Šarene plombe ili plombe u boji su po svom sastavu kompomeri – materijali koji su nastali kao težnja ka usavršavanju dva fantastična materijala- kompozita i glasjonomera.
Naziv KOMPOMER proizilazi iz reči KOMPOZIT + JONOMER. Oni poseduju sjajne estetske osobine (dobra strana kompozita), a istovremeno su otporni na vlagu (karakteristika glasjonomera). Plombe u boji osim toga sto sadrže u sebi fluor, a tim deluju karijes protektivno i sprečavaju nastanak sekundarnog karijesa i oslobađaju ga, skraćuju vreme boravka u stomatološkoj stolici.
Šarene plombe za decu
Rad sa malom decom
Kada je reč o maloj deci, problemi nastaju zbog otežanog rada i posebno mogućnosti da se obezbedi potpuna izlolacije od vlage na koju su bele plombe(materijal se naziva kompoziti) veoma osetljive. S toga su kompomeri posebna grupa materijala, koji su više prilagođeni uslovima rada sa malom decom, a imaju i dovoljnu otpornost. Pored toga oni otpuštaju fluoride koji direktno utiču na očvršćavanje(remineralizacija) okolnih tvrdih tkiva zuba(gleđ i dentin) oslabljenih tokom procesa razvoja karijesa.
Savremeni materijali za plombe mogu da budu i u beli ili u raznim bojama, što je često zanimljivo i motivišuće za decu.
Šta su prednosti plombe u boji?
Najbolje moguće osobine biokompatibilnosti sa zubnim tkivom
Hemijski se vezuju za zube
U funkciji vremena ispuštaju fluoride
Nakon postavljanja kompomernog ispuna deca mogu istog časa da jedu i piju
Efekti boje i svetlucanja pobuđuju detetovo interesovanj
Dovoljno otporne na habanje
Radiopropusne (u slučaju rtg snimanja)
Ostaju na mlečnim zubima do smene zuba (sem u izuzetnim slučajevima)
Dete odlučuje o boji ispuna a time se smanjuje oseća da je prepušteno na milost i nemilost drugima
Išcekivanje druge boje iz palete za sledeću posetu stomatologu (motivacija)
Šarene plombe mogu pozitivno uticti na oralnu higijenu i prehrambene navike.
U našoj ordinaciji već godinama koristimo ove plombe i postignuti rezultati su odlični. Koristimo Twinky star iz VOCO programa a deca se najčešće opredeljuju za plavu, pink, zelenu i ljubičastu boju.
Rad sa decom zahteva veliko strpljenje i pažnju terapeuta, a takođe i individualan pristup u odnosu na tip i profil deteta (bojažljiv, jogunast, razmažen itd). Popravke mlečnih zuba ponekad mogu da budu i teže nego popravka stalnih zuba.
Strah od nepoznatog, kao i strah koji je stečen lošim ličnim iskustvom ili iskustvom okoline, prirodna je ljudska osobina. Strah od zubnog lekara je donekle razumljiv, posebno kod povučene i nepoverljive dece. Ne dopustiti da se strah formira je nesumljivo najpoželjniji i najlakši put. Normalno, zdravo dete bez problema prihvata saradnju sa stomatologom, ukoliko je ona na odgovarajući način ponuđena.
Strah dece od zubara Medentina Digital
Uloga roditelja i stomatologa u suzbijanju straha
Veliku ulogu u suzbijanju straha dece od zubara imaju pre svega roditelji, koji mališanima treba da objasne zbog čega su ove posete važne i zašto ne treba dozvoliti da se zubići pokvare.
Predrasude o stomatolozima i stomatološkim intervencijama, međutim, neosetno se prenose na decu u svakodnevnom razgovoru. Ovakvi razgovori se zadržavaju u mladoj dečjoj psihi, a izlaze na videlo tek pri prvom susretu sa stomatologom. Roditelji tek tada postaju svesni posledica svoje neobazrivosti. Na zubnom lekaru je u takvim slučajevima težak i delikatan zadatak: on mora u relativno kratkom vremenu da otkloni strah koji se godinama ranije formirao. Ovo će biti utoliko teže ukoliko je prvi raniji susret sa stomatologom bio neprijatan.
Dete može biti veoma uplašeno iako nikada ranije nije dolazilo u kontakt sa stomatološkom ordinacijom, niti mu je okolina prenosila loše informacije. Takav strah je posledica prethodnih neprijatnih i često bolnih iskustava kod pedijatara, ležanje u bolnici ili prilikom vakcinacija. Atmosfera klasične ordinacije, a posebno beli mantili i mirisi, podsećaju na ta loša iskustva. Zbog toga se u nekim savremenim dečjim ordinacijama stvara sasvim drugačiji imidž, a stomatolozi su odeveni u živopisne i dečjem svetu prilagođene uniforme.
Preventivnom protiv straha:
Sasvim mala deca već po svojoj prirodi su plašljiva i nepoverljiva. Predeo usta predstavlja izuzetno osetljivu zonu čije ugrožavanje aktivira odbrambene mehanizme. Najbolji način da se spreči formiranje straha kod dece je započeti sa preventivnim programom odmah po nicanju zuba. Dete dolazi u ordinaciju da se igra, upoznaje sa ambijentom i instrumentima, a pošto intervencije nisu bolne celokupna situacija postaje za njega zanimljiva i rado je prihvata.
Deciji strah od zubara Medentina Digital
Saradnja roditelja:
Ako je strah već prisutan, saradnja roditelja je presudna, posebno u prvoj poseti. Ako roditelji tom prilikom pruže lekaru odgovarajuće poštovanje učiniće to i dete, a to je prvi preduslov za buduću uspešnu saradnju. Osim autoriteta međutim, dete u stomatologu mora osetiti prijatelja. Topao i blagonaklon stav, poštovanje prema njegovoj ličnosti dete će svojom nepogrešivom intuicijom osetiti i uzvratiće ljubavlju i poverenjem.
Mali pacijent mora znati zbog čega dolazi kod zubnog lekara. Detetu već kod kuće treba govoriti istinu. Nema tako malog deteta(posle 2 godine), kome se ne može odgovarajućim rečnikom objasniti zbog čega treba lečiti zube i šta će se dogoditi ako se to ne učini. Ono se mora upoznati sa instrumentarijem koji ga u ordinaciji okružuje i načinom na koji se koriste.
Veoma je važno da se roditelj ne meša u komunikaciju između deteta i stomatologa. Pogubno je da se na dete viče, preti ili čak da se udari. Takve roditelje neophodno je udaljiti. Nije poželjna ni suprotna krajnost da se detetu sve povlašćuje pred njim paniči ili predlaže odlaganje intervencije. Svako popuštanje stvara veći otpor i probleme u budućnosti.
Ukoliko jedan od roditelja nije u stanju da kontroliše svoje emocije najbolje je da napusti ordinaciju i ostavi dete sa drugim roditeljem ili nekim od rodbine koji će biti smireniji.
Korak po korak:
Nikada od stomatologa ne treba zahtevati da u jednoj poseti učini više nego što strpljenje malog pacijenta dozvoljava. Ukoliko se dete prvi put dovodi kod stomatologa i ne radi se o nekom hitnom stanju (bol, otok, povrede i si.), a predlaže se odmah započinjanje neke od intervencija (opsežne popravke zuba, vađenje i si.), najbolje je da se promeni stomatolog i time dete liši mogućnosti stvaranja neprijatnog iskustva. Nažalost, najčešće su roditelji ti koji insistiraju da se odmah i što više intervencija uradi pri jednoj poseti.
Često je potrebno da se u prvih nekoliko poseta ne uradi nijedna stomatološka intervencija. Tanani kontakt između stomatologa i malog pacijenta neophodan je za primenjivanje bilo koje stomatološke intervencije. Da bi se on ostvario potrebno je vreme, upornost i blagonaklonost.
Deciji strah od zubara Medentina Digital
l deci se daje anestezija!
Treba napomenuti da se kod dece u svim uzrastima, kada je to neophodno, daje lokalna anestezija i time sprečava bolno iskustvo. Savremeni špricevi ili posebni aparati za anesteziju svode i samu neprijatnost od uboda na minimum.
Ukoliko vas vaš stomatolog bude uveravao kako se deci ne daje anestezija (što se na žalost neretko sreće u našoj praksi), radi dobrobiti vašeg deteta promenite ordinaciju. Ipak ponekada sama igla može da predstavlja veći problem od celokupne intervencije, pa se ne treba ni u tome preterivati kako je to slučaj na zapadu.
Nema deteta koje se ne može pridobiti za saradnju:
Odgovarajućim autoritetom stomatologa, podrške roditelja, a uz posebnu tehniku pripreme za rad, mogu se pridobiti čak i deca koja su jogunasta ili simuliraju strah.
Specifični su slučajevi kada dolazi veoma malo ili uplašeno dete prvi put kod stomatologa, a neophodno je da se uradi intervencija kako se opšte stanje ne bi pogoršalo(otok, bol, povreda, krvarenje). I za to su propisane posebne tehnike blage prisile koje svakako predstavljaju određenu psihičku traumu. Postoji način da se posle tih intervencija dete oslobodi traume i privikne na stomatološku ordinaciju.
Najveća, i najčešća greška koja ostavlja za sobom strah je da se posle neprijatne ili bolne intervencije duži period ne dolazi kod stomatologa. Takva neprijatna poseta se fiksira u pamćenju deteta i postaje izvor trajnog straha. Zbog toga je veoma važno da dete nastavi da dolazi u ordinaciju. Tada se u nekoliko učestalih poseta uopšte ne rade intervencije, već se priča, igra i sprovode preventivne mere. Prijatno iskustvo potiskuje neprijatno.
Naravno, postoji manji broj dece, kao i odraslih gde je strah od stomatoloških zahvata poprimio patološke razmere kada se već graniči sa fobijom. U takvim slučajevima postoje posebne pripreme i psihološke i medikamentozne, pa do ekstremnih kada se radi u opštoj anesteziji.
Opšta anestezija je krajnja mera i uglavnom se preporučuje kod osoba sa smetnjama u razvoju gde izostaje psihička ili fizička saradnja.
Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.
Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1. do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u njihovim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 28. septembra do 4. oktobra pod sloganom „PODRŽI DOJENJE – ZA ZDRAVIJU PLANETU”. Slogan ovogodišnje Svetske i nacionalne nedelje dojenja ukazuje nam na važnost dojenja u očuvanju životne sredine i njen uticaj na klimatske promene, kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.
Dojenje
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života. Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Način na koji se bebe hrane utiče na očuvanje naše planete. Majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja i otpada. Dojenje doprinosi smanjenu emisije ugljen-dioksida. Sa druge strane, proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula ima negativan uticaj na životnu sredinu odnosno doprinosi iscrpljivanju prirodnih resursa, degradaciji životne sredine i emisiji gasova staklene bašte (ugljen-dioksida, azot-monoksida, metana i drugih) koji izazivaju globalno zagrevanje i klimatske promene. Sve navedeno je važno jer očuvanje naše planete utiče na zdravlje naših budućih generacija.
Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2020. su:
• informisanje o povezanosti između dojenja i životne sredine odnosno klimatskih promena,
• isticanje dobrobiti dojenja na klimatske promene i životnu sredinu,
• podsticanje na akcije u cilju poboljšanja zdravlja ljudi za zdraviju planetu,
• angažovanje što većeg broja pojedinaca i organizacija da utiču na promociju i podršku dojenju kako bi imali zdraviju planetu.
Degradaciju životne sredine koja je posledica zagađivača u vazduhu, vodi ili hrani, prekomernoj upotrebi oskudnih resursa, prekomernom otpadu i uništavanju staništa često izaziva ljudska aktivnost. Naši sistemi proizvodnje hrane i obrasci potrošnje značajno doprinose klimatskim promenama i degradaciji životne sredine. Zato Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju:
• rano započinjanje dojenja – prvi podoj trebalo bi da bude u roku od jednog sata od porođaja,
• isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života,
• kontinuirano dojenje do druge godine života ili duže, uz uvođenje nemlečne dohrane u prvih šest meseci života.
Proizvodnja hrane
Proizvodnja hrane odgovorna je za oko 26% emisije gasova staklene bašte, za oko 32% globalne stope zakiseljenja zemljišta i za 78% prekomerne mineralizacije vodenih tokova. Naša trenutna praksa proizvodnje i potrošnje hrane degradira kopnene i vodene ekosisteme i pokreće klimatske promene. Stoga je važno odgovorno korišćenje resursa kao što su zemlja, voda i izvori energije i očuvanje biološke raznolikosti.
Korišćenje adaptiranih mlečnih formula utiče na životnu sredinu i klimu zbog načina proizvodnje, pakovanja, distribucije i načina pripreme. Glavni sastojak većine adaptiranih mlečnih formula je kravlje mleko. Industrija mleka obično oslobađa značajne količine metana i drugih gasova staklene bašte. Pored toga, obroci hrane ili pašnjaci potrebni mlečnim govedima mogu dovesti do krčenja šuma. To zauzvrat povećava količinu ugljen-dioksida, jer stabla više nisu dostupna da bi ga apsorbovala i sprečila klimatske promene. Hranjivi obroci za krave mlekare dobijaju se od žitarica i soje uzgajane uz intenzivnu upotrebu pesticida i đubriva. To ostavlja iza sebe još jedan ekološki trag.
Procesi proizvodnje, pakovanja, distribucije i pripreme adaptiranih mlečnih formula, kao i kod većine proizvodnje hrane, zahtevaju energiju. Otpad je još jedan faktor koji treba razmotriti jer ostavlja ekološki trag. Metalne limenke, ako se ne recikliraju, verovatno će završiti na deponijama, dok plastični, aluminijumski i papirni otpad često završi u našim okeanima.
Za proizvodnju i pripremu adaptiranih mlečnih formula potrebna je voda. Slatka voda je oskudni prirodni resurs i zato je treba zaštititi. Ključni su svi napori da sačuvamo, recikliramo i napunimo naše izvore vode. S druge strane, za proizvodnju majčinog mleka potrebna je hrana koju majka konzumira što rezultira gotovo nikakvim otpadom.Samo oko 40% svih beba rođenih u toku godine isključivo se doji do šest meseci starosti, a samo 45% nastavlja dojenje do druge godine života. Često postoji nedostatak podrške dojenju, bilo u zdravstvenom sistemu, na radnom mestu ili u zajednici. Nedostatak porodiljskog/roditeljskog odsustva i podrške na radnom mestu predstavlja veliki izazov za optimalno dojenje.
Šta možemo da učinimo za zdraviju planetu?
Dojenje je jedno od najboljih ulaganja za spašavanje života dece i poboljšanje zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog razvoja pojedinaca i nacije. Podrška dojenju ima kratkoročni i dugoročni uticaj na zdravlja naše planete. Potrebno je zagovaranje za dojenje kao javnozdravstvenu intervenciju koja spašava živote i sprečava infekcije i bolesti u celoj populaciji i to: * usklađivanje nacionalnih i međunarodnih smernica za dojenje sa inicijativama za zaštitu životne sredine; * unapređenje primene principa „bolnica – prijatelj beba” i promovisanje dojenja u opštoj populaciji; * podizanje svesti donosilaca odluka u cilju prepoznavanja doprinosa dojenja u smislu zdravstveno bezbedne hrane koja unapređuje životnu sredinu; * zagovaranje politike usmerene na smanjenje emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa pri proizvodnji adaptiranih mlečnih formula; * primena i poštovanje odredbi Međunarodnog kodeksa marketinga adaptiranih mlečnih formula i odgovarajuće rezolucije Svetske zdravstvene skupštine; * zagovaranje za plaćeno porodiljsko odsustvo i dojenje na radnom mestu zasnovano na Konvenciji o zaštiti materinstva od strane Međunarodne organizacije rada kao minimalnog standarda.
Društvena podrška
Kako bi uspešno sprovele dojenje, sve žene imaju pravo na podršku društva, bilo da je u pitanju njihova porodica, zajednica, zdravstveni sistem ili podrška na radnom mestu. Savetovalište za dojenje je vrsta podrške koju direktno ženama/roditeljima pružaju obučeni zdravstveni radnici i savetnici. Savetovanje o dojenju od suštinskog je značaja za povećanje stope dojenja. Ono ima za cilj osnaživanje žena/roditelja da doje, poštujući njihove lične situacije i želje, a uključuje i pružanje praktične pomoći i demonstriranje kako da se beba stavi na grudi. Potrebno je investirati u odgovarajuće programe obuke za različite nivoe zdravstvenih radnika, konsultanata za dojenje, zdravstvenih radnika u zajednici. Potrebno je informisati zajednicu o uticaju hranjenja novorođenčeta/odojčeta adaptiranim mlečnim formulama na životnu sredinu, u čemu značajnu ulogu između ostalih imaju i mediji. Istovremeno je od značaja obezbediti resurse za dodatna istraživanja o uticaju adaptiranih mlečnih formula na klimu i životnu sredinu.
Cilj kampanje je skretanje pažnje zdravstvene i šire javnosti na značaj dojenja u obezbeđenju optimalne ishrane, pravilnog rasta i razvoja, za zaštitu i unapređenje zdravlja deteta i majke, zaštitu životne sredine, kao i ukazivanje na značaj pružanja podrške i pomoći trudnicama i majkama dojiljama da ostvare uspešno dojenje.
Svake godine, u okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” raspisuje konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Republici Srbiji. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi. Ove godine, zbog aktuelne COVID-19 pandemije, konkurs će biti raspisan na jesen.
(Postavite jezik na nepce i pokušajte da progutate pljuvačku, a da pri tom ne pomerite jezik. Jeste li uspelii? A šta ako niste?)
Ako jeste, imate ispravan način gutanja kod kojeg u procesu prolaska sadržaja iz usta u jednjak učestvuju mišići grkljana pa potpora jezika nije potrebna. Ako niste uspeli, Vaš tip gutanja najverovatnije pripada tzv. infantilnom tipu.
Infantilni (visceralni) oblik gutanja normalan je kod dece do 3. ili 4. godine života.
Dok dete nema zube, u procesu hranjenja i gutanja učestvuju jezik, bezubi grebeni gde će nići zubi i usne. Aktivnost jezika odnosi se na stvaranje negativnog pritiska u kontaktu s nepcem prilikom sisanja, ali učestvuje i u samom gutanju. Kod infantilnog gutanja jezik se gura prema napred između gornjih i donjih zuba (interponiranje jezika). To se dogodi prosečno 1500 puta u toku dana. Tako jezik stvara jaku i kontinuiranu silu koja prednje gornje i donje zube gura prema napred ili spečava preklapanje gornjih i donjih zuba što rezultira ortodontskom anomalijom ili poremećaja zagrižaja.Posle 3. ili 4. godine života, dete prelazi na zreli tip gutanja (somatski) i to se dešava spontano ali vrlo često to izostane. Taj prelazak povezuje se s prelaskom sa meke hrane na konzumiranje čvrste hrane. Kako danas deca jedu rafiniranu, meku hranu, aktivnost jezika u samom žvakanju hrane i gutanju manje je potrebna a infantilno gutanje postaje sve učestalije u savremenom dobu..
Infantilno gutanje može biti potpuno ili delomično (mešovito), kada se zreli i nezreli akt gutanja mešaju. Fiziološka pozicija jezika u mirovanju bi trebala biti iza donjih zuba ili gore na nepcu, dok je kod infantilnog obrasca gutanja između gornjih i donjih zuba.
Klinička slika
Uobičajna klinička slika koja je posledica infantilnog obrasca gutanja slična je kod odraslih i dece: otvoren zagrižaj, ponekad blago otvorena usta u mirovanju zbog pretežno oralnog disanja i često otežan i nepravilan izgovor pojedinih glasova. Takođe je i funkcija žvakanja značajno smanjena.
Terapija
Terapija u slučaju infantilnog tipa gutanja i otvorenog zagrižaja je svakako ortodontska. Postoji veliki broj aparata kojim se deluje na sputavanje jezika da se interponira među zubne lukove ali je “Justusov” aparat nejdelotvorniji. On ima mnoge prednosti: fiksiran je u ustima (fiksni ortodontski aparat), deluje 24 h u toku dana, ukupno vreme nošenja aparata je samo nekoliko meseci, deca ga lako prihvataju. Jednom stvorena šema u mozgu (tzv. engram) za zreli tip gutanja postaje refleksan prirodan obrazac.
Da bi svome mališanu sačuvali zdrave zube i poštedeli ga prečestih odlazaka zubaru potrebno je znati šta najviše šteti, a šta koristi zdravlju zuba. Nemojte biti Ljeni, informišite se na vreme i zaštitite svoje dete. Kako ne bi došlo do neželjenih posledica trebalo bi izbegavati sledeće četiri osobine hrane koje se smatraju najvećim rizičnim faktorom.
Slatko
Slatko je nešto sa čim se dete susrelo već onda kada je počelo dobijati majčino mleko. Međutim, s vremenom su počeli da se pojavljuju proizvodi koji ne samo da štete zdravlju, nego su i pravi neprijatelj za dečje zube.
Roditelji bi svakako trebalo da vode računa da njihova deca previše često ne jedu slatkiše i isto tako ne piju slatke napitke poput sokova koji obiluju šećerom. Treba obratiti pažnju da nije bitno koliko slatkog deca pojedu, nego koliko često. Najbolje bi bilo ponuditi im slatkiše nakon glavnog obroka kada je nivo pljuvačke u ustima puno veća, pa se time i lakše uklanjaju ostaci hrane sa zuba. U slučaju žeđi nemojte im nuditi sokove, umjesto toga im dajte vodu, ili nezašećerene čajeve.
Lepljivo
Uvek izbjegavajte onu hranu koja se može lepiti za zube. To su proizvodi poput meda, gumenih bombona i banana.
Kiselo
Kiselina isto tako može naštetiti kao i šećer. Zato obratite pažnju da vaše dete što manje pije limunadu. Pogotovo se štetnom smatra kombinacija slatkog i kiselog. Nakon što ste jeli kiselu hranu nemojte odmah prati zube, jer možete oštetiti zubnu gleđ. Detetu bi najbolje bilo da dobije čašu mleka koje će smanjiti preostalu kiselost u usnoj duplji.
Bočice
Ukoliko vaše dete iz bočice trebalo bi da vodite računa o tome da mu ne ostavljate bočicu tokom noći. Naime, događa se to da se šećer može zadržati na detetovim zubima, pa mu dajte da pije iz čaše.
Posetite nas i detaljno se informišete kako da pravilno sprovodite oalnu higijenu kako sebi tako i svojim ukućanima.
Prijatelji zdravlja zuba vašeg deteta
Pravilna ishrana
Zubna gleđ je najtvrđi materijal ljudskog tela. Za normalan razvoj joj treba kalcijum, fosfati i vitamin D. Stoga je važno da deca uživaju puno mleka i mlečnih proizvoda, voća, povrća, celih žitarica, jaja, meso i ribe.
Fluoridi
Fluor ima značajnu ulogu za zdravlje zubi, može čak zaustaviti početak karijesa, jača otpornost zubne cakline i smanjuje kiselost u usnoj šupljini. U hrani ga nema dovoljno zbog toga je važno koristiti zubnu pastu s dodatkom fluora. Ako za vašeg mališana koristite zubnu pastu bez fluora preporučljivo je prehrani dodavati tabletice fluora, ali se prije toga savetujte sa stomatologom ili pedijatrom.
Redovna i temeljna njega usne šupljine
S čišćenjem zubi počnite od prvog zuba nadalje. U prve dvije godine je dovoljno zube djetetu očistiti jedanput dnevno. Deset sekundi četkanja zuba je na početku dovoljno. Nakon drugog rođendana djetetu čistite zube dva puta dnevno. Pasta za zube na četkici neka bude u količini zrna graška.
Bavljenje sportom vrlo je važan faktor zdravlja djece i odraslih, ali isto tako može biti i uzrokom povreda, oboljenja i nezadovoljstva. Danas su deca zaokupljena računarima, televizorom i stvarima koje ne deluju povoljno na mišićno-skeletni razvoj. Sport pridonosi kvalitetnijem telesnom, ali isto tako i psihičkom razvoju deteta. Kako deca rastu telesno su sve spretnija i fizička aktivnost postaje složenija. Osim pozitivnih učinaka bavljenja sportom, učestvovanje dece u takvoj vrsti aktivnosti dovodi i do porasta akutnih sportskih povreda.
Velik broj sportskih povreda zauzimaju i dentalne povrede .Dentalne povrede mogu imati ozbiljne estetske, funkcijske, psihičke i ekonomske posledice kako za dete, tako i za roditelja.Smatra se da je trećina svih povreda zuba nastala kao posledica sportske aktivnosti. Najviše stradaju gornji sjekutići, tj. u 80% slučajeva.
Orofacijalne sportske povrede zuba i mekih tkiva orofacijalnoga sistema karakteristične za mnoge sportove. U pojedinim individualnim sportovima postoje kontakti sa upotrebom nekontrolisane snage i smera delovanja na sportskoga protivnika. Takva grupa sportova naziva se grupa kontaktnihsportova . Postoji i mogućnost povrede određenim sportskim rekvizitima. Povrede mogu nastati i zbog pada na tlo ili na sportske sprave. Teške orofacijalne povrede mogu dovesti i do potpunog gubitka stalnih zuba.
Sportske rekreativne aktivnosti zaslužuju pažnju jer je mogućnost povređivanja zbog slabije fizičke spremnosti rekreativaca često zražena. Treba izdvojiti i opasnost od povređivanja u ekstremnim sportovima (mountainbiking, skateboarding, rollerskating).
Svetska stomatološka federacija (FDI 1990.) razvrstala je sportove na sportove visokoga rizika (boks, fudbal, američki fudbal, hokej, borilački sportovi, ragbi, klizanje i letenje zmajevima) i sportove srednjeg rizika (košarka, skokovi u vodu, gimnastika, padobranstvo, jahanje, vaterpolo, rukomet, kriket i bejzbol). Na osnovu ove podele, akcentiranjem rizičnih sportova, možemoprimeniti intenzivnu prevenciju orofacijalnih i drugih sportskih povreda.
Prikazati značaj prevencije i lečenja posledica orofacijalnih povreda u sportskim aktivnostima.
Metodologija:
Istraživanje je sprovedeno u Domu zdravlja Sremska Mitrovica na uzorku od 24 dece koja su se bavila različitim sportovima (kontaktni i ne kontaktni). Deca su bila na uzrastu osnovne škole. Podaci su unošeni u unapred pripremljen anketni upitnik. Svaki ispitanik je davao odgovore vezane za dentalne povrede i nošenje štitnika.
Rezultati:
Ukupno 24 dece je pregledano. Od ukupno pregledane dece njih šest se bavilo kontaktnim a osamnaest ne kontaktnim sportom (Dijagram 1).
Grafikon 1. Broj ispitanika koja se bave kontaktnim i ne kontaktnim sportomUkupno dvanaestoro dece od pregledanih imalo je dentalne trauma od čega je samočetvoro bilo iz grupe kontaktnih sportova ( Grafikon 2. , Tabela 2.).
Grafikon 2. Frekvenca dece sa bez dentalne traumeNajčešće povrede zuba i usta (13 do 39%) u svezi su sa sportom. Najviše stradaju gornji sjekutići, tj. u 80% slučajeva. Prelomi donje vilice i viličnog zgloba su retki ali se dešavaju . Sprovedena su mnogobrojna istrživanja o uzrocima, učestalosti i vrstama povreda orofacijalnog sistema. U vaterpolu su najčešćee sportske povrede u orofacijalnoj regiji (96,4% slučajeva), od toga su povrede usana, jezika i obraza u 80% slučajeva. Dentalna trauma javlja se u 7,6% slučajeva. U anketi košarkaša utvrđena je dentalna trauma kod 11,3% ispitanika.
Samo polovina ispitanih profesionalnih košarkaša nosi štitnik za zube . Primarna prevencija podrazumijeva sprečavanje nastanka povreda. Kao sredstva prevencije koriste se kacige, prsluci, maske i štitnici za lice te štitnici za zube.
Za zaštitu i prevenciju orofacijalnih i posebno dentalnih trauma koriste se različite vrste i oblici intraoralnih štitnika za zube. Upotrebom štitnika za zube uveliko se smanjuju učestalost i težina povreda zuba, a znatno su smanjene povrede usana, jezika i donje vilice. Štitnikom za zube amortizuje se intrakranijalna sila za 50%, a ta sila može prouzrokovati potres mozga, prelom viličnog zgloba i povrede vrata.
Razvojem sportske stomatologije i istraživanjima prevalencije i etiologije sportskih povreda štitnici za zube pokazali su se nezaobilaznim sredstvom uspešne profilakse povreda orofacijalnih tkiva i organa.
Budite pažljivi, budite odgovorni prema svojim zubima jer je oralno zdravlje jedan od krucijalnih faktora opšteg zdravlja organizma. Info kao i zakazivanje termina OVDE.
Traumatska povreda zuba predstavlja akutnu transmisiju energije na zub i okolne strukture, izaziva frakture i/ili promene položaja zuba pri čemu dolazi i do povreda potpornih tkiva. Gubitak zubnih tkiva zahteva primenu složenih, izuzetno važnih terapijskih tretmana.
Traumatske povrede mlečnih zuba, kod dece uzrasta od prve do treće godine najčešće se dešavaju jer u tom periodu deca prohodaju i počinju da trče, usled čega se dešava saplitanje, pad u igri i sl.
Procenjeno je da 20-30% dece doživi dentalnu traumu. Svako 5. dete i svaki 4. odrasli doživi povredu zuba tokom života. Svako 2. dete doživi povredu zuba do kraja školovanja. Povrede zuba predstavljaju 5% od ukupnog broja urgentnih trauma. Učestalost povreda naglo opada posle 30. godine .
Povrede zuba se obično dešavaju na jednom ili dva prednja zuba i to češće u gornjoj vilici. Kada dodje do neke povrede, osim zuba, mogu biti zahvaćene i usne, sluzokoža usta, jezik, desni, zubna čašica, pa i vilične kosti. Priroda povrede moze biti različita, pa tako može doći do preloma krunice zuba, preloma korena, udruženog preloma i krunice i korena, ili izbijanje čitavog zuba.
Multidisciplinarni pristup je imperativ kod dentalnih trauma kada treba reagovati pravovremeno i u cilju što bolje rehabilitacije . Bez obzira na adekvatan i pravovremeni terapijski tretman, dešava se da se jave kasne komplikacije nakon traume . Ove komplikacije se zapažaju na redovnim šestomesečnim pregledima nakon traumatske povrede zuba. Najčešće se pacijent žali na prisustvo stalnog i tupog bola u predelu periapeksa povređenih zuba, a kliničkim pregledom i pomoćnim dijagnostičkim sredstvima konstatuje se odumiranje zubne pulpe, pojava granuloma ili ciste u predelu korena, koštana ankiloza…Ove komplikacije nije uvek lako dijagnostikovati.
Istraživački rad
Cilj:
Istaknuti faktore rizika i utvrditi najučestalije oblike povreda mlečnih zuba kod dece lečene na odeljenju dečije stomatologije Doma zdravlja Sremska Mitrovica.
Materijal i metode:
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 62 ispitanika, uzrasta 1-6 godina (39 devojčica, 23 dečaka). Podaci su beleženi u kartone unapred pripremljene za dentalne traume. Pregled je vršen uz pomoć sonde i ogledalca, a pri veštačkom osvetljenju.
Rezultati:
Istraživanje pokazuje da se povrede najčešće dešavaju na uzratu od tri i četiri godine i to tri puta češće kod dečaka. Najčešće je izražena lateralna luksacija (38,4 %). Povrede su se najčešće događale kod kuće (56%) ili na igralištu( 24%) ( tabela br.3). Glavni uzroci povreda su udar u tupi predmet (44,6%) i padovi (23,4%). ( grafikon br.2)
Diskusija
Nakon dentalne traume pacijent se najčešće uredno oporavlja. Kada su u pitanju pacijenti dečijeg uzrasta potrebno je dati dovoljno vremena čak i zubima koji ne pokazuju vitalitet jer su odbrambene snage mladog organizma visoke . Ukoliko se jave komplikacije, rane ili kasne, potrebno je blagovremeno pristupiti terapijskom tretmanu i uvek imati u vidu multidisciplinarni pristup problemu . Savremena dijagnostička sredstva mogu nam omogućiti da lakše dođemo do tačne dijagnoze. Kompjuterizovana tomografija uzima svoj primat u stomatološkim tretmanima u odnosu na standardni radiogram .
Zaključak
Dečijim stomatolozima se preporučuje da je potrebno reagovati pravovremeno ali uvek dati šansu mladom organizmu dovoljno vremena da ispolji svoje regenerativne i reparacione potencijale, a da se pri tom pacijent ne ugrozi bolom ili inflamacijom. Povrede na mlečnim zubima se uglavnom dešavaju tokom igre ili su posledica pada. Kako se najčešće događaju u kućnom okruženju i u prisustvu roditelja, roditelji bi trebalo da budu obavešteni o preventivnim merama kod povrede mlečnih zuba.
Pojava prvih zubića označava i težak period, pun nervoze i bola. Ono što treba da uradite jeste da se snabdete strpljenjem, ali i četkicom za zube. Prvi mlečni zubi se najčešće pojavljuju u periodu između 6 i 9 meseci. Njihova pojava pre četvrtog meseca se smatra preranim nicanjem, a posle godinu dana zakasnelim(potrebno je konsultovati dečjeg stomatologa).
U studiji objavljenoj u časopisu “Pediatrics”, istraživači sa klinike u Klivlendu proučavali su 125 mališana od njihovog trećeg meseca do prvog rođendana i ustanovili da tokom rasta zubića dolazi do znatnih povećanja:
Ujedanja
Balavljenja
Korišćenja glodalice
Sisanja
Razdražljivosti
Nesanice
Uvrtanja ušiju
Osipa na licu
Smanjenog apetita
Blage temperature
Čim izbije prvi zubić, počinje i njegovo pranje. Za početak je dovoljno očistiti ga ujutro i uveče posebnom četkicom za zube ili vlažnom gazom. Sa nicanjem prvih zubića počinje izazovna misija čuvanja blistavog osmeha. Neće biti uvek najveselije, naoružajte se strpljenjem i uvek pokazujte ko je komandant parade.
NE ZABORAVITE! VEOMA JE VAŽNO DA SE PRVI PREGLED STOMATOLOGU OBAVI U TOKU PERIODA ODOJČETA, DAKLE U PRVOJ GODINI ŽIVOTA! Zakažite pregled!
Ukratko šta je neophodno uraditi:
1. Najbolje je prvo kod bebe odrediti rizik prema zubnom karijesu, što treba da uradi iskusni i motivisani stomatolog. To nije samo običan pregled i traženje promena na zubima, već sakupljanje niza podataka i analiza koji nam govore o stepenu verovatnoće da se oboljenja razvije. Na osnovu rizika se određuje nivo i vrsta preventivnih mera kao i učestalost daljih poseta.
2. Odmah započeti sa higijenom zuba(trebalo bi i pre njihovog nicanja čistiti desni sa gazicom). Od rizika opet zavisi koja zubna pasta, kada započeti i koliko.Pružanje otpora bebe prema pranju zuba je često i ponekada vrlo neprijatno. Ne postoji opravdanje da se to odlaže, jer su moguće posledice
3. Strogo voditi računa o ishrani i unosu šećera(nisu to samo slatkiši), učestalosti obroka, unosu zaštitne i štetne hrane, prekinuti sve noćne obroke(pa i noćne podoje). Pre 18. Meseca se ne preporučuje davanje bilo kakvih namirnica i tečnosti koje sadrže slobodne šećere(videti detaljnije u posebnom članku na kraju).
4. Ako to već nije urađeno, roditelji i ostali ukućani treba da pregledaju i saniraju svoje obolele zubi i desni i da pojačaju mere higijene usta i zuba. Bakterije se prenose sa ukućana(najčešće majke) u usta bebe upravo u periodu nicanja prvih zubića; ukoliko ih ima više i ako je ishhrana bogata šećerima veliki je rizik za rano oboljevanje tek izniklih zuba.
Kada niknu prvi zubići (obično su to gornji ili donji sekutići), oni se peru vlažnom gazom, tako što se odsečnim pokretima protrljaju od desni prema donjoj ivici. Potrebno je takve pokrete uraditi najmanje pet puta, i to sa vidljive strane, ali i sa strane okrenute usnoj duplji. Takođe, zubići se mogu očistiti i posebnom četkicom za zube koja se natakne na prst – što je u isto vreme i izvrsna masaža.
Prvi zubi se peru ujutru i uveče. Za to vreme bebica treba samo da se igra sa zubnom četkicom (kako bi se navikla na nju).
Kada niknu svi mlečni zubići, najbolje ih je negovati četkicom s dužim vlaknima, uskom glavicom i nešto debljom drškom zgodnom za držanje – njome dete može početi samo vežbati pranje zubića.
Kada bi trebalo početi sa korišćenjem paste za zube?
Zubne paste počinju da se koriste u drugoj godini života – i to dečje. Dječja pasta za zube koja sadrži florid jača zubnu gleđ i sprečava stvaranje karijesa. Minimalna doza će biti sasvim dovoljna. Ako se dobro razmaže po vrhovima četkice, ne može se progutati.
Kako da zubi ostanu zdravi?
Detetu od godinu dana piće umesto u flašici dajte u čaši ili šoljici
U dečjoj ishrani koristite što manje kiselog i slatkog, pri čemu nije važna količina već učestalost. Dakle, ako se već gricka slatkiš i piju slatki sokovi, neka to barem bude samo ponekad
Ne stavljajte u usta detetovu cuclu i pribor za jelo da bi se sprečio prenos bakterija karijesa u bebina usta
Kod zubara?
Povedite svoje dete sa sobom kad idete na pregled kod zubara kako bi se naviklo na zubara i zubarsku ordinaciju. Navikavajući svoje dete da da pregledati svoje zube pre nego mu lečenje bude potrebno, ono se neće uspaničiti na pomisao da mora ići kod zubara. Detetu trenutno neće trebati pregled zubića, i to možda neće biti potrebno učiniti sve do njegove treće godine života, kada će zubar proveriti razvijaju li se ispravno zubi. Zubar će vam takođe moći savetovati poseban zaštitni tretman prikladan za vaše dete.
Budite primer svojoj deci. Od pranja zuba napravite lep ritual – neka pranje zuba bude igra. Poslužite trikovima – kada dete ne želi otvoriti usta vi recite: “Aaaa”, tada se ustašca bebe često automatski otvore. Ili zasmejavajte dete i pri tome brzo četkicom istrljajte zubiće.
Prema anketi koju je sproveo srpski portal Bebac na preko 2000 mama, dobijeni su zabrinjavajući podaci da do prve godine skoro 50% beba već dobija slatkiše, a u drugoj se to penje i na 80%
Takozvani slobodni šećeri su glavni uzročnik zubnog kvara, i značajno utiču na razvoj oboljenja desni, ali isto tako, prema zvaničnim izveštajima SZO(Svetske Zdravstvene Organizacije) neposredno su povezani sa najznačajnijim hroničnim oboljenjima savremenog čoveka poput gojaznosti, dijabetesa, kardio-vaskularnih bolesti, pa i pojedinih malignih oboljenja.
Zbog toga se i preporučuje stroga redukcija na manje od 10% ukupnog dnevnog energetskog unosa. Kada je reč o zdravlju zuba, stručnjaci smatraju da to nije dovoljno da smanji pojavu zubnog karijesa, pa ke preporučeni unos i manje od 5%.
To bi u količinama iznosilo:
4-6 god. 19g(5 kašičice)
6-10 god 24g (6 kašičica)
11 god 30g (7 kašičica)
To je svakako veoma teško postići s obzirom na zastupljenost slobodnih šećera u savremenoj hrani.
Još veći problem u regulisanju unosa slobodnih šećera predstavlja njihova dokazana sposobnost da izazivaju zavisnost, za koju pojedini načnici i eksperimenti, tvrde da je čak veća od heroinske(drugi se ne slažu baš sa tako drastičnim stavom). Ovu osobinu obilato koriste proizvođači hrane, dodavajući šećere tamo gde bi ih najmanje očekivali.
Pojedina istraživanja su ukazala na mogućnost stvaranja zavisnosti još u toku trudnoće, ukoliko majka unosi veće količine šećera. Moždane ćelije bebe na neki način stiču već tada povećanu potrebu za unosom slatkog.
Zbog svega navedenog preporuka je da se bebama najmanje do 18 meseci, a mozda i do treće godine, ne smeju u hranu uključivati(dodavati) slobodni šećeri u bilo kome obliku. Sasvim su dovoljni i oni što se nalaze u hrani za bebe i prerađevinama. Ovo se isto odnosi i na fabričke sokiće, slatkiše, kekse. Sokići ne bi trebalo da se konzumiraju do prve godine, nikako noću niti iz bočice već iz čaše.
Najbolje bi bilo potrebu za slatkim zadovoljavati u prvim godinama iz prirodnih izvora, pre svega svežeg voća.
Za naše uslove je ova preporuka verovatno naučna fantastika, ali veoma ogranični unos „slatkih dželata“ verovatno je za početak granica preko koje ne bi trebalo prelaziti. A to bi u najmanj ruku značilo da se ne prelazi više od jednog „slatkog unosa“ dnevno i to pre svega uz obroke. Za užine treba pre svega rezervisati zaštitne namirnice.
Pojava zubnog kvara, ukoliko se na vreme otkrije, može i da se zaustavi i kontroliše drugim sredsvima, ali za pogubni uticaj na druge organe(na žalost poledice se javljaju i decenijama kasnije), i produbljivanje zavisnosti ne postoje odgovarajuće protivmere.
Fluorizacija zuba kod dece, uz oralnu higijenu predstavlja značajan deo prevencije karijesa i lečenja početnih karijesnih lezija gleđi.
Pravilno održavanje higijene usta i zuba kod dece, kao i preventivno zalivanje fisura stalnih zuba uz fluorizaciju, znači da će se sprečiti mogućnosti nastanka najčešćih kvarova.
AKCIJA FLUORIZACIJE ZUBA KOD DECEvaži za mesec septembar. Od redovne cene koja iznosi 1000 rsd po vilici, sada ćete po istoj ceni platiti tretman za obe vilice! A svi oni koji zakažu termin za subotu, 1. septembra fluorizacija zuba kod dece iznosiće 600 rsd za obe vilice.
Lepo je znati da je fluorizacija zuba za decu jedan jednostavan, bezbolan i nadasve zabavan postupak. On se vrši dva puta godišnje, i to tako što se visokokoncentrovani fluor u obliku gela, nanosi u gumene kašike a potom aplikuje u usta pacijenta. Deci će biti interesatno, i neće im biti dosadno jer ceo postupak traje svega pet minuta.
Medentina Plus kako u svojoj ordinaciji tako i kroz blogove koje postavlja na društvenim mrežama kao i na svom web sajtu, prioritet daje stvaranju zdravih navika kako kod dece tako i kod odraslih kao kao i edukaciju o oralnom zdravlju.
BUDIMO ODGOVORNI PREMA ZDRAVLJU NAŠE DECE! SREĆAN VAM POLAZAK U ŠKOLU DRAGI DEČACI I DEVOJČICE!
