Bio art je jedan od artikulacionih sistema i dobro poznato ime među protetičarima u celom svetu.

 Prema novijim istraživanjima na svetu oko 155.000 stručnjaka koristi Bio art artikulatore sa obraznim lukom.

Dobra funkcionalna protetska nadoknada u velikoj meri zavisi od usklađenog timskog rada stomatologa i zubnog tehničara. Činjenica je da se neke informacije gube od vrata ordinacije do praga zubotehničke laboratorije. Iz ovog razloga bitno je formulisati šta je u stvari glavni cilj u izradi protetskih nadoknada.

Glavni cilj

Vratiti funkciju izgubljenih zuba (funkcija se definiše okluzijom i artikulacijom).

• Okluzija prvenstveno znači odgovarajući kontakt zuba, dodir griznih površina.
• Artikulacija je odgovarajuće kretanje donjeg zubnog niza u odnosu na gornji koji je nepokretan.

Ova dva pojma zajednički označavaju funkcionalnost, sposobnost pacijenta da kvalitetno žvaće.

Zadatak stomatologa je da:

– pošalje tehničaru precizno određene podatke o odnosima u ustima.
– obezbedi tačno uzimanje i prenos podataka u laboratoriske uslove.
– nadoknadu izrađenu od strane zubnog tehničara, pomoću sitnih korekcija dovede u funkciju.

Zadatak zubnog tehničara je da:

• sa sistemom modela ne kvari dobijene precizne podatke (da isključi faktor ekspanzije gipsa).
• koristi precizan artikulator, uz pomoć kojeg može (sa individualnim podacima) da „dočara pacijenta“.
• prilikom izrade nadoknade primenjuje funkcionalne i prirodnu modelaciju griznih površina, sa pravilnom okluzijom i odgovarajućim putanjama artikulacije.

Šta je cilj registracije sa obraznim lukom u ordinaciji?
Kako se precizna registracija prenosi u artikulator u zubnoj laboratoriji?

To nije ni zagrižaj, ni rešavanje problema okluzije i artikulacije, nego preduslov dobrih rezultata.

Postavljanje Bio art obraznog luka (u ordinaciji)

1. Prvi korak – Na registracionoj ploči, na tri mesta postavljamo termoplastični materijal. Sve to adaptiramo na gornji zubni niz. U slučaju bezubosti, ploča se ugrađuje u individualnu kašiku, i registracija se vrši nakon uzimanja individualnog otiska. Okvir obraznog luka postavljamo u ušni kanal a dobijenu situaciju fiksiramo pomoću dva vijka.
2. Drugi korak – Naslon za nos fiksiramo tako što kožu čela povučemo nagore, a drugom rukom fiksiramo vijak nožnog naslona na gnatometrijsku tačku nasion (najdublja tačka konkaviteta nosa).
3. Treći korak – Zglob obraznog luka priključujemo sa pločom u ustima i fiksiramo na odrađenom mestu.
4. Četvrti korak – Zglob obraznog luka fiksiramo pomoću centralnog vijka.
5. Peti korak – Uklanjamo obrazni luk sa pacijenta, a sa obraznog luka skidamo zglobni nastavak sa pločom. Samo zglob i ploču šaljemo u laboratoriju.
   Postavljanje podataka uz pomoć registrata Bioa art artikulator ( u laboratoriji ) Zglobni nastavak fiksiramo u prenosnom postolju. Ovaj utvrđeni položaj se prenosi u artikulator. Na registracionu ploču položimo gornji model i vršimo artikulaciju pomoću artikulacijskog gipsa.
   Posle toga otklanjamo registracionu ploču, i kao zadnji korak ugipsavamo donji model.

Kao rezultat dobijamo identičnu situaciju iz usta pacijenta, ali predočenu u artikulatoru. Sa obraznim lukom i artikulatorom srednjih vrednosti želimo prvenstveno uporediti da li se vodeća putanja prilikom artikulacijskih kretnji ocrtava na istom mestu. Prilikom artikulacijskih kretnji u artikulatoru srednjih vrednosti, ne ocrtava se cela vodeća putanja.

U slučaju nedostatka podataka, zubni tehničar nije u mogućnosti da dobro artikuliše svoj rad, i nije ni svestan problema. Prenos podataka sa obraznim lukom obezbeđuje mnogo bolje rezultate.

Bez obzira da li se radi o izradi totalne proteze ili samo jedne solo krune, obrazni luk I artikulator su imperativ za dobru funkciju.Brinite o svom zdravlju. Tim ,,Medentine Digital” vas poziva da dva puta godišnje obavezno posećujete svog’ stomatologa.

ZAKAŽITE PREGLED

Dentalna fotografija, danas predstavlja neizostavan deo dijagnostičkog protokola kod svakog pacijenta.

Ranijih godina dentalne fotografije su se smatrale luksuzom s obzirom na činjenicu da je proces fotografsanja i razvijanja slika bio dosta skup, te da slike nisu bile vidljive odmah. No danas je, zahvaljujući razvoju digitalne fotografije, fotografska dokumentacija neizostavna.

Fotografije predstavljaju zakonsku dokumentaciju, neinvazivne su i pomažu u postavljanju kliničke dijagnoze, pri izradi plana terapije ali i pri praćenju toka terapije ili progresije bolesti. Ujedno fotografije doprinose individualiziranju planiranja terapije i omogućavaju aktivno učešće pacijenta u izradi plana terapije, naročito kod estetskih zahvata.

Tehnike snimanja

Tehnike snimanja fotografija bi trebale biti standardizovane: snimljene uvek sa iste udaljenosti, uz isti izvor svetla, uz uvek isti položaj pacijenta . Primarna upotreba fotografija u svakodnevnoj praksi je vrsta dijagnostičkog sredstva. Nakon izvršenog pregleda pacijenta i analize rendgenskih snimaka, uz fotografije je moguće izvršiti dodatne analize i dopuniti kliničku sliku s ciljem boljeg planiranja terapije. U nekim slučajevima, kao što je to npr. kod razvojnih anomalija gleđi, lakše je postaviti definitivnu dijagnozu na fotografijama, a ponekad je i lakša detekcija početnih karioznih lezija.

Jedna od prednosti fotografija je i u slučajevima telemedicine. S obzirom na to da dostupnost sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite nije uvek jednaka (zavisi od socioekonomskih i demografskih odlika države), prednost fotografija je u tome što ih je jednostavno proslediti u specijalističke ustanove i time pružiti adekvatno lečenje i informaciju pacijentu.

Klinička upotreba fotografija u ortodonciji je višestruka.

Ortodontski set fotografija se sastoji iz 8 fotografija (3 ekstraoralne i 5 intraoralnih fotografija).

Osim ovih standarizovanih fotografija preporučuje se uvek pre početka ortodontske terapije načiniti i slike svih razvojnih anomalija zuba ili promena mekih tkiva. Ekstraoralne fotografije nam omogućavaju analizu mekih tkiva lica, kao i odnos zuba i usana prilikom dinamičnih kretnji (osmeh, grimasa i sl.), dok na intraoralnim fotografijama možemo izvršiti analizu strukture zuba, te odnosa zuba i desni. Ovakav pristup planiranju terapije je socijalno prihvatljiviji jer uzima u obzir sve parametre okluzije (funkcionalne, estetske) koji nisu vidljivi na modelima ili rtg snimcima. Značajno je napomenuti da se sve ove analize vrše bez prisustva pacijenta drugih distrakcija.

Danas neizostavan deo terapije je i razgovor s pacijentom (roditeljem).

Vizualiziranje ishoda terapije i terapijskih učinaka značajno pomaže da pacijent shvati šta će se zapravo desiti tokom terapije, nezavisno o tome da li se radi o restaurativnom tretmanu ili ortodontskom tretmanu. Velika prednost fotografije je što se progres terapije može pratiti kroz faze i što može se načiniti mnogo fotografija bez štetnosti za pacijenta.

Preporuka je da se fotografije rade pre početka restaurativnog tretmana, neposredno nakon završetka, te na kontrolnim pregledima jer se tako mogu dobiti kvalitetne i referentne informacije u proceni restauracije. Iste smernice se mogu koristiti za sve vrste stomatoloških intervencija.

Sudskomedicinski aspekt dentalne fotografije

Sudska medicina se primarno bavi pravnim kontekstom zdravlja i života. Čini platformu za pružanje pravne pomoći koja se tiče medicinskih pitanja. Unutar te oblasti sve više se razvija forenzična dentalna medicina koja se bavi utvrđivanjem starosti i identiteta (osoba, tela ili dela tela), analizom ljudskog ugriza, utvrđivanjem odgovornosti i nemara doktora dentalne medicine i sl.

Fotografije imaju važnu ulogu unutar sudske medicine s obzirom na to da je uobičajena medicinska dokumentacija često komplikovana za tumačenje od strane nemedicinskog osoblja (rtg snimci, gipsani modeli i sl.).

Fotografije su jasne, razumljive i daju dovoljno informacija o stanju pre i stanju nakon intervencije, te se mogu jednostavno koristiti u sudskomedicinske svrhe. U novije vreme postoje i posebni programi koji omogućavaju da se izvrši provera fotografija, u smislu utvrđivanja da nije bilo nekih izmena i „doterivanja“ fotografija, što ih čini verodostojnim i pogodnim za korištenje u sudskomedicinske svrhe.Brinite o svom oralnom zdravlju.

ZAKAŽITE PREGLED.

Pitanje koje mnoge intrigira. Od davnina ljudi su brinuli o svojim zubima, tako da se potreba za ovom profesijom javila veoma rano.

Prema istorijskim podacima ona je postojala još 3000. godine pre Nove ere u starom Egiptu. Bila je, čak, regulisana zakonom na Ebersovom papirusu. Kao dokaz o postojanju pronađeni su i stomatološki materijali koji su u to vreme korišćeni.

Nažalost, od cenjenih uglednih ljudi u Rimskom carstvu, stomatološka profesija u Srednjem veku je spojena sa drugim. Verovali ili ne, sve do 1215. godine berberi su smeli da vade zube, zatim su ih zamenili kovači, vlasuljari, apotekari, juveliri…

U 14. veku nastali su tzv. profesionalni “čupači zuba”, da bi se četiri veka kasnije, sa postavljanjem temelja moderne stomatologije, pojavio i stomatolog kao potpuno zasebna profesija.

I u Srbiji je ovaj razvoj obeležio stomatologiju kroz istoriju. Ipak, ono što je karakteristično jeste pojava dva naziva za isto zanimanje. Kako je naš jezik bogat sinonimima mnoge ne čudi njihovo poistovećivanje u svakodnevnom govoru.

Zašto se zubar zove stomatolog?
Da li je to opravdano?

Istorijski gledano, zubar i stomatolog nisu se oduvek smatrali istom profesijom. Naime, sve do sredine 20. veka postojali su samo zubari.

Odnosno, postojala je samo srednja zubarska škola. Za upis u nju bilo je neophodno završiti osnovnu školu, ali i dva razreda gimnazije, što znači da je srednjoškolsko obrazovanje za zvanje zubara trajalo ukupno pet godina.

Osim nje, postojala je i viša zubarska škola. Školovanje na njoj je trajalo dve godine, a po završetku dobijala se diploma višeg zubara. Tek osnivanjem stomatološkog fakulteta zvanično se kod nas pojavilo zvanje stomatologa, tj. doktora stomatologije.

Vremenom, školovanje stomatologa postaje sve složenije, pa se po opsegu i trajanju izjednačava sa školovanjem lekara. Zapravo, prve dve godine na ovom fakultetu obuhvataju niz predmeta opšte medicine, kao što su anatomija, patologija, fiziologija…

Da li su u stručnoj literaturi zubar i stomatolog isti pojmovi?

Odgovor na pitanje: „zašto se zubar zove stomatolog“ treba posmatrati i sa stručne strane.

Iako u svakodnevnom govoru, medijima, pa i u rečnicima oba pojma označavaju istu profesiju, morate znati da nisu istovetni. Kao što sam naziv kaže, zubar je orijentisan samo na zub, dok stomatolog ima šire polje delovanja. Tačnije, on je kvalifikovan za lečenje bolesti zuba, desni, vilice i usne duplje.

Zbog toga postoji niz specijalizacija koje dublje proučavaju pojedine oblasti i stomatološke probleme. Specijalista parodontologije i oralne medicine bavi se oboljenjima nepca, jezika, sluzokože…Specijalista dečije i preventivne stomatologije nastoji da obezbijedi pravilan rast i razvoj, kao i očuvanje zdravlja zuba najmlađih.

Ispravljanje nepravilnog položaja zuba, razvoja vilice i anomalija zadatak je specijaliste ortodoncije, a oralno hirurški zahvati pripadaju specijalisti oralne hirurgije.

Upravo su ove razlike dovele da se zubar, neretko, posmatra kao zanat ili profesionalnim praktičarem stomatologije. Samim tim i poistovećivanje sa stomatologom je potpuno netačno, nepotpuno, neprecizno. Možemo slobodno reći i degradirajuće za stomatologiju.

Izvor: ordinacija Lumident studio

18-19. septembar, Stomatološki fakultet Beograd, Rankeova 4.

Naš tim je uzeo aktivno učešće na ovom simpozijumu sa stručnim radom “PREDNOSTI IZRADE DIGITALNE PROTEZE KOD BEZUBIH PACIJENATA” a u saradnji sa dugogodišnjim saradnikom Anom Jovanović iz zubne laboratorije ,,Adentica”.

Svrha rada je bila da se po prvi put u Srbiji predstave prednosti digitalne izrade proteze koja ima značajne prednosti u odnosu na dosadašnji način izrade.

Kako se ove godine simpozijum odvija online naš tim će naredna dva dana aktivno pratiti predavanja. Zakažite svoj termin već danas.

ZAKAŽITE TERMIN

Šta podrazumeva preventivna stomatologija?

Preventivna stomatologija je posebna grana koja se bavi očuvanjem vaših zuba, tj. prevencijom od nastanka oboljenja zuba i usne duplje.

Koliki značaj ima preventivna stomatologija ukazuje i definicija Svetske zdravstvene organizacije, koja upravo ovu oblast stavlja na prvo mesto, jer ona obezbeđuje dugotrajno oralno zdravlje, a samim tim unapređuje i kvalitet života ljudi.

Imajući u vidu da su karijes i parorontopatija vodeći stomatološki problemi savremenog društva, svaki stomatolog veliku pažnju posvećuje edukaciju pacijenata o prevenciji nastanka bolesti kao najboljem načinu za  očuvanje zdravlja.

Preventivna stomatologija je kompleksna nauka

Preventivna stomatologija u različitim zemljama se naziva različito – “stomatološka zaštita u zajednici” (Community dentistry), “oralno zdravlje u zajednici” (Community oral health), “oralno zdravlje zajednice” (Public oral health).

Bez obzira na drugačiju terminologiju glavni cilj je isti – pružanje najefikasnijih, proverenih mera i sredstava za prevenciju oralnih oboljenja.

Na osnovu naučnih činjenica o etiologiji oralnih oboljenja rasvetljavaju se problemi vezani za zaštitu oralnog zdravlja. Što podrazumeva kombinaciju aktivnosti različitih stomatoloških, medicinskih i društvenih disciplina, kao što je sociologija, psihologija, epidemiologija, statistika, zdravstveno vaspitanje itd.

Preventivna stomatologija se deli na tri dela:

Primarna obuhvata očuvanje zdravlja primenom preventivnih metoda i zaustavljanje započetog oboljenja;

Sekundarna preventivna stomatologija se odnosi na tretmane kako bi se restaurisalo izgubljeno tkivo;

Tercijarna prevencija podrazumeva mere kojima se potpuno izgubljena tkiva zamenjuju, a zatim i rehabilitaciju pacijenta za normalan život.

Preventivna stomatologija polazi od načina života

Lepi i zdravi zubi su odraz našeg načina života. Odnosno, pravilno pranje zuba je prvi korak u prevenciji. Jedino na taj način možete sprečiti razvoj karijesa i mekih tkiva.

Stručnjaci savetuju da zube peremo najmanje dva puta dnevno po 3 minuta. Takođe, neophodna je i pravilna tehnika iščetkavanja kako bi se otklonili svi ostaci hrane koji, kasnije, mogu da formiraju zubni plak.

S obzirom da zdrave navike stičemo od najranijih dana, veoma je važno da oralna higijena kod dece počne još pre pojave mlečnih zuba.

Osim lične higijene, i hrana koju unosimo utiče na očuvanje naših zuba. Balansirani unos minerala, vitamina i drugih hranjivih materija, uz izbegavanje preterane konzumacije šećera i veštačkih zaslađivača je pravo rešenje ne samo da zdrave zube, već za čitav organizam.

Preventivna stomatologija ukazuje na značaj redovne kontrole

Glavni “krivac” za nastanak karijesa jeste zubni plak. Naime, bakterije razlažu ostatke hrane, stvarajući kiselinu koja deluje na površinu zuba i slabi njegovu čvrstinu.

Taloženjem plaka obrazuje se zubni kamenac. Ne samo da izgleda ružno, već dovodi do mnogih problema – počev od neprijatnog daha pa do ozbiljne parodontopatije.

Zbog toga preventivna stomatologija obuhvata skidanje kamenca sa zuba prilikom redovne kontrole kod stomatologa.

Preventivna stomatologija – zalivanje fisura

Zalivanje fisura je efikasna prevencija kod osoba sa izraženim kvržicama na griznim površinama zuba molara i premolara. Ovom tehnikom se sprečava skupljanje i zadržavanje hrane na mestima koja su nepristupačna za klasično mehaničko čišćenje četkicom.

Zalivanje fisura mora se nakon određenog vremena obnoviti kako bi se sačuvali molari.

Preventivna stomatologija – fluorisanje zuba

Fluorisanje zuba je posebna mera profesionalnog ojačavanja zuba. Kako fluoridi imaju značajnu ulogu u ojačavanju, ali i lečenju početnog karijesa, uzimanje malih, propisanih količina ovog minerala čini zubnu gleđ otpornijom.

Precedura je jednostavna i bezbolna, a postupak se ponavlja 2 do 3 puta godišnje. Pored profesionalnog, preporučljivo je unošenje fluorida prirodnim putem preko hrane. Naročito u periodu trudnoće.