najčešće četiri ili šest, opterećuje se fiksnim protetskim radom koji nadoknađuje sve zube, u kombinovanom protetskom rešenju koje se naziva All-On-4 ili All-On-6.

Suprastruktura ili abatment je vezivni element koji se koristi da veže krunicu, most ili protezu na ugrađeni zubni implant.

ABATMENT može biti izrađen od različitih hipoalergenski materijala, kao što su titanijum, hirurški čelik, cirkonijum, ili zlato.

Keramički ili cirkonijumski abatmenti često su estetski bolje rešenje od metalnih, ali ih stomatolozi koriste sa oprezom jer njihova čvrstoća nije ni blizu čvrstoće titanijuma, zlata i drugih plemenitih materijala. Zbog toga su metalne suprastrukture najčešči izbor, posebno za kod implanata na mestu zadnjih zuba koji trpe veće opterećenje.

Optimalni rezultati u ovom kontekstu podrazumevaju da je rezultat ugradnje implanta zadovoljavajuć kako funkciononalno, pravilno raspoređujući opterećenje, tako i estetski, ugradnjom krunice protetskog rada koji stoji pod istim uglom i na način na koji bi stajao i prirodan zub. Naravno, sve ovo utiče i na dužinu trajanja samog implanta.

Krunica, most ili fiksni protetski rad (totalna proteza) najčešće se fiksira za abatment uz pomoć cementa, odnosno cementira se za abatment, na isti način kao što bi se fiksirao i na izbrušen prirodni zub, pripreljen za ugradnju krunice.

Pacijenti ne treba da brinu previše o abatmentima, jer zubni implanti u daleko najvećem broju slučajeva dolaze u kompletu sa zubnim implantom, od istog proizvođača i odgovaraju tipu i veličini implanta, ali i protetskom radu kojim će se implant kasnije opteretiti.

U zavisnosti od proteskog rada kojim će implant biti opterećen, zavisi i koji tip abatmenta će se koristiti, tj. neće biti korišćen isti abatment za implant opterećen krunicom i totalnom protezom, što u određenoj meri utiče na cenu implanta.

Najčešće su abatmenti namenjeni za nošenje totalne proteze nešto skuplji od onih namenjenih za vezivanje sa krunicama i mostovima.

Ugradnja implantata – implantacija – se uvek izvodi na isti način

Kod ugradnje implanta mogu postojati manje varijacije zbog individualnih opcija restauracije kao što su:

1. gubitak samo jednog zuba
2. broj preostalih zuba koje vredi sačuvati
3. fiksiranje trajnih zuba

Procedura tretmana ugradnje implantata sastoji se od nekoliko koraka:

Prvi korak – početni pregled

Drugi korak – ugradnja implantata

Treći korak – privremena restauracija

Nakon što je implantat ugrađen, prekriva se zubnim mesom. Taj proces omogućuje da se implantat poveže sa kosti i tako postaje čvrst i stabilan. Ako je stabilnost dobijena ovim procesom zadovoljila kriterijume, možemo odmah nakon ugradnje postaviti privremene zubne nadoknade.

Četvrti korak – trajne restauracije

Nakon nekoliko meseci privremena kruna se uklanja i počinje izrada trajne restauracije. Zubno meso se otvori te se ugrade trajne nadogradnje.

Razvijanje novih tehnologija i poboljšanje već ustaljenih metoda koje traje više od četiri decenije je garant za uspeh. Ovo je razlog što se naša ordinacija odlučila za Bredent system.

Zubni kamenac je tvrda naslaga koja se formira kada ostaci hrane i bakterije (dentalni plak), koje se nalaze na površini zuba, kalcifikuju i očvrsnu pod dejstvom minerala iz pljuvačke. Ovaj proces se odvija na površini zuba kao i ispod linije desni, što može dovesti do bolesti desni – parodontopatije.

Najčešća lokalizacija zubnog kamenca je na unutrašnjim površinama donjih prednjih zuba i spoljašnjim površinama gornjih bočnih zuba. Na tim mestima su prisutni izvodni kanali pljuvačnih žlezda tako da se meke naslage brže mineralizuju i očvrsnu.

Kako nastaje zubni kamenac i zašto ga treba ukloniti?

• Loša oralna higijena – nepravilno ili neredovno pranje zuba omogućava plaku da se akumulira i očvrsne.
• Sastav pljuvačke – ljudi sa većom koncentracijom minerala u pljuvački skloniji su bržem formiranju zubnog kamenca.
• Ishrana – konzumacija hrane bogate šećerima i ugljenim hidratima podstiče rast bakterija i stvaranje plaka.
• Pušenje – nikotin i katran iz cigareta doprinose bržem nakupljanju kamenca.
• Genetika – određeni ljudi mogu biti genetski predisponirani za brže stvaranje kamenca.

Zubni kamenac otežava a gotovo i onemogućava pravilno održavanje oralne higijene zuba. Takođe, postojanje zubnog kamenca iritira desni i dolazi do njihove upale (gingivitis), što vremenom može da dovede do povlačenja desni i parodontopatije.

Kako se uklanja kamenac?

Koliko često treba uklanjati zubni kamenac?

Redovno uklanjanje plaka pranjem zuba dva puta dnevno, korišćenjem zubnog konca, kao i posete stomatologu radi profesionalnog čišćenja, ključni su za sprečavanje formiranja zubnog kamenca i održavanje oralnog zdravlja.

Preporuke za uklanjanje zubnog kamenca variraju u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, ali opšte smernice su sledeće:

Redovna poseta stomatologu – preporučuje se profesionalno uklanjanje kamenca na svakih 6 meseci.

Redovniji tretmani pomažu u kontroli bolesti desni i sprečavanju ozbiljnijih problema.

Pojedinačne potrebe – neki ljudi prirodno stvaraju manje kamenca zahvaljujući genetskim faktorima, pravilnoj higijeni ili povoljnom sastavu pljuvačke. Kod njih stomatolog može preporučiti ređe čišćenje, ali najmanje jednom godišnje je obavezno.

Glavni simptom parodontopatije je jako krvarenje nakon pranja zuba ili upotrebe zubnog konca. Sve počinje zbog nastanja akumulacije bakterijskog plaka na površini zuba. Bakterijski plak je ekološki biofilm koji se sastoji od mnogih vrsta bakterija.

Poznata su četiri stadijuma:

Prvi (prodromalni) stadijum u razvitku parodontopatije predstavlja upala desni (gingivitis). Iako je upala desni zasebno oboljenje, ona predstavlja najavu parodontopatije.

Mi vas obučavamo ispravnoj tehnici pranja zuba, i  individualno prilagođavamo upotrebu pomoćnih sredstava (konac za zube, interdentalne četkice, waterpik-oralni tuš, itd.) za oralnu higijenu.

Ipak, tada se još može smatrati da je oboljenje u početnom stadijumu, pa se lečenje može obaviti na jednostavan i lak način kao i u slučaju gingivitisa i obradom parodontalnih džepova. Poželjno je ponekad, ukoliko stomatolog proceni da za tim ima potrebe, obradu parodontalnih džepova upotpuniti lokalnim antibioticima u vidu gelova i/ili dentalnim laserom.

Uz lokalnu aplikaciju gela nema neželjenih dejstva sistemskih antibiotika. Gel ima produženo dejstvo 7-12 dana. Dentalni laser ima antibakterijsko i antiinflamatorno dejstvo i na potpuno bezbolan način uklanja bakterije iz parodontalnih džepova. Takođe, laser doprinosi pripajanju desni za zube što sprečava pojavu novih džepova i produžava efekat terapije. Iz tog razloga se danas i smatra najsavremenijim pristupom lečenja parodontopatije. Naša ordinacija pruža mogućnost laserske terapije, uz koji, kao i uz pojačanu oralnu higijenu pacijent može u potpunosti zaustaviti razvitak parodontopatije u ovom stadijumu.

Terapija u ovom stadijumu moguća je jedino hirurškom intervencijom (režanj operacijom). Džepovima se obzirom na stepen destrukcije i povlačenja kosti više ne može pristupiti konzervativno, nego je potrebno hirurškim putem očistiti džepove i kost oko zuba. Izgubljenu kost u tom slučaju nadoknađujemo veštačkom kosti, a zarastanje možemo da ubrzavam PRF preparatima dobijenim iz krvi pacijenta i na taj način zubima vraćamo izgubljenu stabilnost.

Četvrti (terminalni) stadijum je krajnji stadijum kod kojeg se vilična kost u velikoj meri povukla, zubi se više ne mogu sačuvati i dolazi do njihovog gubitka. U ovom stadijumu na žalost zubu nema pomoći. Protetika u ovom slučaju može pružiti makar neku utehu pacijentu.

Parodontopatija je oboljenje koje se ne može u potpunosti izlečiti, ono se ipak može zaustaviti ukoliko se na vreme primete simptomi. Cilj terapije je da se bolest zaustavi što ranije, kako bi stepen destrukcije i šteta po zdravlje zuba bila što manja. Nakon dijagnoze parodontopatije i terapije jako su bitne redovne kontrole.

Ako imate bilo koji od simptoma i znakova parodontopatije obavezno se obratite svom stomatologu.

Koji su najčešći simptomi parodontopatije?

• Krvarenje desni
• Osećaj trnjenja ili pečenja u desnima
• Osećaj stranog tela između zuba
• Preosetljivost ogoljenih korenova zuba na različite nadražaje
• Zadah iz usta (halitosis)
• “Bljutav” ukus u ustima
• Labavljenje zuba

Koji su znaci parodontopatije?

• Inflamacija (zapaljenje) gingive
• Recesija (povlačenje) gingive
• Parodontalni džepovi
• Subgingivalni konkrementi (kamenac)
• Labavljenje zuba
• Patološka migracija zuba
• Promena položaja zuba