Krunica na implantatu je veštački zub koji se postavlja na zubni implantat, koji je prethodno hirurški ugrađen u kost vilice. Ona je vidljivi deo nadoknade i treba da imitira prirodan izgled zuba, kako po obliku, tako i po boji.
Materijali za krunice na implantatima:
Porcelan/keramika: Najčešće korišćeni materijali zbog svoje estetike i prirodnog izgleda.
Metal-keramika: Sastoji se od metalne baze i porcelanskog sloja, pružajući dobru čvrstoću i estetiku.
Cirkonijum-oksid: Visoko estetski materijal koji pruža izuzetnu čvrstoću i dugotrajnost.
Fiksiranje krunice na implant:
Cementiranje:
Krunica se trajno fiksira cementom za nastavak (abutment) koji je pričvršćen na implantat.
Šrafljenje:
Krunica se šrafom fiksira za nastavak, što omogućava lakšu zamenu ili popravku krunice u budućnosti.
Prednosti krunice na implantatu:
Obnavlja funkciju žvakanja: Omogućava normalno obavljanje funkcije žvakanja, što utiče na varenje i celokupno zdravlje.
Vraća estetiku osmeha: Pruža prirodan izgled zuba, poboljšavajući samopouzdanje i osmeh.
Sprečava pomeranje zuba: Sprečava pomeranje susednih zuba u prazan prostor nastao gubitkom zuba.
Održava kost vilice: Sprečava resorpciju kosti vilice koja se javlja kada nema zuba.
Održavanje krunice na implantatu
Redovna oralna higijena:
Pranje zuba dva puta dnevno, korišćenje zubnog konca i interdentalnih četkica za čišćenje prostora između zuba.
Redovne kontrole kod stomatologa:
Preventivne posete stomatologu kako bi se proverilo stanje krunice i okolnog tkiva.
Dodatne informacije:
Pre ugradnje implanta i krunice, neophodno je sanirati sve probleme sa desnima i zubima kako bi se osigurala dugotrajnost i uspešnost nadoknade.
Period oseointegracije (srastanja implanta sa kosti) je važan za uspeh terapije.
Izbor između cementiranja i šrafljenja krunice zavisi od konkretnog slučaja i preporuke stomatologa.
Ako ste se informisali o zubnim implantima, verovatno ste naleteli na pojam abatmenta ili suprastrukture, ali niste znali o čemu se radi. U ovom članku ćemo objasniti o čemu je reč.
SUPRASTRUKTURA ILI ABATMENT JE VEZIVNI ELEMENT KOJI SE KORISTI DA VEŽE KRUNICU, MOST ILI PROTEZU NA UGRAĐENI ZUBNI IMPLANT.
Da li su abatment i suprastruktura isto?
Pre nego što objasnimo o čemu je reč, važno je reći da su ova dva pojma sinonimi, odnosno radi se o istom elementu koji se koristi u protetici, samo o različitim imenima.
Zbog toga ne treba da Vas buni ukoliko vidite da se negde pominje implant i abatment, a negde implant i suprastruktura, jer se ova dva pojma koriste podjednako i predstavljaju istu stvar
Od čega se sastoje zubi implant?
Zubni implant se sastoji od tri dela:
Samog zubnog implanta
Abatmenta / suprastrukture
Protetskog rada (najčešće krunica)
Zubni implant je zamena za prirodni koren zuba, koji se hirurški ugrađuje u viličnu kost pacijenta, i koji u procesu koji se naziva oseointegracija stvara funkcionalnu i strukturnu vezu sa koštanim tkivom.
Uprošćeno rečeno, ovo znači da implant srasta u kost, i postaje njen integralni deo, odnosno da telo prihvata zubni implant kao svoj prirodni element.
Zbog ovoga se implanti proizvode od materijala koji su biokompatibilni i koji omogućuju da dođe do potpunog srastanja i smanjuju mogućnost da dođe do odbacivanja na najmanju moguću meru.
U praksi, samo nekoliko procenata implanata bude odbačeno. Materijal od kog se izrađuju zubni implanti najčešće je titanijum, a u poslednje vreme i kombinacija titanijuma i cirkonijuma.
Implanti se ugrađuju na mesto nedostajućeg zuba, i opterećuju se protetskim radom, najčešće krunicama ili mostovima kako bi se nadoknadio izgubljen zub ili više njih.
U slučaju da se radi o kompletnoj bezubosti vilice, više implanata, najčešće četiri ili šest, opterećuje se fiksnim protetskim radom koji nadoknađuje sve zube, u kombinovanom protetskom rešenju koje se naziva All-On-4 ili All-On-6.
Kod All-On-4 ponekad je moguće odmah po hirurškoj ugradnji implanata za njih vezati i privremenu protezu, u proceduri koja se među pacijentima popularno naziva zubi za dan ili zubi za 24 sata.
Sada, kada smo objasnili dva osnovna i generalno poznata elementa zubnih implanata, možemo da objasnimo i šta je suprastruktura.
Suprastruktura ili abatment je vezivni element koji se koristi da veže krunicu, most ili protezu na ugrađeni zubni implant.
ABATMENT može biti izrađen od različitih hipoalergenski materijala, kao što su titanijum, hirurški čelik, cirkonijum, ili zlato.
Keramički ili cirkonijumski abatmenti često su estetski bolje rešenje od metalnih, ali ih stomatolozi koriste sa oprezom jer njihova čvrstoća nije ni blizu čvrstoće titanijuma, zlata i drugih plemenitih materijala. Zbog toga su metalne suprastrukture najčešči izbor, posebno za kod implanata na mestu zadnjih zuba koji trpe veće opterećenje.
Abatment može, ali ne mora, da bude paralelan sa implantom, odnosno abatment pruža mogućnost stomatolozima da ugrade krunicu ili protezu pod različitim uglom u odnosu na implant, i time postignu optimalne rezultate.
Optimalni rezultati u ovom kontekstu podrazumevaju da je rezultat ugradnje implanta zadovoljavajuć kako funkciononalno, pravilno raspoređujući opterećenje, tako i estetski, ugradnjom krunice protetskog rada koji stoji pod istim uglom i na način na koji bi stajao i prirodan zub. Naravno, sve ovo utiče i na dužinu trajanja samog implanta.
Krunica, most ili fiksni protetski rad (totalna proteza) najčešće se fiksira za abatment uz pomoć cementa, odnosno cementira se za abatment, na isti način kao što bi se fiksirao i na izbrušen prirodni zub, pripreljen za ugradnju krunice.
Pacijenti ne treba da brinu previše o abatmentima, jer zubni implanti u daleko najvećem broju slučajeva dolaze u kompletu sa zubnim implantom, od istog proizvođača i odgovaraju tipu i veličini implanta, ali i protetskom radu kojim će se implant kasnije opteretiti.
U zavisnosti od proteskog rada kojim će implant biti opterećen, zavisi i koji tip abatmenta će se koristiti, tj. neće biti korišćen isti abatment za implant opterećen krunicom i totalnom protezom, što u određenoj meri utiče na cenu implanta.
Najčešće su abatmenti namenjeni za nošenje totalne proteze nešto skuplji od onih namenjenih za vezivanje sa krunicama i mostovima.
Ugradnja implantata – implantacija – se uvek izvodi na isti način
Kod ugradnje implanta mogu postojati manje varijacije zbog individualnih opcija restauracije kao što su:
gubitak samo jednog zuba
broj preostalih zuba koje vredi sačuvati
fiksiranje trajnih zuba
Procedura tretmana ugradnje implantata sastoji se od nekoliko koraka:
Prvi korak – početni pregled
Doktor stomatologije ili oralni hirurg počinje sa početnim radiološkim pregledom (CBCT snimak gornje i donje vilice) koji je potreban pri svakoj restauraciji.
Prilikom pregleda se određuje pravilna pozicija implantata i identifikuju se potencijalni rizici.
Drugi korak – ugradnja implantata
Na gingivi, odnosno zubnom mesu, tj. mestu gdje nedostaje zub napravi se mali rez.
Nakon reza i odizanja desnih priprema se ležište za implantat, a potom sledi ugradnja implantata
Treći korak – privremena restauracija
Nakon što je implantat ugrađen, prekriva se zubnim mesom. Taj proces omogućuje da se implantat poveže sa kosti i tako postaje čvrst i stabilan. Ako je stabilnost dobijena ovim procesom zadovoljila kriterijume, možemo odmah nakon ugradnje postaviti privremene zubne nadoknade.
Četvrti korak – trajne restauracije
Nakon nekoliko meseci privremena kruna se uklanja i počinje izrada trajne restauracije. Zubno meso se otvori te se ugrade trajne nadogradnje.
Nakon toga slede otisci prema kojima zubni tehničar izradi trajno protetsko rešenje sa svim karakteristikama prirodnih zuba.
Na polju stomatološke protetike Bredent predstavlja sinonim za inovaciju.
Razvijanje novih tehnologija i poboljšanje već ustaljenih metoda koje traje više od četiri decenije je garant za uspeh. Ovo je razlog što se naša ordinacija odlučila za Bredent system.
Zubni kamenac je tvrda naslaga koja se formira kada ostaci hrane i bakterije (dentalni plak), koje se nalaze na površini zuba, kalcifikuju i očvrsnu pod dejstvom minerala iz pljuvačke. Ovaj proces se odvija na površini zuba kao i ispod linije desni, što može dovesti do bolesti desni – parodontopatije.
Najčešća lokalizacija zubnog kamenca je na unutrašnjim površinama donjih prednjih zuba i spoljašnjim površinama gornjih bočnih zuba. Na tim mestima su prisutni izvodni kanali pljuvačnih žlezda tako da se meke naslage brže mineralizuju i očvrsnu.
Kako nastaje zubni kamenac i zašto ga treba ukloniti?
Proces formiranja zubnog kamenca počinje nakupljanjem plaka na zubima.
Kada plak ostane na zubima duže vreme, minerali poput kalcijuma i fosfata iz pljuvačke postepeno se talože unutar plaka čineći ga čvrstim.
Ključni faktori koji doprinose nastanku zubnog kamenca uključuju:
Loša oralna higijena – nepravilno ili neredovno pranje zuba omogućava plaku da se akumulira i očvrsne.
Sastav pljuvačke – ljudi sa većom koncentracijom minerala u pljuvački skloniji su bržem formiranju zubnog kamenca.
Ishrana – konzumacija hrane bogate šećerima i ugljenim hidratima podstiče rast bakterija i stvaranje plaka.
Pušenje – nikotin i katran iz cigareta doprinose bržem nakupljanju kamenca.
Genetika – određeni ljudi mogu biti genetski predisponirani za brže stvaranje kamenca.
Zubni kamenac otežava a gotovo i onemogućava pravilno održavanje oralne higijene zuba. Takođe, postojanje zubnog kamenca iritira desni i dolazi do njihove upale (gingivitis), što vremenom može da dovede do povlačenja desni i parodontopatije.
Kako se uklanja kamenac?
Pod profesionalnim čišćenjem zuba podrazumeva se ne samo uklanjanje kamenca već i mekih naslaga i tamnih pigmentacija nastalih od duvana, kafe, čaja i hrane.
Danas se najčešće uklanjanje zubnog kamenca izvodi ultrazvučnim aparatom. Vibracije koje stvara aparat prenose se preko nastavka, zajedno sa vodom, na instrument kojim se uklanja kamenac.
One se pretvaraju u male mehaničke udare kojima je moguće ukloniti ove naslage sa zuba.
Ovaj način čišćenja zuba je najčešće bezbolan i pacijenti ga dobro podnose.
Nakon uklanjanja kamenca neophodno je četkicom i abrazivnim pastama ispolirati zube da bi se uklinile sve meke naslage i površine zuba ostale glatke.
Koliko često treba uklanjati zubni kamenac?
Redovno uklanjanje plaka pranjem zuba dva puta dnevno, korišćenjem zubnog konca, kao i posete stomatologu radi profesionalnog čišćenja, ključni su za sprečavanje formiranja zubnog kamenca i održavanje oralnog zdravlja.
Preporuke za uklanjanje zubnog kamenca variraju u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, ali opšte smernice su sledeće:
Redovna poseta stomatologu – preporučuje se profesionalno uklanjanje kamenca na svakih 6 meseci.
Ovo je uobičajena preporuka za većinu pacijenata sa dobrim oralnim zdravljem.
Pacijenti sa većim rizikom – za osobe koje su sklone bržem formiranju kamenca, kao što su pušači, osobe s hroničnim bolestima (npr. dijabetesom), ili oni s problemima s desnima (gingivitisom ili parodontopatijom), preporuke mogu biti svaka 3 do 4 meseca.
Redovniji tretmani pomažu u kontroli bolesti desni i sprečavanju ozbiljnijih problema.
Pojedinačne potrebe – neki ljudi prirodno stvaraju manje kamenca zahvaljujući genetskim faktorima, pravilnoj higijeni ili povoljnom sastavu pljuvačke. Kod njih stomatolog može preporučiti ređe čišćenje, ali najmanje jednom godišnje je obavezno.
Glavni simptom parodontopatije je jako krvarenje nakon pranja zuba ili upotrebe zubnog konca. Sve počinje zbog nastanja akumulacije bakterijskog plaka na površini zuba. Bakterijski plak je ekološki biofilm koji se sastoji od mnogih vrsta bakterija.
Poznata su četiri stadijuma:
Prvi (prodromalni) stadijum u razvitku parodontopatije predstavlja upala desni (gingivitis). Iako je upala desni zasebno oboljenje, ona predstavlja najavu parodontopatije.
Simptomi za ovo oboljenje su uvećane, otečene i crvene desni koje krvare prilikom pranja zuba. Ukoliko tokom pranja zuba (ili nekog sličnog mehaničkog pritiska na desni) primetite krvarenje desni, onda je to znak da bi trebalo da se javite stomatologu.
Terapija u tom slučaju podrazumeva uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca uz obuku o pravilnom održavanju oralne higijene.
Mi vas obučavamo ispravnoj tehnici pranja zuba, i individualno prilagođavamo upotrebu pomoćnih sredstava (konac za zube, interdentalne četkice, waterpik-oralni tuš, itd.) za oralnu higijenu.
Drugi (početni) stadijum odlikuju slični simptomi kao i kod upale desni. Međutim, ono što ukazuje da je gingivitis prerastao u paradontopatiju je učestalije pojavljivanje pomenutih simptoma, pojava parodontalnih džepova, kao i pojava nekih novih poput osećaja trnjenja ili pečenja desni i osećaja prisustva stranog tela između zuba. Pored navedenog je moguća pojava neprijatanog zadaha iz usta.
Ipak, tada se još može smatrati da je oboljenje u početnom stadijumu, pa se lečenje može obaviti na jednostavan i lak način kao i u slučaju gingivitisa i obradom parodontalnih džepova. Poželjno je ponekad, ukoliko stomatolog proceni da za tim ima potrebe, obradu parodontalnih džepova upotpuniti lokalnim antibioticima u vidu gelova i/ili dentalnim laserom.
Uz lokalnu aplikaciju gela nema neželjenih dejstva sistemskih antibiotika. Gel ima produženo dejstvo 7-12 dana. Dentalni laser ima antibakterijsko i antiinflamatorno dejstvo i na potpuno bezbolan način uklanja bakterije iz parodontalnih džepova. Takođe, laser doprinosi pripajanju desni za zube što sprečava pojavu novih džepova i produžava efekat terapije. Iz tog razloga se danas i smatra najsavremenijim pristupom lečenja parodontopatije. Naša ordinacija pruža mogućnost laserske terapije, uz koji, kao i uz pojačanu oralnu higijenu pacijent može u potpunosti zaustaviti razvitak parodontopatije u ovom stadijumu.
Na treći (manifestni) stadijum ukazuje povlačenje desni. Vidljiva pojava gde se desni toliko povuku da koren zuba postane ogoljen. Javlja se osetjivost zuba na različite nadražaje. Povlačenjem desni i kosti oko zuba, zubi takođe gube potporu, pa može doći do labavljenja.
Ovaj stadijum znači da je parodontopatija već uznapredovala, a lečenje je prilično otežano.
Terapija u ovom stadijumu moguća je jedino hirurškom intervencijom (režanj operacijom). Džepovima se obzirom na stepen destrukcije i povlačenja kosti više ne može pristupiti konzervativno, nego je potrebno hirurškim putem očistiti džepove i kost oko zuba. Izgubljenu kost u tom slučaju nadoknađujemo veštačkom kosti, a zarastanje možemo da ubrzavam PRF preparatima dobijenim iz krvi pacijenta i na taj način zubima vraćamo izgubljenu stabilnost.
Četvrti (terminalni) stadijum je krajnji stadijum kod kojeg se vilična kost u velikoj meri povukla, zubi se više ne mogu sačuvati i dolazi do njihovog gubitka. U ovom stadijumu na žalost zubu nema pomoći. Protetika u ovom slučaju može pružiti makar neku utehu pacijentu.
Parodontopatija je oboljenje koje se ne može u potpunosti izlečiti, ono se ipak može zaustaviti ukoliko se na vreme primete simptomi. Cilj terapije je da se bolest zaustavi što ranije, kako bi stepen destrukcije i šteta po zdravlje zuba bila što manja. Nakon dijagnoze parodontopatije i terapije jako su bitne redovne kontrole.
Ako imate bilo koji od simptoma i znakova parodontopatije obavezno se obratite svom stomatologu.
Koji su najčešći simptomi parodontopatije?
Krvarenje desni
Osećaj trnjenja ili pečenja u desnima
Osećaj stranog tela između zuba
Preosetljivost ogoljenih korenova zuba na različite nadražaje
Kompozitne fasete su veoma često najbolje estetsko rešenje kako bi se dobio idealan osmeh. Ukoliko, uz to, imate i zube koje treba izbrusiti i popraviti, fasete su mnogo bolji izbor od pukog izbeljivanja zuba.
Fasete se koriste za promenu boje, ali i za promenu položaja i oblika zuba.
Kada imate problema sa sitnim i malim zubima, fasete su tu.
Ukoliko imate okrnjene zube, zube koji su problematično stradali ili ukoliko imate velike razmake među zubima, fasetama se mogu rešiti vaši problemi.
Za razliku od keramičkih faseta koje su nešto skuplje i koje se modeluju u zubnoj laboratoriji, kompozitne fasete se izrađuju u jednoj poseti u ordinaciji, a procedura se zasniva na tome da se lepljenje kompozita odvija tako što se direktno na zub nanosi materijal.
One se rade bez brušenja zuba, uz pomoću znanja i iskustva stomatologa i osećaja za estetiku.
Kompozitne fasete samo su jedan od koraka ka savršenom holivudskom osmehu kome mnogi teže. Ima nečeg impresivnog, zaista, u tome kada imate lep osmeh.
Osim što to može uticati na samopouzdanje i što može učiniti da lakše započinjete neverbalnu komunikaciju, a potom i verbalnu, lepi zubi odraz su i brige o sebi.
To mnogi ljudi umeju da poštuju, pa vam takva vrsta komunikacije može olakšati u traženju posla, partnera, društva.
Materijali od kojih se prave kompozitne fasete
Veoma se često, kada su u pitanju kompozitne fasete, nameće gotovo samo od sebe, pitanje koja je suštinska razlika između keramičkih i kompozitnih faseta.
Kompozitne fasete se izrađuju od kompozitnih materijala, a u pitanju su materijali koje ste sretali i prilikom ugradnji plombe. Čvrsto spojeni molekuli različitih materijala, dovode do toga se kompozitni materijal dobro prijanja uz zub, ali da se postiže i velika čvrstoća i otpornost.
Nema razloga za brigu, jer kompozitni materijali takođe mogu da se modeluju kada je u pitanju boja, pa će stomatolog nastojati da pogodi upravo onu nijansu koju želite.
Znajući da su pacijenti često izbirljivi, moramo napomenuti da se keramičke fasete bolje modeluju, ali i da kompozitne fasete mogu odraditi dobar deo posla.
Održavanje faseta od kompozita
Kompozitne fasete za zube se moraju održavati redovno i stalno, kao i bilo koji drugi stomatološki radovi. A to, naravno, nije ništa novo i specijalno različito od onoga kako treba održavati prirodne zube.
Zube treba održavati marljivo i uporno, bez pravljenja pauza, i u tom slučaju rizik da obolite od karijesa, kamenca ili paradentoze, smanjuje se znatno. Kompozitne fasete takođe se održavaju uz određene preporuke. Četkice sa manjom glavom su uvek dobro rešenje kako bi se došlo do onih nepristupačnijih delova. Pranje tečnošću za održavanje zuba, kao i čišćenje međuzubnog prostora pomoću konca za zube, takođe dosta znači.
Fasete imaju određenu izdržljivost, pa zato nimalo nije preporučljivo na njih vršiti veliki pritisak. U prevodu, ukoliko pravite veliki pritisak na fasete, može se dogoditi da se ona odvoji od zubne osnove i da otpadne.
Stomatolozi iz naše ordinacije će vam uvek dati određene preporuke kako da se ophodite prema fasetama, što bi trebalo da bude pravilnik ponašanja. Najpre ne bi trebalo da grickate tvrde predmete, da grizete led, otvarate flaše zubima. Međutim, nije baš preporučljivo ni griženje tvrdog povrća i voća ili mesa. Kompozitne fasete se lakše oštećuju od keramičkih, pa treba povesti malo više računa.
Ono što je simptomatično kod kompozitnih faseta jeste i mogućnost da se brže „zaprljaju“. Diskoloracija faseta je moguća, i ne može se stoprocentno garantovati da će one uvek biti bele. To, umnogome, zavisi od vas samih.
Na vama je, naime, kako će se faseta ponašati i hoće li se brzo zažuteti.
Treba da povedete računa o tome šta jedete, ali i o tome kakve su vam navike. Mnogo kafe, cigareta i alkohola može ubrzati proces propadanja same fasete, ali i drugih okolnih zuba.
Cena kompozitnih faseta
Kompozitne fasete su, nažalost, nešto kraćeg roka trajanja i njegovo trajanje je do 10-ak godina, nakon čega se preporučuje njihovo menjanje. Upravo zbog toga, kompozitne fasete imaju nižu cenu od keramičkih, pa za cenu jedne keramičke možete ugraditi oko tri kompozitne fasete.
Zaštita i očuvanje lepog osmeha je svakodnevni izazov, ali može biti iznenađujuće lako oštetiti zube iako se trudimo da ih očuvamo. Da li ste previše agresivni kada čistite zube? Ili žvaćete predmete koji nisu namenjeni za žvakanje?
To bi vaše zube moglo učiniti osetljivijim i dovesti do potrošnje ili abrazije zuba – pa čak na kraju i do gubitka zuba!
Šta je to abrazija zuba i kako sprečiti abraziju zuba.
Šta je to Abrazija zuba?
Abrazija zuba je pojava gde zubi počinju da gube gleđ usled neke mehaničke radnje. Drugim rečima, vaši zubi su fizički istrošeni od spoljne sile.
Ovo se razlikuje od erozije zuba (gde kiseline rastvaraju gleđ) i istrošenosti zuba (gde se gornji i donji zub trljaju i oštećuju jedni druge). Važno je razumeti tačan uzrok štete kako biste mogli preduzeti ispravne korake da biste je otklonili.
Koji su simptomi abrazije zuba?
Jedan od glavnih simptoma abrazije zuba je skraćivanje zuba na mestima na kojima se dodiruju sa zubima suprotne vilice. Ova pojava je često praćena pojavom zareza na zubima na mestu gde se zubi susreću sa desnima. Izloženo područje može biti tamnije od ostatka vašeg zuba, jer se gleđ koja je svetlija istrošila, otkrivajući sloj dentina koji se nalazi ispod.
Osetljivost zuba je još jedan uobičajeni simptom abrazije.
Zubi mogu postati osetljivi kada se gleđ rastvara i dentin postaje izložen. Dentin sadrži sitne kanale koji se nalaze ispod površine gleđi i vode do osetljive pulpe u centru zuba, tako da možete osetiti bol prilikom pranja zuba ili možda kada jedete toplu, hladnu, kiselu ili slatku hranu.
U tim kanalima koji se nazivaju dentinskim tubulima dolazi do kretanja tečnosti kada se stimulus „nalepi“ na zub.
Kako dolazi do abrazije zuba?
Postoji nekoliko uzroka abrazije zuba. Ovo je lista najčešćih uzroka:
Korišćenje previše pritiska prilikom pranja zuba
Koršćenje abrazivnih pasti za zube ili tvrdih četkica
Griženje noktiju
Griženje olovki i drugih tvrdih predmeta
Škrgutanje zubima i stiskanje vilice
Kako sprečiti abraziju zuba?
Dentin nije tako čvrst niti toliko zaštitan kao zubna gleđ, pa kada je izložen, bakterije u ustima mogu početi da štete zubu što može dovesti do obeljenja, a ponekad čak i gubitka zuba.
Gleđ se ne može popraviti nakon što je oštećena, pa je najbolji način da sačuvate zub taj da se abrazija zuba nikada ni ne dogodi. Budite nežni dok četkate zube, koristite neabrazivnu pastu za zube (idealno sa fluorom) i četkicu za zube s mekanim, ili srednje tvrdim vlaknima i koristite kratke poteze napred i nazad dok četkicu držite pod uglom od 45 stepeni, zatim povlačeći četkicu u pravcu grizne površine zuba.
U slučaju škrgutanja zubima postoje zaštite za zube u vidu različitih folija koje se nose noću tokom spavanja. Budući da nepravilan raspored zuba takođe može dovesti do ubrzanog trošenja zuba, konsultacije sa specijalistom ortopedije vilice su veoma preporučljive kako bi se ispravljanjem zuba takva oštećenja sprečila.
Prilikom trošenja zuba smanjuje se razmak između gornje i donje vilice, što dodatno opterećuje vilični zglob i može dovesti do oboljenja jednog, ili oba vilična zgloba, ili žvačnih mišića. Takva oboljenja se teško leče, a stvaraju velike neprijatnosti pacijentima. To je još jedan razlog zašto je važno sprečiti pojavu abrazije zuba i nadoknaditi oštećena tkiva, ako je do toga već došlo.
Kako se abrazija zuba leči?
Ukoliko dođe do oštećenja na vašim zubima usled abrazije, način da oporavite vaše zube je uz pomoć fiksne protetike, tj. uz pomoć mostova i krunica, ređe vinira.
Tretman oporavka zuba od abrazije započinjemo tako što:
Napravimo model vašeg zuba kako bi ga vratili u prvobitno stanje
Obrusimo oštećen zub
Postavljamo fiksne nadoknade na svim zubima
Zaključak
Jedan od najboljih načina da sačuvate vaše zube od abrazije je zaustavljanje loših navika i pravilna briga i čišćenje zuba.
Prvi znaci se obično teže uočavaju, pa je bolje redovno kontrolisati stanje zuba kako bi se abrazija na vreme uočila i sprečila.
Ukoliko ipak dođe do abrazije zuba, kontaktirajte nas i zakažite termin za pregled, gde će vam naše ljubazno osoblje pomoći da izaberete najbolji metod za oporavak vaših zuba i vraćanje osmeha na vaše lice.
Diodni laser u stomatologiji | Prednosti za pacijenta
Laserska tehnologija je poslednjih dvadesetak godina postala sastavni deo stomatološke pakse. Laser u stomatologiji je danas nezamenljiva svakodnevna podrška konvencionalnim stomatološkim tehnikama rada. Razlog za ovo je prvenstveno zbog vrlo širokog opsega primene, kao i velikog broja prednosti, kako za pacijenta, tako i za stomatologa. Osim što su intervencije laserom bezbolne, one daju dugoročne rezultate, što ovu metodu čini ekonomičnom.
Prednosti za pacijenta koje diodni laser pruža su:
bezbolno
bez krvi
bez ušivanja
precizno
antibakterijsko i antiinflamatorno dejstvo
Laser se skoro svakodnevno koristi za veliki broj stomatoloških intervencija.
Ovo su samo neke od njih
Bezbolno lečenje paradontalnih džepova i upale desni. Svaki način terapije koji se primenjuje, služi u svrhu držanja bolesti pod kontrolom i sprečavanja njenog napredovanja. Laser, zbog antibakterijskog i antiinflatornog dejstva se pokazao kao vrlo efikasan u borbi protiv paradentoze, jer uništava bakterije u paradontalnim džepovima i pomaže pri regeneraciji tkiva.
Bezbolno uklanjanje viška desni pre postavljanja kompozitne plombe
Korekcija mekog tkiva (gingivaktekomija) – podrazumeva uklanjanje viška desni oko zuba u slučajevima kada nivo desni na zubima nije jednak. Ovo predstavlja estetski problem koji se laserom lako i brzo rešava u samo jednoj poseti stomatologu .
Izbeljivanje zuba vrši se uz pomoć specijalnih gelova za beljenje zuba i svetlosnog snopa lasera koji aktivira i poboljšava proces beljenja zuba.
Priprema zubnog tkiva pre uzimanja otiska za izradu protetskih radova. Pre uzimanja otiska za izradu protetskog rada, u zubno tkivo oko zuba (sulkus), stavlja se specijalan konac, što predstavlja nelagodnost. Upotreba lasera čini ovu fazu rada mnogo prijatnijom jer se konac ne stavlja.
Uklanjanje zubnog mesa oko umnjaka (cirkumcizija) tokom njegovog nicanja. Zubno meso oko umnjaka koji niče vlo često pacijentu pravi osećaj nelagodnosti i bol. Ovom intervencijom, olakšavamo da umnjak nikne bez bolova, otoka i osećaja napetosti u tom predelu.
Otvaranje implatanata pre izrade krunica
Terapija bola
Lečenje kanala korena zuba – Vrlo često, zbog nepristupačnih kanala korena zuba,konvencionalne metode lečenja zuba ne daju očekivane rezultate. Laser, snopom svoje svetlosti, prodire u sitne bočne kanaliće zuba i eliminiše bakterije i mikroorganizme koji su izazvali zapaljenje nerva zuba.
Lečenje herpesa i afti – Svetlosni snop lasera ima antiinflamatorni efekat, što doprinosi umanjenju infekcije herpesom i bržem uklanjanju groznice. Intervencija je bezbolna, pa nema potrebe za primenom anestetika i traje oko 10 minuta.
Frenektomija
U našoj ordinaciji primenjujemo laser firme Bredent. HELBO terapija je takođe poznata i kao “antimikrobna fotodinamska terapija”. Ova terapija se bori protiv patogenih bakterija, ubrzava proces ozdravljenja i istovremeno ublažava bolove. Vezujući se za ćelijski zid patogenih mikroorganizama uništava 99 odsto prisutnih bakterija u tretiranom području. Terapija je potpuno bezbolna i u prosjeku traje 15 do 20 minuta.
Indikacije za ovakav tretman su gotovo sve infekcije u usnoj duplji.
Korišćenje četkice za zube predstavlja veoma važnu svakodnevnu aktivnost u ličnoj higijeni i efikasnom uklanjanju naslaga na zubima. Odgovarajući izbor četkice, kao i njeno održavanje su takođe od izuzetnog značaja za dobru higijenu. Stomatolozi preporučuju zamenu četkice na svakih 3-4 meseca ili pre, ukoliko se vlakna na četkici korišćenjem istroše.
Sa različitim vrstama vlakana
U današnje vreme, četkica za zube se koristi kao neophodno pomagalo za pranje zuba, koje se sastoji od malih vlakana na dršci kojima četkamo zube. Pasta za zube koja obično sadrži fluor, služi da se upotpuni pranje zuba.
Četkice se pretežno nude sa različitim vrstama vlakana, koja mogu biti različitih veličina i oblika.
Većina stomatologa preporučuje četkice na kojima stoji oznaka ‘soft’ (meka), pošto grublja vlakna mogu da oštete zubnu gleđ i iritiraju desni, kao što navodi Američka dentalna asocijacija, kao i druge dentalne asocijacije u svetu.
Četkice su obično pravljene od sintetičkih vlakana, iako su četkice od prirodnih materijala takođe poznate širom sveta.
Kako su se zubi prali nekad
U prošlosti, zabeleženo je više različitih načina održavanja higijene zuba.
O načinima na koje su nekada ljudi održavali higijenu zuba saznajemo putem brojnih iskopina pronađenih širom sveta, kao što su štapići za žvakanje, grančice drveta, ptičije perje, životinjske kosti, ili bodlje bodljikavog praseta.
Mnogi narodi su koristili različite oblike četkica za zube.
U indijskoj medicini (Ayurveda), za izradu četkica za zube i sličnih proizvoda koristili su drvo daatun i njegove produkte, a to se kasnije nastavilo i kroz čitav jedan milenijum. Način četkanja zuba je bio sledeći: grančica ovog drveta se žvaće dok ne postane slična vlaknima četkice za zube, a zatim se ista koristi za četkanje zuba.
Takođe korišćena je grančica ili koren arak ili misvak drveta sa antiseptičkim dejstvom. Vrlo često se koristila soda bikarbona ili kreda koja bi se utrljala između zuba.
Veruje se da je prva četkica koja izgledom podseća na današnje nastala u Kini pred kraj 15. veka. Njena vlakna predstavljale su čvrste dlake sa vrata divljeg vepra, a drška je bila izrađena od drveta bambusa.
Kako je došlo do masovne proizvodnje
Englezu Vilijemu Edisu pripisuje se da je 1780. prvi izneo četkicu za zube na masovno tržište. Naime, dok je boravio u zatvoru 1770. zbog izazivanja nemira, unapredio je dotadašnji način ‘četkanja’ zuba – trljanje zuba tkaninom posutom solju: uzeo je malu životinjsku kost, izbušio na njoj sitne rupe, proturio vlakna od konopca kroz kost i prilepio ih lepkom.
Uskoro je postao veoma bogat. Umro je 1808. godine, ostavivši posao najstarijem sinu Vilijemu II.
Prvu patentiranu četkicu je izumeo H.N. Vadsvort 1857. godine (SAD patent br. 18.653) u Sjedinjenim Državama, ali je njeno masovno korišćenje u Americi počelo tek 1885. Prilično naprednog dizajna, četkica je imala dršku načinjenu od kosti i rupica kroz koje je provučena dlaka sibirskog vepra. Ove dlake nisu bile baš najsrećniji materijal, jer su zadržavale bakterije, nisu se sušile dobro i ispadale su sa drške. Tek tokom Drugog svetskog rata se u Sjedinjenim Državama koncept pranja zuba zaista ustalio, ali i to prvo samo među vojnicima, povratnicima sa ratišta, jer su imali obavezu pranja zuba u toku službe.
Prirodne dlake (životinjskog porekla) su zamenjene sintetičkim vlaknima, obično najlonom, izumljenim od strane DuPona 1938.
Prva četkica sa sintetičkim vlaknima je izašla na tržište 24. februara 1938.
Prvu električnu četkicu, Bronksident je proizvela kompanija Bristol-Myers (sada Bristol-Myers Squibb).
Prema istraživanju Lemelson-MIT Invention Indexa, januara 2003, četkica za zube je izabrana za najvažniji izum bez kojeg Amerikanci ne mogu, pri čemu je nadmašila i izume kao što su automobil, kompjuter, mobilni telefon, mikrotalasna rerna.
Raznovrsna ponuda danas
Danas na tržištu postoji obilje različitih oblika četkica za zube, drugačijih drški, konfiguracije i čvrstine vlakana, ima i četkica sa integrisanim drugim elementima kao što su dodaci za čišćenje jezika, gumeni dodaci za poliranje… i to sve u svrhu udobnijeg i detaljnijeg čišćenja zuba. Neke četkice čak uklanjaju (u toku čišćenja) mnogo više bakterija i doprinose čistoći celih usta, imajući u vidu da se 80 odsto bakterija ne nalazi na zubima.
Svi želimo zdrave zube i desni, pobednički osmeh, svež dah i povećanje nivoa samopouzdanja. Ali, da li ste znali da oko polovine odraslih ima ili je imalo halitozu (tzv. loš zadah)? To je jedan od najčešćih problema sa zubimaali i jedan od problema koji se jako lako rešava.
Evo osvrta na halitozu, devet drugih uobičajenih i najčeščih stomatoloških problema i mogućnosti lečenja za svaki od njih.
1. Karijes
Karijes je poznat i kao zubni kvar ili zubni karijes. To je najčešći stomatološki problem koji stomatolozi vide kod pacijenata. Praktično retki su oni koji se nisu susreli sa karijesom u bilo kom obliku.
Karijes nastaje kada bakterije formiraju film, tzv. dentalni plak, na površini zuba. Bakterije proizvode kiseline iz šećera u hrani. Kiseline izjedaju i trajno oštećuju gleđ ili spoljašnji sloj zuba. Kiseline tada počinju da deluju na mekši sloj dentina ispod gleđi.
Ovaj proces na zubima može dovesti do karijesa ili rupa u zubima. Takođe može izazvati zubobolju, uključujući bol kada jedete i pijete tople, hladne ili slatke stvari.
Ostali simptomi karijesa mogu uključivati:
Loš zadah
Crne ili smeđe mrlje na zubima
Neprijatan ukus u ustima
Stomatološka nega počinje procenom obima karijesa i preporukom pravca delovanja. Ovo može uključivati ispune, krunice ili lečenje korenskih kanaal. Odabrana opcija može biti ekstrakcija nakon čega se postavljaju zubni implantati krunice, mostovi ili proteze.
Možete pomoći u sprečavanju karijesa redovnim (dva puta dnevno) pranjem zuba i čišćenjem koncem i međuzubnim četkicama. Takođe, redovno odlazite na preglede kod svog stomatologa kako bi vam očistio plak sa zuba.
2. Bolest desni
Gingivitis je rana faza i blagi oblik bolesti desni ili parodontalne bolesti. To je bakterijska infekcija koja je uzrokovana nakupljanjem plaka. Uobičajeni simptomi su desni koje su crvene, natečene i lako krvare. Takođe možete osetiti loš zadah i osetljive zube koji su bolni pri žvakanju.
Preskakanje četkanja i loše tehnike četkanja zuba mogu doprineti oboljenju desni. Takođe, ako je raspored zuba loš ili su krivi zubi jako je teško pravilno oprati zube. Ostali faktori rizika uključuju upotrebu duvana, trudnoću i dijabetes i druge hronične bolesti.
Važno je napomenuti da gingivitis može biti bezbolan i kao takav, možda ga nećete primetiti. Ovo zato obavezuje na redovne stomatološke preglede.
Gingivitis se može lečiti temeljnim čišćenjem od strane vašeg stomatologa. Da biste sprečili da se vrati gingivitis , moraćete da perete zube dva puta dnevno,ičišćenje koncem i međuzubnim četkicama.
Parodontitis
Ako se ne leči, gingivitis može postati teži oblik bolesti desni koja se naziva parodontitis. Ovo se događa kada se džepovi u desni inficiraju. To može dovesti do oštećenja kostiju i tkiva koje drže zube, jer se i oni inficiraju.
Parodontitis može dovesti do:
Skupljanje i povlačenje desni
Labavljenje stalnih zuba
Promena u zagrizu
Neprijatan ukus u ustima
Stalni loš zadah
Štaviše, parodontitis može izazvati inflamatorni odgovor u celom telu.
Stomatološka nega za parodontitis uključuje lokalne antibiotike za lečenje infekcije ali i upućivanje parodontologu – specijalistu za bolesti desni.
3. Loš zadah
Loš zadah ili halitoza je jedan od najčešćih problema sa zubima. Loš zadah može biti uzrokovan nekoliko različitih faktora, uključujući:
Loša oralna higijena
Suva usta
Lekovi
Infekcija
Refluks kiseline iz želudca
Kancer
Jedna ili više namirnica koje jedete takođe mogu biti uzrok vaše halitoze. Začini kao što su beli i crni luk su uobičajeni krivci.
Pošto su uzroci lošeg zadaha toliko različiti, vaš stomatolog će izvršiti potpunu procenu i propisati tok terapijskih tretmana koji najbolje odgovara vašem slučaju.
4. Osetljivi zubi
Vaši zubi postaju osetljivi na toplu i hladnu hranu i piće kada se gleđ istroši i dentin bude direktno izložen nadražajima iz usne duplje.
Dentin ima cevčice koje vode do nerva dublje unutar zuba. Vruće ili hladne supstance mogu putovati duž cevčica do nerva i izazvati intenzivan bol.
Osetljivost zuba, takođe poznata kao preosetljivost dentina, može biti uzrokovana karijesom. Drugi mogući uzroci uključuju:
Bolesti desni
Infekcija korena
Pukao ili slomljen zub
Dotrajala krunica ili plombe
Erozija gleđi
Povlačenje desni
Takođe možete imati osetljive zube jer je sloj gleđi vaših zuba prirodno tanak.
Postoje vrste pasta za zube i vode za ispiranje usta namenjene posebno za upotrebu kod osoba sa osetljivim zubima. Vaš stomatolog može takođe preporučiti tretman fluorom, krunicu, presađivanje desni ili tretman kanala korena. Odabran tretman zavisi od težine vašeg slučaja.
5. Pukli ili slomljeni zubi
Napukli ili slomljeni zubi su najčešće uzrokovani:
Povreda
Žvakanje tvrde hrane
Pirsing u ustima.
Škripanje zubima dok spavate
Pukao ili slomljen zub može da vam nanese mnogo bola, u zavisnosti od stepena oštećenja.
Bez obzira na to koliko mislite da je pukotina ili samo parčence, trebalo bi da ih pregleda i leči stomatolog što je pre moguće. Opcije za rešavanje ovog stomatološkog problema uključuju ljuskicu, krunicu ili upotrebu plombe u boji zuba.
6. Povlačenje desni
Povlačenje desni može biti uzrok drugih uobičajenih problema sa zubima. Ovo stanje može dovesti do ozbiljnijih problema, kao što je gubitak zuba. To je zato što se kod povučenih desni, eksponiran koren zuba koji je podložan oštećenju (koren nema gleđ).
Povlačenje desni može biti uzrokovano nizom faktora, uključujući:
Loša oralna higijena
Visok krvni pritisak
Hormonske fluktuacije kod žena
Pušenje
Hronična oboljenja i upotreba lekova.
Vaše desni koje se povlače takođe mogu biti genetski takve, odnosno, stanje se javlja u vašoj porodici. Stomatološka nega za desni koje se povlače uključuje temeljno čišćenje zuba od strane stomatologa. Možda će vam biti prikazane i pravilne tehnike četkanja. Teški slučajevi će možda morati da se leče operacijom desni ili nekim oblikom autotranspalantacije.
7. Infekcija korena
Baza ili koren vašeg zuba može biti inficiran bakterijama. To se najčešće dešava zbog karijesa, pukotina ili preloma zuba.
Infekcija korena može dovesti do oštećenja tkiva i nerava zuba, a na kraju i do razvoja apscesa.
Hronična (dugotrajna i uporna) pulsirajuća zubobolja je siguran znak infekcije korena.
I žvakanje i griženje će biti bolni, a deo usta gde je infekcija biće veoma osetljiv na toplu i hladnu hranu i piće.
U nekim slučajevima, područje lica oko infekcije takođe postaje otečeno.
Infekcija korena se leči tretmanom kanala korena. I iako se mnogi od nas zgražaju od straha pri pomisli da će se uraditi kanal korena, procedura je zapravo veoma sigurna sa minimalnim bolom jer stomatolozi koriste anestetik prilikom izvođenja kanalne terapije.
8. Erozija gleđi
Erozija gleđi je stanje koje se razvija veoma sporo. Njegov primarni uzrok je konzumiranje puno slatke i kisele hrane kao što su soda i slatkiši tokom dužeg vremenskog perioda. Redak uzrok je prečesto, preteško i predugo pranje zuba.
Erozija gleđi dovodi do toga da su zubi veoma osetljivi, slabiji i podložniji pukotinama i odlamanju. Izgubljena gleđ se ne može vratiti na zube koji su pretrpeli eroziju gleđi. Međutim, možete značajno smanjiti bilo kakvu dalju eroziju gleđi tako što ćete smanjiti unos slatke i kisele hrane. Pomaže i korišćenje četkica za zube sa mekšim vlaknima. Takođe možete značajno poboljšati izgled vaših zuba zubnim fasetama.
9. Suva usta
Svako može biti pogođen suvom ustima. To nije prirodan deo starenja, ali je češći među starijim osobama.
Uzroci suvih usta uključuju lečenje raka, bolesti pljuvačnih žlezda, oštećenje nerava i dijabetes. HIV/AIDS i određeni lekovi takođe mogu izazvati suva usta i grlo.
Suva usta i grlo možete ublažiti uzimanjem gutljaja vode tokom dana.
Takođe treba izbegavati supstance za koje se zna da suše. To uključuje alkohol, duvan, kofein i slatkiše.
10. Škripanje zubima
Bruksizam je stomatološki izraz kada škrgutanje zubima. Škrgutanje se najčešće javlja dok spavate, ali se može desiti i dok ste budni. Može oštetiti vaše zube, izazvati bol u vilici, a može čak i dovesti do glavobolje i bolova u ušima.
Neka stanja mogu dovesti do abrazije.
Najčešći uzroci:
Nova ispuna ili krunica koja je viša od ostalih zuba
Loš ugriz
Neke osobe pate od bruksizma i imaju poremećaj spavanja, pod stresom su ili se suočavaju sa anksioznošću. Lečenje ovih osnovnih problema može pomoći da se olakša ili smanji škripanje.
Ono što vaš stomatolog može da uradi je da vam da štitnik za usta po meri za korišćenje noću. To će vam pomoći da smanjite škrgutanje i pružite određenu zaštitu vašim zubima. Takođe će pomoći u ispravljanju problema sa ugrizom.
Problemi sa zubima mogu uticati na vaše samopouzdanje, opšte zdravlje i kvalitet života. Obratite nam se kad god primetite znake bilo kog od ovih uobičajenih stomatoloških problema i lečenje može da počne što je pre moguće. Kontaktirajte nas i za redovnu negu zuba kako biste sprečili uobičajene stomatološke probleme. Naši stomatolozi mogu vam pomoći u svim aspektima zdravlja vaših zuba.
