Oralno zdravlje ključni je pokazatelj opšteg zdravlja i kvaliteta života. Loša navika, kao što je pušenje duvana, dovodi se u vezu sa brojnim promenama i oboljenjima usne duplje.
Poznato je i da je u stanju da naruši opšte zdravlje, samim tim i kvalitet života.
Tokom vremena dolazi do promene u ravnoteži oralne flore, smanjenja lokalnog imunog odgovora i inflamacije. Rizik od parodontopatije je višestruko veći kod pušača. Parodontopatija je podmukla bolest i po pravilu daleko agresivnija kod pušača.
Takođe, pušenje dovodi i do estetskih neprihvatljivih promena kao što su pušačke pigmentacije i diskoloracije zuba.
Razlika između klasičnih cigareta i alternative
Klasična cigareta sagoreva na preko 800 stepeni celzijusa i oslobađa duvanski dim sa velikim brojem štetnih materija, a alternativni bezdimni duvanski proizvodi sagorevaju na daleko nižim temperaturama, na oko 250 stepeni celzijusa i oslobađa aerosol sa manje štetnih sastojaka.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Studije koje su rađene na upoređivanju štetnog efekta klasičnih i alternativnih duvanskih proizvoda pokazale su da:
Zabeležene su manje histopatološke promene na oralnoj sluznici nakon izloženosti aerosolima bezdimnih duvanskih proizvoda u odnosu na klasičke cigarete
Kada govorimo o markerima zapaljenja, kod osoba koje koriste klasične cigarete aktivira se njih 12, a kod osoba koje koriste bezdimne duvanske proizvode aktivira se njih 5.
Bezdimni duvanski proizvodi dovode do manjih promena boje zuba u porđenju sa klasičnim cigaretama.
Izloženost dimu povećava hrapavost površine zubnog tkiva, dok aerosol ne utiče na hrapavost površine zuba i bilo kog kompozitnog materijala.
Sve ovo nam govori da postoji razlika u hemijskom sastavu duvanskog dima i aerosoli koje proizvode bezdimne duvanske alternative.
Naravno, prestanak pušenja najbolje rešenje za oralno zdravlje. Međutim, mali broj je onih koji to žele da urade.
Sve veći broj stručnjaka tvrdi da potpuni prelazak odraslih pušača na proizvode koji sadrže nikotin, a koji ne sagoreva duvan imaju potencijal da redukuju rizik od štete nastale nastavkom pušenja.
Upravo to je osnov strategije smanjenja štetnosti od pušenja.
Pronalazak antibiotika je jedno od naznačajnijih otkrića medicine dvadesetog veka.
Aleksandar Fleming je 1928. godine pronašao prvi antibiotik – penicilin.
Do danas je otkriveno 4000 prirodnih i oko 30000 polusintetskih i sintetskih antibiotika, ali je samo 100 ispitano u kliničkoj praksi, a u terapijske svrhe koristi se šezdesetak.
Šta su antibiotici?
Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije. Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može biti veliki problem za pacijenta koji se leči, ali i za svakog drugog ko će se u budućnosti lečiti antibioticima, jer više neće biti efikasani.
Antibiotici gube efikasnost velikom brzinom, a sa njima i mi gubimo bitku sa infekcijama izazvanim bakterijama. Postoji opasnost od povratka u preantibiotsku eru u kojoj obična infekcija može značiti smrtnu presudu.
Kako se propisuju antibiotici i kada?
Da bi antibiotici bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze.
Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se izoluje bakterija koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike.
Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.
Pacijent je dužan da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja.
Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju.
Nije mali broj slučajeva kada se uključuje hitna terapija, bez prethodne izrade antobiograma. Po pristizanju nalaza iz mikrobiološke laboratorije, ordinirajući lekar menja terapiju, ukoliko je ona neodgovarajuća, i propisuje efikasan antibiotik. Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku.
Rezistencija ili otpornost bakterija na antinbiotike…
U međuvremenu, veliki broj bakterija je razvio rezistenciju na različite grupe antibiotika koji se koriste u terapijske svrhe. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini gde su imunološki oslabljeni pacijenti.
Pacijenti kao poslednji u lancu upotrebe antibiotika svojim odgovornim ponašanjem mogu mnogo da doprinesu da u borbi sa bakterijama mi izađemo kao pobednici. Pravilnom i racionalnom upotrebom antibiotika čuvamo ih za situacije kad su nam oni zaista neophodni.
Koji lekovi se pored antibiotika zloupotrebljavaju najčešće?
„Zloupotreba lekova definiše se kao upotreba lekova iz razloga koji nisu medicinski, pri čemu korišćenje tih lekova može biti štetno za pojedinca ili društvo.“ Lekovi koji se najviše na ovaj način koriste su oni koji deluju na centralni nervni sistem i to posebno sedativi: benzodiazepini i opioidni analgetici.
Benzodiazepini su dosta česti u našoj sredini i koriste se samoinicijativno kao vid lečenja depresija i poremećaja sna, bez lekarske kontrole i bez vremenskog ograničenja. Grupe ljudi koji ih najviše konzumiraju su heroinski i zavisnici od alkohola, najčešće u apstinencijalnoj krizi.
Drugi lekovi koji se često koriste „na crno“ su steroidi (hormonski preparati) uglavnom među mlađom muškom populacijom, koji se mogu pronaći u teretanama ili preko Interneta. Laksativni preparati i lekovi sa anoreksičnim dejstvom (smanjuju apetit) su takođe dosta popularni i svaki ima svoje posledice.
Upotreba i zloupotreba rastvora za ispiranje usta i zuba!
Po hemijskom sastavu i načinu delovanja tečnosti za ispiranje su toliko različite da pacijent nikada ne treba da ih kupuje bez saveta stomatologa. One veoma često sadrže fluor. To je isti onaj sastojak koji postoji i u pasti za zube, a njegova svrha je da ojačava gleđ zuba. Osim toga, u vodicama za usta nalazi se sredstvo koje ubija mikroorganizme, a poznatije je kao antiseptik.
Voda je takođe veoma bitan sastojak ove tečnosti, ali su tu i različiti dodaci koji poboljšavaju ukus same vode. Neke tečnosti su terepijskog svojstva, pa se Hibideks Dap, Lacalut ili Curasept koriste isključivo kada to preporuči stomatolog, a hemijska supstanca koju sadrže je hloheksidin. Ova supstanca pospešuje uništavanje bakterije, ali je poznata i po tome što može da potamni zube i plombe. One se uglavnom koriste nekoliko nedjelja, pa se potom pravi obavezna pauza.
Pojedine tečnosti za usta sadrže i alkohol, ali on takođe nije preporučljiv za osobe sa dijabetesom niti za starije osobe.
Može li se preterati sa ispiranjem?
Ovo pitanje možda deluje i pomalo smešno, ali definitivno nije loše znati odgovor. Sa ispiranjem pomoću tečnosti za ispiranje, ne bi trebalo preterivati u smislu broja ponavljanja u toku dana. To u praksi znači da je jedno jutarnje i jedno večernje sasvim dovoljno.
Nije na odmet da ukoliko želite da osvežite dah, ovu tečnost upotrebite i još koji put u toku dana ali samo ukoliko se koristi tečnost za dezodorantne svrhe (nikako ako tečnost ima aktivne supstance sa fluorom, hlorheksidinom, triklosanom).
Sme li se piti voda nakon ispiranja?
Kada desni i zube isperete tečnošću za ispiranje idealno je da pola sata ne jedemo i nepijemo ništa. Sva sredstva za ispiranje ustaa imaju u svom sadržaju komponentu koja je izuzetno adherentna (veliki potencijal prijemčljivosti za zub) te slobodno se slobodno može koristiti obična voda ukoliko je to neophodno. Voda će sigurno, zbog nadraženih receptora za ukus, imati čudnjikav ukus, ali to ne znači da će biti loša po vaš organizam.
Dešava se ponekad da pri upotrebi tečnosti za ispiranje ukus ostataka posebno Listerine-a ili drugih vodica za ispiranje izaziva peckanje jezika ili obraza. U tom slučaju obavezno isprati usta vodom, pasivno i bez snažnog mućkanja.
Odgovor na pitanje iz ovog podnaslova je, razume se, slobodno pijte vodu, ukoliko vam ne smeta drugačiji ukus. Ukus će biti pomalo bljutav, kao kada vodu pijete nakon stavljene žvake.
Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin.
Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama.
Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu. U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.
Kako na organizam utiče povišen nivo šežera u krvi?
Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji gde spadaju i krvni sudovi desni.
Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta.
Zbog kompromitovane vaskularizacije i desni takođe bivaju oštećene.
Šta je to parodoncijum?
Parodoncijum predstavlja funkcionalno jedinstvo nekoliko različitih tkiva koja zub čvrsto drže u zubnoj časici (alveoli).
Parodoncijum čine desni, cement korena zuba, vilična kost i vezivna tkiva koja povezuju sve navedene strukture.
Patoloski proces koji zahvata sve delove parodoncijuma označava se kao parodontopatija.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Kakva je veza izmedju dijabetesa i obolenja parodoncijuma?
Kao i druge komplikacije dijabetesa obolenje desni je vezano za kontrolu bolesti. Bolesnici sa neodgovarajućom kontrolom nivoa šecera u krvi učestalije i u ozbiljnijem obliku obolevaju od parodontopatije.
U posledenjem stadijumu obolenja parodoncijuma bolest je praćena velikim gubitkom broja zuba.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Kod dece sa insulin zavisnim tipom dijabetesa (tip I) takođe postoji rizik od obolenja desni.
Zašto promene na krvnim sudovima (microangiopatija) imaju uticaj na nastanak parodontopatije?
Zadebljanje zidova perifernih krvnih sudova (kapilara) je osnovna komplikacija dijabetesa koja značajno povećava rizik za obolenje desni.
Krvni sudovi dovode kiseonik i hranjive materije do usta istovremeno odnoseći raspadne produkte iz istih.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Smanjeni prohod hranjivih materija i kiseonika u tkivo,a sa druge strane smanjenje eliminacije štetnih materija smanjuju otpornost desni i alveolarne kosti od infekcija.
Kakve još promene možemo zapaziti u ustima kod pacijenta koji je dijabetičar?
Zbog ogromne učestalosti, parodontopatija predstavlja ozbiljan medicinski, ekonomski, pa i socijalni problem.
Opisane su brojne promene u usnoj duplji dijabetesnih bolesnika, kao što su suvoća sluzokože, osećaj pečenja usta i jezika, smanjen protok salive, promene oralne flore sa predominacijom Candide albicans, hemolitičkih streptokoka i stafilokoka, učestala pojava karijesa.
Ove promene, naročito, zapažene su kod loše kontrolisanog dijabetesa. Iako definitivni zaključci o specifičnim efektima dijabetesa na periodoncijum još uvek nisu doneti, opisane su različite promene kod ovih bolesnika, kao što su tendencija ka hiperplaziji gingive, polipi gingive, polipoidne proliferacije gingive, formiranje apscesa, zapaljenje periodoncijuma i gubitak zuba.
Najozbiljnija promena kod loše kontrolisanog dijabetesa melitusa jeste slabljenje odbrambenih mehanizama i povećana sklonost ka infekciji, koja vodi destruktivnoj parodontopatiji.
Kakvu oralnu higijenu i tretman zuba zahteva pacijent sa dijabetisom?
Obzirom da dijabetes čini zube i desni podložnijim izvesnim oboljenjima, neophodno je posvetiti posebnu pažnju pravilnoj higijeni zuba. Ukoliko se posveti pažnja oralnom zdravlju može se izbeći čitav niz komplikacija koje izaziva dijabetes.
Kada je oralno zdravlje u pitanju dijabetičarima se preporučuje sledeće:
Pranje zuba najmanje dva puta dnevno, ali najbolje je posle svakog obroka.
Korišćenje zubnog konca uz pranje zuba doprinosi da se otklone zubne naslage i komadići hrane koji ostanu između zuba i na desnima.
Zbog smanjene količine pljuvačke u ustima koja doprinosi prirodnom čišćenju zuba, za dijabetičare je detaljna higijena zuba veoma bitna.
Bolesti desni mogu da uznapreduju, a da osoba pri tom ne oseća nikakav bol niti da joj krvare desni. Odlasci stomatologu se stoga preporučuju na svaka tri meseca, kako bi se na vreme otkrili prvi znaci gingivitisa, parodontopatije ili karijesa.
Ukoliko pri pranju zuba desni neprirodno krvare, neophodno je odmah konsultovati zubara. Šta više, zubar mora biti obavešten o bilo kakvoj promeni u ustima, poput lošeg ukusa, nedostatka pljuvačke ili pojave belih površina na jeziku.
Dijabetičari o svojoj bolesti i njenom napredovanju moraju da obaveste svog zubara prilikom redovnih kontrola. Istovremeno dijabetičari bi trebalo i da svog lekara obaveštavaju o pojavi bolesti desni.
Uz nekoliko izuzetaka, dijabetičari mogu da se na isti način kao i zdrave osobe podvrgnu zubarskim intevencijama.
Stomatolozi obično dijabetičarima preporučuju da se intervenicuje na zubima obave ujutru. Obroci i insulin se prilikom odlaska zubaru uzimaju na isti način kao i obično.
Veliki deo populacije nema dovoljno mesta u vilicama za ove zube i na kraju završi sa vađenjem istih. Ukratko možemo da kažemo “ukoliko imate impaktiran zub, trebalo bih da ga izvadite, i to što pre uradite bolje je za vas”
Mi vam možemo pomoći da odredite da li bi trebalo da brinete o vašim umnjacima, koji bi tretman trebalo preduzeti i koliki su troškovi lečenja.
Uz pomoć lokalne anestezije uvidećete da je ceo tretman oko impaktiranih zuba mnogo manje dramatičan nego što ste možda slušali od prijatelja.
Ukoliko stvarno želite da znate više o ovim zubima, u daljem tekstu ćete pronaći odgovore na najčešće postavljena pitanja u našoj ordinaciji.
Koji su zubi umnjaci?
Umnjaci (takođe poznati kao treći molari) su zubi koji se pojavljuju na samom kraju usta između 18 i 25 godine života. Oni poslednji niču od stalnih zuba.
Da li su svi umnjaci problematični?
Ne, ako oni niknu i postave se normalno u zubni niz, mogu biti veoma korisni zubi. Ukoliko ih redovno perete mogu trajati celog života.
Šta su to impaktirani umnjaci?
Zato što poslednji niču vrlo često nema dovoljno mesta u vilicama za njih, zato se pojave u ustima samo do pola ili se uopšte ne vide. Tada takve zube nazivamo impaktirani zubi.
Zašto impaktirani zubi predstavljaju problem?
Zbog nekoliko razloga:
Karijes. Takve zube je jako teško čistiti i vrlo brzo se pokvare. Uglavnom ih je nemoguće ili vrlo teško popraviti jer su nedostupni.
Oštećenje susednog zuba. Zbog takvog položaja umnjaka karijes vrlo lako može da se razvije i na drugom molaru ili može dovesti do resorpcije korena ovog susednog zuba. Nisu retki slučajevi kada procenimo da pored vađenja umnjaka treba izvaditi i drugi molar.
Infekcija. Preko krune zuba se uglavnom nalazi deo mekog tkiva,a između njih je prazan prostor u kome se zadržava hrana i vrlo je pogodan za razmnožavanje bakterija. Ovaj deo gingive preko krune može biti otečen i bolan, iz njega se može cediti gnoj sa neprijatnim zadahom iz usta. Otok se može proširiti na obraz, regionalne limfne žlezde mogu biti otečene. Pre nego što su otkriveni antibiotici, infekcija u ovom regionu je ugrožavala život bolesnika zbog moguće opstrukcije disajnih puteva.
Potiskivanje ostalih zuba napred. Pojedini ortodonti zahtevaju rano vađenje umnjaka da ne bi doveli do neželjenog pomeranja zuba i teskobe u frontu.
Ciste. Mogu se formirati oko nekih impaktiranih zuba, stvaraju deformitet u kosti i zahtevaju obimniji hirurški zahvat.
Prelom donje vilice. Ponekad mogu biti tako postavljeni da povećavaju rizik od preloma donje vilice kod osoba koje se bave kontaktnim sportovima.
Da li ja treba da vadim umnjake?
Ukoliko imate 25 godina ili manje i imate impaktirane umnjake, sigurno će vam biti bolje ako ih izvadite. Kod osoba koje imaju preko 30 godina,a impaktirani umnjaci su duboko u kosti, tada se oni mogu ostaviti (uz periodične kontrole).
Ukoliko su se delimično pojavili u ustima tada se moraju vaditi kao kod mlađih osoba. Za svakog pacijenta se vrši procena rizika i određuje da li će ta intervencija napraviti korist koju očekujemo.
Zašto da vadim impaktirane umnjake kada mi ne prave problem?
Gotovo je sigurno da će impaktirani zubi napraviti problem ako se ostave na mestu. Ovo se naročiti odnosi na donje impaktirane umnjake. Komplikacije se obično pojave iznenadno, ponekad u životnom dobu kada postoji neko drugo hronično oboljenje koje može da komplikuje intervenciju.
Kada treba da ih vadim?
Čim se smiri akutna infekcija (ukoliko je postojala) zub treba izvaditi. Sada se preporučuje da impaktirane zube treba izvaditi između 14 i 25 godine života, bez obzira da li prave probleme ili ne. Intervencija je lakša kod mlađih osoba i oporavak ide brže i sa manje komplikacija. Relativno jednostavna intervencija kod mlađih osoba može biti komplikovana kod starijih.
Kako izgleda cela procedura?
Za početak je potrebno da zakažete termin preko telefona, tada će vam biti rečeno da napravite OPT rtg snimak (snimak cele gornje i donje vilice) i gde to možete da uradite.
Na prvom sastanku ćemo uraditi klinički pregled, analizirati rtg film, diskutovati o mogućoj terapiji i na kraju eventualno zakazati termin za operaciju. Potrebno je da upoznamo kakvo je vaše opšte zdravstveno stanje, da bi odredili faktore rizika (ukoliko postoje).
Cela procedura će vam biti objašnjenja i imaćete mogućnost da postavljate pitanja o svemu što vas interesuje.
Kako da se spremim za operaciju?
Ukoliko ste maloletni, u pratnji mora biti bar jedan od roditelja
Uzmite laganu hranu (obavezno nešto jedite)
Obucite laganu, komfornu odeću
Nemojte staviti kontaktna sočiva, minđuše na nosu, usni ili jeziku
Da li će boleti?
Hirurško vađenje umnjaka se vrši pod snažnom lokalnom anestezijom i ceo zahvat protiče bez bolova.
Koliko traje?
Cela procedura traje oko sat vremena, ponekad nešto duže,ali nikad ne možemo tačno reći pre operacije.
Šta da očekujem posle operacije umnjaka?
Hirurško vađenje umnjaka uzrokuje više komplikacija nego rutinsko vađenje zuba. Pošto prođe dejstvo lokalnog anestetika, oko dva sata posle operacije, možete osetiti:
Bol i neprijatnost u vilici, prepisani lek za bolove (Brufen, Nimulud, Analgin) može pomoći.
Otok, koji je najveći drugog dana posle operacije. Bitno je početi sa aplikacijom hladnih obloga spolja, isti dan posle operacije i nastaviti još dva dana. Hladiti 15 minuta i praviti pola sata pauzu i tako neizmenično. Dovoljno je koristiti tkaninu natopljenu sa hladnom vodom.
Prisustvo male količine krvi u pljuvačci. Ponekad traje i 2 do 3 dana posle operacije.
Otežano otvaranje usta i žvakanje, koje će se smanjivati kako otok bude spadao. Ukoliko budete vežbali da otvarate usta jače ova neprijatnost će brže nestati.
Svi ovi simptomi su privremeni, i kod većine slučajeva potpuno nestaju za nekoliko nedelja. Izuzetak su komplikovana hirurška vađenja umnjaka koji se nalaze duboko blizu nerva u donjoj vilici, kada zbog operativne traume utrnulost polovine donje vilice i usne može se produžiti i na nekoliko meseci.
Pacijent dolazi nedelju dana posle operacije da mu se skinu konci i uradi kontrolni pregled.
Šta znači alveolitis?
To je bolno stanje koje se nekad javi 2 do 3 dana posle vađenja zuba. Češće se javlja kod pušača i karakteriše se praznom alveolom, bez krvnog koaguluma i jakim bolom. Potrebno je ponovo dati dati anesteziju isprovocirati krvarenje da bih se rana napunila koagulumom i bolovi prolaze.
Da Li je normalno da osećam utrnulost polovine donje usne nekoliko dana posle operacije?
Nije, ali to je dobro poznata komplkacija hirurškog vađenja donjeg umnjaka na koju ćemo vas upozoriti za vreme konsultacija, ukoliko se zub nalazi u blizini nerva donje vilice. Vremenom utrnulost prolazi. Smatra se da se javlja kod 10% operacija ali mnogo ređe kod mlađih osoba (ispod 20 god.).
Kako da održavam higijenu usta posle operacije?
Nemojte iritirati ranu, možete izazvati infekciju ili krvarenje. Žvaćite na drugu stranu u narednih 24 sata posle operacije.
Nemojte pušiti narednih 36h posle operacije. Pušene može produžiti krvarenje i usporiti zarastanje.
Nemojte pljuvati, isisavati iz rane i sisati na slamku jer možete poremetiti koagulum i izavati alveolitis.
Kontrola krvarenja. Posle završene operacije dobićete da zagrizete tampon gaze u trajanju od 15 minuta. To bi trebalo da definitivno zaustavi krvarenje. Ukoliko krvarenje i dalje traje stavite novu gazu ili maramicu i držite još 15 min. Posle toga nemojte ispirati usta ! Ukoliko i dalje krvari nazovite ordinaciju.
Kontrola bola. Posle operacije biće vam prepisan lek protiv bola. Nemojte uzimati one lekove koji sadrže aspirin, jer možete produžiti krvarenje.
Tečno kašasta ishrana. Bez toplin napitaka i tvrđe hrane koja bih mogla oštetiti ranu i konce. Sladoled se često preporučuje posle operacije.
Pojačana higijena usta. Deo sluzokože usta gde se nalaze konci možete tretirati sa vaticom obmotanom okolo prsta i natopljenom u čaj od kamilice. Na taj način ćete najbolje očistiti konce na kojima se lako zadržava hrana. Drugi deo usta redovno prati.
Za kraj. Treba da nazovete svog stomatologa ukoliko posle hirurškog vađenja donjeg umnjaka primetite neubičajeno krvarenje, otok ili bol. Prvih 24 sata posle hirurške intervencije su najgori, ali uz pomoć prepisanih lekova neprijatni simptomi su podnošljivi.
Kada mogu početi da radim?
Različiti ljudi se oporavljaju različitom brzinom. U zavisnosti od težine hirurške intervencije, vaših godina i regenerativnih sposobnosti vašeg organizma treba da očekujete da će te se vratiti redovnim poslovnim aktivnostima za 2 do 4 dana.
U našoj ordinaciji većina pacijenata se odluči za hirurški zahvat u četvrtak ili petak i većina od njih je sasvim sposobna za posao u ponedeljak.
Stomatološke ordinacije u Srbiji su postale hit destinacija stranih turista. Dolaze naši ljudi iz dijaspore, ali i dobro informisani stranci.
Stepen stručnosti i profesionalizam naših stomatologa je na izuzetnom nivou, a zahvaljujući dobro razgranatom avionskom prevozu dolaze zainteresovani iz svih krajeva sveta.
Mogućnost da kroz stomatološke usluge profit ostvari i država je nešto o čemu se sve više govori, a Ministarstvo zdravlja i druge nadležne institucije uveliko prave pravilnike i uputstva o dentalnom turizmu.
Odakle stranci najviše dolaze?
Iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Amerike. Danas ništa nije daleko, čak ni Australija. Ako nisu zadovoljni uslugom, mogu da se vrate i traže korekciju.
Koliko im je isplativ dolazak u naše ordinacije najbolje pokazuje primer Švajcarske, gde se za kompletan rad koji podrazumeva vađenje zuba, ugradnju implanta i druge radove, izdvoja 60.000 evra. Kod nas to sve košta 12.000 evra.
Isplati im se i da dolaze tri, četiri puta u Srbiju i borave pet do sedam dana. Za to vreme plaćaju smeštaj, ishranu, a slobodno vreme provode u obilasku zanimljivih mesta, tako da kod nas troše novac.
Svi ti troškovi na kraju ne pređu cifru od 20.000 evra, računajući i avionske karte. Odlaze zadovoljni obavljenim poslom, a zadovoljna je naša stomatološka branša, kao i država koja od dentalnog turizma ostvaruje profit.
Da li naše stomatološke ordinacije mogu da odgovore svim zahtevima?
U Srbiji 70 odsto ordinacija radi po savremenim svetskim standardima. Ulažu u znanje i opremu, pa ne zaostaju ni za kompjuterizovanom stomatologijom. Nivo usluga je potpuno isti kao na zapadu.
Dentalni turizam za nas ima i obavezujući karakter jer moramo da zaposlimo više lekara stomatologa, medicinskog i drugog osoblja, što donekle rešava problem nezaposlenosti. Osim toga, Stomatološki fakultet ima kvalitetan kadar i postoji interesovanje o edukaciji inostranih kolega.
Koliko je teško ispuniti očekivanja zahtevnih turista pacijenata?
Danas su pacijenti apsolutno informisani o onome što žele. Ne pristaju na bilo kakvu zamenu nedostajućih zuba. Istovremeno insistiraju na funkciji i na estetici, što je u redu.
Važno je, na primer, da su implanti od dobrog materijala i dobro ugrađeni, kako pacijent kasnije ne bi imao problem oko zagrižaja, žvakanja ili govora. Takođe se insistira na što prirodnijem izgledu zuba i ako se to ispuni, traže korekciju.
Pacijent ima pravo da zna koji mu se implant ugrađuje jer postoji blizu 15 vrhunskih sistema. Uspešnost zavisi od stručnjaka, ali i od toga da li pacijent na pravi način sprovode oralnu higijenu i da li idu na redovne kontrole. Uspehom se smatraju ugrađeni implanti koji u vilicama ostaju najmanje 15 godina.
Dentalni turizam – da li se naši stručnjaci mogu obogatiti?
Oko bogaćenja stomatologa postoji fama. Zarada postoji, ali uz kvalitet koji to prati. Stomatolog mora da radi po domaćem cenovniku apsolutno kvalitetno. Svi radovi zbog kojih stranci dolaze, spadaju u vanstandardne usluge i za sve se plaća.
U zdravstvenim ustanovama lečenje i vađenje zuba, kao i hirurške intervencije, ne plaćaju samo deca do 18 godina, studenti i trudnice, dok penzioneri ne plaćaju totalnu protezu. To su usluge koje pokriva fond, a ostale intervencije poput protetskih radovi, krunica, ugradnja implanta, plaća pacijent.
Svrha konca za zube nije samo da očisti ostatke hrane već i da otkloni bakterije koje se nalaze uz rub desni. Korišćenjem konca umanjujete rizik od oboljenja desni.
Ispiranje usta
Idealni za ispiranje usta su crni i zeleni čaj. Oni otklanjaju 40- 50 % bakterija iz usta.
Žvake bez šećera
Žvakanje žvaka pospešuje lučenje pljuvačke i pomaže u borbi protiv bakterija .
Pranje zuba uz muziku
Neka Vaša omiljena pesma bude tajmer. Za tri, četiri minuta uradićete sigurno dobar posao.
Vitamin C kao spas!
Verovali ili ne, 1000mg vitamina C dnevno eliminiše sve bakterije od kojih bi moglo doći do oboljenja desni.
30 minuta
Kada jedete voće, sačekajte 30 minuta pre pranja zuba.
Možda zvuči čudno ali voćne kliseline privremeno slabe vaše zube i pranje zuba pre tih 30 minuta može da izazove nagrizanje zubne krunice.
Hrskava hrana
Povrće! Pospešuju desni i pomažu očuvanju kruničnog dela zuba.
Suvo grožđe
Jedinjenja u suvom grožđu zovu se fitohemikalije – koje pomažu u borbi protiv bakterija, koje izazivaju karijes i oboljenje desni.
Sir, čokolada, vino i kafa
Ove namirnice takođe pomažu u borbi protiv bakterija ukoliko ih primenite odmah posle jela.
Crna čokolada je najaktivnija u borbi, kafa stvara zaštitni sloj, kao i vino, ali naravno prekomerna količina može stvoriti mrlje na Vašim zubima.
Iako na tržištu postoji velik broj stomatologa ponekad ume biti teško pronaći onog kojim ćemo dugoročno biti zadovoljni.
Jasno definisana i jednostavna pravila prema kojima možemo utvrditi je li neki stomatolog bolji od drugoga nažalost ne postoje ali postoje pojedini pokazatelji da ste na pravom mestu.
Najvažnija stavka u donošenju odluke svakako je visoka stručnosti stomatologa. Stoga, treba potražiti odgovarajuću stomatološku ordinaciju.
Najbolje su one koje okupljaju multidisciplinarni tim koji individualiziranim pristupom i kontinuiranim ulaganjem u edukaciju i razvoj u potpunosti odgovara visini zadatka.
Raspitajte se o pojedinim stomatolozima u timu te njihovim užim područjima specijalizacije, iskustvu i referencama.
Vrlo je važno da zahvate iz pojedinih područja stomatologije obavljaju specijalisti za ta područja čime se osigurava najviša razina stomatološke usluge.
Zanemarivanje oralne higijene kao što je pranje zuba četkicom ujutro i uveče, neredovna upotreba zubnog konca ili vodice za ispiranje usta, neće uzrokovati samo neprijatan zadah, već nas može vremenom dovesti u nezgodnu situaciju, pa čak i uzrokovati kardiovaskularne tegobe.
Sa druge strane, svakodnevna nega, pravilna ishrana i redovne stomatološke kontrole mogu sprečiti ne samo najčešće bolesti zuba nego posredno i vrlo ozbiljne bolesti, poput onih kardiovaskularnih, respiratornih, očnih, bubrežnih.
Oralno zdravlje čini sastavni deo opšteg zdravlja. Naš organizam funkcioniše kao celina i zubi su sastavni deo tog savršenog mehanizma. Sve što se dešava na zubima može se odraziti na bilo koji organ našeg organizma. Zakažite svoj termin.
Pokvareni zubi – posledice
Najjednostavniji primer koliko zdravi zubi imaju uticaj na naše celokupno zdravstveno stanje vidi se kod osoba koje nemaju veći broj zuba ili su bezube. Zbog toga se kod njih javlja problem sa uzimanjem hrane, što može dovesti do razvoja oboljenja organa za varenje. Mnogo veći problem jesu oboljenja drugih organa našeg organizma koja su uzrokovana širenjem bakterija poreklom od obolelog i zapuštenog zuba.
Posledica nelečenog zubnog karijesa
Kao posledica nelečenog zubnog karijesa nastaje zapaljenje zubne srži (pulpitis). Ako se i ovo oboljenje zuba ne leči na vreme, bakterije se preko kanala korena zuba šire u viličnu kost. Tada se iznad vrha korena obolelog zuba formira „proces”. On se, u zavisnosti od jačine odbrambenog mehanizma organizma, snage i koncentracije bakterija iz zuba, može razviti u akutni ili hronični.
Iz oralnog žarišta bakterije se putem krvnih sudova glave i vrata mogu rasejati po čitavom organizmu. Ono predstavlja tempiranu bombu u našem telu jer nikad ne može da se predvidi kada će se, u kojoj koncentraciji i gde rasejati bakterije!! Nažalost, one uvek nađu put do najslabijeg organa.
Prodor bakterija iz žarišta nema kontinuitet, već se dešava u talasima, a ta aktivacija se najčešće dešava usled slabljenja imuniteta. Kao žarište mogu delovati i zaostali korenovi, impaktirani zubi, parodontalni džepovi.
Oboljenja udaljenih organa i sistema organa, uzrokovana širenjem bakterija iz oralnih žarišta, nazivaju se konsekutivna oboljenja. To znači da bolestan i zapušten zub dovodi do nastanka oboljenja: srca i krvnih sudova (u vidu endokarditisa, miokarditisa, aritmija), oboljenja bubrega (nefritisi, cistitisi), oboljenja disajnih organa, različitih kožnih oboljenja, oboljenja oka, kao i oboljenja kostiju, zglobova, mišića i ligamenata.
Ova oboljenja mogu biti toliko teška da mogu ugroziti život pacijenta.
Dokazano je i to da bakterija (Streptoccus salivarius) koja potiče iz usne duplje tj. iz oralne sredine puno doprinosi za stvaranje tromba (krvnih ugrušaka), koji su kao i zadebljale koronarne arterije, jedan od glavnih uzročnika srčanog udara.
Povezanost šloga s oboljenjima usta dokazana je u novijim naučnim radovima u kojima je proučavano postojanje arterijskog plaka kod ljudi s paradontopatijom i velikom učestalošću karijesa.
Pokvareni zubi u trudnoći takođe nisu novost, jer se tokom drugog stanja ovo vrlo često dešava. Važno je da znate da i tada možete slobodno da posetite vašeg stomatologa, jedino treba izbegavati snimanje zuba i vilica, a izbegavaju se i neki ozbiljnijiji hirurški zahvati i intervencije,sve se odlaže nakon porođaja.
Pokvareni zubi kod dece i odraslih
Odavno znamo da pokvareni zubi nisu nikakva novost kod nas u Srbiji, a to su potvrdile i najnovije ankete. Poslednja istraživanja Zavoda za stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu pokazuju da su građani Srbije na samom vrhu liste kad je reč o lošoj oralnoj higijeni i opštem stanju zuba.
Većina stanovnika naše zemlje nema na broju sve zube. Svaka druga osoba starija od 50 godina nema nijedan zub u vilici, što je priznaćete zastrašujuće i samo kad se ovako pročita.
Mladi ljudi do 30 godina u proseku nemaju i do 4,5 zuba.
Karijes kod male dece je, takoreći, sve prisutniji i to nešto više kod dečaka nego kod devojčica i to već u uzrastu od 3 do 8 godina, naravno u pitanju su mlečni zubići. Krajnje je vreme da se svest o oralnoj higijeni promeni i da naši sugrađani prihvate da je odlazak stomatologu podjednako važan kao i odlazak kod lekara opšte prakse.
Neki će se i ovome nasmejati, jer nam je dosadašnja praksa pokazala da ni kod lekara ne idemo dok nas nešto ne zaboli. Šalu na stranu, bolesti zuba uzrokuju puno ozbiljnije zdravstvene probleme, a to je nešto što nikome od nas ne treba.
Hrana za zdrave zube
Zdravi zubi zahtevaju i zdravu hranu! Korisne namirnice koje oporavljaju našu zubnu gleđ, a u tu grupu ubrajamo mleko i mlečne proizvode, koji deluju pozitivno i to na više načina: bogati su sa fosfatima i kalcijumom, koji su neophodni za opravak gleđnih kristala; sadrže kazein – belančevinu koja obezbeđuje da se kalcijumovi i fosfatni joni duže zadražavju na površini samog zuba i tako podstiču njihovu remineralizaciju (tj. oporavljaju zubnu gleđ) i neutrališu kiselostkoja se javlja kao posledica unošenja mnogobrojnih ugljenih hidrata u organizam.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi, naročito sir, stimulišu bolje lučenje pljuvačke, dok probiotički jogurt utiče na promenu sastava samih bakterija na površini zuba. Za zube su korisni kikiriki, badem i drugi orašasti plodovi (bogati su fosfatima i kalcijumom), suvo grožđe, brusnice, sirovo povrće i voće, kao i sveže isceđeni sokovi.
Ovi „vitamini za zube“ su najbolja prevencija za dobro zdravlje, još kad se pridržavamo saveta stomatologa, odlazimo redovno na preglede, čistimo zube sa koncem i četkicom, smanjujemo rizike i od puno ozbiljnijih oboljenja.
Pokvareni zubi ne donose nikako dobro i svakako se pridržavajte ovih preporuka kada je u pitanju zdrava ishrana.
