Zubne plombe su stomatološki materijal koji služi za nadoknadu izgubljenog dela zuba nastale usled destrukcije karijesom (Slika 1.), erozijom (Slika 2.) ili ukoliko je došlo do frakture zuba. Plombe sprečavaju ostatke hrane da se zaglave u zubnim šupljinama i dovedu do daljeg oštećenja.
Plombe predstavljaju potrošan materijal i posle određenog vremena se moraju zameniti!
Naši pacijenti nas često pitaju o štetnosti amalgamskih plombi zbog žive koja se u njima nalazi. Ono čega se najviše plaše je mogućnost da se živa iz amalgamskih plombi otpušta u usta i organizam i da deluje toksično.
Istina o živi?
Živa je izuzetno toksičan metal i izlaganje ovom metalu bi trebalo izbegavati koliko god je moguće. Amalgami (sive plombe) su izrađeni od kombinacije metala (živa, srebro, bakar, kalaj). Naš organizam nema potrebu za živom ni u najmanjim koncentracijama.
Da li se živa iz ovih plombi otpušta u naš organizam?
Da! Istina je da se žive otpuštaju iz amalgamskih plombi i naučnici se slažu da absorbcija žive u većim količinama može da izazove zdravstvene probleme. ALI iako to sve znamo, ono što je bitno naglasiti je da KOLIČINA žive koja se ispušta iz amalgama je znatno manja od količina žive koja će izazvati zdravstvene probleme. Čak je i Svetska zdravstvena Organizacija (WHO) izdala saopštenje da do sada ne postoji kontrolisana studija koja bi potvrdila sistemske efekte žive iz amalgamskih plombi.
Da li je potrebno menjati amalgamske plombe? DA!
Amalgamske plombe imaju tendenciju da zbog otpuštanja metala prebojavaju zub, a nekada čak dođe i do prebojavanja samih desni.
Slika 5. Prebojenosti zuba nakon uklanjanja amalgamske plombe
Vrlo često amalgamske plombe maskiraju pojavu novog karijesa ispod plombe, ili daju lažnu sliku. Takođe, zbog velike gustine metala i nemogućnosti da propuštaju rendgenske zrake, na snimcima takođe mogu da zamaskiraju prisustvo karijesa, osim ukoliko karijes nije napredovao toliko da je jasno uočljiv.
Dok se kompozitne (bele) plombe vezuju za zub zahvaljujući specijalnom lepku (bondu), koji održava vezu između zuba i plombe, amalgamske plombe se zadržavaju na osnovu sila trenja i oblika rupe u zubu u koju pravi stomatolog za postavljanje plombu.
U toku unošenja, siva plomba se bukvalno nabija u prstor za nju napravljen i nakon što se veže za 24h, ona ostaje zarobljena u okviru zuba.
Da plomba ne bi pucala pod dejstvom sila, ona mora biti odgovarajuće debljine i oštrih ivica, što znači da prostor za plombu koji pravi stomatolog u zubu mora biti u vidu sandučeta ili kutije.
Upravo zbog ovih osobina kada sila žvakanja deluje na zub, siva plomba se ponaša kao klin i može dovesti do frakture zuba, zato što se sila prenosi u samo jednoj tački. Opasnost od frakture zuba je veća ukoliko je veća i siva plomba.
Slika 9. i 10. Debljina ivica prepracije zuba
Pod delovanjem sila žvakanja, siva plomba se vremenom deformiše i stvara se zjap između plombe i zuba. Taj zjap predstavlja prostor težak za čišćenje i samočišćenje. U njemu se talože mikroorganizmi koji dovode do pojave novog karijesa ispod plombe.
Slika 11. Rubni zjap između plombe i zuba
Amalgamske plombe i metalokeramičke krunice u kombinaciji
Kod osoba koje u ustima, pored amalgamskih plombi, imaju i neke metalokeramičke krunice ili mostove – potrebno ih je zameniti zbog iz jednog manje poznatog razloga. To je postojanje razlike između električnih potencijala različitih metala, što dovodi do stvaranja galvanskih struja u usnoj duplji. One vremenom mogu izazvati ozbiljne promene na sluzokoži usne duplje, a pacijenti se često žale i na pojavu metalnog ukusa u ustima.
U našoj ordinaciji više ne postavljamo amalgamske plombe. Smatramo da današnji materijali (kompoziti i glas jonomeri) zadovoljavaju i funkcionalno i estetski, te nam amalgamske plombe nisu izbor.
