Krunica na implantatu je veštački zub koji se postavlja na zubni implantat, koji je prethodno hirurški ugrađen u kost vilice. Ona je vidljivi deo nadoknade i treba da imitira prirodan izgled zuba, kako po obliku, tako i po boji.
Materijali za krunice na implantatima:
Porcelan/keramika: Najčešće korišćeni materijali zbog svoje estetike i prirodnog izgleda.
Metal-keramika: Sastoji se od metalne baze i porcelanskog sloja, pružajući dobru čvrstoću i estetiku.
Cirkonijum-oksid: Visoko estetski materijal koji pruža izuzetnu čvrstoću i dugotrajnost.
Fiksiranje krunice na implant:
Cementiranje:
Krunica se trajno fiksira cementom za nastavak (abutment) koji je pričvršćen na implantat.
Šrafljenje:
Krunica se šrafom fiksira za nastavak, što omogućava lakšu zamenu ili popravku krunice u budućnosti.
Prednosti krunice na implantatu:
Obnavlja funkciju žvakanja: Omogućava normalno obavljanje funkcije žvakanja, što utiče na varenje i celokupno zdravlje.
Vraća estetiku osmeha: Pruža prirodan izgled zuba, poboljšavajući samopouzdanje i osmeh.
Sprečava pomeranje zuba: Sprečava pomeranje susednih zuba u prazan prostor nastao gubitkom zuba.
Održava kost vilice: Sprečava resorpciju kosti vilice koja se javlja kada nema zuba.
Održavanje krunice na implantatu
Redovna oralna higijena:
Pranje zuba dva puta dnevno, korišćenje zubnog konca i interdentalnih četkica za čišćenje prostora između zuba.
Redovne kontrole kod stomatologa:
Preventivne posete stomatologu kako bi se proverilo stanje krunice i okolnog tkiva.
Dodatne informacije:
Pre ugradnje implanta i krunice, neophodno je sanirati sve probleme sa desnima i zubima kako bi se osigurala dugotrajnost i uspešnost nadoknade.
Period oseointegracije (srastanja implanta sa kosti) je važan za uspeh terapije.
Izbor između cementiranja i šrafljenja krunice zavisi od konkretnog slučaja i preporuke stomatologa.
Ako ste se informisali o zubnim implantima, verovatno ste naleteli na pojam abatmenta ili suprastrukture, ali niste znali o čemu se radi. U ovom članku ćemo objasniti o čemu je reč.
SUPRASTRUKTURA ILI ABATMENT JE VEZIVNI ELEMENT KOJI SE KORISTI DA VEŽE KRUNICU, MOST ILI PROTEZU NA UGRAĐENI ZUBNI IMPLANT.
Da li su abatment i suprastruktura isto?
Pre nego što objasnimo o čemu je reč, važno je reći da su ova dva pojma sinonimi, odnosno radi se o istom elementu koji se koristi u protetici, samo o različitim imenima.
Zbog toga ne treba da Vas buni ukoliko vidite da se negde pominje implant i abatment, a negde implant i suprastruktura, jer se ova dva pojma koriste podjednako i predstavljaju istu stvar
Od čega se sastoje zubi implant?
Zubni implant se sastoji od tri dela:
Samog zubnog implanta
Abatmenta / suprastrukture
Protetskog rada (najčešće krunica)
Zubni implant je zamena za prirodni koren zuba, koji se hirurški ugrađuje u viličnu kost pacijenta, i koji u procesu koji se naziva oseointegracija stvara funkcionalnu i strukturnu vezu sa koštanim tkivom.
Uprošćeno rečeno, ovo znači da implant srasta u kost, i postaje njen integralni deo, odnosno da telo prihvata zubni implant kao svoj prirodni element.
Zbog ovoga se implanti proizvode od materijala koji su biokompatibilni i koji omogućuju da dođe do potpunog srastanja i smanjuju mogućnost da dođe do odbacivanja na najmanju moguću meru.
U praksi, samo nekoliko procenata implanata bude odbačeno. Materijal od kog se izrađuju zubni implanti najčešće je titanijum, a u poslednje vreme i kombinacija titanijuma i cirkonijuma.
Implanti se ugrađuju na mesto nedostajućeg zuba, i opterećuju se protetskim radom, najčešće krunicama ili mostovima kako bi se nadoknadio izgubljen zub ili više njih.
U slučaju da se radi o kompletnoj bezubosti vilice, više implanata, najčešće četiri ili šest, opterećuje se fiksnim protetskim radom koji nadoknađuje sve zube, u kombinovanom protetskom rešenju koje se naziva All-On-4 ili All-On-6.
Kod All-On-4 ponekad je moguće odmah po hirurškoj ugradnji implanata za njih vezati i privremenu protezu, u proceduri koja se među pacijentima popularno naziva zubi za dan ili zubi za 24 sata.
Sada, kada smo objasnili dva osnovna i generalno poznata elementa zubnih implanata, možemo da objasnimo i šta je suprastruktura.
Suprastruktura ili abatment je vezivni element koji se koristi da veže krunicu, most ili protezu na ugrađeni zubni implant.
ABATMENT može biti izrađen od različitih hipoalergenski materijala, kao što su titanijum, hirurški čelik, cirkonijum, ili zlato.
Keramički ili cirkonijumski abatmenti često su estetski bolje rešenje od metalnih, ali ih stomatolozi koriste sa oprezom jer njihova čvrstoća nije ni blizu čvrstoće titanijuma, zlata i drugih plemenitih materijala. Zbog toga su metalne suprastrukture najčešči izbor, posebno za kod implanata na mestu zadnjih zuba koji trpe veće opterećenje.
Abatment može, ali ne mora, da bude paralelan sa implantom, odnosno abatment pruža mogućnost stomatolozima da ugrade krunicu ili protezu pod različitim uglom u odnosu na implant, i time postignu optimalne rezultate.
Optimalni rezultati u ovom kontekstu podrazumevaju da je rezultat ugradnje implanta zadovoljavajuć kako funkciononalno, pravilno raspoređujući opterećenje, tako i estetski, ugradnjom krunice protetskog rada koji stoji pod istim uglom i na način na koji bi stajao i prirodan zub. Naravno, sve ovo utiče i na dužinu trajanja samog implanta.
Krunica, most ili fiksni protetski rad (totalna proteza) najčešće se fiksira za abatment uz pomoć cementa, odnosno cementira se za abatment, na isti način kao što bi se fiksirao i na izbrušen prirodni zub, pripreljen za ugradnju krunice.
Pacijenti ne treba da brinu previše o abatmentima, jer zubni implanti u daleko najvećem broju slučajeva dolaze u kompletu sa zubnim implantom, od istog proizvođača i odgovaraju tipu i veličini implanta, ali i protetskom radu kojim će se implant kasnije opteretiti.
U zavisnosti od proteskog rada kojim će implant biti opterećen, zavisi i koji tip abatmenta će se koristiti, tj. neće biti korišćen isti abatment za implant opterećen krunicom i totalnom protezom, što u određenoj meri utiče na cenu implanta.
Najčešće su abatmenti namenjeni za nošenje totalne proteze nešto skuplji od onih namenjenih za vezivanje sa krunicama i mostovima.
Ugradnja implantata – implantacija – se uvek izvodi na isti način
Kod ugradnje implanta mogu postojati manje varijacije zbog individualnih opcija restauracije kao što su:
gubitak samo jednog zuba
broj preostalih zuba koje vredi sačuvati
fiksiranje trajnih zuba
Procedura tretmana ugradnje implantata sastoji se od nekoliko koraka:
Prvi korak – početni pregled
Doktor stomatologije ili oralni hirurg počinje sa početnim radiološkim pregledom (CBCT snimak gornje i donje vilice) koji je potreban pri svakoj restauraciji.
Prilikom pregleda se određuje pravilna pozicija implantata i identifikuju se potencijalni rizici.
Drugi korak – ugradnja implantata
Na gingivi, odnosno zubnom mesu, tj. mestu gdje nedostaje zub napravi se mali rez.
Nakon reza i odizanja desnih priprema se ležište za implantat, a potom sledi ugradnja implantata
Treći korak – privremena restauracija
Nakon što je implantat ugrađen, prekriva se zubnim mesom. Taj proces omogućuje da se implantat poveže sa kosti i tako postaje čvrst i stabilan. Ako je stabilnost dobijena ovim procesom zadovoljila kriterijume, možemo odmah nakon ugradnje postaviti privremene zubne nadoknade.
Četvrti korak – trajne restauracije
Nakon nekoliko meseci privremena kruna se uklanja i počinje izrada trajne restauracije. Zubno meso se otvori te se ugrade trajne nadogradnje.
Nakon toga slede otisci prema kojima zubni tehničar izradi trajno protetsko rešenje sa svim karakteristikama prirodnih zuba.
Na polju stomatološke protetike Bredent predstavlja sinonim za inovaciju.
Razvijanje novih tehnologija i poboljšanje već ustaljenih metoda koje traje više od četiri decenije je garant za uspeh. Ovo je razlog što se naša ordinacija odlučila za Bredent system.
