Vađenje zuba predstavlja proces uklanjanja zuba iz njegovog ležišta. Ukoliko je zub oštećen karijesom ili slomljen stomatolog uviek prvo pokušava da spasi zub lečenjem, zatim stavljanjem plombe, krunice ili na neki drugi način.
Međutim, ponekad je zub toliko oštećen da ga je nemoguće popraviti. Upravo je to i glavni razlog za vađenje zuba. Umnjaci su zubi koji uglavnom kasno niču, u dvadesetim godinama. Oni su obično impaktirani (zaglavljeni) u vilici, pa se jako često ovi zubi vade prije ili nakon sto delimično niknu i to uglavnom hirurškim putem kako bi se sprečile komplikacije koje izazivaju u vidu bolova, otoka, otežanog gutanja. Stomatolog/oralni hirurg će pomoću rentgenskog snimka tog područja napraviti plan za najefikasnije uklanjanje zuba. Takođe, u ovim slučajevima se preporučuje uzimanje antibiotika nakon operacije da bi se rizik od infekcija sveo na minimum.
Koje su moguće komplikacije?
Proces vađenja zuba mora se obaviti veoma oprezno kako bi se zaštitila i sačuvala koštana i meka tkiva u vilici. Kada se zub odstrani iz zubne čašice potrebno je obraditi ranu, odnosno ukloniti koštane opiljke, granulaciono tkivo, detritus, oštećenu sluzokožu.
Krvni ugrušak koji se stvara u rani posle vađenja veoma je bitan faktor zarastanja rane. Ako ranica nastala tokom vađenja zuba slabije krvari ili ako dođe do ispiranja ili raspadanja takvog ugruška, može se javiti česta komplikacija u vidu alveolitisa. Alveolitis izaziva veliki bol koji se intezivira tokom noći i može se javiti zadah iz rane u ustima. Lečenju ove komplikacije se pristupa tako da se formira novi ugrušak u rani uz davanje lokalne anestezije, kiretažu rane, ali i eliminaciju mrtvog – nekrotičnog tkiva.
Druga relativno česta komplikacija nakon ekstrakcije gornjih bočnih zuba jeste otvaranje gornjoviličnog sinusa. Ova komplikacija se sanira na dva načina, konzervativnim pristupom ako dubina čašice zuba to dozvoljava ili hirurškim putem. Hirurški pristup je neophodan ako je čašica zuba veoma plitka, ukoliko su u procesu vađenja zuba nastala veća oštećenja desni ali i ako je loše stanje mekih tkiva u blizini rane.
Različiti pristupi vađenja zuba
Generalno, vađenje zuba može biti:
- rutinsko odnosno jednostavno vađenje zuba koje se uglavnom obavlja u lokalnoj anesteziji. Stomatolog obuhvata zub klještima, zatim se zub rasklimava pomjeranjem naprijed-nazad, nakon čega je moguće izvući zub.
- komplikovano vađenje zuba javlja se kod višekorenih zuba sa polomljenom krunicom. Tada je potrebno odvojiti korijenove kako bi se izvadili jedan po jedan.
- hirurško vađenje zuba javlja se kada se prilikom vađenja koren zuba polomi tako da manji dio korena ostane u ležištu. Tada se pravi mali rez, podiže sluzokoža i rotacionim instrumentima formira prostor oko zalomljenog dijela zuba, nakon čega se on lako uklanja. Nastalu ranu je potrebno ušiti nakon ove procedure.
- Bez obzira na to kojem se tipu vađenja zuba pristupa, u velikoj većini slučajeva takva intervecija je potpuno bezbolna i ne treba je odlagati da ne bi došlo do brojnih mogućih komplikacija.
Uklanjanje zaostalih korenova
Veoma je bitno ukloniti zaostale korijenove jer oni mogu izazvati brojne probleme, izazivati loš zadah, oslabiti imunitet i imaju generalno loš uticaj na cio organizam.
Ako se koren zuba ne može ojačati i upotrebiti za protetsku nadoknadu zbog kratkog korena ili eventualne infekcije u vidu gnojne kese ili ciste, potrebno je izvaditi sam koren. Važno je uklanjanje gnojne kesice nakon ekstrakcije korena zuba, ukoliko je ona prisutna. Ukoliko se koren zuba ne može ukloniti običnim nehirurškim metodama, pristupa se oralnohiruškom zahvatu. Sam proces vađenja korena je bezbolan jer se obavlja u lokalnoj anesteziji. U fazi oporavka neophodno je pratiti savete i uputstva stomatologa ili oralnog hirurga.
Zašto je važno nadoknaditi izvađeni zub?
Ekstrakcijom, odnosno gubitkom zuba, dolazi do raspoređivanja sile žvakanja na ostale zube koji pokušavaju da smanje nastali prazan prostor u vilici. Osovina tih zuba više nije normalna u odnosu na silu, tako da i samo opterećenje zuba prestaje da bude vertikalno već pod određenim uglom. Usljed toga, dolazi do pojačanog uticaja bočnih sila pa se zubi mnogo lakše iskrive i postaju podložniji traumi. Još jedan od problema jeste pojava “isplivavanja” zuba u suprotnoj vilici (zub antagonist), jer više ne udara u izvađeni zub tako da počinje da štrči u odnosu na ostale zube, a zbog svega toga dolazi do narušavanja okuzalne ravni.
Vađenje zuba predstavlja proces uklanjanja zuba iz njegovog ležišta. Ukoliko je zub oštećen karijesom ili slomljen stomatolog uvijek prvo pokušava da spasi zub liječenjem, zatim stavljanjem plombe, krunice ili na neki drugi način. Međutim, ponekad je zub toliko oštećen da ga je nemoguće popraviti. Upravo je to i glavni razlog za vađenje zuba. Umnjaci su zubi koji uglavnom kasno niču, u dvadesetim godinama. Oni su obično impaktirani (zaglavljeni) u vilici, pa se jako često ovi zubi vade prije ili nakon sto djelimično niknu i to uglavnom hirurškim putem kako bi se spriječile komplikacije koje izazivaju u vidu bolova, otoka, otežanog gutanja. Stomatolog/oralni hirurg će pomoću rentgenskog snimka tog područja napraviti plan za najefikasnije uklanjanje zuba. Takođe, u ovim slučajevima se preporučuje uzimanje antibiotika nakon operacije da bi se rizik od infekcija sveo na minimum.