Krunica na implantatu je veštački zub koji se postavlja na zubni implantat, koji je prethodno hirurški ugrađen u kost vilice. Ona je vidljivi deo nadoknade i treba da imitira prirodan izgled zuba, kako po obliku, tako i po boji.
Materijali za krunice na implantatima:
Porcelan/keramika: Najčešće korišćeni materijali zbog svoje estetike i prirodnog izgleda.
Metal-keramika: Sastoji se od metalne baze i porcelanskog sloja, pružajući dobru čvrstoću i estetiku.
Cirkonijum-oksid: Visoko estetski materijal koji pruža izuzetnu čvrstoću i dugotrajnost.
Fiksiranje krunice na implant:
Cementiranje:
Krunica se trajno fiksira cementom za nastavak (abutment) koji je pričvršćen na implantat.
Šrafljenje:
Krunica se šrafom fiksira za nastavak, što omogućava lakšu zamenu ili popravku krunice u budućnosti.
Prednosti krunice na implantatu:
Obnavlja funkciju žvakanja: Omogućava normalno obavljanje funkcije žvakanja, što utiče na varenje i celokupno zdravlje.
Vraća estetiku osmeha: Pruža prirodan izgled zuba, poboljšavajući samopouzdanje i osmeh.
Sprečava pomeranje zuba: Sprečava pomeranje susednih zuba u prazan prostor nastao gubitkom zuba.
Održava kost vilice: Sprečava resorpciju kosti vilice koja se javlja kada nema zuba.
Održavanje krunice na implantatu
Redovna oralna higijena:
Pranje zuba dva puta dnevno, korišćenje zubnog konca i interdentalnih četkica za čišćenje prostora između zuba.
Redovne kontrole kod stomatologa:
Preventivne posete stomatologu kako bi se proverilo stanje krunice i okolnog tkiva.
Dodatne informacije:
Pre ugradnje implanta i krunice, neophodno je sanirati sve probleme sa desnima i zubima kako bi se osigurala dugotrajnost i uspešnost nadoknade.
Period oseointegracije (srastanja implanta sa kosti) je važan za uspeh terapije.
Izbor između cementiranja i šrafljenja krunice zavisi od konkretnog slučaja i preporuke stomatologa.
Ako ste se informisali o zubnim implantima, verovatno ste naleteli na pojam abatmenta ili suprastrukture, ali niste znali o čemu se radi. U ovom članku ćemo objasniti o čemu je reč.
SUPRASTRUKTURA ILI ABATMENT JE VEZIVNI ELEMENT KOJI SE KORISTI DA VEŽE KRUNICU, MOST ILI PROTEZU NA UGRAĐENI ZUBNI IMPLANT.
Da li su abatment i suprastruktura isto?
Pre nego što objasnimo o čemu je reč, važno je reći da su ova dva pojma sinonimi, odnosno radi se o istom elementu koji se koristi u protetici, samo o različitim imenima.
Zbog toga ne treba da Vas buni ukoliko vidite da se negde pominje implant i abatment, a negde implant i suprastruktura, jer se ova dva pojma koriste podjednako i predstavljaju istu stvar
Od čega se sastoje zubi implant?
Zubni implant se sastoji od tri dela:
Samog zubnog implanta
Abatmenta / suprastrukture
Protetskog rada (najčešće krunica)
Zubni implant je zamena za prirodni koren zuba, koji se hirurški ugrađuje u viličnu kost pacijenta, i koji u procesu koji se naziva oseointegracija stvara funkcionalnu i strukturnu vezu sa koštanim tkivom.
Uprošćeno rečeno, ovo znači da implant srasta u kost, i postaje njen integralni deo, odnosno da telo prihvata zubni implant kao svoj prirodni element.
Zbog ovoga se implanti proizvode od materijala koji su biokompatibilni i koji omogućuju da dođe do potpunog srastanja i smanjuju mogućnost da dođe do odbacivanja na najmanju moguću meru.
U praksi, samo nekoliko procenata implanata bude odbačeno. Materijal od kog se izrađuju zubni implanti najčešće je titanijum, a u poslednje vreme i kombinacija titanijuma i cirkonijuma.
Implanti se ugrađuju na mesto nedostajućeg zuba, i opterećuju se protetskim radom, najčešće krunicama ili mostovima kako bi se nadoknadio izgubljen zub ili više njih.
U slučaju da se radi o kompletnoj bezubosti vilice, više implanata, najčešće četiri ili šest, opterećuje se fiksnim protetskim radom koji nadoknađuje sve zube, u kombinovanom protetskom rešenju koje se naziva All-On-4 ili All-On-6.
Kod All-On-4 ponekad je moguće odmah po hirurškoj ugradnji implanata za njih vezati i privremenu protezu, u proceduri koja se među pacijentima popularno naziva zubi za dan ili zubi za 24 sata.
Sada, kada smo objasnili dva osnovna i generalno poznata elementa zubnih implanata, možemo da objasnimo i šta je suprastruktura.
Suprastruktura ili abatment je vezivni element koji se koristi da veže krunicu, most ili protezu na ugrađeni zubni implant.
ABATMENT može biti izrađen od različitih hipoalergenski materijala, kao što su titanijum, hirurški čelik, cirkonijum, ili zlato.
Keramički ili cirkonijumski abatmenti često su estetski bolje rešenje od metalnih, ali ih stomatolozi koriste sa oprezom jer njihova čvrstoća nije ni blizu čvrstoće titanijuma, zlata i drugih plemenitih materijala. Zbog toga su metalne suprastrukture najčešči izbor, posebno za kod implanata na mestu zadnjih zuba koji trpe veće opterećenje.
Abatment može, ali ne mora, da bude paralelan sa implantom, odnosno abatment pruža mogućnost stomatolozima da ugrade krunicu ili protezu pod različitim uglom u odnosu na implant, i time postignu optimalne rezultate.
Optimalni rezultati u ovom kontekstu podrazumevaju da je rezultat ugradnje implanta zadovoljavajuć kako funkciononalno, pravilno raspoređujući opterećenje, tako i estetski, ugradnjom krunice protetskog rada koji stoji pod istim uglom i na način na koji bi stajao i prirodan zub. Naravno, sve ovo utiče i na dužinu trajanja samog implanta.
Krunica, most ili fiksni protetski rad (totalna proteza) najčešće se fiksira za abatment uz pomoć cementa, odnosno cementira se za abatment, na isti način kao što bi se fiksirao i na izbrušen prirodni zub, pripreljen za ugradnju krunice.
Pacijenti ne treba da brinu previše o abatmentima, jer zubni implanti u daleko najvećem broju slučajeva dolaze u kompletu sa zubnim implantom, od istog proizvođača i odgovaraju tipu i veličini implanta, ali i protetskom radu kojim će se implant kasnije opteretiti.
U zavisnosti od proteskog rada kojim će implant biti opterećen, zavisi i koji tip abatmenta će se koristiti, tj. neće biti korišćen isti abatment za implant opterećen krunicom i totalnom protezom, što u određenoj meri utiče na cenu implanta.
Najčešće su abatmenti namenjeni za nošenje totalne proteze nešto skuplji od onih namenjenih za vezivanje sa krunicama i mostovima.
Ugradnja implantata – implantacija – se uvek izvodi na isti način
Kod ugradnje implanta mogu postojati manje varijacije zbog individualnih opcija restauracije kao što su:
gubitak samo jednog zuba
broj preostalih zuba koje vredi sačuvati
fiksiranje trajnih zuba
Procedura tretmana ugradnje implantata sastoji se od nekoliko koraka:
Prvi korak – početni pregled
Doktor stomatologije ili oralni hirurg počinje sa početnim radiološkim pregledom (CBCT snimak gornje i donje vilice) koji je potreban pri svakoj restauraciji.
Prilikom pregleda se određuje pravilna pozicija implantata i identifikuju se potencijalni rizici.
Drugi korak – ugradnja implantata
Na gingivi, odnosno zubnom mesu, tj. mestu gdje nedostaje zub napravi se mali rez.
Nakon reza i odizanja desnih priprema se ležište za implantat, a potom sledi ugradnja implantata
Treći korak – privremena restauracija
Nakon što je implantat ugrađen, prekriva se zubnim mesom. Taj proces omogućuje da se implantat poveže sa kosti i tako postaje čvrst i stabilan. Ako je stabilnost dobijena ovim procesom zadovoljila kriterijume, možemo odmah nakon ugradnje postaviti privremene zubne nadoknade.
Četvrti korak – trajne restauracije
Nakon nekoliko meseci privremena kruna se uklanja i počinje izrada trajne restauracije. Zubno meso se otvori te se ugrade trajne nadogradnje.
Nakon toga slede otisci prema kojima zubni tehničar izradi trajno protetsko rešenje sa svim karakteristikama prirodnih zuba.
Na polju stomatološke protetike Bredent predstavlja sinonim za inovaciju.
Razvijanje novih tehnologija i poboljšanje već ustaljenih metoda koje traje više od četiri decenije je garant za uspeh. Ovo je razlog što se naša ordinacija odlučila za Bredent system.
Zanemarivanje oralne higijene kao što je pranje zuba četkicom ujutro i uveče, neredovna upotreba zubnog konca ili vodice za ispiranje usta, neće uzrokovati samo neprijatan zadah, već nas može vremenom dovesti u nezgodnu situaciju, pa čak i uzrokovati kardiovaskularne tegobe.
Sa druge strane, svakodnevna nega, pravilna ishrana i redovne stomatološke kontrole mogu sprečiti ne samo najčešće bolesti zuba nego posredno i vrlo ozbiljne bolesti, poput onih kardiovaskularnih, respiratornih, očnih, bubrežnih.
Oralno zdravlje čini sastavni deo opšteg zdravlja. Naš organizam funkcioniše kao celina i zubi su sastavni deo tog savršenog mehanizma. Sve što se dešava na zubima može se odraziti na bilo koji organ našeg organizma. Zakažite svoj termin.
Pokvareni zubi – posledice
Najjednostavniji primer koliko zdravi zubi imaju uticaj na naše celokupno zdravstveno stanje vidi se kod osoba koje nemaju veći broj zuba ili su bezube. Zbog toga se kod njih javlja problem sa uzimanjem hrane, što može dovesti do razvoja oboljenja organa za varenje. Mnogo veći problem jesu oboljenja drugih organa našeg organizma koja su uzrokovana širenjem bakterija poreklom od obolelog i zapuštenog zuba.
Posledica nelečenog zubnog karijesa
Kao posledica nelečenog zubnog karijesa nastaje zapaljenje zubne srži (pulpitis). Ako se i ovo oboljenje zuba ne leči na vreme, bakterije se preko kanala korena zuba šire u viličnu kost. Tada se iznad vrha korena obolelog zuba formira „proces”. On se, u zavisnosti od jačine odbrambenog mehanizma organizma, snage i koncentracije bakterija iz zuba, može razviti u akutni ili hronični.
Iz oralnog žarišta bakterije se putem krvnih sudova glave i vrata mogu rasejati po čitavom organizmu. Ono predstavlja tempiranu bombu u našem telu jer nikad ne može da se predvidi kada će se, u kojoj koncentraciji i gde rasejati bakterije!! Nažalost, one uvek nađu put do najslabijeg organa.
Prodor bakterija iz žarišta nema kontinuitet, već se dešava u talasima, a ta aktivacija se najčešće dešava usled slabljenja imuniteta. Kao žarište mogu delovati i zaostali korenovi, impaktirani zubi, parodontalni džepovi.
Oboljenja udaljenih organa i sistema organa, uzrokovana širenjem bakterija iz oralnih žarišta, nazivaju se konsekutivna oboljenja. To znači da bolestan i zapušten zub dovodi do nastanka oboljenja: srca i krvnih sudova (u vidu endokarditisa, miokarditisa, aritmija), oboljenja bubrega (nefritisi, cistitisi), oboljenja disajnih organa, različitih kožnih oboljenja, oboljenja oka, kao i oboljenja kostiju, zglobova, mišića i ligamenata.
Ova oboljenja mogu biti toliko teška da mogu ugroziti život pacijenta.
Dokazano je i to da bakterija (Streptoccus salivarius) koja potiče iz usne duplje tj. iz oralne sredine puno doprinosi za stvaranje tromba (krvnih ugrušaka), koji su kao i zadebljale koronarne arterije, jedan od glavnih uzročnika srčanog udara.
Povezanost šloga s oboljenjima usta dokazana je u novijim naučnim radovima u kojima je proučavano postojanje arterijskog plaka kod ljudi s paradontopatijom i velikom učestalošću karijesa.
Pokvareni zubi u trudnoći takođe nisu novost, jer se tokom drugog stanja ovo vrlo često dešava. Važno je da znate da i tada možete slobodno da posetite vašeg stomatologa, jedino treba izbegavati snimanje zuba i vilica, a izbegavaju se i neki ozbiljnijiji hirurški zahvati i intervencije,sve se odlaže nakon porođaja.
Pokvareni zubi kod dece i odraslih
Odavno znamo da pokvareni zubi nisu nikakva novost kod nas u Srbiji, a to su potvrdile i najnovije ankete. Poslednja istraživanja Zavoda za stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu pokazuju da su građani Srbije na samom vrhu liste kad je reč o lošoj oralnoj higijeni i opštem stanju zuba.
Većina stanovnika naše zemlje nema na broju sve zube. Svaka druga osoba starija od 50 godina nema nijedan zub u vilici, što je priznaćete zastrašujuće i samo kad se ovako pročita.
Mladi ljudi do 30 godina u proseku nemaju i do 4,5 zuba.
Karijes kod male dece je, takoreći, sve prisutniji i to nešto više kod dečaka nego kod devojčica i to već u uzrastu od 3 do 8 godina, naravno u pitanju su mlečni zubići. Krajnje je vreme da se svest o oralnoj higijeni promeni i da naši sugrađani prihvate da je odlazak stomatologu podjednako važan kao i odlazak kod lekara opšte prakse.
Neki će se i ovome nasmejati, jer nam je dosadašnja praksa pokazala da ni kod lekara ne idemo dok nas nešto ne zaboli. Šalu na stranu, bolesti zuba uzrokuju puno ozbiljnije zdravstvene probleme, a to je nešto što nikome od nas ne treba.
Hrana za zdrave zube
Zdravi zubi zahtevaju i zdravu hranu! Korisne namirnice koje oporavljaju našu zubnu gleđ, a u tu grupu ubrajamo mleko i mlečne proizvode, koji deluju pozitivno i to na više načina: bogati su sa fosfatima i kalcijumom, koji su neophodni za opravak gleđnih kristala; sadrže kazein – belančevinu koja obezbeđuje da se kalcijumovi i fosfatni joni duže zadražavju na površini samog zuba i tako podstiču njihovu remineralizaciju (tj. oporavljaju zubnu gleđ) i neutrališu kiselostkoja se javlja kao posledica unošenja mnogobrojnih ugljenih hidrata u organizam.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi, naročito sir, stimulišu bolje lučenje pljuvačke, dok probiotički jogurt utiče na promenu sastava samih bakterija na površini zuba. Za zube su korisni kikiriki, badem i drugi orašasti plodovi (bogati su fosfatima i kalcijumom), suvo grožđe, brusnice, sirovo povrće i voće, kao i sveže isceđeni sokovi.
Ovi „vitamini za zube“ su najbolja prevencija za dobro zdravlje, još kad se pridržavamo saveta stomatologa, odlazimo redovno na preglede, čistimo zube sa koncem i četkicom, smanjujemo rizike i od puno ozbiljnijih oboljenja.
Pokvareni zubi ne donose nikako dobro i svakako se pridržavajte ovih preporuka kada je u pitanju zdrava ishrana.
Savršen osmeh definišemo nečim što se popularno zove smile design.
Reč je o savršenim parametrima i položajima koje je stomatološka struka definisala osnovnim parametrima prema kojima mezijalna linija, srednji luk između sekutića, mora biti paralelan sa sredinom lica, a horizontalna bipupilarna linija mora spajati dve zenice oka.
Savršenom osmehu prethodi puno toga, od zdravlja zubi i čeljusti do oralne higijene koja igra vrlo važnu ulogu u zdravlju, kvaliteti i izgledu zubi i to od najranijeg uzrasta.
Nije važno samo koliko često čistimo zube. Vrlo je važna i tehnika čišćenja zuba, nepravilnim čišćenjem nećemo uspeti odstraniti sve nečistoće i naslage sa zuba. I onda se čudimo što nemamo divne i zdrave zube… Čak i oni, koji su savladali pravilnu tehniku čišćenja zuba zubnom četkicom, često nisu nikada držali u ruci interdentalnu četkicu ili zubni konac. Nažalost, to se vidi u zubarskim ordinacijama.
To je isto kao i čišćenje
Pokazalo se da je za kvalitetno čišćenje zuba zubnom četkicom puno važnije kako čistite zube, nego npr. kakvu zubnu pastu koristite.
Bolja i skuplja zubna pasta ne može nadoknaditi dobar «ručni rad», koji je najbolje sprovesti nakon svakog obroka. To je kao da za pranje poda kupite najbolje sredstvo, ali operete površno. Na njemu bi, ipak ostale mrlje.
Svesno odstranite plak
Klasičnu zubnu četkicu tokom čišćenja zuba i desni trebalo bi postaviti pod uglom od 45 stepeni, tako da vlakna četkice dotiču zube i desni. Nežno pomerajte četkicu, kako bi vlakna došla do žleba desni i skidajte plak u smeru od desni, prema vrhu zuba.
Trudite se da čistite svesno svaki zub samostalno. Kod donjih zuba nečistoće otklonite u smeru od desni prema zubima, dakle odozdo prema gore.
Čistač za ružičasti jezik
Temeljno očistite zube sa svih strana – prvo čistite unutarašnju stranu, zatim i zadnju stranu zuba, pokretima u smeru gore i dole. Potom napred i pozadi očistite površine kojima usitnjavate hranu, odnosno na kutnjacima.
Na kraju koristite posebnu četkicu sa čistačem. Ne radi se o nepotrebnom luksuzu – čistač je određen za čišćenje naslaga na jeziku, gde se skupljaju bakterije, koje dovode do neprijatnog zadaha. Naslage se čiste od korena jezika, prema njegovom vrhu.
Interdentalne četkice
Interdentalne četkice prikladne su za čišćenje prostora među prednjim zubima i prostora među kutnjacima. Izaberite pravilnu veličinu, koja će ispuniti prostor među zubima i kojom će se lako čistiti.
Zajedno korišćenje pripremite oko 30 cm zubnog konca i omotajte ga oko kažiprsta svake ruke. Konac se prihvati između palca i kažiprsta obe ruke, tako da napeta nit između prstiju bude dugačka oko 5 cm. Tako je konac pripremljen za čišćenje gornjih zuba.
Za kontrolu vodica za ispiranje usta, indikator plaka
Za čišćenje koncem na donjoj vilici, ponovno napnite nit između palca i kažiprsta, tako da kažiprstom pritiskate nit. Konac će se fino uvući između zuba i pokretima je potrebno obuhvatiti zub. Nikada nemojte koristiti pokret napred – nazad, jer biste mogli povrediti desni.
Kada je zub očišćen, odmotajte novi deo konca i nastavite. Ukoliko niste sigurni jesu li Vaši zubi potpuno čisti, koristite ogledalo ili posebnu vodicu za ispiranje usta, koja menjanjem boje ukazuje na pojavu plaka.
Kako biste se mogli stalno smejati
Pravilna oralna higijena može popraviti Vaše zdravlje i izgled zuba. Prisutne bakterije ulaze u krvotok i mogu se širiti po celom telu, gde uzrokuju infekcije.
Zato se ne isplati podcenjivati oralnu higijenu, ako želite imati divne zube i sprečiti razne bolesti, povezane sa bakterijama u ustima.
