Stomatološka proteza je zamena za izgubljene zube i njihovo okolno tkivo. Prave se tako da lice na vaše prirodne zube i čak da ulepšaju osmeh.

Postoji dve vrste proteza: parcijalne i totalne proteze.
Totalne proteze  se koriste ukoliko nije ostao ni jedan zub u vilici, dok se parcijalne proteze  koriste ako je nešto od prirodnih zuba ostalo u vilici. Uloga parcijalnih proteza nije samo da popune prostor izgubljenih zuba već i da se spreči pomeranje preostalih zuba.
Parcijalne i totalne proteze su otporne “naprave” i mogu trajati više godina. Ponekad su potrebne vremenom korekcije i popravke zbog stalnog korištenja.

Proces izrade parcijalne i totalne proteze zahteva više dolazaka u ordinaciju koji su raspoređeni na oko 2 nedelje. Uzimaju se precizni otisci vaših vilica da bi se napravile proteze koje samo Vama odgovaraju. Potrebno je par dolazaka radi probe da se osigura prikladan oblik, boja i pasovanje. Prilikom poslednjeg dolaska stomatolog predaje protezu i vrši poslednje dorade radi osiguravanja komotnog i prirodnog ležanja proteze.

Prirodno je osećati povećano lučenje pljuvačke, početno žuljanje na pojedinim mestima, otežan govor i žvakanje. To su sve prolazne pojave jer se u roku od par dana okolni misici naviknu na novo strano telo u ustima. Mozda ćete zahtevati dodatne korekcije i ne ustručavajte se posetiti svog stomatologa.

Dobijate instrukcije odrzavanja i predlog kontrole na svakih 6 meseci. Dobra oralna higijena i ispravne navike u jelu i održavanju će održati vašu novu protezu dugo vremena.

U našoj ordinaciji totalne proteze pravimo od tri vrste materijala. Vrlo često pacijent ne može da sam izabere od kog materijala će biti izrađena njegova buduća proteza ( Jer u stomatologiji ne važe pravilo „Što skuplje – to bolje“ ). Uslovi u ustima pacijenta i njegovo opšte zdravsteno stanje diktiraju da li će proteza biti akrilatna, akrilatna sa metalnom bazom ili polian.

Akrilatna totalna proteza izrađena je od akrilata, plastike.
Iako u estetskom smislu zadovoljava sve kriterijume, fukcionalno ne opterećuju vilične kosti na fiziološki način što dovodi do njene resorpcije.Totalne proteze su najmanje ugodno rešenje za pacijenta. Gornja totalna proteza je stabilnija od donje jer je gornja vilica stabilna i ne pomera se, a može da se stvori i vakuum između proteze i sluzokože (sile adhezije) koji obezbeđuje dodatnu stabilnost. Zbog činjenice da prekriva čitavo nepce umanjuje čulo ukusa i neophodan je period adaptacije na njeno prisustvo u ustima.Donja proteza je problematičnija jer se donja vilica pomera što stvara osećaj nelagode i stalnog „šetanja“.

Akrilatna totalna proteza sa metalnom bazom najčesce se savetuje pacijentima koji škripe zubima, imaju snažne žvakaćne mišice ili im je anatomija usne duplje takva da se predviđa pucanje proteze, ukoliko nije ojačana metalom ( urođeno nepovoljni skeletni odnosi između gornje i donje vilice ).

Polian je materijal koji je po biokompatibilnosti najbliži ljudskom tkivu. Spada u mekane materijale i savetuje se pacijentima koji imaju hronična oboljenja sa reperkusijama u ustima ( dijabetes, razliciti sindromi sa suvoćom usta, kompromitovana mikrocirkulacija… )

Fiksne protetske su nadoknade (krunice) individualno napravljene, nakon brušenja zuba i uzimanja otiska. Prekrivaju čitavu površinu zuba, a najčešće su indikovane u slučajevima velikog gubitka zubnog tkiva koje nije moguće nadomestiti plombom. Zubne krunice nadoknađuju krunični deo zuba u potpunosti imitirajući boju, oblik i veličinu prirodnog zuba. Indikacije za izradu krunica na zubima su sledeće:

• velike karijesne lezije na zubu
• traume zuba (fraktura)
• nedostatak zubnog tkiva za izradu plombe
• nepravilan oblik i promena boje zuba
• u sklopu kombinovanog protetskog rada kada se uz izradu proteza na preostalim zubima postavljaju krunice

Nosači krunica i mostova mogu biti prirodni zubi i zubni implanti.

Kombinovani protetski rad je kategorija radova koja podrazumeva, kako joj i samo ime kaže, kombinaciju fiksne i mobilne zubne nadoknade. Primenjuje se u slučajevima kada nema dovoljno zuba u bočnoj regiji ili preostali zubi nisu dovoljno kvalitetni da bi se izradio kompletni fiksni rad (most), a ne postoje uslovi ili želja za ugradnju implantata u bezubim zonama.