Nova generacija materijala, glas jonomer cementni hemijski se vezuju za zub, pružaju zadovoljavajuća rešenja, minimalno uklanjaju zdravo tkivo, remineralizuju razmekšalu gleđ, a i estetski mogu da odgovaraju boji zuba.
Svi glas jonomer cementi u sebi sadrže fluoride koje otpuštaju te na taj način imaju karijes-profilaktičko dejstvo.
Коriste se najčešče u dečijoj stomatologiji, a kao materijal za definitivno plombiranje stalnih zuba još nije našao širu primenu.
GJC spadaju u biokompatibilne materijale. Nizak stepen iritacije zubne pulpe (zubnog organa) objašnjava se, s jedne strane, brzim porastom pH do neutralnog, a sa druge, visoka molekulska težina ovog polimera onemogućava njenu difuziju kroz dentinske kanaliće.
Pored ove, GJC poseduju i niz drugih dobrih osobina. Hemijska veza njegovih karboksilnih grupa sa kalcijumom iz tvrdih zubnih tkiva obezbeđuje adhezivnost.
Ova vrsta plombe nema značajnije dimenzionalne promene pri procesu vezivanja i stvrdnjavanja što smanjuje pojavu mikropukotina na spoju zub-ispun. Pored dobrih GJC ima i svoje nedostatke. Osnovni su nedovoljna mehanička otpornost i osetljivost na disbalans vode. Neophodno ih je zaštititi u prva 24 časa.
Zbog nedovoljne mehaničke otpornosti GJC plombe se ne postavljaju na stalne zube jer pritisak pri žvakanju može da izazove pucanje plombe. Što se tiče disbalansa na vodu, ukoliko se GJC plomba odmah nakon postavke premaže sa varnish lakom ovaj nedostatak glas jonomer plombe je zanemarljiv.
FRC kočić je vrsta kočića sačinjena od kompozitnog materijala (neorganskog punioca i smole matriksa) ojačanog staklenim vlaknima koji se protežu duž uzdužne osovine kočića. Smatra se da je dehidratacija zuba nastala gubitkom zubne pulpe (živca) najodgovornija za gubitak elastičnosti zuba odnosno devitalizovan zub postaje krt i sklon pucanju.
Zašto se FRC kočić koristi kod zuba kod kojih je „izvađen živac“?
Danas se zna da je glavni razlog zbog kojeg su lečeni zubi sa „izvađenim živcem“ podložniji pucanju nedostatak zubne pulpe ili zubnog organa koji pacijenti nazivaju zubni živac.
Zubna pulpa je zapravo čitav organ koji sadrži nerv, vlakna, ćelije ali i krvne sudove koji ishranjuju zub. Kada se usled traume ili dubokog karijesa u terapijskom tretmanu „izvadi“ živac takav zub ostaje bez krvnih sudova tj. vaskularizacije i postaje krt i lomljiv.
Gubitak velike količine zubnog tkiva u kruničnom delu zbog karijesa ili traume je glavna indikacija za postavku FRC intrakanalnog kočića (kočića koji se plasira u kanal korena zuba).
Upotrebom FRC kočića ojačava se korenski deo zuba jer kočić zbog svoje biokompatibilnosti sa sa zubom čini savršenu celinu, a sa preostalim kruničnim delom zuba omogućava potpunu restauraciju i tamo gde se čini da je na zub nemoguće postaviti plombu.
Pozitivne osobine fiberglas kočića su te da imaju fizičke osobine slične dentinu.
Kočić se savija zajedno sa zubom, postiže se maksimalna retencija sa dentinom iz kanala korena, lako se plasira u kanal, dobrih je estetskih osobina. Fiberglas ne utiče na boju zuba, za razliku od metala koji može dati blagu prebojenost. Estetika je idealna, i zbog toga se koristi kod krunica od bezmetalne keramike ili ukoliko se zub nadoknađuje plombom.
Koriste se fabrička pakovanja, različitog oblika i veličine kočića.
Kompozitni kočići ojačani staklenim vlaknima (FRC kočići) su napravljeni od staklastih vlakana, neorganskog punioca i smole matriksa i više od pola zauzimaju staklasta vlakna usmerena čitavom dužinom uzdužne ose kočića. Koriste se fabrička pakovanja, različitog oblika i veličine kočića.
Kakve osobine i koje prednosti ima FRC kočić?
Najvažnija osobina kompozitnih kočića je njihova elastičnost, koja je veoma bliska elastičnosti dentina i kompozitnih materijala. Svojim modulom elastičnosti u velikoj meri rasteretili su koren zuba i omogućili ravnomeran prenos sila duž korena, a samim tim i manju mogućnost njegovog preloma, za razliku od metalnih i keramičkih kočića, kod kojih postoji veći rizik od pojave fraktura korena.
Kočići poseduju odličnu svetlosnu provodljivost što nam omogućava korišćenje svetlosno-polimerizujućih materijala za fiksiranje kočića, koji ostvaruje značajno bolju retenciju od konvencionalnih cemenata kojim se fiksiraju metalni kočići.
Zalivanje fisura predstavlja jedan od najboljih stomatoloških tretmana u prevenciji od karijesa.
To je bezbolna intervencija kod koje se grizna površina bočnih zuba “premazuje” specijalnim materijalom koji ima za cilj da štiti zube od karijesa.
Zalivanje fisura zuba
Šta su fisure?
Ispitivanja su pokazala da se 70 odsto ukupnog karijesa razvija upravo na griznim površinama bočnih zuba. Grizne površine bočnih zuba sastavljene su od udubljenja (jamica) i ispupčenja (žlebova). Najveća (linijska) udubljenja na zubu predstavljaju fisure.
To su mesta koja imaju najveću predispoziciju za pojavu karijesa jer se hrana najviše u njima zadržava. Dokazano je da su jamice i fisure mesta gde se karijes prvobitno javlja.
Prevencija karijesa
Ovi delovi zuba blagovremenim delovanjem mogu se zaštititi jednostavnom i brzom intervencijom, zalivanjem fisura.
Jamice i fisure se na ovaj način ispune zalivačem, pri čemu se smanjuje njihova dubina pa se hrana manje zadržava u ovim delovima a njihovo pranje je znatno olakšano.
Zalivanje fisura – postupak
Zalivanje fisura je postupak koji traje manje od deset minuta, ako dete sarađuje i potpuno je bezbolan.
Potrebno je ukloniti meke naslage sa zuba. To se radi specijalnom četkicom i abrazivnom pastom.
Zub se tretira ortofosfornom kiselinom kako bi se sam spoljašnji sloj gleđi nagrizao i pripremio za zalivač
Nanosi se tanak sloj zalivača koji se prosvetljava lampom.
Efekat zalivanje fisura ne ogleda se samo u fizičkoj barijeri koja se napravi između zuba i bakterija (zubnog plaka). Iz zalivača se tokom vremena oslobađa fluor koji je važan faktor u sprečavanju nastanka karijesa.
Zalivanje fisura zuba Medentina Digital
Priprema zuba za zalivanje fisura
Tretirani zub se mora adekvatno pripremiti što podrazumeva njegovo detaljno čišćenje i uklanjanje mekih naslaga posebnom pastom za zube.
Nakon čišćenja zubića na griznu površinu nanosi se kiselina. Neka deca zbog toga reaguju na trenutni kiseli ukus u ustima. Ova kiselina čisti zubić i omogućava vezivanje zalivača koji se potom nanosi na zub.
Zahvat je bezbolan, ne zahteva anesteziju kao ni brušenje zuba. Odmah nakon završetka tretmana i izlaska iz stomatološke ordinacije moguće je konzumirati hranu ili piće.
Zalivaju se fisure bočnih zuba, premolara i molara, jer kod njih postoji najveća verovatnoća za pojavu karijesa.
Zašto je važno zalivanje fisura kod dece
Kao što smo već rekli, fisure su najveći useci na zubnim krunicama što ih čini najpogodnijim za zadržavanje hrane i bakterijskog plaka.
Roditelji treba da razumeju da je čuvanje stalnih zuba izuzetno bitno. Njihov gubitak ostavlja trajne posledice po oralno zdravlje njihove dece. Nažalost, to se uglavnom shvati kada već bude prekasno.
Higijena zuba kod dece često nije adekvatna pa vlakna zubne četkice ne dopiru do najsitnijih udubljenja zuba što predstavlja opasnost od nastanka karijesa.
Zalivanjem se stvara jedna brana koja štiti zub od štetnih spoljašnjih uticaja. Zalivač ima ulogu i u jačanja zuba jer nakon postavljanja otpušta manje količine fluora.
Preporučujemo je da se ova preventivna dentalna intervencija radi na stalnim ,a može i na mlečnim zubima.
Kada je najbolje zaliti fisure?
U prevenciji od karijesa vrlo je važno uraditi ovaj tretman neposredno nakon nicanja stalnih zuba (oko šeste godine) čime bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru.
Tada je potrebno da dete dođe na besplatan stomatološki pregled gde će zubar utvrditi da li je nicanje tog zuba završeno i da li je zub potpuno zdrav što je preduslov za ovu intervenciju.
Zalivanjem fisura smanjuje se rizik od karijesa ali ne podrazumeva i potpunu zaštitu jer je za to i dalje potrebno adekvatno održavanje dentalne higijene, redovno pranje zuba i kontrola kod stomatologa.
Postavljeni zalivač nije večan i potrebno ga je povremeno kontrolisati , a po potrebi i zameniti.
Da li odrasli mogu da zaliju zube?
Da. I odrasli mogu da zaliju fisure svojih zuba. Postupak je isti kao i kod dece. Na stomatološkom pregledu se utvrdi da li je zub zdrav, ukloni se zubni kamenac i plak nakon čega se nanosi zalivač.
Zalivanje fisura kod odraslih Medentina Digital
Roditeljima savetujemo da svojoj deci zaliju fisure bočnih zuba. Najčešće se zalivaju kutnjaci, takozvane “šestice i sedmice” a mogu se zaliti i fisure predkutnjaka „četvorke i petice“.
Za zdrav i lep osmeh
Zdravi i lepi zubi ne zavise samo od genetike već i od nas samih, od održavanja dentalne higijene kao i od preventivnih mera koje izvodi stručno lice, stomatolog
Brinite o svom oralnom zdravlju i učite svoju decu zdravim navikama i redovnim psetama stomatologu.
Bele kredaste fleke, mrlje i ostale diskoloracije na zubima su mesta slabije mineralizacije gleđi.Takva mesta su porozna sa smanjenom otpornošću gleđnih gredica na karijes ali i pritisak pri žvakanju. Zbog slabije mineralizacije gleđ reflektuje svetlost drugačije nego zdrava gleđ pa se u većoj ili manjoj meri primećuju bele mrlje ili različiti pigmenti na površini zuba. Osim što narušavaju estetiku osmeha iz svega navedenog bele fleke odnosno mrlje po zubima svakako treba tretirati.
RANIJI TRETMAN BELIH MRLJA NA ZUBIMA
Do skoro su se pigmentacije na zubima u vidu belie mrlje uklanjale preparacijom ovakvih mesta bušilicom, a zatim se prekrivala sa kompozitnim materijalima. Dakle zbog male bele mrlje uklanjala se veća površina da bi se bela mrlja prekrila vinirom. Primenom novih materijala danas smo u mogućnosti da našim pacijentima pružimo tretman koji će bele mrlje ukloniti na sasvim komforan način.
Bele mrlje na zubima
UZROCI NASTANKA BELIH MRLJA NA ZUBIMA
Različiti su uzroci razvojnih defekata zuba. Od genetskih poremećaja do uticaja sistemskih faktora poput infekcija (virusne, bakterijske), intoksikacija (fluor, tetraciklini iil drugi antibiotici, žutica pri rođenju i dr.) ili postojanja hroničnih oboljenja(srčana, bubrežna, prevremeni porođaj i sl.). Ukoliko štetna noksa deluje u periodu trudnoće, biće zahvaćeni mlečni zubi i delovi stalnih sekutića i prvih stalnih kutnjaka (“šestice”), čija mineralizacija počinje oko rođenja. Štetne nokse, koje deluju u prvim godinama života ispolji će se na stalnim zubima.
Nasledna oštećenja su uglavnom nepravilno raspoređenja po celokupnoj zubnoj površini, a kod spoljnih noksi zahvataćeni su samo određeni delovi zuba i određeni zubi koji su se razvijali u periodu kada je ona delovala.
BELE MRLJE NA ZUBIMA RAZVOJNOG POREKLA
Razlikuje se nekoliko vrsta razvojnih belih mrlja:
Kao posledica lokalnog oštećenja klice stalnog zuba od strane mlečnog predhodnika, bilo usled povred ili infekcije na vrhu korena(proces). One se nalaze na pojedinačnim zubima i postoji prethodna istorija oboljenja ili povrede mlečnog prethodnika.
Kao posledica sistemskih oštećenja klice u periodu razvoja, i to može da bude različiti dijapazon blažeg uticaja sistemskih infekcija, lekova, poremećaja u ishrani, nedostatka vitamina, različitih drugih hroničnih oboljenja. One se nalaze na više zube i to tačno na delovima koji su se razvijali u periodu dejstva nokse.
Poseban oblik belih mrlja, koje se javljaju na većem broju zuba i mogu da budu različitog stepena izraženosti, nastaje kod većeg unošenja fluorida u periodu razvoja stalnih zuba (ređe je zastupljen na mlečnim) i nazuvaju se dentalna fluoroza.
Specifični oblik poremećene mineralizacije gleđi se javlja na sekutićima i prvim kutnjacima, uglavnom stalnim, ali u poslednje vreme i na mlečnim, i naziva se MIH (molarno incizivna hipomaturacija). U blažoj formi su prisutne samo bele mrlje, a u složenijim i komplikovana oštećenja gleđi, pa i defketi. MIH je sve češći, uzroci mogu da budu različiti.
Bele mrlje kao simptom ranog karijesa
Ali, ako se bele mrlje javljaju u odraslom životu i to iznenada, tada mogu biti razlog za brigu. Tada takve mrlje mogu biti simptom ranog karijesa, naročito ako se bele tačke nalaze u samoj blizini desni. To se dešava zbog bakterija u ustima, čiji omiljeni supstrat su ugljeni hidratim i one počinju da luče kiselinu koja rastvara strukturu zuba. Tada se bela tačka javlja kao lezija ispod koje počinje da se stvara šupljina. U tom trenutku proces truljenja zuba još može da se zaustavi najpre nanošenjem fluora na bele tačke, što pomaže zubu u zadatku samoizlečenja.
Bele ili žute mrlje na stalnim zubima nisu retka pojava. Različiti su uzroci koji dovode do njihovog nastanka. Neki od najčešćih su fluorizacija, odnosno preterano unošenje fluorida, najčešće putem vode, u prvih 7-8 godina.
Zatim demineralizacija, kao početna faza u nastanku karijesa, koja se vrlo često može videti nakon skidanja fiksnog ortodontskog aparata, u vidu beličastih okruglih polja usled otežanog održavanja higijene tokom nošenja ortodontskih bravica. I kao treći najčešći razlog je hipomineralizacija.
Najčešće se pojavljuju na zubima koji prvi niču, prvim kutnjacima i centralnim sekutićima. Promena se u tom slučaju dešava u toku razvoja stalnih zuba a najčešći razlog je smanjeno deponovanje kalcijuma u strukturu zuba.
Pojava belih mrlja zahteva HITAN PREGLED kod stomatologa.
TERAPIJA U NAŠOJ ORDINACIJI
Potrebno je razdvojiti postojanje karijesa i razvojna oštećenja. Pojedini oblici sistemskih oštečenja mogu da dovedu do brzog trošenja i otpadanja gleđi pa je treba na vreme zaštititi. Pojedine bele mrlje mogu da se ublaže pa čak i uklone remineralizacionim tehnikama ako se na vreme započne. Kod drugih je potrebna estetski oporavak, zašta postoje različite privremene i stalne tehnike u zavisnosti od uzrasta .
Tim ,,Medentine Digital”već godinama pruža uslugu potpunog uklanjanja belih mrlja kako iz estetskih tako i medicinskih razloga. Terapija je ne zahteva nikakvu istrumentaciju nego samo nanošenje preparata koji je biokompatibilan sa zubnim tkivom.
Tretirano mesto je potpuno zaštićeno od dalje progresije demineralizacije a estetski momenat je više nego zadovoljavajući. Ovakav tretman obavlja se u jednoj poseti, traje oko 30 minuta, potpuno je bezbolan, ne agresivan i bezbedan. ZAKAŽITE SVOJ TERMIN VEĆ DANAS.
Možda se pitate šta ima loše u tome da poljubite svoje dete u usta? To je, tvrde mnogi, način povezivanja. Ali, ispostavlja se da to može da bude i loš način da se povežete sa mališanom jer biste na taj način mogli da mu stvorite neke probleme. Naizgled bezazlene stvari poput poljupca bebe u usta ili čišćenje njene dude u vlastitim ustima, navike su kojih bi se trebalo rešiti – zbog sigurnosti i zdravlja deteta!
Da budemo precizniji, dete bi zbog vašeg poljupca u usta moglo da ima problema sa zubima. I to nije ništa novo, ali mnogi roditelji ne znaju za ovu potencijalnu opasnost, pa je sve više mladih roditelja koji ovako ljube svoju decu.
Šta prenosimo poljupcem deteta u usta?
Događa se da beba, zbog toga što je roditelj ljubi u usta ili oliže cuclu koja je pala na pod, dobije opasne infekcije uzrokovane Humani herpes virusima tipa 1 ili 2 koje u nekim slučajevima rezultiraju teškim oštećenjima srca, mozga, jetre bubrega itd. Bilo je i slučajeva kada su deca podlegla infekciji.
“Herpesvirusne infekcije mogu ugroziti zdravlje deteta. Po pravilu: što je dete mlađe, to infekcije mogu biti opasnije. Naime što je imuni sastav nezreliji to je mogućnost borbe protiv ovih virusa slabija.“
Studija sprovedena 2015. godine pokazala je da zbog ljubljenja dece u usta kasnije u životu postoji veći rizik od stvaranja karijesa jer se bakterije koje uzrokuju pojavu karijesa prenose pljuvačkom – ali to mnoge mame ne znaju.
Istraživači su ispitali 313 mama u vezi sa ponašanjem prema svojoj deci, uključujući i pitanja da li ih ljube u usta ili ponekad koriste istu kašiku. Pitali su mame i o tome koliko često peru zube, da li puše, koliko imaju godina jer su sve to faktori koji mogu da utiču na pojavu karijesa.
Dok 38 odsto majki ljubi svoju decu u usta, a 14 odsto deli kašiku sa svojim detetom, tek nekoliko njih zna da se bakterije mogu preneti na ovaj način.”Neke studije su pokazale da deca koja su ranije u životu došla u kontakt sa tim bakterijama, kasnije u životu češće imaju problema sa karijesom”, kaže Sepefara. Dakle, poljubac dečjih usana neće im istog trenutka narušiti zdravlje zuba, ali moguće je da ćete upravo vi biti osoba koja će detetu preneti bakteriju odgovornu za karijes.
Karijes je prenosiv
Pre više od decenije izneti su dokazi da bakterije koje uzrokuju karijes na zubima, streptococcus mutans, mogu da se prenesu na bebu ukoliko roditelj koristi istu kašiku, ukoliko cucla dođe u dodir sa pljuvačkom roditelja, ali i ako roditelj dete ljubi u usta.
“Karijes se smatra prenosivim”, upozorava dr Raha Sepefara. “To znači da se može preneti sa jedne osobe na drugu, u ovom slučaju sa majke na dete”.
Dr Sepefara savetuje da izbegavate da vaša pljuvačka na bilo koji način dođe u dodir sa detetom – to znači da ga ne ljubite u usne, da ne delite pribor za jelo, da ne pokušavate da “obrišete” cuclu svojom pljuvačkom nakon što je cucla pala na pod, na primer…
Pored toga što potencijalno narušavate zdravlje zuba deteta, na ovaj način možete mališanu da prenesete i druge infekcije, poput herpesa.
Ne ljubite decu u usta da im ne prenesete bakterije!
Kažu da čak i deljenje iste kašike sa svojim detetom može da izazove te probleme jer se bakterije prenose pljuvačkom koja može biti i na kašici. Glavni krivac za pojavu karijesa je bakterija Streptococcus mutans, a sam razvoj karijesa je zapravo infekcija.
Ovu bakteriju svojoj deci najčešće prenose majke, nešto manje očevi. Zubna gleđ na prvim zubićima kod dece je vrlo osetljiva pa je tako podložnija nastanku karijesa. Osim spomenute bakterije, na razvoj karijeVodite računa o svom oralnom zdravlju! Budite svesni da ste primer svojoj deci!!
Zakažite svoj termin, konsultujte se sa našim doktorima o pravilnoj oralnoj nezi, preventivnim tretmanima, održavanju zdravlja usne duplje..
Klinaste erozije pripadaju grupi nekarijesnih oštećenja tvrdih zubnih tkiva.
Karakterišu se specifičnom lokalizacijom, karakterističnom kliničkom slikom, hroničnim tokom i nedovoljno poznatom etiologijom. Najčešće se javljaju u predelu gingivalne trećine zuba sa vestibularne strane. Mogu da se jave kao pojedinačne erozije, mogu zahvatati više zuba, a često mogu da zahvate i sve zube.
Definišu se kao nekariozno oboljenje tvrde zubne supstance, izazvano različitim etiološkim faktorima bez prisustva bakterija i kao progresivni, ireverzibilni gubitak tvrdih zubnih tkiva koja su hemijski „otopljena“ sa površine zuba usled dejstva kiselina. Klinički, dentalne erozije predstavljaju jasno ograničene i dobro definisane zone gubitka čvrstog zubnog tkiva.
Danas postoje mnoga neslaganja i protivurečnosti kad su u pitanju faktori koji dovode do stvaranja klinastih erozija. Pojava klinastih erozija je povezana sa dejstvom egzogenih i endogenih kiselina kao jednim od predisponirajućih uzročnika odgovornih za njihov nastanak. U egzogene kiseline spadaju: voće i voćni sokovi, gazirana pića i sportski energetski napici, lekovi (aspirin), vitamin C, metamfetamini, kokain, ekstazi, egzogeni izvori kiselina vezani za profesionalna zanimanja ili bavljenje sportom. Kiseline endogenog porekla čine: želudačna kiselina (HCl) (gastroezofagealni refluks), hronično-recidivno povraćanje (anoreksija, bulimija), alkoholizam (učestalo povraćanje), Sjö-grenov sindrom, radijaciona terapija i dr.
Klinaste erozije se uglavnom javljaju kod osoba starijih od 40 godina. Kod pacijenata sa klinastim erozijama utvrđen je pojačan osećaj kiseline u ustima. Konzumiranje gaziranih napitaka zbog njihovog niskog pH predstavlja jedan od povoljnih faktora za nastanak klinastih erozija.
Kod pacijenata sa klinastim erozijama konture zuba su najčešće izmenjene. Jedan od značajnijih etioloških faktora odgovornih za nastanak cervikalnih lezija je pojačana kiselost pljuvačke.
Oštećenje može biti i u tolikoj meri da ugrozi zubni živac!
Za razliku od karijesa gde postoje (pod)površinske lezije na zubnoj gleđi koje se mogu remineralizovati, erozivne promene su najpre površinska omekšanja gleđi koja se lako troše i nisu sklona remineralizaciji uobičajenim konvencionalnim postupcima. Zubni karijes je lokalizovan na jednom zubu odnosno jednoj ili više zubnih površina.
Erozija zuba zahvata više zuba ili grupu zuba odjednom, a katkad i sve zube, što nije slučaj kod zubnog karijesa. Kako kod erozije zuba zbog delovanja kiselina dolazi do površinskog omekšavanja zubne gleđi, koja tako gubi svoju tvrdoću i otpornost, erodirani zubi se puno lakše i brže troše pri uobičajenim svakodnevnim aktivnostima poput žvakanja hrane, ali i pranja zuba.
Ukoliko nije pravovremeno prepoznata, erozija, može dovesti ne samo do većeg gubitka gleđi, nego i dentina, te izazvati preosetljivost i bolnost zuba, estetske i druge zdravstvene probleme.
Koliko je erozija zuba česta pojava?
Erozija zuba je u savremenog čoveka česta pojava i pokazuje tendenciju porasta.
Učestalost joj se razlikuje kako među populacijama, tako i među starosnim grupama.
Prema podacima iz literature, a zavisno do metodologije i primenjenih dijagnostičkih standarda, učestalost erozije zuba u opštoj populaciji procenjuje se od pet pa do više od 30 odsto!! U razvijenim zemljama zabeležen je porast broja osoba svih starosnih grupa (i dece i odraslih) sa znakovima erozije zuba.
Kisele materije u usnoj duplji potiču iz tri izvora:
Stvaraju ih acidogene bakterije koje postoje u usnoj duplji
Unose se u usnu šupljinu spolja konzumacijom kisele hrane i pića (ekstrinzične ili vanjske kiseline)
Dolaze u usnu šupljinu iz želudca povraćanjem (intrinzične ili unutarnje kiseline).
Kiseline koje stvaraju acidogene bakterije uzrokuju zubni karijes, dok ekstrinzične i intrinzične kiseline uzrokuju eroziju zuba.
Klinički izgled nekarijesnih cervikalnih lezija. Na pojedinim zubima lezije zahvaćaju i koren zuba zbog recesije gingive i posledičnog produženja kliničke krune.
Erozije – podela
Erozije se mogu podeliti u više grupa, prema njihovom položaju i veličini. Erozije diskoidnog oblika se nalaze na cervikalnim trećinama zuba, erozije klinastog oblika koje lokalizovane na gleđno-cementnoj granici, a generalizovane pljosnate erozije se nalaze na svim zubima.
Terapija erozivnih promena zubnog tkiva obuhvata:
Preventivne mere (uklanjenje faktora, dobra oralna higijena, provođenje flotizacije zuba, pravilna prehrana);
restauracije erozivnih promjena i
protetsko zbrinjavanje.
Pozitivna svojstva estetskih materijala za definitivne ispune kompromituje nastanak mikropukotineizmeđu ispuna i zida kaviteta usled polimerizacione kontrakcije i neusklađenog linearnog koeficijenta termičke ekspanzije ispuna i tvrdih zubnih tkiva, što ima za posledicu pojavu mikrocurenja, to jest kretanje mikroorganizama i oralnih fluida duž mikropukotine.
Kliničke manifestacije mikrocurenja jesu marginalna diskoloracija ispuna, dentinalgija, razvoj sekundarnog karijesa i gubitak ispuna. Na osnovu primene adhezivnih sredstava, koja formiraju mikromehaničku vezu između ispuna i gleđi i/ili dentina, znatno je produžen period preživljavanja estetskih ispuna u uslovima oralne sredine.
Adhezivna sredstva kompozitnih sistema konstantno su usavršavana u smislu povećanja adhezivnosti za tvrda zubna tkiva, eliminacije mikropukotine i jednostavnije kliničke primene. Kao opcija konvencionalnim trofaznim adhezivnim sredstvima, na tržištu su se pojavili dvofazni adhezivi, kod kojih se u prvoj fazi kavitet kondicionira kiselinom, dok se u drugoj premazuje smešom prajmera i niskoviskozne smole u cilju saturacije demineralizovanog tvrdog zubnog tkiva i formiranja adhezivne veze. Takođe se konstantno usavršavaju i estetski svetlosnopolimerizujući materijali, kako u pogledu optičkih svojstava tako i pogledu redukcije polimerizacione kontrakcije ispuna.
Rezultati studije pokazuju identičan kvalitet kompozitnih i kompomernih ispuna godinu dana nakon sanacijenekarijesnih cervikalnih lezija.
Pri sanaciji klinastih erozija potrebno je maksimalno štedeti zubna tkiva. Sa posebnom pažnjom treba oblikovati i obraditi postavljen ispun jer je zub u svom vratnom delu najosetljiviji (najbolniji). Kao dodatni problem pri obradi zuba u vratnoj regiji bilo da se preparira kavitet ili se finalno obrađuje ispun jeste blizina desni i mogućnost povrede zubnog ligamenta.
Kako bi se sve pobrojane komplikacije svele na minimum u našoj ordinaciji postavljanje plombi na ovakvim lezijama radi se pomoću tzv. cervikalnih (vratnih) matrica. To su specijalno dizajnirane silikonske matrice koje su prilagođene svojom veličinom i oblikom za svaki zub i svaku veličinu erozije.
CERVIKALNA MATRICA je vrsta matrice koja se primjenjuje kod izrade kompozitnih ispuna pete klase na svim zubima.
Pri upotrebi ovog sistema koristi se retraktor za desni koji na potpuno neinvazivan način potisne desni do pripoja tj početka ligamenta zuba pri čemu lekar ima pod kontrolom oka čitavo radno polje. Matrica se tom prilikom puni estetskim materijalom, aplikuje na zub (uz mogućnost rotacije od 360°) a sav višak materijala može da se ukloni pre polimerizacije odnosno stvrdnjavanja zubnog ispuna. U tom slučaju gotovo da smo izbegli finalnu obradu ispuna sem obrade najfinijim gumicama i finirerima. Ako se ovo sve još radi pod kontrolom stomatološke lupe i uz vrhunsko led osvetljenje uspeh terapije je zagarantovan.
Zakažite već danas svoj termin i budite sigurni u svoje oralno zdravlje.
Dete je zdravo onoliko koliko su mu zdravi zubi! Ovo je činjenica koju mnogi roditelji zanemaruju, pod izgovorom da mlečni zubi nisu bitni, „da se mlečni zubi ne kvare“ i da će svakako ispasti.
Mlečni zubi su veoma bitan faktor za zdravlje i pravilan razvoj deteta. Bez zdravih zuba nema ni pravilnog razvoja vilica, govora, žvakanja, a samim tim ni varenja što ugrožava opšte zdravlje deteta. Oboleli mlečni zubi mogu ugroziti razvoj stalnih zuba. Narušena estetika može jako loše uticati na psihološki i socijalni razvoj mališana. Svaki roditelj zna da će se mlečni zubi njegovog deteta promeniti, ali to nikako ne treba da bude izgovor za lošu higijenu i mnogo karijesa na prvim zubićima. Zato je neophodno da svi roditelji imaju svest o tome kada niču prvi zubići, kako se oni peru i koji je njihov značaj.
U svetu preko 60% dece u istom uzrastu (12 godina), nema ni jedan oboleo, plombiran ili izvađen stalni zub, dok je kod nas jedva preko 10%.Kada je reč o mlečnim zubima stanje je još više poržavajuće.
KAKO NASTAJE KARIJES?
Zubni kvar ili karijes nije bolest u pravom smislu, već proces koji se razvija duže vreme, a čija je krajnja posledica defekt(rupica) na površini zuba stručnog naziva kavitet.
Na površini zuba se stvara tanka prevlaka sastavljena od bakterija. One proizvode želatinoznu masu(sastvljenu od složenih šećera) koja ih međusobno povezuje. Takva tvorevina se naziva biofilm ili zubni plak. Pojedine bakterije se hrane šećerima(ugljenim hidratima) iz hrane, razlažu ih i kao nus-produkt tog razlaganja se stvaraju kiseline. Kiseline deluju na površinu zubne gleđi koja je u preko 95% sastavljena od minerala kalcijuma i fosfora organizovanih u specijalnu kristalnu rešetku tipa hidroksil apatita. Kiseline izvlače minerale iz te rešetke i time slabe čvrstinu zuba.
Neznanje ne može da bude opravdanje!
Prvi znaci topljena zubne gleđi su bele mrlje na mestima uz desni, u žlebovima na griznim površinama i između zuba(uuglavnom se ne vide golim okom, ali mogu da se otkriju pomoću rendgenskog snimka). Više o karijesu pročitajte ovde.
Zdravi zubi su najbolje i najjeftinije rešenje! Zdravlje se stvara u porodici.
Neophodni koraci:
Kontrolisano unošenje slobodnih šećera.
Svakodnevno detaljno pranje zuba najmanje dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom.
Određivanje rizika prema zubnom kvaru i primena dodatnih preventivnih mera prema njemu.
Cela porodica mora da vodi računa o zdravlju svojih zuba
Rano otkrivanje početnih promena kako bi se sprečilo plombiranje.
Loša stvar u svemu tome je da ne može stomatolog sve da vam pomogne za održavanje zdravlja niti vas niti vašeg deteta, ne možete sve završiti odlaskom u ordinaciju. Potrebna je i vaša ozbiljna saradnja, promena nekih navika, pridržavanje kućnog režima preventivnih mera koje su određene na osnovu vašeg rizika.
Medentina Plus kako u svojoj ordinaciji tako i kroz blogove koje postavlja na društvenim mrežama kao i na svom web sajtu, prioritet daje stvaranju zdravih navika kako kod dece tako i kod odraslih kao kao i edukaciju o oralnom zdravlju.
ŠTA JE FLUORIZACIJA ZUBA?
Zubna gleđ, svakodnevno postaje podložna procesima gubljenja i dobijanja minerala. Demineralizacija, odnosno remineralizacija, omogućavaju zubima i njihovoj gleđi zaštitu, kao i prirodnu otpornost od spoljnih uticaja.
Kada imamo naslage na zubima, pojaviće se i bakterije koje se hrane šećerima u našim ustima, ali ujedno proizvode i kiseline koje rastvaraju kristale na površini zuba. Na taj način počinje demineralizacija, dok je za proces remineralizacije, odnosno izgrađivanje gleđi ponovo, neophodna uloga minerala kao što je fluor, kalcijum ili fosfat.
Fluorizacija zuba je proces koji se preporučuje na šest meseci, i to bi trebalo da se izvodi redovno i preventivno.
U zavisnosti od stanja gleđi, vaš stomatolog će predložiti odgovarajuću terapiju. Da bi se postignuti rezultati između dve kontrole održavali, dovoljna je redovna upotreba pasti za zube.
FLUORIZACIJA ZUBA KOD DECE
Fluorizacija zuba kod dece, uz oralnu higijenu predstavlja značajan deo prevencije karijesa i lečenja početnih karijesnih lezija gleđi.
Lepo je znati da je fluorizacija zuba za decu jedan jednostavan, bezbolan i nadasve zabavan postupak. On se vrši dva puta godišnje, i to tako što se visokokoncentrovani fluor u obliku gela, nanosi u gumene kašike a potom aplikuje u usta pacijenta.
Deci će biti interesatno, i neće im biti dosadno jer ceo postupak traje svega pet minuta.Pravilno održavanje higijene usta i zuba kod dece, kao i preventivno zalivanje fisura stalnih zuba uz fluorizaciju, znači da će se sprečiti mogućnosti nastanka najčešćih kvarova.
Stomatolog prethodno mora da proceni potrebu deteta za fluorom, što je bitno da bi procedura bila pravilno sprovedena. Fluorizacija zuba podrazumeva nanošenje različitih fluornih jedinjenja na površinu izniklih zuba. Fluorizacija koja se obavlja u stomatološkoj ordinaciji se obavlja uz upotrebu mnogo veće koncentracije fluora od one koja je prisutna u pastama i vodicama za zube.
Nanošenje fluorida traje veoma kratko i, u zavisnosti od potrebe vašeg deteta, može se ponavljati svakih tri, šest ili dvanaest meseci.
Stomatolozi Medentine Plus daće vam uputstva za dodatne preventivne mere koje možete upražnjavati kući, pod vašim nadzorom.
Kako se radi fluorizacija zuba?
Možda smo vas dovoljno zainteresovali da ste poželeli da obavite ovu uslugu, ali se pitate kako ona izgleda.
Dakle, ovaj proces će se izvesti prilikom redovne kontrole, čišćenju kamenca ili profesionalnom čišćenju zuba.
Da bi se postigao maksimalan efekat, zubi moraju u potpunosti biti čisti i bez naslaga. Pored toga, ne bi trebalo da postoje neki procesi i zubni karijesi, pa ako želite ovu intervenciju, biće najbolje da najpre sanirate sve kvarove i dovedete zube u besprekorno stanje.
Sam postupak fluorizacije izvodi se tako što se stavljaju posebni gelovi, direktno na zube i to traje od petnaest do dvadeset minuta. Prilikom toga, pacijent mora držati usta blago otvorena, jer ako bi ih zatvorio, došlo bi do spiranja gela pljuvačkom.
Na drugi način, fluorizacija se sprovodi korišćenjem kućnih suplemenata, ali isključivo poštujući pravila koja nam je stomatolog propisao.
Kod kuće ne smete koristiti visokokoncentrovane gelove, jer se oni koriste samo u stomatološkim ordinacijama.
Kako fluor sprečava razvoj zubnog kvara?
Poslednjih godina istraživanja su nedvosmisleno dokazala da fluor deluje prevenstivno na površini zuba, podstićući procese remineralizacije(ponovnu ugradnju minerala). Sistemski unešeni fluoridi(voda, so, tablet, melko) manje doprinose stvaranju urođeno otpornijih zuba već se preko pljuvačke izlučuju i deluju na površini zuba kao i kod zubnih pasti. Prednost sistemski unesenih fluoride je u tome sto se obezbeđuje stalno prisustvo male količine fluorida na površini, za razliku od pasti čije se dejstvo gubi za nekoliko sati.
U količinama u kojima se nalazi u ustima, kada se koristi u preventivne svrhe, fluoridi ne ubijaju bakterije, ali delimično zaustavljaju njihov rast.
Dakle, najvažnije preventivno dejstvo fluorida je podsticanje procesa vraćanja minerala u kristalnu rešetku zubne gleđi(remineralizacija) čime se sprečava njihovo topljenje.
Ipak, kod preterano čestog unosa slobodnih šećera u toku dana(preko šest puta), preventivno dejstvo fluorida popušta.
U domovima zdravlja, bolnicima i klinikama, prošle godine je zabeleženo 1.023.390 poseta stomatologu, za “Novosti” priča dr Nataša Rosić, načelnica Jedinice za biostatistiku u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Prema analizi ove ustanove, u zubarskim stolicama najčešće su bili školarci – 492.825, slede odrasli njih 396.185, pa predškolci – 134.380.
Najčešće dijagnoze bile su iz oblasti druge bolesti zuba i potpornih struktura, koja je ustanovljena kod 259.700 pacijenata i to najviše kod odraslih – 127.824.
– Prošle godine, stomatolozi u državnim zdravstvenim ustanovama dijagnostikovali su 166.160 oboljenja karijesa i to najviše kod đaka – 72.510, dok je kod odraslih bilo 67.565 – kaže dr Rosić. – Plombiranih zuba, bez lečenja bilo je 130.093, opet najviše među školskim uzrastom – 56.514, slede odrasli sa 51.555.
Broj plombi, sa lečenjem zuba, bio je 26.975, a najviše među odraslima – 15.616. Sa dijagnozom bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilice bila je 21.481 poseta stomatologu, a svaki drugi pacijent je bio iz kategorije odraslih.
U privatnim ordinacijama radi duplo više stomatologa nego u državnim ustanovama, pokazuje ova studiozna analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje. Brojke govore da u državnim zdravstvenim ustanovama ima 437 zubara, dok ih je u privatnoj praksi 779. Razlika, u korist privatnika je, sigurno i veća, s obzirom na to da su analizom obuhvaćeni samo oni koji su dostavili izveštaje.
Doktorka Rosić ističe da je, na osnovu dostavljenih izveštaja, u privatnim stomatološkim ordinacijama bila 209.401 poseta. Od tog broja najviše je odraslih pacijenata – 186.437.
– Privatni stomatolozi su, bez lečenja, stavili 96.654 plombe, u najvećem procentu odraslim pacijentima – 86.445 – navodi naša sagovornica. – Plombi, uz prethodno lečenje zuba, bilo je 30.277, a i ovde su odrasli bili najbrojniji sa 27.546 intervencija. U privatnim ordinacijama, koje su nam dostavile izveštaje, dijagnostikovano je 83.732 oboljenja karijesa i to najviše kod odraslih pacijenata – 75.111. Druge bolesti zuba i potpornih struktura su bili razlog posete u 50.329 slučajeva, a i u ovoj kategoriji odrasli su bili najbroniji – 46.961.
IZVAĐENO 108.000 ZUBA
U državnim stomatološkim ustanovama prošle godine je izvađeno 108.089 zuba i to najviše odraslim pacijentima – 62.597. Slede deca školskog uzrasta kod kojih je bilo 34.856 vađenja zuba. Kod privatnika su, na osnovu dostavljenih izveštaja, bila 22.542 vađenja, od kojih je čak 20.041 kod odraslih.
Karijes je propadanje zuba i to je proces koji uzrokuju određene oralne bakterije. Kako propadanje napreduje, bakterije dođu do živog dela zuba –dentina ili pulpe i tada nastaje bakterijska infekcija.
U tom trenutku, potrebna je stručna stomatološka pomoć da se infekcija ukloni, proces zaustavi i zub zapečati. Ovaj proces treba određenu kombinaciju uslova da bi se odigrao. Što više uslova – ili faktora rizika imate, to su veće šanse da se stvori pogodno tle za nastanak karijesa!
Ali, morate znati da postoje i faktori rizika koji nisu u Vašoj kontroli ili ih je veoma teško kontrolisati. U nastavku ćemo se podrobnije upoznati sa njima:
Oralne bakterije – karijes počinje tako što se bakterije skupljaju na plaku zuba, gde se hrane ugljenim hidratima i šećerima koje konzumiramo, stvarajući kiseline u tom procesu. Ove kiseline razlažu mineralne veze u zaštitnom sloju zubne gleđi, na taj načim omogućavajući bakterijama da prodru kroz ovu, inače najtvrđu supstancu u ljudskom telu, i inficiraju zub.
Vaša jedinstvena oralna flora može da sadrži manje ili više vrsta bakterija koje stvaraju karijes, a neke vrste su agresivnije od drugih i to Vas može činiti podložnijim kvarenju zuba.
Oralna higijena – redovno pranje i pravilno čišćenje i upotreba konca za zube pomaže u razlaganju bakterijskog plaka i uklanjanju zaostalih čestica hrane. Regularne kontrole i profesionalna čišćenja zuba su takođe veoma bitna da bi se uklonile naslage plaka koje su se stvrdnule i postale zubni kamenac.
Ishrana – ako maksimalno smanjite unos šećera i ugljenih hidrata – smanjićete i unos ’goriva’ koje hrani bakterije. Takođe, kisela hrana i pića doprinose eroziji gleđi i što ih češće konzumirate, pljuvačka ima manje šanse da povrati normalne pH vrednosti u usnoj duplji.
Suva usta – pljuvačka sadrži minerale koji pomažu u neutralizaciji kiselina i restauraciji zubne gleđi. Bez zdravog protoka, prirodna sposobnost za prevenciju karijesa je ugrožena. Određeni lekovi, hemoterapija i neke bolesti mogu da izazovu suva usta. Unošenje mnogo vode i upotreba preparata za ispiranje usta koji jačaju gleđ pomažu u rešavanju ovog problema.
Oblik zuba – karijes ima najveće šanse da se razvije na zadnjim zubima – kutnjacima i sekutićima, gde male fisure (useci) na površinama zuba imaju tendenciju da zarobe i zadrže hranu i bakterije. Genetika određuje dubinu ovih fisura.
Povlačenje desni – kada se desni povlače, one otkrivaju koren zuba, koji tada prestaje da bude zaštićen gleđu i samim tim podložan propadanju.
Drugi faktori – Gastroezofagusna refluksna bolest (GERB) i povraćanje mogu stvoriti visoko kiselu sredinu u ustima. Proteze, ortodontski aparati i splintovi mogu da ometaju protok pljuvačke preko zuba, ubrzavajući nagomilavanje plaka. Fiksne proteze takože zahtevaju više truda za održavanje, jer mogu otežati pravilno četkanje i upotrebu konca.
Najbolji način da saznate o faktorima rizika u Vašem ličnom slučaju jeste da se konsultujete sa svojim stomatologom. Učinite to što pre ako ste prepoznali neke od situacija i simptoma koje smo naveli u ovom tekstu, jer ako je zdravlje Vaših zuba ugroženo – najbolje je da učinite sve da biste sprečili pogoršanje, nego da lečite bolne posledice.
