Prostor između zuba, gde se oni dodiruju svojim bočim površinama je ćesto rizično mesto za razvoj kako zubnog kvara, tako i oboljenja desni. Razlog je lako zadržavanje zubnog plaka(biofilma), koji se tečko uklanja kako prirodnim putem, ali i sa uobičajenim pranjem zuba sa četkicom. To je posebno otežano ako su zubi zgusnuti i nepravilno raspoređeni.Zdravi međuzubni prostor je popunjen sa delom desni koji se naziva interdentalna papila.
Zubni kvar između zuba je podmukao, prvi znaci(belje mrlje) nisu vidljive golim okom, a uglavnom se uočavaja kada je došlo do značajnihih razaranja. Zatvaranje defekata(kaviteta) na bočnim površinama zuba spada u najkomolikovanije vrsta plombiranja, i sa njim se veoma teško nadoknadjuje početna prostorna forma, tako da je nagomilavanje ostatka hrane i zubnog plaka još izraženije i zahteva još bolje čišćenje nego pre pojave karijesa.
Posebno je nezgodan međuzubni karijs kod mlečnih bočnih zuba. Onda kada se primeti, često je već napredovao prilično duboko i zahvatio unutrašnjost zuba(popularni naziv „živac“) što se ne može rešiti samo sa plombiranjem, a često je vađenje zuba neizbežno.Slična je situacija i sa oboljenjima desni, jer se najčešće javljaju upravo u međuzubnim prostorima. Plombe, krunice i drugi stomatološki radovi mogu da ubrzavaju njihovo napredovanje. Najvažniji i prvi znak početka oboljevanja desni je krvavljenje pri blagom pritisku sa koncem, čačkalicom ili međuzubnom četkicom. Posle dužeg trajanja zapaljenja dolazi do povlačenja papile i prostor potaje prazan i podložniji nakupljanju ostataka hrane i zubnog plaka. Detaljnije
KAKO SE MOGU NA VREME OTKRITI OBOLJENJA U MEĐUZUBNOM PROSTORU?
Najbolji način, za sve uzraste, je individualna prevencija, prema ličnom riziku.
Kod dece(ali i odraslih), koja spadaju u srednje ili visoko rizične grupe najsigurnije je uraditi specijalne rendgenske snimke, koji jasno pokazuju stanje zubne gleđi između zuba, nedostupno običnom pregledu. Pomoću takvh snimaka se mogu uočiti početna topljenja, koje je moguće(ali zahteva veliku saradnju roditelja) potpuno oporaviti (remineralizovati) i tako izbeći bušenje i plombiranje zuba.
Ukoliko postoji samo jedan vidljivi karijes između zuba, sigurno je prisutan i na drugim mestima, ali u različitim stadijumima napredovanja. Zbog toga je obavezno tragati za njim i uraditi navedene rendgenske snimke.
KAKO SE SPREČAVA RAZVOJ OBOLJENJA U MEĐUZUBNOM PROSTORU?
Obično pranje zuba ne može da ukloni zubni plak na bočnim površinama zuba! Potrebno pritisnuti jako četkicu, zbog čega ona treba da ima ima tanka, elastična i meka (soft) vlakna. Ipak, neophodno je dodatno šišćenje. U te svrhe se koriste:
- Međuzubne(interdentalne) četkice koje se još nazivaju i proxibrush
- Zubni konac(dental floss)
- Vodeni tuš za desn
Bilo šta da se primenjuje, bolje je nego da se međuzubni prostori uopšte ne čiste!!!
Primena zavisi od veličine prostora, položaja zuba i motivisanosti same osobe ili roditelja.
Međuzubna četkica je najjednostavnija za pravilnu primenu, i najređa su oštećenja desni usled nepravilnog rukovanja. Veoma je važno da se uvek odabere takva četkica koja „knap“ ulazi u prostor, pa je često potrebno i kombinovati veličine. Dovoljno je jedan do dva puta provući i vratiti četkicu, a nikako da se na silu uvlači i izvlači. Međuzuba četkica može da posluži i da se pomoću nje nanose različita sredstva za smirivanje zapaljenja ili oporavak(remineralizaciju) zubne gleđi. Kod rizičnih osoba bi to bila i obavezna procedura. Detaljnije(video)
Dentalni tuševi su praktično sredstvo, koje je, pored mehaničkog uklanjanja ostataka hrane i zubnog plaka, pogodno i za nanošenje lekovitih substanci za uklanjanje zapaljenja ili remineralizaciju početnog karijesa. Ipak, još uvek ne postoji dovoljno dokaza, koji bi potvrdili efikasnost, pa se i ne preporučuju kao isključivo sredstvo čišćenja, već kao dopuna interdentalnim četkicama i zubnom koncu.
KADA TREBA POČETI SA ČIŠĆENJEM MEĐUZUBNOG PROSTORA?
Odmah po uspostavljanju kontakta između bočnih zuba i obavezni su kod rizične dece! Siguran znak za neophodnost čišćenja je pojava krvavljenja iz desni kod unosa konca ili interdentalna četkica. To govori o nagomilavanje zrelog zubnog plaka. Prednost uvek ima interdentalna četkica.
Učestalost čišćenja bi trebalo da zavisi od rizika. Ukoliko postoji krvavljenje i visoki rizik idealno je da to bude svakodnevno. Minimum je 4 puta nedeljno, ali postojanje krvavljenja i karijesa(belih mrlja), zahteva svakodnevno. Roditelji bi trebalo da čiste međuzubne prostore najmanje do 8 godine, jer dete nema dovoljno manuelne spretnosti da to samo radi.
DA LI JE ZUBNI KONAC EFIKASAN?
Pitanje se često postavlja pošto se pre nekoliko godina u štampi i pogotovu na internetu pojavio članak iz Washington Posta, koji su viralno citirali mnogi značajni mediji i portali pa i na našim prostorima.
Cela zbrka je nastala u pogrešnoj interpretaciji podataka da ne postoje dovoljno ubedljivih dokaza za efikasnost čišćenja međuzubnih prostora sa zubnim koncem u izričitu tvrdnju da je zubni konac „beskoristan“ i „predstavlja gubljenje vremena“.
Zvačnični stav svih udruženja, EFP(Evropsko Udruženje Parodontologa), ADA(Američko Udruženje Stomatologa), AAP(Američka akademija za parodontologiju) je da je čišćenje međuzubnih prostora neophodno i jedini način borbe protiv razvoja bočnog karijesa i parodontalnih oboljenja. Interdentalne(međuzubne) četkice su sredstvo izbora, ali na mestima gde one ne mogu da prođu zubni konac je jedina alternativa. Vodeni tuševi mogu da budu samo dopuna. Pojedina istraživanja su pokazala da su ispitanici bili najviše motivisani da koriste međuzubne četkice. Na našim prostorima one još nisu(kao usostalom i samo čišćenje međuzubnih prostora) zaživele. Ipak, nedostatak međuzubnih četkica je da kod jako zbijenih zuba, ne mogu da uđu u prostore. Tada stručnjaci preporučuju korišćenje zubnog konca.
Zubni konac je najviše preporučivano sredstvo za čišćenje prostora između zuba, ali ne postoje istraživanja dovoljno snažne ubedljivosti, koja bi potvrdila njihovu apsolutnu efikasnost u sprečavanju zubnog kvara i oboljenja desni(videti niže). Komplikovanije je pravilno rukovati sa zubnim koncem i postoji mogućnost da se sa njime oštete desni, ako se grubo ulazi horizonatlnim pokretima. Detaljnije Postoji više vrsta zubnog konca, ali se preporučuju trakasti. Postoje i specijalne vrste koje u vlažnoj sredini bubre i povećavaju ukupnu površinu čišćenja. (Slika 5. ) Većina strućnjaka ne preporučuje navošteni konac, jer ostatci voska mogu da predstavljaju smetnju i potpomaži razvoj zubnog plaka.
Konac može da bude natopljen pojedinim lekovitim substancama poput fluorida ili hlorheksidina, ali ne postoje ubedljiva istraživanja koja bi potvrdila njihovu efikasnost.
Za malu decu su često praktičniji gotovi ramovi sa razapetim koncem
Dentalni tuševi su praktično sredstvo, koje je, pored mehaničkog uklanjanja ostataka hrane i zubnog plaka, pogodno i za nanošenje lekovitih substanci za uklanjanje zapaljenja ili remineralizaciju početnog karijesa. Ipak, još uvek ne postoji dovoljno dokaza, koji bi potvrdili efikasnost, pa se i ne preporučuju kao isključivo sredstvo čišćenja, već kao dopuna interdentalnim četkicama i zubnom koncu.
