Šta je šećerna bolest?
Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin.
Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama.
Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu. U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.
Kako na organizam utiče povišen nivo šežera u krvi?
Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji gde spadaju i krvni sudovi desni.
Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta.
Zbog kompromitovane vaskularizacije i desni takođe bivaju oštećene.
Šta je to parodoncijum?
Parodoncijum predstavlja funkcionalno jedinstvo nekoliko različitih tkiva koja zub čvrsto drže u zubnoj časici (alveoli).
Parodoncijum čine desni, cement korena zuba, vilična kost i vezivna tkiva koja povezuju sve navedene strukture.
Patoloski proces koji zahvata sve delove parodoncijuma označava se kao parodontopatija.
Kakva je veza izmedju dijabetesa i obolenja parodoncijuma?
Kao i druge komplikacije dijabetesa obolenje desni je vezano za kontrolu bolesti. Bolesnici sa neodgovarajućom kontrolom nivoa šecera u krvi učestalije i u ozbiljnijem obliku obolevaju od parodontopatije.
U posledenjem stadijumu obolenja parodoncijuma bolest je praćena velikim gubitkom broja zuba.
Kod dece sa insulin zavisnim tipom dijabetesa (tip I) takođe postoji rizik od obolenja desni.
Zašto promene na krvnim sudovima (microangiopatija) imaju uticaj na nastanak parodontopatije?
Zadebljanje zidova perifernih krvnih sudova (kapilara) je osnovna komplikacija dijabetesa koja značajno povećava rizik za obolenje desni. Krvni sudovi dovode kiseonik i hranjive materije do usta istovremeno odnoseći raspadne produkte iz istih. Smanjeni prohod hranjivih materija i kiseonika u tkivo,a sa druge strane smanjenje eliminacije štetnih materija smanjuju otpornost desni i alveolarne kosti od infekcija.
Kakve još promene možemo zapaziti u ustima kod pacijenta koji je dijabetičar?
Zbog ogromne učestalosti, parodontopatija predstavlja ozbiljan medicinski, ekonomski, pa i socijalni problem. Opisane su brojne promene u usnoj duplji dijabetesnih bolesnika, kao što su suvoća sluzokože, osećaj pečenja usta i jezika, smanjen protok salive, promene oralne flore sa predominacijom Candide albicans, hemolitičkih streptokoka i stafilokoka, učestala pojava karijesa.
Ove promene, naročito, zapažene su kod loše kontrolisanog dijabetesa. Iako definitivni zaključci o specifičnim efektima dijabetesa na periodoncijum još uvek nisu doneti, opisane su različite promene kod ovih bolesnika, kao što su tendencija ka hiperplaziji gingive, polipi gingive, polipoidne proliferacije gingive, formiranje apscesa, zapaljenje periodoncijuma i gubitak zuba.
Najozbiljnija promena kod loše kontrolisanog dijabetesa melitusa jeste slabljenje odbrambenih mehanizama i povećana sklonost ka infekciji, koja vodi destruktivnoj parodontopatiji.
Kakvu oralnu higijenu i tretman zuba zahteva pacijent sa dijabetisom?
Obzirom da dijabetes čini zube i desni podložnijim izvesnim oboljenjima, neophodno je posvetiti posebnu pažnju pravilnoj higijeni zuba. Ukoliko se posveti pažnja oralnom zdravlju može se izbeći čitav niz komplikacija koje izaziva dijabetes.
Kada je oralno zdravlje u pitanju dijabetičarima se preporučuje sledeće:
Pranje zuba najmanje dva puta dnevno, ali najbolje je posle svakog obroka. Korišćenje zubnog konca uz pranje zuba doprinosi da se otklone zubne naslage i komadići hrane koji ostanu između zuba i na desnima. Zbog smanjene količine pljuvačke u ustima koja doprinosi prirodnom čišćenju zuba, za dijabetičare je detaljna higijena zuba veoma bitna.
Bolesti desni mogu da uznapreduju, a da osoba pri tom ne oseća nikakav bol niti da joj krvare desni. Odlasci stomatologu se stoga preporučuju na svaka tri meseca, kako bi se na vreme otkrili prvi znaci gingivitisa, parodontopatije ili karijesa.
Ukoliko pri pranju zuba desni neprirodno krvare, neophodno je odmah konsultovati zubara. Šta više, zubar mora biti obavešten o bilo kakvoj promeni u ustima, poput lošeg ukusa, nedostatka pljuvačke ili pojave belih površina na jeziku.
Dijabetičari o svojoj bolesti i njenom napredovanju moraju da obaveste svog zubara prilikom redovnih kontrola. Istovremeno dijabetičari bi trebalo i da svog lekara obaveštavaju o pojavi bolesti desni.
Uz nekoliko izuzetaka, dijabetičari mogu da se na isti način kao i zdrave osobe podvrgnu zubarskim intevencijama. Stomatolozi obično dijabetičarima preporučuju da se intervenicuje na zubima obave ujutru. Obroci i insulin se prilikom odlaska zubaru uzimaju na isti način kao i obično.