Žvakaća guma
Nedavna istraživanja pokazuju da su ljudi zainteresovani za žvakanje guma i smola već hiljadama godina. Naime, nedavno je otkriveno da su i ljudi mlađeg kamenog doba poznavali gume za žvakanje. Žvakali su brezinu smolu i to pre više od 5000 godina. Teško da bismo to žvakanje mogli nazvati užitkom jer zapravo se radi o tome da brezina smola sadrži karbolnu kiselinu koja je snažan antiseptik i koja pomaže protiv upala u ustima .
I stari Grci su žvakali. Njihove žvakaće gume nisu ličile na ove današnje, već se radi o smolisredozemnog grma Mastike. Maje su žvakali ekstrakt zimzelenog drveta Manilkara zapota, asevernoamerički Indijanci smolu s različitih stabala. Doseljenici koji su na američki kontinentstigli iz Europe, preuzeli su od Indijanaca običaj žvakanja smole te su vrlo brzo naviku žvakanja komercijalizovali. Tako se smola od smreke već početkom 19. veka u Sjedinjenim Državama počela prodavati i time postala prva komercijalna žvakaća guma na svetu.
U kratkom vremenu je otkriveno kako im se može poboljšati ukus i kako se on može što duže zadržati tokom žvakanja. Vremena tehnolozi su uvodili mnoge inovacije u sastavu, ukusu,obliku i pakovanju gume za žvakanje. Najveća promena nastala je oduzimanjem šećera, koji se smatra osnovom razvoja karijesa na zubima.
ŽVAKAĆA GUMA- UTICAJ NA ZDRAVLJE ZUBA
Da su gume za žvakanje korisne za zube i desni otkrio je deset godina kasnije lekar u New Yorku proizvevši posebnu žvakaću gumu. Naime, već je tada dokazano da žvakanje gume bez šećera ima višestruko pozitivno delovanje na zdravlje usta i zuba.
Dugotrajno žvakanje stimulativno djeluje na muskulaturu usta i obraza, te na razvoj i funkciju viličnog zgloba. Njena prisutnost u ustima stimuliše povećanu proizvodnju i lučenje pljuvačke koja zbog svog sastava neutrališe kiseline u ustima, čime sprečava pojavu karijesa na zubima i druga oboljenja sluznice usta.
ISTRAŽIVANJE
Mr sci. stom. dr Marina Relić sprovela je istraživanje u okviru teme ,, Informisanost korisnika žvakaćih guma o njihovom sastavu”. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka i obuhvatilo je 122 ispitanika na teritoriji Sremske Mitrovice (učenici srednjih škola). Anketiranjem su dobijeni podaci koji su unošeni u unapred pripremljen anketni upitnik. Statističkom obradom podataka dobijeni su rezultati istraživanja.
Rezultati: Čak 96% ispitanika nije upoznata kako se pravi žvakaća guma tj. koji je njen sastav.
Takođe 79% anketiranih nikada nije pročitalo sastav žvakaće gume, 11% njih ne zanima sastav, a svega 10% je delimično zainteresovano za sastav.
ŠTA BI TREBALO DA SE ZNA O ŽVAKAĆOJ GUMI?
Pre svega ona je bombonski proizvod, sastavljena od baze za žvakanje (koja je nerastvorljiva u vodi) i različitih dodataka. Postoji više vrsta žvakaćih guma, sa i bez šećera u kojima se pored ostalih pratećih sastojaka najčešće nalaze aspartam i ksilitol. Aspartam je veštački zaslađivač i sastoji se od tri agensa i to: aspartamske kiseline, fenilalanila i metanola. Snažniji je od šećera oko 200 puta, a sadrži aditiv bez kalorija koji mu ujedno daje slatkoću . Prema istraživanjima dr Sofirtija višestruko je karcinogen. Proizvođači su pre desetak godina bili obavezni da navedu njegovo štetno dejstvo na temperaturi iznad 30º C, a temperatura u usnoj duplji je 37º C, jer razlaganjem nastaje formalin-kancerogeno jedinjenje. Bakterije koriste ovaj veštački zaslađivač kao šećer.
Problem se javlja kada bakterija treba da svari ovaj zaslađivač, a produkti ovog varenja su za čoveka potpuno ne svarljivi.
Šećer u žvakaćim gumama je izuzetno štetan za zube. Šećer i danas se koristi u različitim oblicima. Ksilitol je otkriven tek za vreme Drugog svetskog rata kada je bila nestašica šećera. Zahvaljujuči upotrebi ovog prirodnog zaslađivača Finci su primetili znatno smanjenu pojavu karijesa na zubima ali i upale uha. Sa hemijskog aspekta, ksilitol je prirodan šećerni alkohol dobijen iz ksiloze, sladak je kao saharoza ali bakterije iz dentalnog plaka ne mogu da ga fermentišu i da tako stvaraju kiselu sredinu. U prirodi ksilitola ima u jagodama, pečurkama i povrću.Najefikasniji industrijski način za dobijanje ksilitola je drvo breza. Proizvodi se i hemijskom sintezom od ksiloze ili skroba. Često se proizvodi I od genetski modifikovanih sirovina ( dozvoljena upotreba kao E965 ili E967). Pored ove materije današnje gume za žvakanje imaju u svom sastavu i dosta šećernih alkohola (glicerol, sorbitol, manitol i sl.). To su proizvodi koji se u crevima čoveka sporo ili uopšte ne absorbuju. ovo je apsolutni uzrok nadimanja stomaka i dijareje pri upotrebi žvakaćih guma sašećernim alkoholima.
Sa druge strane, upotreba savremenih žvakačih guma podstiče lučenje pljuvačke koja vrši samočišćenje zuba. Pljuvačka neutrališe kiseline, pH vrednost u ustima raste i na taj način se deluje karijes protektivno.
Zaključak: Dobijeni rezultati govore u prilog da korisnici žvakaćih guma treba da budu bliže upoznati sa njihovim sastavom kao što su upoznati sa sastavom jela i pića koje koriste u ishrani. Učenicima treba ukazati na sintetske i prirodne komponente u žvakaćim gumama ali i povoljna i nepovoljna dejstva prirodnih i veštačkih zaslađivača, kako na oralno zdravlje tako i na zdravlje organizma u celini.
Ovakav pristup imao bi povoljan uticaj na zdravlje celokupne zajednice.
