Zdravi zubi- važnost za opšte zdravlje čoveka
Zanemarivanje oralne higijene kao što je pranje zuba četkicom ujutro i uveče, neredovna upotreba zubnog konca ili vodice za ispiranje usta, neće uzrokovati samo neprijatan zadah, već nas može vremenom dovesti u nezgodnu situaciju, pa čak i uzrokovati kardiovaskularne tegobe.
Sa druge strane, svakodnevna nega, pravilna ishrana i redovne stomatološke kontrole mogu sprečiti ne samo najčešće bolesti zuba nego posredno i vrlo ozbiljne bolesti, poput onih kardiovaskularnih, respiratornih, očnih, bubrežnih.
Oralno zdravlje čini sastavni deo opšteg zdravlja. Naš organizam funkcioniše kao celina i zubi su sastavni deo tog savršenog mehanizma. Sve što se dešava na zubima može se odraziti na bilo koji organ našeg organizma. Zakažite svoj termin.
Pokvareni zubi – posledice
Najjednostavniji primer koliko zdravi zubi imaju uticaj na naše celokupno zdravstveno stanje vidi se kod osoba koje nemaju veći broj zuba ili su bezube. Zbog toga se kod njih javlja problem sa uzimanjem hrane, što može dovesti do razvoja oboljenja organa za varenje. Mnogo veći problem jesu oboljenja drugih organa našeg organizma koja su uzrokovana širenjem bakterija poreklom od obolelog i zapuštenog zuba.
Posledica nelečenog zubnog karijesa
Kao posledica nelečenog zubnog karijesa nastaje zapaljenje zubne srži (pulpitis). Ako se i ovo oboljenje zuba ne leči na vreme, bakterije se preko kanala korena zuba šire u viličnu kost. Tada se iznad vrha korena obolelog zuba formira „proces”. On se, u zavisnosti od jačine odbrambenog mehanizma organizma, snage i koncentracije bakterija iz zuba, može razviti u akutni ili hronični.
Iz oralnog žarišta bakterije se putem krvnih sudova glave i vrata mogu rasejati po čitavom organizmu. Ono predstavlja tempiranu bombu u našem telu jer nikad ne može da se predvidi kada će se, u kojoj koncentraciji i gde rasejati bakterije!! Nažalost, one uvek nađu put do najslabijeg organa. Prodor bakterija iz žarišta nema kontinuitet, već se dešava u talasima, a ta aktivacija se najčešće dešava usled slabljenja imuniteta. Kao žarište mogu delovati i zaostali korenovi, impaktirani zubi, parodontalni džepovi.
Oboljenja udaljenih organa i sistema organa, uzrokovana širenjem bakterija iz oralnih žarišta, nazivaju se konsekutivna oboljenja. To znači da bolestan i zapušten zub dovodi do nastanka oboljenja: srca i krvnih sudova (u vidu endokarditisa, miokarditisa, aritmija), oboljenja bubrega (nefritisi, cistitisi), oboljenja disajnih organa, različitih kožnih oboljenja, oboljenja oka, kao i oboljenja kostiju, zglobova, mišića i ligamenata. Ova oboljenja mogu biti toliko teška da mogu ugroziti život pacijenta.
Dokazano je i to da bakterija (Streptoccus salivarius) koja potiče iz usne duplje tj. iz oralne sredine puno doprinosi za stvaranje tromba (krvnih ugrušaka), koji su kao i zadebljale koronarne arterije, jedan od glavnih uzročnika srčanog udara. Povezanost šloga s oboljenjima usta dokazana je u novijim naučnim radovima u kojima je proučavano postojanje arterijskog plaka kod ljudi s paradontopatijom i velikom učestalošću karijesa.
Pokvareni zubi u trudnoći takođe nisu novost, jer se tokom drugog stanja ovo vrlo često dešava. Važno je da znate da i tada možete slobodno da posetite vašeg stomatologa, jedino treba izbegavati snimanje zuba i vilica, a izbegavaju se i neki ozbiljnijiji hirurški zahvati i intervencije,sve se odlaže nakon porođaja.
Pokvareni zubi kod dece i odraslih
Odavno znamo da pokvareni zubi nisu nikakva novost kod nas u Srbiji, a to su potvrdile i najnovije ankete. Poslednja istraživanja Zavoda za stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu pokazuju da su građani Srbije na samom vrhu liste kad je reč o lošoj oralnoj higijeni i opštem stanju zuba. Većina stanovnika naše zemlje nema na broju sve zube. Svaka druga osoba starija od 50 godina nema nijedan zub u vilici, što je priznaćete zastrašujuće i samo kad se ovako pročita.
Mladi ljudi do 30 godina u proseku nemaju i do 4,5 zuba.
Karijes kod male dece je, takoreći, sve prisutniji i to nešto više kod dečaka nego kod devojčica i to već u uzrastu od 3 do 8 godina, naravno u pitanju su mlečni zubići. Krajnje je vreme da se svest o oralnoj higijeni promeni i da naši sugrađani prihvate da je odlazak stomatologu podjednako važan kao i odlazak kod lekara opšte prakse. Neki će se i ovome nasmejati,jer nam je dosadašnja praksa pokazala da ni kod lekara ne idemo dok nas nešto ne zaboli. Šalu na stranu, bolesti zuba uzrokuju puno ozbiljnije zdravstvene probleme, a to je nešto što nikome od nas ne treba.
Hrana za zdrave zube
Zdravi zubi zahtevaju i zdravu hranu! Korisne namirnice koje oporavljaju našu zubnu gleđ, a u tu grupu ubrajamo mleko i mlečne proizvode, koji deluju pozitivno i to na više načina: bogati su sa fosfatima i kalcijumom, koji su neophodni za opravak gleđnih kristala; sadrže kazein – belančevinu koja obezbeđuje da se kalcijumovi i fosfatni joni duže zadražavju na površini samog zuba i tako podstiču njihovu remineralizaciju (tj. oporavljaju zubnu gleđ) i neutrališu kiselostkoja se javlja kao posledica unošenja mnogobrojnih ugljenih hidrata u organizam.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi, naročito sir, stimulišu bolje lučenje pljuvačke, dok probiotički jogurt utiče na promenu sastava samih bakterija na površini zuba. Za zube su korisni kikiriki, badem i drugi orašasti plodovi (bogati su fosfatima i kalcijumom), suvo grožđe, brusnice, sirovo povrće i voće, kao i sveže isceđeni sokovi. Ovi „vitamini za zube“ su najbolja prevencija za dobro zdravlje, još kad se pridržavamo saveta stomatologa, odlazimo redovno na preglede, čistimo zube sa koncem i četkicom, smanjujemo rizike i od puno ozbiljnijih oboljenja.
Pokvareni zubi ne donose nikako dobro i svakako se pridržavajte ovih preporuka kada je u pitanju zdrava ishrana.