To je normalna, uobičajena pojava kod dece u određenom razvojnom periodu. Separaciona anksioznost se odnosi na strah ili preteranu brigu deteta u sutuacijama odvajanja od kuće ili roditelja, za koje je dete izrazito vezano. Strah od odvajanja većina dece prevaziđe do 3. godine života. Tokom ovog uzrasta strah od odvajanja ima svoju funkciju, a to je da zadrži dete blizu osoba koje brinu o njemu i štite ga.
U stomatološkoj ordinaciji pregled odojčadi radi se mimo stomatološke stolice i u ležećem položaju.
To je jedna specifična tehnika kada roditelj i stomatolog postave kolena tako da im se dodiruju te se i sama tehnika zove “KOLENO KA KOLENU”. Dete gleda u svoje roditelje i time se eliminiše separacioni strah jer u svom vidokrugu vidi sebi poznatu osobu.
U ležećoj poziciji stomatolog veoma lako može da pregleda odojče. U situaciji da roditelj drži dete u naručju, na grudima, dete ne vidi svog roditelja, a stomatolog ne vidi sve srukture u ustima.
Svaki roditelj je bar jednom postavio pitanje sebi i ljudima u okolini kada će njegovo dete da dobije prvi zub.
Mlečni zubi kod beba mogu da izazovu promene raspoloženja (nervozu, plačljivost), pojačanu salivaciju (pojačano lučenje pljuvačke), crvenilo obraza ili desni, blagu temperaturu. Beba stalno ima potrebu da „gura“ razne predemete, igračkice ili rukice u usta.
Prvi, mlečni zubi, počinju da niču oko šestog meseca, a njihovo izbijanje bi trebalo da se završi oko druge godine. Zubići se mogu javiti i znatno pre šestog meseca. Isto tako, kašnjenje od 6 meseci se smatra normalnom pojavom.
Redosled nicanja mlečnih zuba kod zdravog deteta obično se odvija na sledeći način:
donje jedinice niču oko 6. meseca
gornje jedinice rastu oko 7. meseca
donje dvojke pojavljuju se oko 9. meseca
gornje dvojke izbijaju oko 12. meseca
donji prvi kutnjaci se pojavljaju oko 14. meseca
gornji prvi kutnjaci niču oko 16. meseca
donji očnjaci rastu oko 18. meseca
gornji očnjaci pojavljuju se oko 19. meseca
donji drugi kutnjaci izbijaju oko 21. meseca
gornji drugi kutnjaci niču oko 24. Meseca
Kao što vidite iz ovog rasporeda, nakon što niknu svi sekutići prvo očekujemo pojavu kutnjaka, a tek nakon toga pojaviće se očnjak. Kutnjak kada nikne nakon sekutića ostavi prostora za postavku očnjaka.
Krajem prve godine odojče ima osam zuba.
Od kraja druge godine života do tridesetog meseca dete treba da ima 20 mlečnih zuba, po 10 u svakoj vilici.
Idealno vreme za prvu posetu zubaru jeste između 6 do 12 meseci, baš zato što tada detetu rastu zubi. Ovo omogućava stomatologu da spreči ili predvidi eventualni problem, radije nego da ga kasnije sanira. Uz to, od zubara ćete dobiti sve savete kako pravilno održavati oralnu higijenu deteta u svakoj dobi.
Za svako dete je gubitak zubića neprijatno iskustvo, a priča o Zubić Vili pomaže da se lakše prebrode strah i tuga zbog izgubljenog zubića i da to veče ulepša snove! 🙂
Zubić Vila može da bude jedno lepo sećanje na detinjstvo i da postane vama i vašoj deci mala porodična tradicija.
Do kada će deca verovati u Zubić Vilu ne znamo, možete da se konsultujete sa Deda Mrazom… dok on postoji, postojaće i Zubić Vila.
Vi ste, kao roditelji, najvažniji pomoćnici vaše Zubić Vile. Bez vas svakako nema magije, tako da imate veliku moć!
Kada izvadite mlečni zubić, možete ga staviti u vrećicu i ostaviti ispod jastuka da sačeka Zubić Vilu.
Ako se vašem detetu ne sviđa ideja da mu Vila pomera jastuk noću, zubić možete staviti u flašicu ili neku posudicu pored kreveta, negde gde mislite da je dobro mesto za Vilu, ili blizu Vilinskih Vratanaca kroz koja će Vila da dođe. Dete može da napiše pisamce Zubić Vili ili da joj nacrta nešto.
Mit o Zubić Vili
Zubić vila bila je najmlađa od tri sestre vile koje su živele u oblacima, a za razliku od starijih sestara nije baš bila dobra u veštinama vilenjačke čarolije. Nju su više zanimala deca koja su živela u nekom drugom svetu. Kada je to priznala svojoj mami, mama vila je za nju našla poseban posao. I dok je najstarija sestra vila bila zadužena za organizovanje Meseca i zvezda, srednja za stvaranje ljubavi našoj Zubić vili dodeljeno je lebdenje iznad malih devojčica i dečaka kojima ispadaju mlečni zubi.
Ona će im u zamenu za ispale zubiće doneti smeh i darove, a zubiće će dati svojoj najstarijoj sestri kako bi ih pretvorila u zvezde.
Koliko često kod nas bebe oboljevaju od zubnog kvara?
Najnovija istraživanja koja su rađena 2018. godine pokazala su da u Srbiji 66,4% trogodišnjaka ima zubni kvar. Čak i kod 35% dvogodišnjaka se razvije neki oblik karijesa.
Da li deca nasleđuju kvalitet zuba od roditelja?
Ne nasleđuje se kvalitet zuba, već u toku njihovog razvoja (trudnoća i prvi mesec), pod uticajem različitih faktora, može da dođe do stvaranja zubne gleđi manje otpornosti.
Koja su deca osetljivija na pojavu karijesa?
Osetljivost (rizik) za razvoj karijesa u velikoj meri može da se predvidi i pre pojave prvih uočljivih znakova oboljenja. Zato je danas veoma značajno da se prvi stomatološki pregled zuba obavi neposredno posle njihove pojave. Rizična deca zahtevaju pojačane i dodatne preventivne mere.
Prvi znaci pojave karijesa?
Prvi znaci karijesa su pojave belih ili žućkastih mrlja u predelu pored desni, između zuba ili na unutrašnjim površinama (prema nepcu) prednjih zuba.
Kod pojave ovih promena mora se brzo reagovati. Topljenje gleđi, u zavisnosti od uzroka, može veoma brzo da napreduje, oslabi tkivo gleđi i dovede do njenog pucanja.
Šta se događa ako roditelji ne reaguju na vreme?
Bele mrlje na zubićima određeno vreme stagniraju na zubima, da bi onda ubrzano započelo njihovo razaranje. Na mestu bele mrlje se prvo pojavljuju defekti u vidu rupica ili pruga. U ovoj fazi je moguće nadoknaditi zubno tkivo. Ukoliko se to ne uradi, razaranje će da se nastavi. Zubi mogu da budu sravljeni skroz do nivoa desni. Veoma razoreni zubi, kao i pojava fistula ili otoka zahteva njihovo vađenje.
Nisu tačne tvrdnje da nije moguće lečiti zub i da se mlečni zubi ne popravljaju!
Čuvanje razorenih zuba u vilici, radi navodnog čuvanja prostora nije opravdano, jer se time ugrožava opšte zdravlje deteta, kao i razvoj stalnog zuba ispod njih.
Dragi roditelji lečite mlečne zube svojoj deci!!! Najveća zabluda je da ne treba lečiti mlečne zube, jer će oni ispasti. Istina je da hoće, to svakako, ali je izuzetno bitno da mlečni zubi budu zdravi odnosno zalečeni.
Ispod svakog mlečnog zuba se nalazi zametak stalnog!
Iz tog razloga je veoma važno lečiti mlečne zube kako ne bi ugrozili stalne zube koji se nalaze u procesu formiranja.
Što pre da lečimo detetove zube, to će ono lakše savladati strah od zubara.
Funcija varenja hrane direktno zavisi od zdravlja zuba, a to je posebno važno kod dece.
Nelečeni zubi su izvor hronične infekcije!!
Dete koje se bez ustezanja osmehuje mnogo je društvenije i emocionalno stabilnije!!
Palac-nevaljalac je prijatelj deci, neprijatelj zubićima
Sisanje palca je prirodan refleks za decu. Sisanje palčeva, prstiju, duda ili drugih predmeta može učiniti da se bebe osećaju bezbedno i srećno i da im pomogne da uče o svom svetu. Mala deca tako ispituju svet oko sebe. Sve što im je na dohvat ruke stavljaju u usta.
Mala deca takođe mogu sisati palac da se umire i tako lakše zapada u san.
Kako sisanje palca može uticati na zube mog deteta?
Nakon izbijanja stalnih zuba, sisanje može izazvati probleme sa pravilnim rastom vilica i postavljanjem zuba u pravilan zubni niz. Takođe može izazvati promene na nepcu. Dude mogu uticati na zube u suštini na isti način kao i sisanje prstiju i palčeva, ali često je lakše prekinuti naviku.
Intenzitet sisanja je faktor koji određuje da li može doći do problema sa zubima ili ne. Ako deca pasivno drže palčeve u ustima, manja je verovatnoća da će imati poteškoća od onih koji snažno sisaju palčeve.
Kada deca prestaju da sisaju palčeve?
Deca obično prestaju da sisaju palac u uzrastu od dve do četiri godine ili do trenutka kada su stalni prednji zubi spremni za izbijanje. Ako primetite promene na mlečnim zubima vašeg deteta ili ste zabrinuti zbog sisanja palca, obratite se svom stomatologu.
Kako mogu da pomognem svom detetu da prestane da sisa palac?
Pohvalite dete što ne sisa palčeve.
Deca često sisaju palčeve kada se osećaju nesigurno ili im je potrebna uteha. Usredsredite se na ispravljanje uzroka anksioznosti i pružite utehu svom detetu.
Za starije dete, uključite ga u izbor metode zaustavljanja sisanja palca.
Vaš stomatolog može da ohrabri vaše dete i objasni šta bi moglo da se desi njihovim zubima ako ne prestanu da sisaju palace.
Ako ovi saveti ne deluju, koriste se metode za zaustavljanje sisanja palca, tako što ćete noću zaviti palac ili staviti čarapicu ili rukavicu na ruku.
Vaš stomatolog ili pedijatar može da vam prepiše gorki lek za oblaganje palca ili upotrebu aparata za usta.
Na vratnom delu krunice se stvaraju zelenkasto mrke naslage i gleđ ispod i oko njih postaje kredasto bele boje zbog dekalcifikacije. Ovaj karijes se širi kružno zahvatajući celim obimom krunicu zuba zbog čega je i dobio naziv cirkularni karijes. Širi se veoma brzo zahvatajući sve strukture sto može dovesti do frakture krunice zuba.
Pojava cirkularnog karijesa dovodi se u vezu sa upotrebom velikih količina šećera, naročito saharoze, čestim dnevnim i noćnim obrocima, kao i navikom da se dete uspavljuje sa zaslađenim čajevima, mlekom ili cuclom umočenom u medicini.
Zašto se cirkularni karijes teško leči i stavlja „pod kontrolu“?
Lečenje cirkularnog karijesa je težak i složen posao, jer ovaj karijes brzo zahvata dublje strukture zuba i zahvata sve zube. Najčešće pacijenti dolaze kasno, kada je proces odmakao i kada su nastale komplikacije.
Pored konzervativnog zbrinjavanja karijesnih lezija, veoma bitana je i primena pravilne oralne higijene i korigovanje loših navika i ishrane. Takođe, upotreba sredstava sa fluorom ublažava progresiju karijesa i smanjuje pojavu novih karijesnih lezija.
Edukacija roditelja u borbi sa ovim karijesom je od presudnog značaja, kao i pravovremena sanacija kod stomatologa.
Preporuke za roditelje…
Roditelji treba da MENJAJU LOŠE NAVIKE U ISHRANI DETETA, koje su i dovele do karijesnog procesa.
U raznim slatkim napicima postepeno smanjivati sadržaj šećera, tako što će se oni sve više razblaživati vodom, dok se ne pređe na čistu vodu.
Kada odojče pored majčinog mleka počne da se prehranjuje, ta hrana treba da je raznovrsna sa svim neophodnim vitaminima, mineralima, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima.
Kasnije pored kuvane hrane, insistira se na konzumiranju hrane čvršće konzistencije, kao što je presno voće i povrće. Čvrsta hrana je znatno manje kariogena, iziskuje snažnije žvakanje i obilnije lučenje pljuvačke.
Ta hrana, trenjem o zube, mehanički ih čisti, a veće količine izlučene pljuvačke donekle speru i deliće zaostale hrane. Istovremeno, snažnije žvakanje podstiče rast gornje i donje vilice. Ovo je neobično važno, jer su budući stalni zubi znatno širi u odnosu na mlečne. Ako se vilice ne prošire, nastaju razne nepravilnosti u položaju stalnih zuba ,kao i nepravilnosti u odnosu gornje i donje vilice.
Od presudnog značaja je i REDOVNO I PRAVILNO ODRŽAVANJE ORALNE HIGIJENE.
Svetski dan deteta ili Međunarodni dan deteta je godišnji međunarodni događaj koji se slavi 20. novembra.
Ustanovljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine sa ciljem da se u svim državama slavi istog dana.
Osmišljen je da promoviše međusobnu interakciju i razumevanje među decom i dobrobit dece u svetu. Ovaj dan se obeležava i da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.
Dečja prava su utvrđena Kovnencijom o pravima deteta, usvojenom od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1989. godine, a koju su ratifikovale 193 zemlje.
Jedno od prava deteta je da ima pravo na zdravstvenu zaštitu. Član 24. upravo govori o ovome.
Zdravstvena zaštita podrazumeva i stomatološku zdravstvenu zaštitu. Novija literatura objavljuje da je dentalno zanemarivanje dece veoma izraženo, posebno u nerazvijenim društvima.
Jedan od najlepših slogana povodom svetskog dana deteta „Svako dete ima pravo da bude srećno i zdravo!“
Zalivanje fisura predstavlja jedan od najboljih stomatoloških tretmana u prevenciji od karijesa.
To je bezbolna intervencija kod koje se grizna površina bočnih zuba “premazuje” specijalnim materijalom koji ima za cilj da štiti zube od karijesa.
Zalivanje fisura zuba
Šta su fisure?
Ispitivanja su pokazala da se 70 odsto ukupnog karijesa razvija upravo na griznim površinama bočnih zuba. Grizne površine bočnih zuba sastavljene su od udubljenja (jamica) i ispupčenja (žlebova). Najveća (linijska) udubljenja na zubu predstavljaju fisure.
To su mesta koja imaju najveću predispoziciju za pojavu karijesa jer se hrana najviše u njima zadržava. Dokazano je da su jamice i fisure mesta gde se karijes prvobitno javlja.
Prevencija karijesa
Ovi delovi zuba blagovremenim delovanjem mogu se zaštititi jednostavnom i brzom intervencijom, zalivanjem fisura.
Jamice i fisure se na ovaj način ispune zalivačem, pri čemu se smanjuje njihova dubina pa se hrana manje zadržava u ovim delovima a njihovo pranje je znatno olakšano.
Zalivanje fisura – postupak
Zalivanje fisura je postupak koji traje manje od deset minuta, ako dete sarađuje i potpuno je bezbolan.
Potrebno je ukloniti meke naslage sa zuba. To se radi specijalnom četkicom i abrazivnom pastom.
Zub se tretira ortofosfornom kiselinom kako bi se sam spoljašnji sloj gleđi nagrizao i pripremio za zalivač
Nanosi se tanak sloj zalivača koji se prosvetljava lampom.
Efekat zalivanje fisura ne ogleda se samo u fizičkoj barijeri koja se napravi između zuba i bakterija (zubnog plaka). Iz zalivača se tokom vremena oslobađa fluor koji je važan faktor u sprečavanju nastanka karijesa.
Zalivanje fisura zuba Medentina Digital
Priprema zuba za zalivanje fisura
Tretirani zub se mora adekvatno pripremiti što podrazumeva njegovo detaljno čišćenje i uklanjanje mekih naslaga posebnom pastom za zube.
Nakon čišćenja zubića na griznu površinu nanosi se kiselina. Neka deca zbog toga reaguju na trenutni kiseli ukus u ustima. Ova kiselina čisti zubić i omogućava vezivanje zalivača koji se potom nanosi na zub.
Zahvat je bezbolan, ne zahteva anesteziju kao ni brušenje zuba. Odmah nakon završetka tretmana i izlaska iz stomatološke ordinacije moguće je konzumirati hranu ili piće.
Zalivaju se fisure bočnih zuba, premolara i molara, jer kod njih postoji najveća verovatnoća za pojavu karijesa.
Zašto je važno zalivanje fisura kod dece
Kao što smo već rekli, fisure su najveći useci na zubnim krunicama što ih čini najpogodnijim za zadržavanje hrane i bakterijskog plaka.
Roditelji treba da razumeju da je čuvanje stalnih zuba izuzetno bitno. Njihov gubitak ostavlja trajne posledice po oralno zdravlje njihove dece. Nažalost, to se uglavnom shvati kada već bude prekasno.
Higijena zuba kod dece često nije adekvatna pa vlakna zubne četkice ne dopiru do najsitnijih udubljenja zuba što predstavlja opasnost od nastanka karijesa.
Zalivanjem se stvara jedna brana koja štiti zub od štetnih spoljašnjih uticaja. Zalivač ima ulogu i u jačanja zuba jer nakon postavljanja otpušta manje količine fluora.
Preporučujemo je da se ova preventivna dentalna intervencija radi na stalnim ,a može i na mlečnim zubima.
Kada je najbolje zaliti fisure?
U prevenciji od karijesa vrlo je važno uraditi ovaj tretman neposredno nakon nicanja stalnih zuba (oko šeste godine) čime bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru.
Tada je potrebno da dete dođe na besplatan stomatološki pregled gde će zubar utvrditi da li je nicanje tog zuba završeno i da li je zub potpuno zdrav što je preduslov za ovu intervenciju.
Zalivanjem fisura smanjuje se rizik od karijesa ali ne podrazumeva i potpunu zaštitu jer je za to i dalje potrebno adekvatno održavanje dentalne higijene, redovno pranje zuba i kontrola kod stomatologa.
Postavljeni zalivač nije večan i potrebno ga je povremeno kontrolisati , a po potrebi i zameniti.
Da li odrasli mogu da zaliju zube?
Da. I odrasli mogu da zaliju fisure svojih zuba. Postupak je isti kao i kod dece. Na stomatološkom pregledu se utvrdi da li je zub zdrav, ukloni se zubni kamenac i plak nakon čega se nanosi zalivač.
Zalivanje fisura kod odraslih Medentina Digital
Roditeljima savetujemo da svojoj deci zaliju fisure bočnih zuba. Najčešće se zalivaju kutnjaci, takozvane “šestice i sedmice” a mogu se zaliti i fisure predkutnjaka „četvorke i petice“.
Za zdrav i lep osmeh
Zdravi i lepi zubi ne zavise samo od genetike već i od nas samih, od održavanja dentalne higijene kao i od preventivnih mera koje izvodi stručno lice, stomatolog
Brinite o svom oralnom zdravlju i učite svoju decu zdravim navikama i redovnim psetama stomatologu.
Šarene plombe ili plombe u boji su po svom sastavu kompomeri – materijali koji su nastali kao težnja ka usavršavanju dva fantastična materijala- kompozita i glasjonomera.
Naziv KOMPOMER proizilazi iz reči KOMPOZIT + JONOMER. Oni poseduju sjajne estetske osobine (dobra strana kompozita), a istovremeno su otporni na vlagu (karakteristika glasjonomera). Plombe u boji osim toga sto sadrže u sebi fluor, a tim deluju karijes protektivno i sprečavaju nastanak sekundarnog karijesa i oslobađaju ga, skraćuju vreme boravka u stomatološkoj stolici.
Šarene plombe za decu
Rad sa malom decom
Kada je reč o maloj deci, problemi nastaju zbog otežanog rada i posebno mogućnosti da se obezbedi potpuna izlolacije od vlage na koju su bele plombe(materijal se naziva kompoziti) veoma osetljive. S toga su kompomeri posebna grupa materijala, koji su više prilagođeni uslovima rada sa malom decom, a imaju i dovoljnu otpornost. Pored toga oni otpuštaju fluoride koji direktno utiču na očvršćavanje(remineralizacija) okolnih tvrdih tkiva zuba(gleđ i dentin) oslabljenih tokom procesa razvoja karijesa.
Savremeni materijali za plombe mogu da budu i u beli ili u raznim bojama, što je često zanimljivo i motivišuće za decu.
Šta su prednosti plombe u boji?
Najbolje moguće osobine biokompatibilnosti sa zubnim tkivom
Hemijski se vezuju za zube
U funkciji vremena ispuštaju fluoride
Nakon postavljanja kompomernog ispuna deca mogu istog časa da jedu i piju
Efekti boje i svetlucanja pobuđuju detetovo interesovanj
Dovoljno otporne na habanje
Radiopropusne (u slučaju rtg snimanja)
Ostaju na mlečnim zubima do smene zuba (sem u izuzetnim slučajevima)
Dete odlučuje o boji ispuna a time se smanjuje oseća da je prepušteno na milost i nemilost drugima
Išcekivanje druge boje iz palete za sledeću posetu stomatologu (motivacija)
Šarene plombe mogu pozitivno uticti na oralnu higijenu i prehrambene navike.
U našoj ordinaciji već godinama koristimo ove plombe i postignuti rezultati su odlični. Koristimo Twinky star iz VOCO programa a deca se najčešće opredeljuju za plavu, pink, zelenu i ljubičastu boju.
Rad sa decom zahteva veliko strpljenje i pažnju terapeuta, a takođe i individualan pristup u odnosu na tip i profil deteta (bojažljiv, jogunast, razmažen itd). Popravke mlečnih zuba ponekad mogu da budu i teže nego popravka stalnih zuba.
