Zaštita i očuvanje lepog osmeha je svakodnevni izazov, ali može biti iznenađujuće lako oštetiti zube iako se trudimo da ih očuvamo. Da li ste previše agresivni kada čistite zube? Ili žvaćete predmete koji nisu namenjeni za žvakanje?
To bi vaše zube moglo učiniti osetljivijim i dovesti do potrošnje ili abrazije zuba – pa čak na kraju i do gubitka zuba!
Šta je to abrazija zuba i kako sprečiti abraziju zuba.
Šta je to Abrazija zuba?
Abrazija zuba je pojava gde zubi počinju da gube gleđ usled neke mehaničke radnje. Drugim rečima, vaši zubi su fizički istrošeni od spoljne sile.
Ovo se razlikuje od erozije zuba (gde kiseline rastvaraju gleđ) i istrošenosti zuba (gde se gornji i donji zub trljaju i oštećuju jedni druge). Važno je razumeti tačan uzrok štete kako biste mogli preduzeti ispravne korake da biste je otklonili.
Koji su simptomi abrazije zuba?
Jedan od glavnih simptoma abrazije zuba je skraćivanje zuba na mestima na kojima se dodiruju sa zubima suprotne vilice. Ova pojava je često praćena pojavom zareza na zubima na mestu gde se zubi susreću sa desnima. Izloženo područje može biti tamnije od ostatka vašeg zuba, jer se gleđ koja je svetlija istrošila, otkrivajući sloj dentina koji se nalazi ispod.
Osetljivost zuba je još jedan uobičajeni simptom abrazije.
Zubi mogu postati osetljivi kada se gleđ rastvara i dentin postaje izložen. Dentin sadrži sitne kanale koji se nalaze ispod površine gleđi i vode do osetljive pulpe u centru zuba, tako da možete osetiti bol prilikom pranja zuba ili možda kada jedete toplu, hladnu, kiselu ili slatku hranu.
U tim kanalima koji se nazivaju dentinskim tubulima dolazi do kretanja tečnosti kada se stimulus „nalepi“ na zub.
Kako dolazi do abrazije zuba?
Postoji nekoliko uzroka abrazije zuba. Ovo je lista najčešćih uzroka:
Korišćenje previše pritiska prilikom pranja zuba
Koršćenje abrazivnih pasti za zube ili tvrdih četkica
Griženje noktiju
Griženje olovki i drugih tvrdih predmeta
Škrgutanje zubima i stiskanje vilice
Kako sprečiti abraziju zuba?
Dentin nije tako čvrst niti toliko zaštitan kao zubna gleđ, pa kada je izložen, bakterije u ustima mogu početi da štete zubu što može dovesti do obeljenja, a ponekad čak i gubitka zuba.
Gleđ se ne može popraviti nakon što je oštećena, pa je najbolji način da sačuvate zub taj da se abrazija zuba nikada ni ne dogodi. Budite nežni dok četkate zube, koristite neabrazivnu pastu za zube (idealno sa fluorom) i četkicu za zube s mekanim, ili srednje tvrdim vlaknima i koristite kratke poteze napred i nazad dok četkicu držite pod uglom od 45 stepeni, zatim povlačeći četkicu u pravcu grizne površine zuba.
U slučaju škrgutanja zubima postoje zaštite za zube u vidu različitih folija koje se nose noću tokom spavanja. Budući da nepravilan raspored zuba takođe može dovesti do ubrzanog trošenja zuba, konsultacije sa specijalistom ortopedije vilice su veoma preporučljive kako bi se ispravljanjem zuba takva oštećenja sprečila.
Prilikom trošenja zuba smanjuje se razmak između gornje i donje vilice, što dodatno opterećuje vilični zglob i može dovesti do oboljenja jednog, ili oba vilična zgloba, ili žvačnih mišića. Takva oboljenja se teško leče, a stvaraju velike neprijatnosti pacijentima. To je još jedan razlog zašto je važno sprečiti pojavu abrazije zuba i nadoknaditi oštećena tkiva, ako je do toga već došlo.
Kako se abrazija zuba leči?
Ukoliko dođe do oštećenja na vašim zubima usled abrazije, način da oporavite vaše zube je uz pomoć fiksne protetike, tj. uz pomoć mostova i krunica, ređe vinira.
Tretman oporavka zuba od abrazije započinjemo tako što:
Napravimo model vašeg zuba kako bi ga vratili u prvobitno stanje
Obrusimo oštećen zub
Postavljamo fiksne nadoknade na svim zubima
Zaključak
Jedan od najboljih načina da sačuvate vaše zube od abrazije je zaustavljanje loših navika i pravilna briga i čišćenje zuba.
Prvi znaci se obično teže uočavaju, pa je bolje redovno kontrolisati stanje zuba kako bi se abrazija na vreme uočila i sprečila.
Ukoliko ipak dođe do abrazije zuba, kontaktirajte nas i zakažite termin za pregled, gde će vam naše ljubazno osoblje pomoći da izaberete najbolji metod za oporavak vaših zuba i vraćanje osmeha na vaše lice.
Koliko često kod nas bebe oboljevaju od zubnog kvara?
Najnovija istraživanja koja su rađena 2018. godine pokazala su da u Srbiji 66,4% trogodišnjaka ima zubni kvar. Čak i kod 35% dvogodišnjaka se razvije neki oblik karijesa.
Da li deca nasleđuju kvalitet zuba od roditelja?
Ne nasleđuje se kvalitet zuba, već u toku njihovog razvoja (trudnoća i prvi mesec), pod uticajem različitih faktora, može da dođe do stvaranja zubne gleđi manje otpornosti.
Koja su deca osetljivija na pojavu karijesa?
Osetljivost (rizik) za razvoj karijesa u velikoj meri može da se predvidi i pre pojave prvih uočljivih znakova oboljenja. Zato je danas veoma značajno da se prvi stomatološki pregled zuba obavi neposredno posle njihove pojave. Rizična deca zahtevaju pojačane i dodatne preventivne mere.
Prvi znaci pojave karijesa?
Prvi znaci karijesa su pojave belih ili žućkastih mrlja u predelu pored desni, između zuba ili na unutrašnjim površinama (prema nepcu) prednjih zuba.
Kod pojave ovih promena mora se brzo reagovati. Topljenje gleđi, u zavisnosti od uzroka, može veoma brzo da napreduje, oslabi tkivo gleđi i dovede do njenog pucanja.
Šta se događa ako roditelji ne reaguju na vreme?
Bele mrlje na zubićima određeno vreme stagniraju na zubima, da bi onda ubrzano započelo njihovo razaranje. Na mestu bele mrlje se prvo pojavljuju defekti u vidu rupica ili pruga. U ovoj fazi je moguće nadoknaditi zubno tkivo. Ukoliko se to ne uradi, razaranje će da se nastavi. Zubi mogu da budu sravljeni skroz do nivoa desni. Veoma razoreni zubi, kao i pojava fistula ili otoka zahteva njihovo vađenje.
Nisu tačne tvrdnje da nije moguće lečiti zub i da se mlečni zubi ne popravljaju!
Čuvanje razorenih zuba u vilici, radi navodnog čuvanja prostora nije opravdano, jer se time ugrožava opšte zdravlje deteta, kao i razvoj stalnog zuba ispod njih.
1. Koliko često treba da idem na pregled stomatologa?
Zdravlje zuba varira od osobe do osobe; opšte pravilo za odrasle pacijente je da posećuju stomatologa jednom ili dva puta godišnje, čak i ako su vaša usta u odličnom stanju. Na ovaj način možete redovno profesionalno čistiti zube i održavati odlično oralno zdravlje. U dečijem uzrastu preporuka je ići kod stomatologa svakih šest meseci.
2. Koji su najbolji načini za praktikovanje dobre oralne higijene kod kuće?
Pored svakodnevnog pranja zubaklasičnom četkicom i međuzubnim četkicama i čišćenja koncem, podignite svoju oralnu higijenu na viši nivo prateći nekoliko koraka do dobrog zdravlja zuba.
Korišćenje proizvoda koji sadrže fluor.
Ograničite grickalice koje sadrže mnogo šećera.
Jedite uravnoteženu ishranu sa puno voća i povrća.
Izbegavanje duvana u bilo kom obliku.
3. Kako mogu poboljšati belinu svojih zuba?
Prelep osmeh sa čistim, belim zubima je ogroman podsticaj za samopouzdanje. Većina ljudi tokom godina doživi neku promenu boje zuba, bilo zbog površinskih ili unutrašnjih pigmenata.
Mrlje nastale od kafe, vina, duvana i pigmentovane hrane tretirajte kućnim izbeljivanjem ili redovno obavljajte profesionalno beljenje u ordinaciji.
Za unutrašnju promenu boje, razmislite o kompozitnom ili keramičkim fasetama na zubima koji su priomenili boju zahvaćene, što pruža trajnije rešenje.
4. Kako da sprečim karijes, gingivitis i druge probleme?
Najbolji način da imate zdrava usta zube je da pratite uravnoteženu ishranu i redovno posećujete stomatologa uz održavanje rutinske oralne nege pranjem zuba dva puta dnevno i čišćenjem koncem jednom dnevno. O problemima koji su već prisutni mogu da napreduju razgovarajte sa svojim stomatologom.
5. Zašto bi trebalo da uradim rendgenske snimke zuba?
Vaš stomatolog bi trebalo da uradi kompletan set rendgenskih snimaka zuba u ranoj fazi odnosa lekar-pacijent.
endgenski snimci pomažu vašem lekaru da prati sve promene koje bi se mogle desiti na vašim zubima između pregleda. Većina odraslih pacijenata ima rendgenske snimak cele gornje donje vilice (OPT snimak).
Ovakav snimak treba ponoviti svakih pet godina alionima sa većim rizikom od problema sa karijesom mogu biti potrebni svakih šest do 18 meseci.
6. Šta je osetljivost zuba i zašto je imam?
Pacijenti sa osetljivošću zuba osećaju bol kada konzumiraju hranu ili piće koja su topla ili hladna, slatka ili kisela.
Osetljivost se javlja kada se zubna gleđ, koja obično štiti zubnu pulpu i dentin, istanji od višekratnog izlaganja kiselosti i ekstremnim temperaturama.
Osetljivost se takođe može javiti kao rezultat:
Povlačenje desni
Škripanje zuba tokom spavanja
Okrnjeni ili slomljeni zubi
Izbeljivanje zuba
Ortodoncija i plombe
Razgovarajte sa svojim stomatologom, on će pregledati zahvaćene zube i preporučiti tretman za smanjenje vaše osetljivosti.
