1-7 avgust 2018 – Svetska nedelja dojenja „Dojenje – Temelj života“
Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.
CILJEVI SVETSKE NEDELJE DOJENJA SU:
1. Informisati najširu populaciju o povezanosti pravilne ishrane, bezbednosti hrane, smanjenja siromaštva i dojenja
2. Učvrstiti praksu dojenja kao temelja života
3. Uključiti i pojedince i organizacije
4. Podsticati akciju za prepoznavanje dojenja kao principa pravilne ishrane, prakse koja obezbeđuje bezbednost hrane i smanjuje siromaštvo.
VAŽNOST DOJENJA
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom.
Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine. I sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Sisanjem, osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Međutim, dojenje nije isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je međutim i podrška šire okoline, a pored zdravstvenih radnika i savetnika za dojenje i podrška prijatelja, kao i zajednice u celini.
Brojne aktivnosti u cilju promocije i podrške dojenja treba da omoguće ostvarivanje cilja Svetske zdravstvene skupštine – najmanje 50% isključivo dojene dece do 2025. godine.
Iako je do sada učinjen značajan pomak, potrebni su dodatni napori kako bi se programi i politike dojenja i ostvarili u praksi.
AKTIVNOSTI SVETSKE NEDELJE DOJENJA USMERAVAJU SE NA:
1. Prevenciju svih oblika poremećaja uhranjenosti – ovo se odnosi kako na pothranjenost, tako i na prekomernu uhranjenost i gojaznost i posledične hronične nezarazne bolesti. Dvostruko opterećenje društva poremećajima uhranjenosti predstavlja značajno opterećenje bolestima u dužem vremenskom periodu. Procenjuje se da dojenje smanjuje rizik prekomerne uhranjenosti i gojaznosti za oko 10% u odnosu na ishranu mlečnim formulama. U ekonomski nerazvijenim i slabo razvijenim zemljama dojena deca imaju 21% niži rizik od smrtnog ishoda u prvoj godini života u poređenju sa decom koja nisu dojena.
2. Obezbeđenje zdravstveno bezbedne hrane čak i u kriznim periodima – podrazumeva dostupnost zdravstveno bezbedne hrane stanovništvu u svakom trenutku. Na dostupnost utiče više različitih faktora, između ostalog različite krizne situacije kao što su prirodne katastrofe ili ratni sukobi. Globalno je oko 60 miliona raseljenih lica od kojih značajan procenat čine žene i deca u riziku od različitih poremećaja uhranjenosti, a koji mogu imati korist od dojenja.
3. Smanjenje siromaštva – siromaštvo doprinosi pojavi gladi i pothranjenosti. Dojenje je jedna od najboljih investicija u globalno zdravlje: svaki dolar uložen u dojenje daje dobit od 35 dolara!
Postoji obilje dokaza o koristima dojenja.
Prednosti dojenja za novorođenče/odojče:
• Obezbeđuje pravilan rast i razvoj
• Podstiče razvoj i sazrevanje odbrambenog sistema
• Smanjuje rizik od gojaznosti
• Podstiče razvoj inteligencije
• Štiti od mnogih bolesti i infekcija
• Smanjuje rizik od proliva
• Smanjuje rizik od pojave alergija
• Smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta.
Prednosti dojenja za majku:
• Pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom
• Smanjuje krvarenje posle porođaja
• Doprinosi normalizaciji telesne mase
• Smanjuje rizik od pojave osteoporoze
• Smanjuje rizik od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika
• Smanjuje rizik od postporođajne depresije
• Smanjuje rizik pojave anemije.
Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju:
- rano započinjanje dojenja – prvi podoj trebalo bi da bude u roku od jednog sata od porođajA
- isključivo dojenje tokom prvih 6 meseci života
- posle 24. nedelje neophodno je uz dojenje započeti sa uvođenjem nemlečne dohrane.
SA STOMATOLOŠKE TAČKE GLEDIŠTA
Dojenje doprinosi pravilnom rastu i razvoju vilica. Za pravilan razvoj neophodno je da dojenje traje minimum šest meseci. Kraće dojenje od šest meseci ili odsustvo dojenja, dovodi do češćih pojava ortodontskih anomalija.
– Dojena deca (dojena najmanje 12 meseci), imala su 56% manju šansu da se kod njih razvije neka od malokluzija, u poređenju sa decom koja su dojena kraći period. U analizese uključuju i ostali faktori koji mogu uticati na razoj malokluzija kod dece, poput bočice,ili cucle;
– Deca koja su dojena dovoljno dugo, imaju manje šanse da u budućnosti usled problema samalokluzijom, odosno rasporedom zuba, budu primorana da se podvrgnu ortodontskojterapiji, koja podrazumijeva nošenje bravica (fiksni ortodontski aparat, poznat kao dečja proteza).
Nova istraživanja ukazuju na to da prolongirano dojenje nije povezano sa razvojem karijesa kod dece. Tako danas i dečiji stomatolozi ohrabruju majke, da doje svoju decu. Međutim, ono što može doprineti razvoju karijesa je često dojenje tokom noći i učestalo hranjenje na flašicu, pogotovu zaslađenim napicima!
Šta je to optimalna dužina dojenja je tema oko koje se i dalje veoma polemiše. Ono u čemu se svi slažu je da dojenje treba da traje minimum šest meseci. Ranije se smatralo da je poželjno dete dojiti do oko godinu dana, dok su danas te preporuke pomerene, pa se savetuje dojenje dece do oko dve godine, naravno uz adekvatnu primenu i uvođenje i druge hrane neophodne za rast i razvoj dece.
Mlekо se prоizvоdi pо principu pоtražnje. Štо beba više sisa, više se mleka stvara.
Pravilan pоlоžaj tоkоm dоjenja je kada je beba tоkоm dоjenja оkrenuta glavоm i celim telоm prema majci. Pri dоdiru sa bradavicоm beba će refleksnо оtvоriti usta. Jezik bebe treba da je ispružen ispоd bradavice, usne ispupčene, nоs i brada prislоnjene na dоjku. Ustima beba treba da da drži celu bradavicu i veći deо areоle. Ukоlikо beba drži u ustima samо bradavicu, neće dоbiti dоvоljnu kоličinu mleka ,a pоstоju mоgućnоst i оštećenja bradavice.
Da li preterano i noćno dojenje može da uzrokuje zubni kvar?
“Ova kontaverzna tema uvek izaziva burnu reakciju ne dozvoljavajući bilo kakvo spominjanje i upozorenje o mogućim opasnostima kod čestog (više puta dnevno, na zahtevu deteta) i pogotovu noćnog dojenja po razvoj ranog karijesa kod beba. Na žalost, svaki dečiji stomatolog, i brojne majke koje su iskusile tu počast, svedoci su nerazumne propagande da dojenje nikako ne može biti štetno. Od 35% beba koje već do druge godine dobijaju zubni kvar, noćno dojenje je vodeći rizični faktor. Naravno, do karijesa dolazi ako su prisutni u ostaloj hrani i slobodni šećeri, sa
kojim ( prema najnovijim istraživanjima ) već u prvoj godini roditelji, bake i deke “časte” preko 50% naših beba, a u drugoj i preko 80%. To nisu samo slatkiši, već i skrob koji je lepljiv i dugo se zadržva na zubima. Deca koja se posle nicanja zuba doje noću, ili imaju preko 7 podoja dnevno spadaju u rizičnu i zahtevaju dodatnu zaštitu.” ( Prof dr Jovan Vojinović).