Prvi pronađeni antibiotik – PENICILIN!
Čuvajmo antibiotike da bi oni sačuvali nas! Pronalazak antibiotika je jedno od naznačajnijih otkrića medicine dvadesetog veka. Aleksandar Fleming je 1928. godine pronašao prvi antibiotik- penicilin.
Do danas je otkriveno 4000 prirodnih i oko 30000 polusintetskih i sintetskih antibiotika, ali je samo 100 ispitano u kliničkoj praksi, a u terapijske svrhe koristi se šezdesetak.
Šta su antibiotici?
Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije. Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može biti veliki problem za pacijenta koji se leči, ali i za svakog drugog ko će se u budućnosti lečiti antibioticima, jer više neće biti efikasani.
Antibiotici gube efikasnost velikom brzinom, a sa njima i mi gubimo bitku sa infekcijama izazvanim bakterijama. Postoji opasnost od povratka u preantibiotsku eru u kojoj obična infekcija može značiti smrtnu presudu.
Kako se propisuju antibiotici i kada?
Da bi antibiotici bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze.
Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se izoluje bakterija koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike. Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.
Pacijent je dužan da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja.
Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju.
Nije mali broj slučajeva kada se uključuje hitna terapija, bez prethodne izrade antobiograma. Po pristizanju nalaza iz mikrobiološke laboratorije, ordinirajući lekar menja terapiju, ukoliko je ona neodgovarajuća, i propisuje efikasan antibiotik. Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku.
Rezistencija ili otpornost bakterija na antinbiotike…
U međuvremenu, veliki broj bakterija je razvio rezistenciju na različite grupe antibiotika koji se koriste u terapijske svrhe. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini gde su imunološki oslabljeni pacijenti.
Pacijenti kao poslednji u lancu upotrebe antibiotika svojim odgovornim ponašanjem mogu mnogo da doprinesu da u borbi sa bakterijama mi izađemo kao pobednici. Pravilnom i racionalnom upotrebom antibiotika čuvamo ih za situacije kad su nam oni zaista neophodni.
Koji lekovi se pored antibiotika zloupotrebljavaju najčešće?
„Zloupotreba lekova definiše se kao upotreba lekova iz razloga koji nisu medicinski, pri čemu korišćenje tih lekova može biti štetno za pojedinca ili društvo.“ Lekovi koji se najviše na ovaj način koriste su oni koji deluju na centralni nervni sistem i to posebno sedativi: benzodiazepini i opioidni analgetici.
Benzodiazepini su dosta česti u našoj sredini i koriste se samoinicijativno kao vid lečenja depresija i poremećaja sna, bez lekarske kontrole i bez vremenskog ograničenja. Grupe ljudi koji ih najviše konzumiraju su heroinski i zavisnici od alkohola, najčešće u apstinencijalnoj krizi.
Drugi lekovi koji se često koriste „na crno“ su steroidi (hormonski preparati) uglavnom među mlađom muškom populacijom, koji se mogu pronaći u teretanama ili preko Interneta.
Laksativni preparati i lekovi sa anoreksičnim dejstvom (smanjuju apetit) su takođe dosta popularni i svaki ima svoje posledice.
Upotreba i zloupotreba rastvora za ispiranje usta i zuba!
Po hemijskom sastavu i načinu delovanja tečnosti za ispiranje su toliko različite da pacijent nikada ne treba da ih kupuje bez saveta stomatologa. One veoma često sadrže fluor. To je isti onaj sastojak koji postoji i u pasti za zube, a njegova svrha je da ojačava gleđ zuba. Osim toga, u vodicama za usta nalazi se sredstvo koje ubija mikroorganizme, a poznatije je kao antiseptik.
Voda je takođe veoma bitan sastojak ove tečnosti, ali su tu i različiti dodaci koji poboljšavaju ukus same vode. Neke tečnosti su terepijskog svojstva, pa se Hibideks Dap, Lacalut ili Curasept koriste isključivo kada to preporuči stomatolog, a hemijska supstanca koju sadrže je hloheksidin. Ova supstanca pospešuje uništavanje bakterije, ali je poznata i po tome što može da potamni zube i plombe. One se uglavnom koriste nekoliko nedjelja, pa se potom pravi obavezna pauza.
Pojedine tečnosti za usta sadrže i alkohol, ali on takođe nije preporučljiv za osobe sa dijabetesom niti za starije osobe.
Može li se preterati sa ispiranjem?
Ovo pitanje možda deluje i pomalo smešno, ali definitivno nije loše znati odgovor. Sa ispiranjem pomoću tečnosti za ispiranje, ne bi trebalo preterivati u smislu broja ponavljanja u toku dana. To u praksi znači da je jedno jutarnje i jedno večernje sasvim dovoljno. Nije na odmet da ukoliko želite da osvežite dah, ovu tečnost upotrebite i još koji put u toku dana ali samo ukoliko se koristi tečnost za dezodorantne svrhe (nikako ako tečnost ima aktivne supstance sa fluorom, hlorheksidinom, triklosanom).
Sme li se piti voda nakon ispiranja?
Kada desni i zube isperete tečnošću za ispiranje idealno je da pola sata ne jedemo i nepijemo ništa. Sva sredstva za ispiranje ustaa imaju u svom sadržaju komponentu koja je izuzetno adherentna (veliki potencijal prijemčljivosti za zub) te slobodno se slobodno može koristiti obična voda ukoliko je to neophodno. Voda će sigurno, zbog nadraženih receptora za ukus, imati čudnjikav ukus, ali to ne znači da će biti loša po vaš organizam.
Dešava se ponekad da pri upotrebi tečnosti za ispiranje ukus ostataka posebno Listerine-a ili drugih vodica za ispiranje izaziva peckanje jezika ili obraza. U tom slučaju obavezno isprati usta vodom, pasivno i bez snažnog mućkanja.
Odgovor na pitanje iz ovog podnaslova je, razume se, slobodno pijte vodu, ukoliko vam ne smeta drugačiji ukus. Ukus će biti pomalo bljutav, kao kada vodu pijete nakon stavljene žvake.