ALVEOLIT ili ALVEOLITIS predstavlja poremećaj zarastanja rane nakon vađenja nekog zuba tj. poremećaj stvaranja krvnog ugruška na mestu ekstrahovanog zuba.
Iako on za stomatologe ne predstavlja veliki problem, neprijatna je komplikacija za pacijenta . Karakteriše se izraženim bolovima i velikom osetljivošću i to na najmanju gestikulaciju, mimiku lica i termički nadražaj. U literaturi je poznat i kao „dry socket“ tj. suva čašica. Njegova frekvenca prema zvaničnim svetskim istraživanjima iznosi 1,2% – 2% slučajeva nakon ekstrakcije zuba. Najveći broj izvora objavljuje da se češće javlja nakon vađenja zuba u donjoj vilici ali postoje i literaturni navodi da je njegova učestalost izraženija u gornjoj vilici. Alveolitis je češći kod muškaraca i ima sezonsku predilekciju – češće se javlja u proleće u odnosu na druga godišnja doba.
ALVEOLITIS-KLINIČKA SLIKA
Klinička slika alveolitisa sa svim simptomima najčešće se ne opaža u prva dva dana nakon ekstrakcije zuba i javlja se dva do tri dana nakon vađenja zuba. Najupečatljivija promena je, pored intezivnog bola, odsustvo normalnog koaguluma tj. krvnog ugruška u čašici u kojoj je bio zub. Alveola je ispunjena ili slabim, sivim ugruškom koji neprijatno miriše ili je potpuno prazna te je eksponirana kost. Upravo ova činjenica objašnjava zašto je ovo veoma bolna komplikacija. Kako se u zidovima čašice nalaze nervni završeci, ukoliko ne budu pokriveni krvnim ugruškom, biće veoma bolni i na najmanji podražaj. Ono što je najbitnije za alveolitis jeste da on NE predstavlja infekciju.
Alveolitis je u suštini poremećaj u stvaranju zdravog koaguluma. Etiologija nastanka alveolitisa još se u potpunosti ne zna. Zbog toga što se ne zna uzrok alveolitisa, samim tim se ne mogu ni preduzeti mere kojima bi smo sprečili nastanak alveolisa. Pri vađenju zuba uvek zub treba ukloniti sa što manje trauma po kost i okolna meka tkiva. Tada se smanjuje mogućnost da dođe do poremećaja krvavljenja (što je neophodno pri obrazovanju normalnog koaguluma) jer se većina teorija oslanja da je upravo to uzrok alveolita. Postoje neke teorije o poremećaju cirkulacije u alveoli ali ni jedna od teorija nije u potpunosti potvrđena.
Neophodno je da stomatolog , posle vadjenja zuba, sačeka da se alveola ispuni krvlju ,a ne pljuvačkom. Ako je aveola suva neophodno je isprovocirati krvarenje. Kao što je već rečeno, alveolitis predstavlja poremećaj organizma da stvori u datom trenutku normalan koagulum. Alveola je ispunjena raspadnutim i rastresitim koagulumom, koji je prljavo sive boje,neprijatnog mirisa i koji se vrlo lako kida pincetom(alveolitis exudativa), mada alveola moze da bude i potpuno prazna(alveolitis sicca). Sve intervencije koje se rade u smislu lečenja alveolitisa ,a to su uklanjanje “lošeg” koaguluma, ispiranje alveole, provociranje krvavljenja (zarad stvaranja novog koaguluma) kao i postavljanje medikamenata rade se uz upotrebu lokalne anestezije.
CILJ TERAPIJE ALVEOLITISA
Cilj terapije alveolitisa je formiranje vitalnog, elasticnog i kompaktnog koaguluma koji treba u potpunosti da ispunjava ranu i smanji neprijatan bol pacijentu. To se postize uklanjanjem delova raspadnutog koaguluma iz alveole kiretom, isprovocira se krvarenje sa kostane površine alveole. Rana se ispira mlakim fizioloskim rastvorom a u alveolu se aplikuje neko medikamentno sredstvo koje ce smanjiti ili suzbiti bol, obicno neki medikament koji se resorbuje (na primer Alvogyl) ili jodoform-traka nakvasena rastvorom Chlumskog.
Naša dugogodišnja praksa pokazuje da se lečenje alveolitisa ubrzava ekstraoralnom stimulacijom infracrvenim zracima ili zracima sunčeve svetlosti ( Bioptron lampa) dva puta dnevno po 20 minuta, čime se postize vazodilatacija i biostimulacija a samim tim i bolja prokrvljenost alveole.