Zubni implantat predstavlja zamenu za izgubljeni zub i uvrće se u kost vilice da bi vremenom srastao sa njom. Napravljen je od titanijuma i idealan je za pacijente koji imaju dobru oralnu higijenu, a izgubili su jedan ili više zuba iz različitih razloga (trauma, parodontopatija, neuspešno lečenje). Zubni implantati se nameću kao najbolje rešenje u slučaju nedostatka jednog ili više zuba kao i u slučaju nedostatka svih zuba u vilici.

Osnovna prednost zubnih implanata, u slučaju kada pacijentu nedostaje samo jedan zub, jeste ta što se izbegava brušenje susednih zuba koje je neophodno kod popunjavanja praznog prostora putem izrade zubnog mosta. Na ovaj način čuvaju se prirodni zubi, a nadoknadjuje se estetski nedostatak.

Takodje, zubni implantati predstavljaju jedinu mogućnost dobijanja fiksnog protetskog rada kod pacijenata sa totalnom bezubosti. Takvi pacijenti ne moraju više da nose totalne proteze koje u nekim slučajevima mogu biti vrlo teške za nošenje i prihvatanje, pogotovo kod pacijenta kod kojih su loši uslovi za izradu proteza.

Ugradnja zubnog implantata podrazumeva ugradnju sledeće tri celine:

• Titanijumskog šrafa koji se postavlja u viličnu kost;
• Abatmenta koji predstavlja vezu između ugrađenog šrafa i krunice;
• Krunice koja je jedini vidljivi deo implantata i koja se postavlja na abatment.

Kliničke studije potvrđuju da je uspešnost postavljanja implantata 90-100%,na 10 godina. Taj mali procenat neuspešnosti, nastaje obično odmah po ugradnji, usled različitih faktora. Ukoliko se pacijent pridržava saveta koji mu je stomatolog dao i održava adekvatnu oralnu higijenu, jednom dobro integrisan implantat ima odličnu prognozu.

Kliničke studije potvrđuju da je uspešnost postavljanja implantata 90-100%,na 10 godina. Taj mali procenat neuspešnosti, nastaje obično odmah po ugradnji, usled različitih faktora. Ukoliko se pacijent pridržava saveta koji mu je stomatolog dao i održava adekvatnu oralnu higijenu, jednom dobro integrisan implantat ima odličnu prognozu.

Nedovoljna količina kosti i njen kvalitet mogu biti kontraindikacija za postavljanje implantata. U takvim slučajevima pristupa se dodatnoj hirurškoj proceduri nadogradnje veštačke kosti (augmentacija). Takođe i lose opšte zdravstveno stanje, kao i pacijenti kod kojih je nemoguće uspostaviti adekvatnu oralnu higijenu, mogu ugroziti uspešnost implantne rehabilitacije.