Ponedeljak i sreda: 12:00 – 20:00 | Utorak, četvrtak i petak: 09:00 – 17:00

Adresa: Železnička 21, Sremska Mitrovica

Online zakazivanje: medentinaplus@gmail.com

+381 64 020 66 78

Kategorija: Vesti

  • Sportska stomatologija

    Sportska stomatologija

    Kakve zube imaju sportisti?

    Loše.

    Zašto je to tako?

    Ima mnogo razloga.

    Koji je glavni razlog?

    Dehidratacija organizma usled velikih fizičkih napora dovodi do suvoće usta tokom treninga.

    Smajeno lučenje pljuvačke  izaziva smanjenu zaštitnu ulogu pljuvačke. 

    Takođe, ozbiljnim vežbanjem izaziva se imuno supresija.

    Pored zubnog kvara, erozije zuba su veoma učestale, šta je razlog tome?

    Sportisti mnogo često uzimaju energetske napitke i gelove koji izazivaju kiselu sredinu u ustima, a u kiseloj sredini zubna gleđ je rastvorljiva.

    Postoji li razlog zbog čega su sportisti grupa koja je u pojačanom riziku za nastanak karijesa i parodontopatije?

    Da, to je njihova ishrana. Postoje sportovi gde sportista u kratkom roku treba da oslabi ili da se ugoji. U tom slučaju način ishrane je značajno promenjen (učestalost obroka se povećava, povećava se količina ugljenih hidrata).

    Kakvo je stanje sa povredama zuba, prelomima ili potpunim izbijanjem zuba?

    Skoro sa jednakom učestalošću traume zuba i mekih tkiva događaju se i u kontaktnim i u nekontaktnim sportovoma. Zubna udlaga je apsolutna preporuka za sve sportove.

    Da li oralno zdravlje utiče na rezultate u sportu?

    Stanje oralnog zdravlja ozbiljno utiče na rezultate u sportu, sportisti sa lošim oralnim zdravljem imaju 5-18% lošije rezultate a oni su direktna posledica bola, nelagode, problema pri jelu, problema pri spavanju, negativnog uticaja na samopouzdanje i negativnog psihosocijalnog efekta

  • 6 uobičajenih pitanja koja treba da postavite svom stomatologu

    6 uobičajenih pitanja koja treba da postavite svom stomatologu

    1. Koliko često treba da idem na pregled stomatologa?

    Zdravlje zuba varira od osobe do osobe; opšte pravilo za odrasle pacijente je da posećuju stomatologa jednom ili dva puta godišnje, čak i ako su vaša usta u odličnom stanju. Na ovaj način možete redovno profesionalno čistiti zube i održavati odlično oralno zdravlje. U dečijem uzrastu preporuka je ići kod stomatologa svakih šest meseci.

    2. Koji su najbolji načini za praktikovanje dobre oralne higijene kod kuće?

    Pored svakodnevnog pranja zubaklasičnom četkicom  i međuzubnim četkicama i čišćenja koncem, podignite svoju oralnu higijenu na viši nivo prateći nekoliko koraka do dobrog zdravlja zuba.

    • Korišćenje proizvoda koji sadrže fluor.
    • Ograničite grickalice koje sadrže mnogo šećera.
    • Jedite uravnoteženu ishranu  sa puno voća i povrća.
    • Izbegavanje duvana u bilo kom obliku.

    3. Kako mogu poboljšati belinu svojih zuba?

    Prelep osmeh sa čistim, belim zubima je ogroman podsticaj za samopouzdanje. Većina ljudi tokom godina doživi neku promenu boje zuba, bilo zbog površinskih ili unutrašnjih pigmenata.

    Mrlje nastale od kafe, vina, duvana i pigmentovane hrane tretirajte kućnim izbeljivanjem ili redovno obavljajte profesionalno beljenje u ordinaciji.

    Za unutrašnju promenu boje, razmislite o kompozitnom ili keramičkim fasetama na zubima koji su priomenili boju zahvaćene, što pruža trajnije rešenje.

    4. Kako da sprečim karijes, gingivitis i druge probleme?

    Najbolji način da imate zdrava usta zube je da pratite uravnoteženu ishranu i redovno posećujete stomatologa uz održavanje rutinske oralne nege pranjem zuba dva puta dnevno i čišćenjem koncem jednom dnevno. O problemima koji  su već prisutni  mogu da napreduju razgovarajte sa svojim stomatologom.

    5. Zašto bi trebalo da uradim rendgenske snimke zuba?

    Vaš stomatolog bi trebalo da uradi kompletan set rendgenskih snimaka zuba u ranoj fazi odnosa lekar-pacijent.

    endgenski snimci pomažu vašem lekaru da prati sve promene koje bi se mogle desiti na vašim zubima između pregleda. Većina odraslih pacijenata ima rendgenske snimak cele gornje  donje vilice (OPT snimak).

    Ovakav snimak treba ponoviti svakih pet godina  alionima sa većim rizikom od problema sa karijesom mogu biti potrebni svakih šest do 18 meseci.

    6. Šta je osetljivost zuba i zašto je imam?

    Pacijenti sa osetljivošću zuba osećaju bol kada konzumiraju hranu ili piće koja su topla ili hladna, slatka ili kisela.

    Osetljivost se javlja kada se zubna gleđ, koja obično štiti zubnu pulpu i dentin, istanji od višekratnog izlaganja kiselosti i ekstremnim temperaturama.

    Osetljivost se takođe može javiti kao rezultat:

    • Povlačenje desni
    • Škripanje zuba tokom spavanja
    • Okrnjeni ili slomljeni zubi
    • Izbeljivanje zuba
    • Ortodoncija i plombe

    Razgovarajte sa svojim stomatologom, on će pregledati zahvaćene zube i preporučiti tretman za smanjenje vaše osetljivosti.

  • Kada je vreme za novu četkicu za zube?

    Kada je vreme za novu četkicu za zube?

    Četkica predstavlja osnovni “alat” za održavanje oralne higijene.

    Četkicu za zube koristimo najmanje dva puta dnevno, a ukoliko imamo naviku da malo grubljim pokretima peremo zube, ona će brzo izgubiti svoj oblik i čvrstinu pa nećete biti u mogućnosti da zube očistite temeljno kao na početku. Pored toga, četkica za zube vremenom skuplja na sebi različite bakterije iz usta, bez obzira koliko o njoj vodili računa. Stoga je potrebno menjati je s vremena na vreme kako bakterije ne bi prešle na desni i zube i izazvale dodatne probleme.

    Na šta treba da obratimo pažnju?

    *Prva stvar na koju treba obratiti pažnju su “DLAČICE” Kada primetite da su izgubile krutost ili boju, to je prvi pokazatelj da bi trebalo da je bacite.

    *Još jedan bitan faktor dotrajalosti četkice  jeste NAKUPLJANJE PASTE među dlačicama – to je znak da se veliki broj bakterija nalazi na Vašoj četkici!

    *Ukoliko dlačice ubrzano spadaju i troše se, to je još jedan pokazatelj da bi trebalo da je bacite u kantu za smeće. Stomatolozi procenjuju da bi trebalo jednu četkicu u proseku da koristite 3 meseca.

     Kako treba „negovati“ svoju četkicu?

    *Nakon svakog četkanja zuba, dobro operite četkicu ispod mlaza vode kako biste uklonili bakterije koje ste iz usta preneli na četkicu, kao i ostatak zubne paste.

    • Izbegavajte pranje zuba grubim pokretima i nemojte jako pritiskati vlaknima. Na taj način ne samo da ćete sačuvati vlakna četkice već ćete i nežno  negovati desni.
    • Birajte četkice sa zaobljenim vrhovima vlakana jer se neće lako deformisati i temeljnije će čistiti zube.
    • Korišćenje zaštitnih kapica ili kutija za odlaganje čekica preporučuje se jedino kada putujete. Naravno i tada je posebno da vodite računa da se četkica dobro osuši pre nego što stavite zaštitnu kapicu. Važno je da je lepo isperete i ostavite da se temeljno osuši u uspravnom položaju.

    *Vodite računa da se četkice u čaši ne dodiruju.

    Nemojte čekati da vaša četkica postala stara i izlizana da biste je zamenili novom. Istrošena četkica neće dobro uklanjati bakterije i ostatke hrane s vaših zuba pa četkicu menjajte češće.

  • Zašto treba lečiti mlečne zube?

    Zašto treba lečiti mlečne zube?

    Dragi roditelji lečite mlečne zube svojoj deci!!!
    Najveća zabluda je da ne treba lečiti mlečne zube, jer će oni ispasti.
    Istina je da hoće, to svakako, ali je izuzetno bitno da mlečni zubi budu zdravi odnosno zalečeni.

    Ispod svakog mlečnog zuba se nalazi zametak stalnog!

    Iz tog razloga je veoma važno lečiti mlečne zube kako ne bi ugrozili stalne zube koji se nalaze u procesu formiranja.

    Što pre da lečimo detetove zube, to će ono lakše savladati strah od zubara.

    Funcija varenja hrane direktno zavisi od zdravlja zuba, a to je posebno važno kod dece.

    Nelečeni zubi su izvor hronične infekcije!!

    Dete koje se bez ustezanja osmehuje mnogo je društvenije i emocionalno stabilnije!!

  • 5 načina kako savladati strah od stomatologa

    5 načina kako savladati strah od stomatologa

    Strah od zubara naziva se dentofobija. Ova fobija pogađa sve slojeve društva, kako žene, tako muškarce, decu i odrasle, nezavisno od socijalnog statusa, obrazovanja itd.

    Osobe koje imaju ovaj strah, u stanju su da godinama odlažu posetu zubaru, sve do momenta kada problem sa zubima postane toliko veliki, da zaista moraju da odu na pregled i popravku jednog ili više zuba.

    Mi se ovom problematikom ozbiljno bavimo, pomažemo pacijentima da je što brže prevaziđu i motivišemo ih na redovne posete bez straha.

    Odakle strah?

    Većina osoba koje imaju strah od zubara je nekad u životu (obično u detinjstvu) imala nezgodu sa stomatologom, a ta sećanja se vremenom pojačavaju pričama bliskih osoba, prijatelja i poznanika, pa se odlazak u ordinaciju za ove osobe pretvara u traumatično  iskustvo.

    Strah mogu izazvati, pored zvukova, igala i mirisa, i sami stomatolozi svojim neprijatnim pristupom, hladnoćom, nezainteresovanošću za tegobe pacijenta, nepažljivim i grubim radom, itd.

    Ako pacijent vidi da ga stomatolog ne sluša i ignoriše upozorenja o osećaju bola, vrlo brzo će se osetiti ugroženim i uplašenim, te će izgubiti poverenje, što samo pojačava strah.

    5 načina kako savladati strah od stomatologa

    1. Ispričajte sve Vaše strahove svom stomatologu

    U slučaju da se bojite odlaska zubaru, u našoj ordinaciji postoji mogućnost da nas posetite bez sedanja na stomatološku stolicu. Možete nam reći kakav strah vas konkretno muči, koje su vaše želje za postupanje stomatologa tokom rada, šta sve želite znati o proceduri, vremenu trajanja, koracima itd.

    Maksimalno ćemo se potruditi da svim vašim željama udovoljimo kako biste lakše prevazišli svoj strah, a našim pacijentima uvek stavljamo do znanja da oni imaju punu kontrolu situacije.

    2. Povedite podršku

    Ukoliko je strah veliki uvek možete da povedete osobu od poverenja koja će Vam uliti neophodno samopouzdanje.

    3. Isplanirajte unapred kada će biti Vaša poseta stomatolgu

    Zakažite termin kod zubara tog dana kada nemate druge obaveze nakon toga, kako bi mogli odmah posle otići pravo kući. Na ovaj način, nećete biti pod dodatnim stresom da treba posle zubara još negde da idete, treba otići kući i odmoriti. Kada ste već hrabro odlučili da zakažete pregled kod stomatologa, uradite to u što ranijem terminu, npr. ujutru tako da što manje vremena protekne od zakazivanja do same posete. Ako u petak zakažete termin za ponedjeljak, ostavljate sebi čitav vikend da se brinete.

    4. Redovno idite na svoje termin, bez izgovora

    Ukoliko budete posećivali svog zubara na svakih 6 meseci, uspostavićete bliskiji i opušteniji odnos, što će doprineti da se oslobodite straha.

    5. Neka Vam Vaš stomatolog prethodno objasni kompletnu proceduru

    Odnos pacijent-stomatolog mora biti pun poverenja, a to se postiže tako, što će vam stomatolog objasniti šta ćete tačno raditi tog dana, koliki je intenzitet bola, kako teče postupak i sl.

    Ukoliko stomatolog i preskoči ovaj korak, slobodno ga podsetite da biste voleli da znate šta ćete raditi tog dana, jer će Vam to smanjiti stres i strah.

    Zaključak

    U svakom slučaju je bolje raditi na oslobađanju od straha od zubara, redovno kontrolišete stanje zuba i po potrebi ih popravljate, nego da slušate neproverene priče koje vam samo mogu odmoći.

  • Lečenje kanala korena

    Lečenje kanala korena

    Lečenje kanala zuba je u narodu poznato kao „vađenje živca“.

    Ova intervencija zapravo predstavlja lečenje unutrašnjosti zuba, tj. deo zuba u kome je smeštena zubna pulpa. Ljudi smatraju da je baš ta zubna pulpa zapravo živac zuba, međutim u njoj se pored nerava (živaca) nalaze krvni i limfni sudovi, vezivno tkivo i mnoge ćelije.

    Ovo tkivo igra veoma važnu ulogu u rastu i razvoju zuba, ali jednom kada zub nikne i završi razvoj, najispoljenija funkcija zubnog živca je senzorna funkcija, odnosno sposobnost zuba da reaguje na nadražaje kao što su toplo ili hladno. Jake reakcije na ove draži često ukazuju na oštećenje zubnog nerva.

    Slika 1. Anatomija zuba – pulpa zuba

    Lečenje kanala zuba (endodontski tretman) vrši se se kod snažnih infekcija zubne pulpe. Uzroci infekcije zubne pulpe mogu biti: nagomilavanje bakterija, povreda zuba, karijes koji nije na vreme saniran i dr.

    Šta podrazumeva lečenje kanala korena?

    Lečenje kanala korena zuba sastoji se iz ispiranja bakterija i raspadnutih sastojaka umrtvljenog nerva i čišćenja zahvaćenog područja.

    Nakon ispiranja kanala korena zuba i otklanjanja oštećene pulpe, popunjava se njegov unutrašnji prostor specijalnim pastama i kočićima čija je uloga da hermetički zatvore zub. Tako, sprečava se pojava ponovnog nakupljanja bakterija i novog inflamatornog procesa koji izaziva bol i neprijatnost. Važno je napomenuti da ovaj tretmanu uključuje davanje anestezije i nije bolan za pacijente.

    Tretman obično traje od jedne do tri posete zubaru. Nekada je potrebno staviti lekove u kanal zuba da neutrališe svaku infekciju. Ako se infekcija proširila van zuba, stomatolog će vam dati recept za antibiotike. Ako tretman zahteva više poseta, privremeno se zatvara zub zbog prodiranje pljuvačke.

    Slika 2. Endodonska terapija – Čišćenje kanala korena

    Slika 3. Endodonska terapija – Punjenje kanala korena

    Finalni korak tretmana

    Završna faza tretmana je obnova vašeg zuba. Pošto je zub oslabljen zbog infekcije i punjenja, potrebno je da bude zaštićen od budućih oštećenja i da se vrati u normalnu funkciju. Ukoliko nije moguće vratiti zub u funciju pomoću plombe, to se obično radi postavljanjem krunice – veštačkog zuba. Krunica je napravljena od keramike ili metalo-keramike. Boja krunice biće prilagodjena vašim prirodnim zubima. Ponekad, metalni kočić mora prvo da se ubaci u zub zbog strukturalne podrške i da zadrži krunicu na mestu.

    Slika 4. Sanacija zuba plombom
    Slika 4. Sanacija zuba plombom
    Slika 5. Sanacija zuba krunicom ojačana kočićem
    Slika 5. Sanacija zuba krunicom ojačana kočićem
  • Kafa i osmeh

    Kafa i osmeh

    Većina nas ne može da živi bez dnevne doze kafa! Ali, da li će napitak koji od ranog jutra mami osmehe na lica uticati na blistavost tog osmeha?

    Nažlost, odogovor je DA, kafa može da ima negativan uticaj na naše zube. Ne moramo da ispijamo šoljicu za šoljicom da bi se efekat ispoljio, dovoljna je i jedna šoljica dnevno i naši zubi vremenom gubiće na belini.

    Neželjeni efekti kafe su:

    1. Žući zubi
    2. Propadanje zuba
    3. Neprijatni zadah

    1. Kako kafa dovodi do žutih zuba?

    Gleđ zuba nije apsolutno ravna i glatka. Ove nepravilnosti naše oko ne može da uoči. Promene su vidljive samo pod mikroskopom. Pigmentima, kako iz kafe, tako i iz drugih obojenih pića, je dovoljan taj mikroprostor da se zadrže na zubima. Ukoliko se nište ne preduzme dolazi do trajne prebojenosti zuba.

    2. Kako kafa dovodi do propadanja zuba?

    Boja nije jedini problem koji kafa nosi. Kafa povećava kiselost u našim ustima i tako može da dovede i do oštećenja gleđi.
    Ovakva oštećenja omogućavaju bakterijama i hrani da se lakše vežu za zube.

    3. Kako kafa doprinosi neprijatnom zadahu?

    Ispijanje kafe u velikim količinama doprinosti smanjenom lučenju pljuvačke, što dovodi do povečanog zadržavanja i razmnožavanju bakterija, jer je naša pljuvačka odgovorna za samočišćenje naših usta.

    Ako dodam mleko u kafu da li će mi zubi biti žuti i onda?

    Ova ideja zvuči kao rešenje problema. Međutim, ovo nije rešenje. Bez obzira što kafa tada izgleda svetlija, pigmenti su i dalje prisutni. Desiće se potpuno isto i ako kafu pijemo bez mleka.

    Evo nekih saveta kako umanjiti neželjene efekte kafe:

    1. Kontrolisano konzumiranje kafe

    Ukoliko ne možete da smanjite količinu unosa kafe, bilo bi od pomoći da se ona ne pijucka ceo dan, već da imamo tačno određene termine za ispijanje kafe. Ovim ćemo doprineti da naši zubi i usta nisu izloženi gore navedenim efektima konstantno.

    2. Ispiranje i pranje zuba

    Posle svake šoljice kafe, popijete času vode. Time ćete smanjiti efekat kafe na Vaše zube.
    Kada smo u kafiću uvek zahtevamo od konobara tu šoljicu vode. Zašto nam te šolja nije običaj i kod naših kuća?
    Ne savetujemo pranje zuba odmah nakon ispijanja kafe. Jer su nam tad zubi najosetljiviji i čekanjem ćete ih dodatno oštetiti. Pravio vreme za to je pola sata nakon kafe.

    3. Koristite slamčicu

    Slamčica će pomoći da kafa u minimalno bude u kontaktu sa Vašim zubima.

    4. Izbacite šećer i mleko

    Ova dva sastojka će pomoći da se bakterije razmnožavaju u Vašim ustima i ubrzati propadanje zuba.

    5. Posetite svog stomatologa

    Ukoliko niste spremni da istrpite žuti osmeh zarad onog divnog jutarnjeg mirisa, posetite svog stomatologa i on će Vam predložiti nekoliko metoda izbeljivanja Vaših zuba.

  • Kompozitne (bele) plombe

    Kompozitne (bele) plombe

    Šta su to plombe?

    Plomba je zapravo materijal kojim stomatolog zatvara (ispunjava) „rupu“ u Vašem zubu koja je nastala kao posledica mehaničkog uklanjanja karijesa.

    Mnogi umesto plomba govore blomba, što je naravno pogrešno, te i na to želimo da skrenemo pažnju.
    Plombe mogu biti napravljene od različitih vrsta materijala.

    Kod nas su se odomaćili izrazi poput belih i crnih plombi, dok se zapravo radi o kompozitnim (belim) plombama i amalgamskim (crnim) plombama.

    Kako se postavlja plomba?

    Pisaćemo o procesu postavke bele (kompozitne) plombe, jer su amalgamske (crne) plombe u današnjici savremene stomatologije skoro pa potpuno izbačene iz upotrebe.

    *Stomatolog prvo mora ukloniti karijes u potpunosti.

    *Nakon kompletnog uklanjanja karijesa, ukoliko je on dospeo jako blizu zubnog živca, stomatolog će pre postavke plombe, staviti podlogu koja će ušuškati zubni živac.

    *Potom se stavlja kiselina. Kiselina nagriza površinu zuba i time pravi „veću“ površinu za vezivanje plombe. Potom se kiselina ispira.

    * Sledeća faza je postavka „veziva“ (bonda). Njegovo vezivanje se ubrzava lampom.

    *Sad kada je zub potpuno spreman za plombu. Stomatolog postavlja i oblikuje plombu tako da ona i fukcionalni i estetski imitira zub onakav kakav je bio pre pojave karijesa.
    Nekada je neophodno da stomatolog postavi matricu (ram) kako bi adekvatno oblikovao plombu.

    Kolika je trajnost kompozitnih plombi?

    Trajnost kompozitnih plombi je oko 5 godina, nisu večne i posle izvesnog vremena se moraju zameniti. Kompozitne plombe su postojane i vrhusnkog kvaliteta. Koliko će trajati kompozitna plomba zavisi od više faktora, kao što je:

    1. jačina zagrižaja pacijenta
    2. stepen održavanja oralne higijene
    3. veličina defekta na zubu

    Da li postoje neki slučajevi kada se ne može postavit bela plomba?

    Ne postoje nikakve kontraindikacije za postavljenje belih plombi. Ograničenja mogu biti ukoliko nedostaje velika količina zuba , pa je u tom slučaju izbor biva neko dugotrajnije rešenje kao što je krunica.

  • Da li treba promeniti amalgamske (crne) plombe?

    Da li treba promeniti amalgamske (crne) plombe?

    Zubne plombe su stomatološki materijal koji služi za nadoknadu izgubljenog dela zuba nastale usled destrukcije karijesom (Slika 1.), erozijom (Slika 2.) ili ukoliko je došlo do frakture zuba. Plombe sprečavaju ostatke hrane da se zaglave u zubnim šupljinama i dovedu do daljeg oštećenja.

    Slika 1. Karijes zuba
    Slika 2. Erozija zuba

    Plombe predstavljaju potrošan materijal i posle određenog vremena se moraju zameniti!

    Naši pacijenti nas često pitaju o štetnosti amalgamskih plombi zbog žive koja se u njima nalazi. Ono čega se najviše plaše je mogućnost da se živa iz amalgamskih plombi otpušta u usta i organizam i da deluje toksično.

    Istina o živi?

    Živa je izuzetno toksičan metal i izlaganje ovom metalu bi trebalo izbegavati koliko god je moguće. Amalgami (sive plombe) su izrađeni od kombinacije metala (živa, srebro, bakar, kalaj). Naš organizam nema potrebu za živom ni u najmanjim koncentracijama.

    Slika 3. Karijes zuba
    Slika 4. Erozija zuba

    Da li se živa iz ovih plombi otpušta u naš organizam?

    Da! Istina je da se žive otpuštaju iz amalgamskih plombi i naučnici se slažu da absorbcija žive u većim količinama može da izazove zdravstvene probleme. ALI iako to sve znamo, ono što je bitno naglasiti je da KOLIČINA žive koja se ispušta iz amalgama je znatno manja od količina žive koja će izazvati zdravstvene probleme. Čak je i Svetska zdravstvena Organizacija (WHO) izdala saopštenje da do sada ne postoji kontrolisana studija koja bi potvrdila sistemske efekte žive iz amalgamskih plombi.

    Da li je potrebno menjati amalgamske plombe? DA!

    Amalgamske plombe imaju tendenciju da zbog otpuštanja metala prebojavaju zub, a nekada čak dođe i do prebojavanja samih desni.

    Slika 5. Prebojenosti zuba nakon uklanjanja amalgamske plombe

    Vrlo često amalgamske plombe maskiraju pojavu novog karijesa ispod plombe, ili daju lažnu sliku. Takođe, zbog velike gustine metala i nemogućnosti da propuštaju rendgenske zrake, na snimcima takođe mogu da zamaskiraju prisustvo karijesa, osim ukoliko karijes nije napredovao toliko da je jasno uočljiv.

    Dok se kompozitne (bele) plombe vezuju za zub zahvaljujući specijalnom lepku (bondu), koji održava vezu između zuba i plombe, amalgamske plombe se zadržavaju na osnovu sila trenja i oblika rupe u zubu u koju pravi stomatolog za postavljanje plombu.

    U toku unošenja, siva plomba se bukvalno nabija u prstor za nju napravljen i nakon što se veže za 24h, ona ostaje zarobljena u okviru zuba.

    Da plomba ne bi pucala pod dejstvom sila, ona mora biti odgovarajuće debljine i oštrih ivica, što znači da prostor za plombu koji pravi stomatolog u zubu mora biti u vidu sandučeta ili kutije.

    Upravo zbog ovih osobina kada sila žvakanja deluje na zub, siva plomba se ponaša kao klin i može dovesti do frakture zuba, zato što se sila prenosi u samo jednoj tački. Opasnost od frakture zuba je veća ukoliko je veća i siva plomba.

    Slika 9. i 10. Debljina ivica prepracije zuba

    Pod delovanjem sila žvakanja, siva plomba se vremenom deformiše i stvara se zjap između plombe i zuba. Taj zjap predstavlja prostor težak za čišćenje i samočišćenje. U njemu se talože mikroorganizmi koji dovode do pojave novog karijesa ispod plombe.

    Slika 11. Rubni zjap između plombe i zuba

    Amalgamske plombe i metalokeramičke krunice u kombinaciji

    Kod osoba koje u ustima, pored amalgamskih plombi, imaju i neke metalokeramičke krunice ili mostove – potrebno ih je zameniti zbog iz jednog manje poznatog razloga. To je postojanje razlike između električnih potencijala različitih metala, što dovodi do stvaranja galvanskih struja u usnoj duplji. One vremenom mogu izazvati ozbiljne promene na sluzokoži usne duplje, a pacijenti se često žale i na pojavu metalnog ukusa u ustima.

    U našoj ordinaciji više ne postavljamo amalgamske plombe. Smatramo da današnji materijali (kompoziti i glas jonomeri) zadovoljavaju i funkcionalno i estetski, te nam amalgamske plombe nisu izbor.

  • Kada sisanje palca postaje problem?

    Kada sisanje palca postaje problem?

    Palac-nevaljalac je prijatelj deci, neprijatelj zubićima

    Sisanje palca je prirodan refleks za decu. Sisanje palčeva, prstiju, duda ili drugih predmeta može učiniti da se bebe osećaju bezbedno i srećno i da im pomogne da uče o svom svetu. Mala deca tako ispituju svet oko sebe. Sve što im je na dohvat ruke stavljaju u usta.

    Mala deca takođe mogu sisati palac da se umire i tako lakše zapada u san.

    Kako sisanje palca može uticati na zube mog deteta?

    Nakon izbijanja stalnih zuba, sisanje može izazvati probleme sa pravilnim rastom vilica i postavljanjem zuba u pravilan zubni niz. Takođe može izazvati promene na  nepcu.
    Dude mogu uticati na zube u suštini na isti način kao i sisanje prstiju i palčeva, ali često je lakše prekinuti naviku.

    Intenzitet sisanja je faktor koji određuje da li može doći do problema sa zubima ili ne. Ako deca pasivno drže palčeve u ustima, manja je verovatnoća da će imati poteškoća od onih koji snažno sisaju palčeve.

    Kada deca prestaju da sisaju palčeve?

    Deca obično prestaju da sisaju palac u uzrastu od dve do četiri godine  ili do trenutka kada su stalni prednji zubi spremni za izbijanje. Ako primetite promene na mlečnim zubima vašeg deteta ili ste zabrinuti zbog sisanja palca, obratite se svom stomatologu.

    Kako mogu da pomognem svom detetu da prestane da sisa palac?

    Pohvalite dete što ne sisa palčeve.

    Deca često sisaju palčeve kada se osećaju nesigurno ili im je potrebna uteha. Usredsredite se na ispravljanje uzroka anksioznosti i pružite utehu svom detetu.

    Za starije dete, uključite ga u izbor metode zaustavljanja sisanja palca.

    Vaš stomatolog može da ohrabri vaše dete i objasni šta bi moglo da se desi njihovim zubima ako ne prestanu da sisaju palace.

    Ako ovi saveti ne deluju, koriste se metode za zaustavljanje sisanja palca, tako što ćete noću zaviti palac ili staviti čarapicu ili rukavicu na ruku.

    Vaš stomatolog ili pedijatar može da vam prepiše gorki lek za oblaganje palca ili upotrebu aparata za usta.