Jedanaesti Međunarodni Kongres Stomatologa Vojvodine održao se putem Webinara, na ZOOM aplikaciji 3. i 4. septembar 2021.
Kongres je akreditovan za: LEKARE, STOMATOLOGE, FARMACEUTE, BIOHEMIČARE, MEDICINSKE i STOMATOLOŠKE SESTRE, ZUBNE TEHNIČARE STOMATOLOŠKE SESTRE.
Kao i uvek i doktori naše ordinacije ,,Medentine Digital“ odazvali su se kongresu. Smatramo da stalno aktivno učešće na kongresima, seminarima, predavanjima unapređuje naše znanje i time nivo usluga podižemo na viši nivo.
Jedanaesti kongres stomatologa Vojvodine
Jedanaesti kongres stomatologa Vojvodine
Dr Marina Relić zauzela je aktivno učešće na Kongresu i sa najvišim ocenama i pozitivnim komenatrima komisije kongresa odbranila dva stručna rada.
Terapijske komplikacije nakon dentalne traume
Terapijske komplikacije nakon dentalne traume
Uticaj dojenja i dohrane
Uticaj dojenja i dohrane
Više o samom Kongresu možete pročitati na sledećem linku OVDE
Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.
Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1. do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u njihovim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 28. septembra do 4. oktobra pod sloganom „PODRŽI DOJENJE – ZA ZDRAVIJU PLANETU”. Slogan ovogodišnje Svetske i nacionalne nedelje dojenja ukazuje nam na važnost dojenja u očuvanju životne sredine i njen uticaj na klimatske promene, kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.
Dojenje
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života. Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Način na koji se bebe hrane utiče na očuvanje naše planete. Majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja i otpada. Dojenje doprinosi smanjenu emisije ugljen-dioksida. Sa druge strane, proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula ima negativan uticaj na životnu sredinu odnosno doprinosi iscrpljivanju prirodnih resursa, degradaciji životne sredine i emisiji gasova staklene bašte (ugljen-dioksida, azot-monoksida, metana i drugih) koji izazivaju globalno zagrevanje i klimatske promene. Sve navedeno je važno jer očuvanje naše planete utiče na zdravlje naših budućih generacija.
Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2020. su:
• informisanje o povezanosti između dojenja i životne sredine odnosno klimatskih promena,
• isticanje dobrobiti dojenja na klimatske promene i životnu sredinu,
• podsticanje na akcije u cilju poboljšanja zdravlja ljudi za zdraviju planetu,
• angažovanje što većeg broja pojedinaca i organizacija da utiču na promociju i podršku dojenju kako bi imali zdraviju planetu.
Degradaciju životne sredine koja je posledica zagađivača u vazduhu, vodi ili hrani, prekomernoj upotrebi oskudnih resursa, prekomernom otpadu i uništavanju staništa često izaziva ljudska aktivnost. Naši sistemi proizvodnje hrane i obrasci potrošnje značajno doprinose klimatskim promenama i degradaciji životne sredine. Zato Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju:
• rano započinjanje dojenja – prvi podoj trebalo bi da bude u roku od jednog sata od porođaja,
• isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života,
• kontinuirano dojenje do druge godine života ili duže, uz uvođenje nemlečne dohrane u prvih šest meseci života.
Proizvodnja hrane
Proizvodnja hrane odgovorna je za oko 26% emisije gasova staklene bašte, za oko 32% globalne stope zakiseljenja zemljišta i za 78% prekomerne mineralizacije vodenih tokova. Naša trenutna praksa proizvodnje i potrošnje hrane degradira kopnene i vodene ekosisteme i pokreće klimatske promene. Stoga je važno odgovorno korišćenje resursa kao što su zemlja, voda i izvori energije i očuvanje biološke raznolikosti.
Korišćenje adaptiranih mlečnih formula utiče na životnu sredinu i klimu zbog načina proizvodnje, pakovanja, distribucije i načina pripreme. Glavni sastojak većine adaptiranih mlečnih formula je kravlje mleko. Industrija mleka obično oslobađa značajne količine metana i drugih gasova staklene bašte. Pored toga, obroci hrane ili pašnjaci potrebni mlečnim govedima mogu dovesti do krčenja šuma. To zauzvrat povećava količinu ugljen-dioksida, jer stabla više nisu dostupna da bi ga apsorbovala i sprečila klimatske promene. Hranjivi obroci za krave mlekare dobijaju se od žitarica i soje uzgajane uz intenzivnu upotrebu pesticida i đubriva. To ostavlja iza sebe još jedan ekološki trag.
Procesi proizvodnje, pakovanja, distribucije i pripreme adaptiranih mlečnih formula, kao i kod većine proizvodnje hrane, zahtevaju energiju. Otpad je još jedan faktor koji treba razmotriti jer ostavlja ekološki trag. Metalne limenke, ako se ne recikliraju, verovatno će završiti na deponijama, dok plastični, aluminijumski i papirni otpad često završi u našim okeanima.
Za proizvodnju i pripremu adaptiranih mlečnih formula potrebna je voda. Slatka voda je oskudni prirodni resurs i zato je treba zaštititi. Ključni su svi napori da sačuvamo, recikliramo i napunimo naše izvore vode. S druge strane, za proizvodnju majčinog mleka potrebna je hrana koju majka konzumira što rezultira gotovo nikakvim otpadom.Samo oko 40% svih beba rođenih u toku godine isključivo se doji do šest meseci starosti, a samo 45% nastavlja dojenje do druge godine života. Često postoji nedostatak podrške dojenju, bilo u zdravstvenom sistemu, na radnom mestu ili u zajednici. Nedostatak porodiljskog/roditeljskog odsustva i podrške na radnom mestu predstavlja veliki izazov za optimalno dojenje.
Šta možemo da učinimo za zdraviju planetu?
Dojenje je jedno od najboljih ulaganja za spašavanje života dece i poboljšanje zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog razvoja pojedinaca i nacije. Podrška dojenju ima kratkoročni i dugoročni uticaj na zdravlja naše planete. Potrebno je zagovaranje za dojenje kao javnozdravstvenu intervenciju koja spašava živote i sprečava infekcije i bolesti u celoj populaciji i to: * usklađivanje nacionalnih i međunarodnih smernica za dojenje sa inicijativama za zaštitu životne sredine; * unapređenje primene principa „bolnica – prijatelj beba” i promovisanje dojenja u opštoj populaciji; * podizanje svesti donosilaca odluka u cilju prepoznavanja doprinosa dojenja u smislu zdravstveno bezbedne hrane koja unapređuje životnu sredinu; * zagovaranje politike usmerene na smanjenje emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa pri proizvodnji adaptiranih mlečnih formula; * primena i poštovanje odredbi Međunarodnog kodeksa marketinga adaptiranih mlečnih formula i odgovarajuće rezolucije Svetske zdravstvene skupštine; * zagovaranje za plaćeno porodiljsko odsustvo i dojenje na radnom mestu zasnovano na Konvenciji o zaštiti materinstva od strane Međunarodne organizacije rada kao minimalnog standarda.
Društvena podrška
Kako bi uspešno sprovele dojenje, sve žene imaju pravo na podršku društva, bilo da je u pitanju njihova porodica, zajednica, zdravstveni sistem ili podrška na radnom mestu. Savetovalište za dojenje je vrsta podrške koju direktno ženama/roditeljima pružaju obučeni zdravstveni radnici i savetnici. Savetovanje o dojenju od suštinskog je značaja za povećanje stope dojenja. Ono ima za cilj osnaživanje žena/roditelja da doje, poštujući njihove lične situacije i želje, a uključuje i pružanje praktične pomoći i demonstriranje kako da se beba stavi na grudi. Potrebno je investirati u odgovarajuće programe obuke za različite nivoe zdravstvenih radnika, konsultanata za dojenje, zdravstvenih radnika u zajednici. Potrebno je informisati zajednicu o uticaju hranjenja novorođenčeta/odojčeta adaptiranim mlečnim formulama na životnu sredinu, u čemu značajnu ulogu između ostalih imaju i mediji. Istovremeno je od značaja obezbediti resurse za dodatna istraživanja o uticaju adaptiranih mlečnih formula na klimu i životnu sredinu.
Cilj kampanje je skretanje pažnje zdravstvene i šire javnosti na značaj dojenja u obezbeđenju optimalne ishrane, pravilnog rasta i razvoja, za zaštitu i unapređenje zdravlja deteta i majke, zaštitu životne sredine, kao i ukazivanje na značaj pružanja podrške i pomoći trudnicama i majkama dojiljama da ostvare uspešno dojenje.
Svake godine, u okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” raspisuje konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Republici Srbiji. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi. Ove godine, zbog aktuelne COVID-19 pandemije, konkurs će biti raspisan na jesen.
Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju.
Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.
CILJEVI SVETSKE NEDELJE DOJENJA SU:
Informisati najširu populaciju o povezanosti pravilne ishrane, bezbednosti hrane, smanjenja siromaštva i dojenja
Učvrstiti praksu dojenja kao temelja života
Uključiti i pojedince i organizacije
Podsticati akciju za prepoznavanje dojenja kao principa pravilne ishrane, prakse koja obezbeđuje bezbednost hrane i smanjuje siromaštvo.
VAŽNOST DOJENJA
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom.
Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine. I sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Sisanjem, osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Međutim, dojenje nije isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je međutim i podrška šire okoline, a pored zdravstvenih radnika i savetnika za dojenje i podrška prijatelja, kao i zajednice u celini.
Brojne aktivnosti u cilju promocije i podrške dojenja treba da omoguće ostvarivanje cilja Svetske zdravstvene skupštine – najmanje 50% isključivo dojene dece do 2025. godine.
Iako je do sada učinjen značajan pomak, potrebni su dodatni napori kako bi se programi i politike dojenja i ostvarili u praksi.
AKTIVNOSTI SVETSKE NEDELJE DOJENJA USMERAVAJU SE NA:
1. Prevenciju svih oblika poremećaja uhranjenosti – ovo se odnosi kako na pothranjenost, tako i na prekomernu uhranjenost i gojaznost i posledične hronične nezarazne bolesti. Dvostruko opterećenje društva poremećajima uhranjenosti predstavlja značajno opterećenje bolestima u dužem vremenskom periodu. Procenjuje se da dojenje smanjuje rizik prekomerne uhranjenosti i gojaznosti za oko 10% u odnosu na ishranu mlečnim formulama. U ekonomski nerazvijenim i slabo razvijenim zemljama dojena deca imaju 21% niži rizik od smrtnog ishoda u prvoj godini života u poređenju sa decom koja nisu dojena.
2. Obezbeđenje zdravstveno bezbedne hrane čak i u kriznim periodima – podrazumeva dostupnost zdravstveno bezbedne hrane stanovništvu u svakom trenutku. Na dostupnost utiče više različitih faktora, između ostalog različite krizne situacije kao što su prirodne katastrofe ili ratni sukobi. Globalno je oko 60 miliona raseljenih lica od kojih značajan procenat čine žene i deca u riziku od različitih poremećaja uhranjenosti, a koji mogu imati korist od dojenja.
3. Smanjenje siromaštva – siromaštvo doprinosi pojavi gladi i pothranjenosti. Dojenje je jedna od najboljih investicija u globalno zdravlje: svaki dolar uložen u dojenje daje dobit od 35 dolara!
Postoji obilje dokaza o koristima dojenja.
Prednosti dojenja za novorođenče/odojče:
Obezbeđuje pravilan rast i razvoj
Podstiče razvoj i sazrevanje odbrambenog sistema
Smanjuje rizik od gojaznosti
Podstiče razvoj inteligencije
Štiti od mnogih bolesti i infekcija
Smanjuje rizik od proliva
Smanjuje rizik od pojave alergija
Smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta.
Prednosti dojenja za majku:
Pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom
Smanjuje krvarenje posle porođaja
Doprinosi normalizaciji telesne mase
Smanjuje rizik od pojave osteoporoze
Smanjuje rizik od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika
Smanjuje rizik od postporođajne depresije
Smanjuje rizik pojave anemije.
Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju:
rano započinjanje dojenja – prvi podoj trebalo bi da bude u roku od jednog sata od porođaja
isključivo dojenje tokom prvih 6 meseci života
posle 24. nedelje neophodno je uz dojenje započeti sa uvođenjem nemlečne dohrane.
SA STOMATOLOŠKE TAČKE GLEDIŠTA
Dojenje doprinosi pravilnom rastu i razvoju vilica. Za pravilan razvoj neophodno je da dojenje traje minimum šest meseci. Kraće dojenje od šest meseci ili odsustvo dojenja, dovodi do češćih pojava ortodontskih anomalija.
Dojena deca (dojena najmanje 12 meseci), imala su 56% manju šansu da se kod njih razvije neka od malokluzija, u poređenju sa decom koja su dojena kraći period. U analizese uključuju i ostali faktori koji mogu uticati na razoj malokluzija kod dece, poput bočice,ili cucle;
Deca koja su dojena dovoljno dugo, imaju manje šanse da u budućnosti usled problema samalokluzijom, odosno rasporedom zuba, budu primorana da se podvrgnu ortodontskojterapiji, koja podrazumijeva nošenje bravica (fiksni ortodontski aparat, poznat kao dečja proteza).
Nova istraživanja ukazuju na to da prolongirano dojenje nije povezano sa razvojem karijesa kod dece. Tako danas i dečiji stomatolozi ohrabruju majke, da doje svoju decu. Međutim, ono što može doprineti razvoju karijesa je često dojenje tokom noći i učestalo hranjenje na flašicu, pogotovu zaslađenim napicima!
Šta je to optimalna dužina dojenja je tema oko koje se i dalje veoma polemiše. Ono u čemu se svi slažu je da dojenje treba da traje minimum šest meseci. Ranije se smatralo da je poželjno dete dojiti do oko godinu dana, dok su danas te preporuke pomerene, pa se savetuje dojenje dece do oko dve godine, naravno uz adekvatnu primenu i uvođenje i druge hrane neophodne za rast i razvoj dece.
Mlekо se prоizvоdi pо principu pоtražnje. Štо beba više sisa, više se mleka stvara. Pravilan pоlоžaj tоkоm dоjenja je kada je beba tоkоm dоjenja оkrenuta glavоm i celim telоm prema majci. Pri dоdiru sa bradavicоm beba će refleksnо оtvоriti usta. Jezik bebe treba da je ispružen ispоd bradavice, usne ispupčene, nоs i brada prislоnjene na dоjku. Ustima beba treba da da drži celu bradavicu i veći deо areоle. Ukоlikо beba drži u ustima samо bradavicu, neće dоbiti dоvоljnu kоličinu mleka, a pоstоju mоgućnоst i оštećenja bradavice.
Da li preterano i noćno dojenje može da uzrokuje zubni kvar?
“Ova kontaverzna tema uvek izaziva burnu reakciju ne dozvoljavajući bilo kakvo spominjanje i upozorenje o mogućim opasnostima kod čestog (više puta dnevno, na zahtevu deteta) i pogotovu noćnog dojenja po razvoj ranog karijesa kod beba. Na žalost, svaki dečiji stomatolog, i brojne majke koje su iskusile tu počast, svedoci su nerazumne propagande da dojenje nikako ne može biti štetno. Od 35% beba koje već do druge godine dobijaju zubni kvar, noćno dojenje je vodeći rizični faktor. Naravno, do karijesa dolazi ako su prisutni u ostaloj hrani i slobodni šećeri, sa kojim ( prema najnovijim istraživanjima ) već u prvoj godini roditelji, bake i deke “časte” preko 50% naših beba, a u drugoj i preko 80%. To nisu samo slatkiši, već i skrob koji je lepljiv i dugo se zadržva na zubima. Deca koja se posle nicanja zuba doje noću, ili imaju preko 7 podoja dnevno spadaju u rizičnu i zahtevaju dodatnu zaštitu.” ( Prof dr Jovan Vojinović).
Ne propustite priliku da se u predivnom ambijentu čarobne Fruške gore, pripremite za dojenje i razrešite sve dileme i nedoumice koje imate i da saznate važne informacije o zdravlju Vaše bebe.
Kako započeti sa dojenjem?
Koji sve faktori utiču na uspeh u dojenju?
Koje eventualne probleme možete da očekujete?
Zašto tata ima veoma važnu ulogu tokom dojenja?
Kako da ne odustanete od dojenja?
Zašto je dojenje važno za vas i vašu bebu?
Kad, kako, koliko često i do kada se preporučuje dojenje kao najbolja hrana za vašu bebu?
Kako u prvoj godini možete da utičete na buduće zdravlje vašeg deteta?
Na ova i mnoga druga pitanja odgovoriće najbolji stručnjaci u svojoj oblasti roditeljstva.
Sa vama će se družiti:
Prof dr. Jovan Vojinović, specijalista dečije i preventivne stomatologije
Marko Obradović, najpopularniji pedijatrijski tehničar
Jasmina Mihnjak, psiholog i urednica roditeljskog portala Bebac
Dr Mirjana Bogdanović, pedijatar.
Program ,,Škola dojenja” počinje 13. septembra u 17h u Etno selu Vrdnička kula.
Pored sjajnih predavanja očekuje vas ketering, a domaćini su vam uz podršku partnera obezbedili i vredne poklone.
Iz škole za trudnice Mamin san poručuju:
– Dođite da se družimo i edukujemo u prijatnom ambijentu etno sela Vrdnička kula. Biće nam zadovoljstvo da ugostimo buduće roditelje iz Beograda, Novog Sada i okoline.
PRIJAVA:
Na ovaj događaj možete se prijaviti i na sajtu Bebacstartup centar OVDE.
