Kategorija: Karijes

Bele mrlje na zubima
Bele kredaste fleke, mrlje i ostale diskoloracije na zubima su mesta slabije mineralizacije gleđi.Takva mesta su porozna sa smanjenom otpornošću gleđnih gredica na karijes ali i pritisak pri žvakanju. Zbog slabije mineralizacije gleđ reflektuje svetlost drugačije nego zdrava gleđ pa se u većoj ili manjoj meri primećuju bele mrlje ili različiti pigmenti na površini zuba. Osim što narušavaju estetiku osmeha iz svega navedenog bele fleke odnosno mrlje po zubima svakako treba tretirati.

RANIJI TRETMAN BELIH MRLJA NA ZUBIMA

Do skoro su se pigmentacije na zubima u vidu belie mrlje uklanjale preparacijom ovakvih mesta bušilicom, a zatim se prekrivala sa kompozitnim materijalima. Dakle zbog male bele mrlje uklanjala se veća površina da bi se bela mrlja prekrila vinirom. Primenom novih materijala danas smo u mogućnosti da našim pacijentima pružimo tretman koji će bele mrlje ukloniti na sasvim komforan način.

Bele mrlje na zubima

UZROCI NASTANKA BELIH MRLJA NA ZUBIMA

Različiti su uzroci razvojnih defekata zuba. Od genetskih poremećaja do uticaja sistemskih faktora poput infekcija (virusne, bakterijske), intoksikacija (fluor, tetraciklini iil drugi antibiotici, žutica pri rođenju i dr.) ili postojanja hroničnih oboljenja(srčana, bubrežna, prevremeni porođaj i sl.).
Ukoliko štetna noksa deluje u periodu trudnoće, biće zahvaćeni mlečni zubi i delovi stalnih sekutića i prvih stalnih kutnjaka (“šestice”), čija mineralizacija počinje oko rođenja. Štetne nokse, koje deluju u prvim godinama života ispolji će se na stalnim zubima.

Nasledna oštećenja su uglavnom nepravilno raspoređenja po celokupnoj zubnoj površini, a kod spoljnih noksi zahvataćeni su samo određeni delovi zuba i određeni zubi koji su se razvijali u periodu kada je ona delovala.

BELE MRLJE NA ZUBIMA RAZVOJNOG POREKLA

Razlikuje se nekoliko vrsta razvojnih belih mrlja:

Kao posledica lokalnog oštećenja klice stalnog zuba od strane mlečnog predhodnika, bilo usled povred ili infekcije na vrhu korena(proces). One se nalaze na pojedinačnim zubima i postoji prethodna istorija oboljenja ili povrede mlečnog prethodnika.

Kao posledica sistemskih oštećenja klice u periodu razvoja, i to može da bude različiti dijapazon blažeg uticaja sistemskih infekcija, lekova, poremećaja u ishrani, nedostatka vitamina, različitih drugih hroničnih oboljenja. One se nalaze na više zube i to tačno na delovima koji su se razvijali u periodu dejstva nokse.
Poseban oblik belih mrlja, koje se javljaju na većem broju zuba i mogu da budu različitog stepena izraženosti, nastaje kod većeg unošenja fluorida u periodu razvoja stalnih zuba (ređe je zastupljen na mlečnim) i nazuvaju se dentalna fluoroza.

Specifični oblik poremećene mineralizacije gleđi se javlja na sekutićima i prvim kutnjacima, uglavnom stalnim, ali u poslednje vreme i na mlečnim, i naziva se MIH (molarno incizivna hipomaturacija). U blažoj formi su prisutne samo bele mrlje, a u složenijim i komplikovana oštećenja gleđi, pa i defketi. MIH je sve češći, uzroci mogu da budu različiti.

Bele mrlje kao simptom ranog karijesa

Ali, ako se bele mrlje javljaju u odraslom životu i to iznenada, tada mogu biti razlog za brigu. Tada takve mrlje mogu biti simptom ranog karijesa, naročito ako se bele tačke nalaze u samoj blizini desni.
To se dešava zbog bakterija u ustima, čiji omiljeni supstrat su ugljeni hidratim i one počinju da luče kiselinu koja rastvara strukturu zuba. Tada se bela tačka javlja kao lezija ispod koje počinje da se stvara šupljina. U tom trenutku proces truljenja zuba još može da se zaustavi najpre nanošenjem fluora na bele tačke, što pomaže zubu u zadatku samoizlečenja.

Bele ili žute mrlje na stalnim zubima nisu retka pojava. Različiti su uzroci koji dovode do njihovog nastanka. Neki od najčešćih su fluorizacija, odnosno preterano unošenje fluorida, najčešće putem vode, u prvih 7-8 godina.

Zatim demineralizacija, kao početna faza u nastanku karijesa, koja se vrlo često može videti nakon skidanja fiksnog ortodontskog aparata, u vidu beličastih okruglih polja usled otežanog održavanja higijene tokom nošenja ortodontskih bravica. I kao treći najčešći razlog je hipomineralizacija.

Najčešće se pojavljuju na zubima koji prvi niču, prvim kutnjacima i centralnim sekutićima. Promena se u tom slučaju dešava u toku razvoja stalnih zuba a najčešći razlog je smanjeno deponovanje kalcijuma u strukturu zuba.

Pojava belih mrlja zahteva HITAN PREGLED kod stomatologa.

TERAPIJA U NAŠOJ ORDINACIJI

Potrebno je razdvojiti postojanje karijesa i razvojna oštećenja. Pojedini oblici sistemskih oštečenja mogu da dovedu do brzog trošenja i otpadanja gleđi pa je treba na vreme zaštititi. Pojedine bele mrlje mogu da se ublaže pa čak i uklone remineralizacionim tehnikama ako se na vreme započne. Kod drugih je potrebna estetski oporavak, zašta postoje različite privremene i stalne tehnike u zavisnosti od uzrasta .

Tim ,,Medentine Digital” već godinama pruža uslugu potpunog uklanjanja belih mrlja kako iz estetskih tako i medicinskih razloga. Terapija je ne zahteva nikakvu istrumentaciju nego samo nanošenje preparata koji je biokompatibilan sa zubnim tkivom.

Tretirano mesto je potpuno zaštićeno od dalje progresije demineralizacije a estetski momenat je više nego zadovoljavajući. Ovakav tretman obavlja se u jednoj poseti, traje oko 30 minuta, potpuno je bezbolan, ne agresivan i bezbedan. ZAKAŽITE SVOJ TERMIN VEĆ DANAS.
04.09.2021.
Školarce muči karijes?

U domovima zdravlja, bolnicima i klinikama, prošle godine je zabeleženo 1.023.390 poseta stomatologu, za “Novosti” priča dr Nataša Rosić, načelnica Jedinice za biostatistiku u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Prema analizi ove ustanove, u zubarskim stolicama najčešće su bili školarci – 492.825, slede odrasli njih 396.185, pa predškolci – 134.380.

Najčešće dijagnoze bile su iz oblasti druge bolesti zuba i potpornih struktura, koja je ustanovljena kod 259.700 pacijenata i to najviše kod odraslih – 127.824.

– Prošle godine, stomatolozi u državnim zdravstvenim ustanovama dijagnostikovali su 166.160 oboljenja karijesa i to najviše kod đaka – 72.510, dok je kod odraslih bilo 67.565 – kaže dr Rosić. – Plombiranih zuba, bez lečenja bilo je 130.093, opet najviše među školskim uzrastom – 56.514, slede odrasli sa 51.555.

Broj plombi, sa lečenjem zuba, bio je 26.975, a najviše među odraslima – 15.616. Sa dijagnozom bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilice bila je 21.481 poseta stomatologu, a svaki drugi pacijent je bio iz kategorije odraslih.

Pročitajte još – Trećina stanovništva ima karijes!

U privatnim ordinacijama radi duplo više stomatologa nego u državnim ustanovama, pokazuje ova studiozna analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje. Brojke govore da u državnim zdravstvenim ustanovama ima 437 zubara, dok ih je u privatnoj praksi 779. Razlika, u korist privatnika je, sigurno i veća, s obzirom na to da su analizom obuhvaćeni samo oni koji su dostavili izveštaje.

Doktorka Rosić ističe da je, na osnovu dostavljenih izveštaja, u privatnim stomatološkim ordinacijama bila 209.401 poseta. Od tog broja najviše je odraslih pacijenata – 186.437.

– Privatni stomatolozi su, bez lečenja, stavili 96.654 plombe, u najvećem procentu odraslim pacijentima – 86.445 – navodi naša sagovornica. – Plombi, uz prethodno lečenje zuba, bilo je 30.277, a i ovde su odrasli bili najbrojniji sa 27.546 intervencija. U privatnim ordinacijama, koje su nam dostavile izveštaje, dijagnostikovano je 83.732 oboljenja karijesa i to najviše kod odraslih pacijenata – 75.111. Druge bolesti zuba i potpornih struktura su bili razlog posete u 50.329 slučajeva, a i u ovoj kategoriji odrasli su bili najbroniji – 46.961.

IZVAĐENO 108.000 ZUBA

U državnim stomatološkim ustanovama prošle godine je izvađeno 108.089 zuba i to najviše odraslim pacijentima – 62.597. Slede deca školskog uzrasta kod kojih je bilo 34.856 vađenja zuba. Kod privatnika su, na osnovu dostavljenih izveštaja, bila 22.542 vađenja, od kojih je čak 20.041 kod odraslih.

12.08.2017.
Zašto su neki ljudi više, a neki manje podložniji karijesu?

Karijes je propadanje zuba i to je proces koji uzrokuju određene oralne bakterije. Kako propadanje napreduje, bakterije dođu do živog dela zuba –dentina ili pulpe i tada nastaje bakterijska infekcija.

U tom trenutku, potrebna je stručna stomatološka pomoć da se infekcija ukloni, proces zaustavi i zub zapečati. Ovaj proces treba određenu kombinaciju uslova da bi se odigrao. Što više uslova – ili faktora rizika imate, to su veće šanse da se stvori pogodno tle za nastanak karijesa!

Ali, morate znati da postoje i faktori rizika koji nisu u Vašoj kontroli ili ih je veoma teško kontrolisati. U nastavku ćemo se podrobnije upoznati sa njima:

Oralne bakterije – karijes počinje tako što se bakterije skupljaju na plaku zuba, gde se hrane ugljenim hidratima i šećerima koje konzumiramo, stvarajući kiseline u tom procesu. Ove kiseline razlažu mineralne veze u zaštitnom sloju zubne gleđi, na taj načim omogućavajući bakterijama da prodru kroz ovu, inače najtvrđu supstancu u ljudskom telu, i inficiraju zub.

Vaša jedinstvena oralna flora može da sadrži manje ili više vrsta bakterija koje stvaraju karijes, a neke vrste su agresivnije od drugih i to Vas može činiti podložnijim kvarenju zuba.

Oralna higijena – redovno pranje i pravilno čišćenje i upotreba konca za zube pomaže u razlaganju bakterijskog plaka i uklanjanju zaostalih čestica hrane. Regularne kontrole i profesionalna čišćenja zuba su takođe veoma bitna da bi se uklonile naslage plaka koje su se stvrdnule i postale zubni kamenac.

Ishrana – ako maksimalno smanjite unos šećera i ugljenih hidrata – smanjićete i unos ’goriva’ koje hrani bakterije. Takođe, kisela hrana i pića doprinose eroziji gleđi i što ih češće konzumirate, pljuvačka ima manje šanse da povrati normalne pH vrednosti u usnoj duplji.

Suva usta – pljuvačka sadrži minerale koji pomažu u neutralizaciji kiselina i restauraciji zubne gleđi. Bez zdravog protoka, prirodna sposobnost za prevenciju karijesa je ugrožena. Određeni lekovi, hemoterapija i neke bolesti mogu da izazovu suva usta. Unošenje mnogo vode i upotreba preparata za ispiranje usta koji jačaju gleđ pomažu u rešavanju ovog problema.

Oblik zuba – karijes ima najveće šanse da se razvije na zadnjim zubima – kutnjacima i sekutićima, gde male fisure (useci) na površinama zuba imaju tendenciju da zarobe i zadrže hranu i bakterije. Genetika određuje dubinu ovih fisura.

Povlačenje desni – kada se desni povlače, one otkrivaju koren zuba, koji tada prestaje da bude zaštićen gleđu i samim tim podložan propadanju.

Drugi faktori – Gastroezofagusna refluksna bolest (GERB) i povraćanje mogu stvoriti visoko kiselu sredinu u ustima. Proteze, ortodontski aparati i splintovi mogu da ometaju protok pljuvačke preko zuba, ubrzavajući nagomilavanje plaka. Fiksne proteze takože zahtevaju više truda za održavanje, jer mogu otežati pravilno četkanje i upotrebu konca.

Najbolji način da saznate o faktorima rizika u Vašem ličnom slučaju jeste da se konsultujete sa svojim stomatologom. Učinite to što pre ako ste prepoznali neke od situacija i simptoma koje smo naveli u ovom tekstu, jer ako je zdravlje Vaših zuba ugroženo – najbolje je da učinite sve da biste sprečili pogoršanje, nego da lečite bolne posledice.

30.06.2017.