Kategorija: Pravilna oralna higijena

Korišćenje četkice za zube

Četkica za zube od nastanka do danas

Korišćenje četkice za zube predstavlja veoma važnu svakodnevnu aktivnost u ličnoj higijeni i efikasnom uklanjanju naslaga na zubima. Odgovarajući izbor četkice, kao i njeno održavanje su takođe od izuzetnog značaja za dobru higijenu. Stomatolozi preporučuju zamenu četkice na svakih 3-4 meseca ili pre, ukoliko se vlakna na četkici korišćenjem istroše.

Sa različitim vrstama vlakana

U današnje vreme, četkica za zube se koristi kao neophodno pomagalo za pranje zuba, koje se sastoji od malih vlakana na dršci kojima četkamo zube. Pasta za zube koja obično sadrži fluor, služi da se upotpuni pranje zuba.

Četkice se pretežno nude sa različitim vrstama vlakana, koja mogu biti različitih veličina i oblika.

Većina stomatologa preporučuje četkice na kojima stoji oznaka ‘soft’ (meka), pošto grublja vlakna mogu da oštete zubnu gleđ i iritiraju desni, kao što navodi Američka dentalna asocijacija, kao i druge dentalne asocijacije u svetu.

Četkice su obično pravljene od sintetičkih vlakana, iako su četkice od prirodnih materijala takođe poznate širom sveta.

Kako su se zubi prali nekad

U prošlosti, zabeleženo je više različitih načina održavanja higijene zuba.

O načinima na koje su nekada ljudi održavali higijenu zuba saznajemo putem brojnih iskopina pronađenih širom sveta, kao što su štapići za žvakanje, grančice drveta, ptičije perje, životinjske kosti, ili bodlje bodljikavog praseta.

Mnogi narodi su koristili različite oblike četkica za zube.

U indijskoj medicini (Ayurveda), za izradu četkica za zube i sličnih proizvoda koristili su drvo daatun i njegove produkte, a to se kasnije nastavilo i kroz čitav jedan milenijum. Način četkanja zuba je bio sledeći: grančica ovog drveta se žvaće dok ne postane slična vlaknima četkice za zube, a zatim se ista koristi za četkanje zuba.

Takođe korišćena je grančica ili koren arak ili misvak drveta sa antiseptičkim dejstvom. Vrlo često se koristila soda bikarbona ili kreda koja bi se utrljala između zuba.

Veruje se da je prva četkica koja izgledom podseća na današnje nastala u Kini pred kraj 15. veka. Njena vlakna predstavljale su čvrste dlake sa vrata divljeg vepra, a drška je bila izrađena od drveta bambusa.

Kako je došlo do masovne proizvodnje

Englezu Vilijemu Edisu pripisuje se da je 1780. prvi izneo četkicu za zube na masovno tržište. Naime, dok je boravio u zatvoru 1770. zbog izazivanja nemira, unapredio je dotadašnji način ‘četkanja’ zuba – trljanje zuba tkaninom posutom solju: uzeo je malu životinjsku kost, izbušio na njoj sitne rupe, proturio vlakna od konopca kroz kost i prilepio ih lepkom.

Uskoro je postao veoma bogat. Umro je 1808. godine, ostavivši posao najstarijem sinu Vilijemu II.

Prvu patentiranu četkicu je izumeo H.N. Vadsvort 1857. godine (SAD patent br. 18.653) u Sjedinjenim Državama, ali je njeno masovno korišćenje u Americi počelo tek 1885. Prilično naprednog dizajna, četkica je imala dršku načinjenu od kosti i rupica kroz koje je provučena dlaka sibirskog vepra. Ove dlake nisu bile baš najsrećniji materijal, jer su zadržavale bakterije, nisu se sušile dobro i ispadale su sa drške. Tek tokom Drugog svetskog rata se u Sjedinjenim Državama koncept pranja zuba zaista ustalio, ali i to prvo samo među vojnicima, povratnicima sa ratišta, jer su imali obavezu pranja zuba u toku službe.

Prirodne dlake (životinjskog porekla) su zamenjene sintetičkim vlaknima, obično najlonom, izumljenim od strane DuPona 1938.

Prva četkica sa sintetičkim vlaknima je izašla na tržište 24. februara 1938.

Prvu električnu četkicu, Bronksident je proizvela kompanija Bristol-Myers (sada Bristol-Myers Squibb).

Prema istraživanju Lemelson-MIT Invention Indexa, januara 2003, četkica za zube je izabrana za najvažniji izum bez kojeg Amerikanci ne mogu, pri čemu je nadmašila i izume kao što su automobil, kompjuter, mobilni telefon, mikrotalasna rerna.

Raznovrsna ponuda danas

Danas na tržištu postoji obilje različitih oblika četkica za zube, drugačijih drški, konfiguracije i čvrstine vlakana, ima i četkica sa integrisanim drugim elementima kao što su dodaci za čišćenje jezika, gumeni dodaci za poliranje… i to sve u svrhu udobnijeg i detaljnijeg čišćenja zuba. Neke četkice čak uklanjaju (u toku čišćenja) mnogo više bakterija i doprinose čistoći celih usta, imajući u vidu da se 80 odsto bakterija ne nalazi na zubima.

22.07.2024.
Neprijatan zadah: Haliotoza
Halitoza

Neprijatan zadah, ili halitoza, kako glasi pravo medicinsko ime, predstavlja neprijatno oboljenje koje može da Vas natera da se osećate nelagodno kada ste u društvu drugih ljudi. Srećom, postoje jednostavni načini za borbu protiv ovog neprijatnog problema. Upravo, pronalazak pravog načina za lečenje halitoze zavisiti od toga šta prouzrokuje neprijatan zadah.

Uzroci halitoze

Iako postoje brojni uzroci halitoze, jedan od najčešćih je nagomilavanje bakterija plaka između i oko Vaših zuba. To se dešava zato što bakterije razbijaju sitne čestice hrane u ustima, i tokom tog procesa mogu da ispuste gas sa neprijatnim mirisom. Ove bakterije plaka takođe mogu da prouzrokuju kvarenje zuba i bolest desni.

Kako da se rešite halitoze

Najbolji način za borbu protiv neprijatnog zadaha prouzrokovanog bakterijama plaka jeste praktikovanje dobre rutine za oralnu higijenu:

Osnova svake dobre rutine je pranje zuba dva puta dnevno zubnom pastom sa fluoridom. Izaberite pastu za zube sa niskom abrazivnom formulom koja sadrži natrijum-bikarbonat, koji fizički uklanja nagomilane bakterije plaka duž linije desni.

Koristite je svakog dana kako bi Vaša usta bila čista i sveža.

Nežno čistite Vaš jezik, takođe, kako biste uklonili bakterije koje se nalaze na površini.

Koristite konac za zube da otklonite plak i zaglavljene čestice hrane sa teško dostupnih mesta između zuba.

Redovno idite na kontrolu kod Vašeg stomatologa kako biste proverili zdravlje desni i zuba, kao i na profesionalno čišćenje kako biste uklonili uporne naslage plaka.

Još saveta za borbu protiv neprijatnog zadaha

Neki drugi načini koji mogu da Vam pomognu da održite svež dah:

Izbegavajte hranu koja ima jak miris, kao što su začini, beli i crni luk, i pića kao što su kafa i alkohol koje privremeno mogu da izazovu neprijatan zadah.

Prestanite sa pušenjem. Pušenje i žvakanje duvana izaziva neprijatan zadah i može da ostavi fleke na zubima, tako da prestanite sa ovim ako želite svežiji dah i belje zube.

Konzumirajte dosta vode kako biste bili hidrirani i pomogli u uklanjanju bakterija i ćelija mrtve kože u ustima, koje mogu prouzrokovati neprijatan zadah.
Halitozu takođe mogu prouzrokovati neka medicinska oboljenja, kao što su gastrointensinalne infekcije, i infekcije grla ili grudnog koša. Ako je to slučaj, onda bi trebalo da se konsultujete sa doktorom kako bi Vam pomogao u lečenju.
09.03.2021.
Zubni kamenac i Fluorizacija zuba

Zubni kamenac, šta je to?

Šta je zubni kamenac, koliko često ga treba čistiti, da li boli i kako je najbolje ukloniti naslage kamenca sa zuba?

Skidanje kamenca sa zuba predstavlja jednu od najčešćih stomatoloških intervencija. Zašto je ono jako važno za vaše zdravlje i oralnu higijenu pročitajte u redovima koji slede.

ZUBNI KAMENAC predstavlja čvrste naslage nataložene na zubima. Njega u osnovi čini kalcifikovan zubni plak (naslage na zubima). Ovaj zubni plak se nakuplja tokom celog dana i u mekom je stanju.

Problem nastaje kada se te meke naslage nakupljaju u dužem vremenskom periodu i ne budu uklonjene. Vremenom dolazi do njihove kalcifikacije (mineralima iz pljuvačke, odnosno gingivalne tečnosti) i zubni plak se pretvara u zubni kamenac. To znači da ste svakim preskakanjem pranja zuba i njegovim odlaganjem Vi u potencijalnom riziku za nastanak zubnog kamenca.

Od čega se sastoji zubni kamenac?

Kamenac se sastoji od neorganskih materija 70-90% (kalcijum, fosfor i magnezijum) i organskih materija 10-30% (lipidi, mukopolisaharidi, ostaci hrane). On je čvrsto vezan za zub i nije ga moguće ukloniti samo pranjem zuba. To je zato što se on taloži u slojevima na Vašim zubima i ima hrapavu površinu, što ga čini jos više prijemčivijim za nove naslage i bakterije iz njih.

Boja kamenca varira od bele do tamno žute. Tamna boja ukazuje na starost kamenca i uslovljena je taloženjem pigmenata iz hrane i duvana na njega. Takođe su pušači osobe koje su podložnije stvaranju kamenca i na njihovim zubima se često može uočiti kamenac koji je specifične tamne boje usled prebojenosti katranom. Kamenac koji se nalazi na zubima može biti supragingivalni i subgingivalni.

Supragingivalni se nalazi na kruni zuba, iznad ivice desni. Subgibgivalni se nalazi na korenu zuba, ispod ivice desni i teže je dostupan.

Kamenac se najčešće stvara u gingivalnoj trećini zuba (u predelu vrata zuba), ali u nekim slučajevima može čak i da prekrije i celu krunu zuba. Razlog tome je bliska pozicija pljuvačnih žlezda u tim delovima zubnog niža, te samim tim se brže mineralizuju zubne naslage u tim regijama.

Kada nastaje zubni kamenac i koje bolesti stvara?

Kako skinuti kamenac sa zuba je pitanje koje mnoge interesuje, ali pre svega da se upoznamo kada nastaje kamenac i koje sve komplikacije može da izazovu naslage kamenca na zubima.

Ono što je bitno napomenuti je da i životno doba osobe utiče na nastanak zubnog kamenca.Dokazano je da se sa godinama više stvara. Na mlečnim zubima se praktično i ne stvara.

Zubni kamenac je direktan krivac za pojavu parodontopatije kod pacijenata. Nakupljanje mekih zubnih naslaga prouzrokuje u prvoj fazi upalu desni (gingivitis).

Upala desni koja nije pravilno tretirana i kalcifikacija mekih naslaga neminovno vodi u parodontopatiju. To znači da uklanjanjem kamenca sa zuba Vi praktično prevenirate nastanak parodontopatije ili sprečavate njeno dalje napredovanje ukoliko je do nje već došlo.

Da li boli skidanje kamenca sa zuba?

Skidanje kamenca sa zuba ne spada u invazivne stomatološke intervencije. U osnovi, ne bi trebalo da bude bolna intervencija.

Ovde i ne možemo govoriti o pravom bolu. Pre možemo reći da se radi o osetljivosti zuba pri skidanju kamenca. Neki pacijenti kažu da im uklanjanje kamenca jako prija, dok drugi osećaju osetljivost u predelu vratova zuba pri njihovom uklanjanju. Moglo bi se reći da je osećaj koji pacijenti imaju pri uklanjanju kamenca sa zuba prilično individualan i drugačiji kod svakog pacijenta.

Ono što pacijent može da oseća kao “bol” je najčešće posledica toga što zbog dugotrajnog taloženja kamenca na zubima dolazi do pritiskanja tog kamenca na desni zuba, koje se povlače i dolazi do ogolićenja vrata zuba. Tako ogoljeni vratovi zuba su prilično osetljivi jer taj deo zuba nije prekriven sa gleđi koja je najjača barijera zuba.

Zato ta hladnjikava voda pod pritiskom, koja se koristi prilikom uklanjanja kamenca ultrazvučnim aparatom, može izazvati sevajuće senzcije. Taj osećaj, ukoliko se uopšte i javi, gubi se jako brzo nakon uklanjanja kamenca.

Koliko često treba skidati kamenac?

Ukoliko su postojale velike količine kamenca koji nije uklonjen u dužem vremenskom periodu, oporavak će teći sporije, a posledice koje je on ostavio po desni i sam zub upravo od toga i zavise. Iz svih gore navedenih razloga poželjno je da na preventivne stomatološke preglede odete jednom u 6 meseci i nećete biti u riziku od stvaranja i nagomilavanja zubnog kamenca i posledica koje on može da ostavi.

Iako mnogi smatraju da je uklanjanje zubnog kamenca “kozmetička” intervencija, ONA TO SVAKAKO NIJE!

Uklanjanjem kamenca ste uklonili sve bakterije nataložene na zubima i dozvolili Vašem parodoncijumu (njega čine koren zuba, desni i periodoncijum) da se oporavi.

Skidanje kamenca sa zuba, pre i posle

Svaki pacijent kojem je uklonjen kamenac sa zuba zna kakav je “oslobađajući ” osećaj biti bez kamenca. Neki laički kažu i da su im zubi “prodisali”. Neki pacijenti odjednom osećaju da imaju “rupe” između zuba. To su defekti koji su nastali taloženjem kamenca u dugom vremenskom periodu, gde je on zauzeo mesto zdravoj gingivi i ispunio interdentalne prostore (prostore između zuba).

Nakon uklanjanja kamenca iz tih prostora oni ostaju prazni, neispunjeni gingivom i pacijent stiče utisak postojanja “rupa”. Par dana posle, ukoliko nije došlo do degenerativnih promena, gingiva ispunjava ta mesta.

Uklanjanjem kamenca sa zuba oni ostaju čisti i glatki, lakši za održavanje oralne higijene i što je najbitnije bez sloja bakterija koji se nataložio u kamencu. Eliminiše se i neprijatan zadah iz usta koji se neminovno javlja kod osoba sa kamencem.

Ultrazvučno skidanje kamenca sa zuba

Skidnje kamenca sa zuba može biti ručno i pomoću ultrazvuka. Ultrazvučna metoda je najefikasnija i najviše primenjivana metoda. Ručna metoda se koristi ponekad, nakon ultrazvučnog uklanjanja kamenca, kako bi se uklonio kamenac iz teško dostupnih delova zubnog niza. Ona se vrši pomoću različitih vrsta parodontalnih kireti.

Ultrazvučno skidanje kamenca podrazumeva uklanjanje kamenca kombinacijom vode, koja je pod pritiskom, i oscilacija koje izazivaju vibracije radnog dela instrumenta. Ultrazvučne vibracije na vrhu nastavka variraju od 20 do 45 Hz. Ultrazvučni instrumenti se koriste za uklanjanje kako zubnog kamenca, tako i za uklanjanje dentalnog plaka i pigmentacija.

Aparat je apsolutno bezbedan i maksimalno efikasan. Jedino je kontraindikovan kod pacijenata koji imaju pejsmejker. Takođe se ne koristi u regiji zuba sa oralnim implantatom, ali se ne preporučuje ni u radu sa malom decom. On predstavlja zlatni standard u borbi protiv zubnog kamenca i nezamenljiv je aparat svake stomatološke ordinacije.

Akcija ,,MEDENTINE PLUS”

Umesto redovne cene paket (ultrazvučno skidanje kamenca, fluorizacija, peskiranje, obuka pranja zuba) sada po ceni od 1.950,00 rsd.

Nakon skidanja kamenca sa zuba

Nakon skidanja kamenca sa zuba neophodno je ukloniti i meke naslage i ispolirati zube. To se vrši pomoću mekih četkica i abrazivnih pasta koje po pravilu sadrže fluoride.

Savremniji i efikasniji metod od četkica je peskiranje zuba posebnim aparatom koji pod pritiskom izbacuje sitnu prasinu lepog ukusa, pomešanu sa vodom. Na ovaj način se otklanjaju preostali delovi kamenca i mekih naslaga i zubi postaju glatki i ispolirani.

Pojačana osetljivost posle skidanja kamenca sa zuba?

Kao što je gore već opisano, u toku i nakon uklanjanja kamenca sa zuba može se javiti prolazna preosetljivost zuba. Osetljivost zuba nakon uklanjanja kamenca prouzrokovana je izloženošću vrata zuba spoljašnjoj sredini.

Hladno je ono što najčešće prouzrokuje neprijatne senzacije. Ova pojava se može objasniti time što je do momenta uklanjanja kamenca zub je bio “ušuškan” tim slojem kamenca.

Tek se njegovim skidanjem može imati uvid u to u kakvom je stanju zub, njegov koren i vrat, ali i u kakvom su stanju desni. Vrat zuba i deo korena zuba su inače prekriveni desnima koje ih štite.

Međutim, nakupljeni kamenac je vršio pritisak na te desni i neretka je pojava da se one povuku u određenoj meri.

Ukoliko je defekt veći neophodno je pobrinuti se za tako ogoljene vratove zuba. Spektar mogućnosti je širok, uz konsultaciju sa svojim stomatologom ćete sigurno pronaći pravo rešenje. Svakako da se u oba ova slučaja osetljivost, ukoliko se uopšte javi, vrlo lako i brzo eliminiše.

Za to se možete i sami pobrinuti nanošenjem posebnih pasta za zube koje su upravo namenjene smanjenju preosetljivosti zuba (npr. najčešće na našem tržištu su Colgate Pro relief, Sensodyne rapid i slične).

Pročitajte više o fluorizaciji zuba i tome kako preventivno utiče na nastanak karijesa.

29.11.2019.
Kako ljubimo decu?

Možda se pitate šta ima loše u tome da poljubite svoje dete u usta? To je, tvrde mnogi, način povezivanja. Ali, ispostavlja se da to može da bude i loš način da se povežete sa mališanom jer biste na taj način mogli da mu stvorite neke probleme. Naizgled bezazlene stvari poput poljupca bebe u usta ili čišćenje njene dude u vlastitim ustima, navike su kojih bi se trebalo rešiti – zbog sigurnosti i zdravlja deteta!

Da budemo precizniji, dete bi zbog vašeg poljupca u usta moglo da ima problema sa zubima. I to nije ništa novo, ali mnogi roditelji ne znaju za ovu potencijalnu opasnost, pa je sve više mladih roditelja koji ovako ljube svoju decu.

Šta prenosimo poljupcem deteta u usta?

Događa se da beba, zbog toga što je roditelj ljubi u usta ili oliže cuclu koja je pala na pod, dobije opasne infekcije uzrokovane Humani herpes virusima tipa 1 ili 2 koje u nekim slučajevima rezultiraju teškim oštećenjima srca, mozga, jetre bubrega itd. Bilo je i slučajeva kada su deca podlegla infekciji.

“Herpesvirusne infekcije mogu ugroziti zdravlje deteta. Po pravilu: što je dete mlađe, to infekcije mogu biti opasnije. Naime što je imuni sastav nezreliji to je mogućnost borbe protiv ovih virusa slabija.“

Studija sprovedena 2015. godine pokazala je da zbog ljubljenja dece u usta kasnije u životu postoji veći rizik od stvaranja karijesa jer se bakterije koje uzrokuju pojavu karijesa prenose pljuvačkom – ali to mnoge mame ne znaju.

Istraživači su ispitali 313 mama u vezi sa ponašanjem prema svojoj deci, uključujući i pitanja da li ih ljube u usta ili ponekad koriste istu kašiku. Pitali su mame i o tome koliko često peru zube, da li puše, koliko imaju godina jer su sve to faktori koji mogu da utiču na pojavu karijesa.

Dok 38 odsto majki ljubi svoju decu u usta, a 14 odsto deli kašiku sa svojim detetom, tek nekoliko njih zna da se bakterije mogu preneti na ovaj način.”Neke studije su pokazale da deca koja su ranije u životu došla u kontakt sa tim bakterijama, kasnije u životu češće imaju problema sa karijesom”, kaže Sepefara. Dakle, poljubac dečjih usana neće im istog trenutka narušiti zdravlje zuba, ali moguće je da ćete upravo vi biti osoba koja će detetu preneti bakteriju odgovornu za karijes.

Karijes je prenosiv

Pre više od decenije izneti su dokazi da bakterije koje uzrokuju karijes na zubima, streptococcus mutans, mogu da se prenesu na bebu ukoliko roditelj koristi istu kašiku, ukoliko cucla dođe u dodir sa pljuvačkom roditelja, ali i ako roditelj dete ljubi u usta.

“Karijes se smatra prenosivim”, upozorava dr Raha Sepefara. “To znači da se može preneti sa jedne osobe na drugu, u ovom slučaju sa majke na dete”.

Dr Sepefara savetuje da izbegavate da vaša pljuvačka na bilo koji način dođe u dodir sa detetom – to znači da ga ne ljubite u usne, da ne delite pribor za jelo, da ne pokušavate da “obrišete” cuclu svojom pljuvačkom nakon što je cucla pala na pod, na primer…

Pored toga što potencijalno narušavate zdravlje zuba deteta, na ovaj način možete mališanu da prenesete i druge infekcije, poput herpesa.

Ne ljubite decu u usta da im ne prenesete bakterije!

Kažu da čak i deljenje iste kašike sa svojim detetom može da izazove te probleme jer se bakterije prenose pljuvačkom koja može biti i na kašici. Glavni krivac za pojavu karijesa je bakterija Streptococcus mutans, a sam razvoj karijesa je zapravo infekcija.

Ovu bakteriju svojoj deci najčešće prenose majke, nešto manje očevi. Zubna gleđ na prvim zubićima kod dece je vrlo osetljiva pa je tako podložnija nastanku karijesa. Osim spomenute bakterije, na razvoj karijeVodite računa o svom oralnom zdravlju! Budite svesni da ste primer svojoj deci!!

Zakažite svoj termin, konsultujte se sa našim doktorima o pravilnoj oralnoj nezi, preventivnim tretmanima, održavanju zdravlja usne duplje..

Zakažite pregled

28.07.2019.
Preventivna stomatologija

Šta podrazumeva preventivna stomatologija?

Preventivna stomatologija je posebna grana koja se bavi očuvanjem vaših zuba, tj. prevencijom od nastanka oboljenja zuba i usne duplje.

Koliki značaj ima preventivna stomatologija ukazuje i definicija Svetske zdravstvene organizacije, koja upravo ovu oblast stavlja na prvo mesto, jer ona obezbeđuje dugotrajno oralno zdravlje, a samim tim unapređuje i kvalitet života ljudi.

Imajući u vidu da su karijes i parorontopatija vodeći stomatološki problemi savremenog društva, svaki stomatolog veliku pažnju posvećuje edukaciju pacijenata o prevenciji nastanka bolesti kao najboljem načinu za očuvanje zdravlja.

Preventivna stomatologija je kompleksna nauka

Preventivna stomatologija u različitim zemljama se naziva različito – “stomatološka zaštita u zajednici” (Community dentistry), “oralno zdravlje u zajednici” (Community oral health), “oralno zdravlje zajednice” (Public oral health).

Bez obzira na drugačiju terminologiju glavni cilj je isti – pružanje najefikasnijih, proverenih mera i sredstava za prevenciju oralnih oboljenja.

Na osnovu naučnih činjenica o etiologiji oralnih oboljenja rasvetljavaju se problemi vezani za zaštitu oralnog zdravlja. Što podrazumeva kombinaciju aktivnosti različitih stomatoloških, medicinskih i društvenih disciplina, kao što je sociologija, psihologija, epidemiologija, statistika, zdravstveno vaspitanje itd.

Preventivna stomatologija se deli na tri dela:

Primarna obuhvata očuvanje zdravlja primenom preventivnih metoda i zaustavljanje započetog oboljenja;

Sekundarna preventivna stomatologija se odnosi na tretmane kako bi se restaurisalo izgubljeno tkivo;

Tercijarna prevencija podrazumeva mere kojima se potpuno izgubljena tkiva zamenjuju, a zatim i rehabilitaciju pacijenta za normalan život.

Preventivna stomatologija polazi od načina života

Lepi i zdravi zubi su odraz našeg načina života. Odnosno, pravilno pranje zuba je prvi korak u prevenciji. Jedino na taj način možete sprečiti razvoj karijesa i mekih tkiva.

Stručnjaci savetuju da zube peremo najmanje dva puta dnevno po 3 minuta. Takođe, neophodna je i pravilna tehnika iščetkavanja kako bi se otklonili svi ostaci hrane koji, kasnije, mogu da formiraju zubni plak.

S obzirom da zdrave navike stičemo od najranijih dana, veoma je važno da oralna higijena kod dece počne još pre pojave mlečnih zuba.

Osim lične higijene, i hrana koju unosimo utiče na očuvanje naših zuba. Balansirani unos minerala, vitamina i drugih hranjivih materija, uz izbegavanje preterane konzumacije šećera i veštačkih zaslađivača je pravo rešenje ne samo da zdrave zube, već za čitav organizam.

Preventivna stomatologija ukazuje na značaj redovne kontrole

Glavni “krivac” za nastanak karijesa jeste zubni plak. Naime, bakterije razlažu ostatke hrane, stvarajući kiselinu koja deluje na površinu zuba i slabi njegovu čvrstinu.

Taloženjem plaka obrazuje se zubni kamenac. Ne samo da izgleda ružno, već dovodi do mnogih problema – počev od neprijatnog daha pa do ozbiljne parodontopatije.

Zbog toga preventivna stomatologija obuhvata skidanje kamenca sa zuba prilikom redovne kontrole kod stomatologa.

Preventivna stomatologija – zalivanje fisura

Zalivanje fisura je efikasna prevencija kod osoba sa izraženim kvržicama na griznim površinama zuba molara i premolara. Ovom tehnikom se sprečava skupljanje i zadržavanje hrane na mestima koja su nepristupačna za klasično mehaničko čišćenje četkicom.

Zalivanje fisura mora se nakon određenog vremena obnoviti kako bi se sačuvali molari.

Preventivna stomatologija – fluorisanje zuba

Fluorisanje zuba je posebna mera profesionalnog ojačavanja zuba. Kako fluoridi imaju značajnu ulogu u ojačavanju, ali i lečenju početnog karijesa, uzimanje malih, propisanih količina ovog minerala čini zubnu gleđ otpornijom.

Precedura je jednostavna i bezbolna, a postupak se ponavlja 2 do 3 puta godišnje. Pored profesionalnog, preporučljivo je unošenje fluorida prirodnim putem preko hrane. Naročito u periodu trudnoće.

23.06.2019.
Erozije zuba
Erozija zuba – klinaste erozije

Klinaste erozije pripadaju grupi nekarijesnih oštećenja tvrdih zubnih tkiva.

Karakterišu se specifičnom lokalizacijom, karakterističnom kliničkom slikom, hroničnim tokom i nedovoljno poznatom etiologijom. Najčešće se javljaju u predelu gingivalne trećine zuba sa vestibularne strane. Mogu da se jave kao pojedinačne erozije, mogu zahvatati više zuba, a često mogu da zahvate i sve zube.

Definišu se kao nekariozno oboljenje tvrde zubne supstance, izazvano različitim etiološkim faktorima bez prisustva bakterija i kao progresivni, ireverzibilni gubitak tvrdih zubnih tkiva koja su hemijski „otopljena“ sa površine zuba usled dejstva kiselina. Klinički, dentalne erozije predstavljaju jasno ograničene i dobro definisane zone gubitka čvrstog zubnog tkiva.

Danas postoje mnoga neslaganja i protivurečnosti kad su u pitanju faktori koji dovode do stvaranja klinastih erozija. Pojava klinastih erozija je povezana sa dejstvom egzogenih i endogenih kiselina kao jednim od predisponirajućih uzročnika odgovornih za njihov nastanak. U egzogene kiseline spadaju: voće i voćni sokovi, gazirana pića i sportski energetski napici, lekovi (aspirin), vitamin C, metamfetamini, kokain, ekstazi, egzogeni izvori kiselina vezani za profesionalna zanimanja ili bavljenje sportom. Kiseline endogenog porekla čine: želudačna kiselina (HCl) (gastroezofagealni refluks), hronično-recidivno povraćanje (anoreksija, bulimija), alkoholizam (učestalo povraćanje), Sjö-grenov sindrom, radijaciona terapija i dr.

Klinaste erozije se uglavnom javljaju kod osoba starijih od 40 godina. Kod pacijenata sa klinastim erozijama utvrđen je pojačan osećaj kiseline u ustima. Konzumiranje gaziranih napitaka zbog njihovog niskog pH predstavlja jedan od povoljnih faktora za nastanak klinastih erozija.

Kod pacijenata sa klinastim erozijama konture zuba su najčešće izmenjene. Jedan od značajnijih etioloških faktora odgovornih za nastanak cervikalnih lezija je pojačana kiselost pljuvačke.

Oštećenje može biti i u tolikoj meri da ugrozi zubni živac!

Za razliku od karijesa gde postoje (pod)površinske lezije na zubnoj gleđi koje se mogu remineralizovati, erozivne promene su najpre površinska omekšanja gleđi koja se lako troše i nisu sklona remineralizaciji uobičajenim konvencionalnim postupcima. Zubni karijes je lokalizovan na jednom zubu odnosno jednoj ili više zubnih površina.

Erozija zuba zahvata više zuba ili grupu zuba odjednom, a katkad i sve zube, što nije slučaj kod zubnog karijesa. Kako kod erozije zuba zbog delovanja kiselina dolazi do površinskog omekšavanja zubne gleđi, koja tako gubi svoju tvrdoću i otpornost, erodirani zubi se puno lakše i brže troše pri uobičajenim svakodnevnim aktivnostima poput žvakanja hrane, ali i pranja zuba.

Ukoliko nije pravovremeno prepoznata, erozija, može dovesti ne samo do većeg gubitka gleđi, nego i dentina, te izazvati preosetljivost i bolnost zuba, estetske i druge zdravstvene probleme.

Koliko je erozija zuba česta pojava?

Erozija zuba je u savremenog čoveka česta pojava i pokazuje tendenciju porasta.

Učestalost joj se razlikuje kako među populacijama, tako i među starosnim grupama.

Prema podacima iz literature, a zavisno do metodologije i primenjenih dijagnostičkih standarda, učestalost erozije zuba u opštoj populaciji procenjuje se od pet pa do više od 30 odsto!! U razvijenim zemljama zabeležen je porast broja osoba svih starosnih grupa (i dece i odraslih) sa znakovima erozije zuba.

Kisele materije u usnoj duplji potiču iz tri izvora:

Stvaraju ih acidogene bakterije koje postoje u usnoj duplji

Unose se u usnu šupljinu spolja konzumacijom kisele hrane i pića (ekstrinzične ili vanjske kiseline)

Dolaze u usnu šupljinu iz želudca povraćanjem (intrinzične ili unutarnje kiseline).

Kiseline koje stvaraju acidogene bakterije uzrokuju zubni karijes, dok ekstrinzične i intrinzične kiseline uzrokuju eroziju zuba.

Klinički izgled nekarijesnih cervikalnih lezija. Na pojedinim zubima lezije zahvaćaju i koren zuba zbog recesije gingive i posledičnog produženja kliničke krune.

Erozije – podela

Erozije se mogu podeliti u više grupa, prema njihovom položaju i veličini. Erozije diskoidnog oblika se nalaze na cervikalnim trećinama zuba, erozije klinastog oblika koje lokalizovane na gleđno-cementnoj granici, a generalizovane pljosnate erozije se nalaze na svim zubima.
Terapija erozivnih promena zubnog tkiva obuhvata:

Preventivne mere (uklanjenje faktora, dobra oralna higijena, provođenje flotizacije zuba, pravilna prehrana);

restauracije erozivnih promjena i

protetsko zbrinjavanje.

Pozitivna svojstva estetskih materijala za definitivne ispune kompromituje nastanak mikropukotineizmeđu ispuna i zida kaviteta usled polimerizacione kontrakcije i neusklađenog linearnog koeficijenta termičke ekspanzije ispuna i tvrdih zubnih tkiva, što ima za posledicu pojavu mikrocurenja, to jest kretanje mikroorganizama i oralnih fluida duž mikropukotine.

Kliničke manifestacije mikrocurenja jesu marginalna diskoloracija ispuna, dentinalgija, razvoj sekundarnog karijesa i gubitak ispuna. Na osnovu primene adhezivnih sredstava, koja formiraju mikromehaničku vezu između ispuna i gleđi i/ili dentina, znatno je produžen period preživljavanja estetskih ispuna u uslovima oralne sredine.

Adhezivna sredstva kompozitnih sistema konstantno su usavršavana u smislu povećanja adhezivnosti za tvrda zubna tkiva, eliminacije mikropukotine i jednostavnije kliničke primene. Kao opcija konvencionalnim trofaznim adhezivnim sredstvima, na tržištu su se pojavili dvofazni adhezivi, kod kojih se u prvoj fazi kavitet kondicionira kiselinom, dok se u drugoj premazuje smešom prajmera i niskoviskozne smole u cilju saturacije demineralizovanog tvrdog zubnog tkiva i formiranja adhezivne veze. Takođe se konstantno usavršavaju i estetski svetlosnopolimerizujući materijali, kako u pogledu optičkih svojstava tako i pogledu redukcije polimerizacione kontrakcije ispuna.

Rezultati studije pokazuju identičan kvalitet kompozitnih i kompomernih ispuna godinu dana nakon sanacijenekarijesnih cervikalnih lezija.

Pri sanaciji klinastih erozija potrebno je maksimalno štedeti zubna tkiva. Sa posebnom pažnjom treba oblikovati i obraditi postavljen ispun jer je zub u svom vratnom delu najosetljiviji (najbolniji). Kao dodatni problem pri obradi zuba u vratnoj regiji bilo da se preparira kavitet ili se finalno obrađuje ispun jeste blizina desni i mogućnost povrede zubnog ligamenta.

Kako bi se sve pobrojane komplikacije svele na minimum u našoj ordinaciji postavljanje plombi na ovakvim lezijama radi se pomoću tzv. cervikalnih (vratnih) matrica. To su specijalno dizajnirane silikonske matrice koje su prilagođene svojom veličinom i oblikom za svaki zub i svaku veličinu erozije.

CERVIKALNA MATRICA je vrsta matrice koja se primjenjuje kod izrade kompozitnih ispuna pete klase na svim zubima.

Pri upotrebi ovog sistema koristi se retraktor za desni koji na potpuno neinvazivan način potisne desni do pripoja tj početka ligamenta zuba pri čemu lekar ima pod kontrolom oka čitavo radno polje. Matrica se tom prilikom puni estetskim materijalom, aplikuje na zub (uz mogućnost rotacije od 360°) a sav višak materijala može da se ukloni pre polimerizacije odnosno stvrdnjavanja zubnog ispuna. U tom slučaju gotovo da smo izbegli finalnu obradu ispuna sem obrade najfinijim gumicama i finirerima. Ako se ovo sve još radi pod kontrolom stomatološke lupe i uz vrhunsko led osvetljenje uspeh terapije je zagarantovan.

Zakažite već danas svoj termin i budite sigurni u svoje oralno zdravlje.

ZAKAŽI TERMIN!
18.01.2019.
Čišćenje kamenca sa zuba: AKCIJA!

Čišćenje zubnog kamenca

Iako je ovo vrlo često terapijski postupak, možemo ga svrstati u preventivne metode.

Jednom kada je formiran zubni kamenac, nije ga moguće otkloniti uobičajenim, redovnim metodama oralne higijene, već je za to potrebna intervencija stomatologa. Sam tretman uklanjanja zubnog kamenca uključuje upotrebu raznih instrumenata ili alata koji omekšavaju i uklanjaju naslage sa zubi. Čišćenje zubnog kamenca podrazumeva uklanjanje svih naslaga na zubima: kamenac, plak, ali i pigmentacije od hrane i pušenja.

Ako se ne održava redovna profesionalna higijena, kamenac i plak mogu dovesti do ozbiljnijih bolesti gingive: gingivitisa i parodontitisa, a konačno i do gubitka zuba!

SAZNAJTE VIŠE O ČIŠĆENJU ZUBNOG KAMENCA

Stomatološka ordinacija ,,Medentina Plus” poklanja Vam AKCIJU ZDRAVLJA! U periodu od 1. do 31. decembra čišćenje kamenca sa zuba po ceni od 1.900 rsd.

Iskoristite akciju!
Putem poruke ili poziva zakažite svoj termin čišćenja kamenca.

ZAKAŽITE TERMIN

03.12.2018.
Zubni kamenac
Zubni kamenac, šta je to?

Zubni kamenac predstavljaju čvrste naslage nataložene na zubima. Njega u osnovi čini kalcifikovan zubni plak (naslage na zubima). Zubni plak se nakuplja tolom celog dana i u mekom je stanju.

Problem nastaje kada se te meke naslage nakupljaju u dužem vremenskom periodu i ne budu uklonjene te vremenom dolazi do njihove kalcifikacije i zubni plak se pretvara u zubni kamenac.

To znači da ste svakim preskakanjem pranja zuba i njegovim odlaganjem Vi u potencijalnom riziku za nastanak zubnog kamenca.

Redovnim održavanjem oralne higijene (pranjem zuba bar dva puta na dan) Vi uklanjate meke naslage i smanjujete mogućnost stvaranja zubnog kamenca.

Skidanje kamenca sa zuba predstavlja jednu od najčešćih stomatoloških intervencija.

Kako nastaje zubni kamenac i koje bolesti stvara?

Ono što je bitno napomenuti je da i životno doba osobe utiče na nastanak zubnog kamenca. Dokazano je da se on češće javlja kod starijih osoba, dok se kod dece jako retko javlja. Na mlečnim zubima se praktično i ne stvara.

Osim loše oralne higijene, još nekoliko faktora utiče na nastanak zubnog kamenca:

Sastav pljuvačke- kamenac brže nastaje ako pljuvačka sadrži veće koncentracije minerala.

Ph pljuvačke, tj. njena kiselost.

Ortodontske anomalije – zbijeni zubi otežavaju dobro pranje svih površina zuba.

Genetska predispozicija za nastanak parodontalnih oboljenja.

Vrsta hrane – meka i lepljiva hrana će u većem procentu zaostajati na površinama zuba.

Zubni kamenac je direktan krivac za pojavu parodontopatije kod pacijenata. Nakupljanje mekih zubnih naslaga prouzrokuje u prvoj fazi upalu desni (gingivitis).

Upala desni koja nije pravilno tretirana i kalcifikacija mekih naslaga neminovno vodi u parodontopatiju. To znači da uklanjanjem kamenca sa zuba Vi praktično prevenirate nastanak parodontopatije ili sprečavate njeno dalje napredovanje ukoliko je do nje već došlo.

Koliko često treba skidati kamenac?

Poželjno je da na preventivne stomatološke preglede odete jednom u 6 meseci i nećete biti u riziku od stvaranja i nagomilavanja zubnog kamenca i posledica koje on može da ostavi.

Oni koji imaju veći problem sa kamencom na zubima treba prve godine češće da idu na pregled kod stomatologa.

Iako mnogi smatraju da je uklanjanje zubnog kamenca “kozmetska” intervencija, ona to svakako nije. Uklanjanjem kamenca ste uklonili sve bakterije nataložene na zubima i dozvolili Vašem parodoncijumu (njega čine koren zuba, desni i periodoncijum) da se oporavi.

Svima su dobro poznati zakoni oralne higijene, ali da se podsetimo. Odgovarajuća četkica i pasta za zube, konac za čišćenje zuba i tečnost za ispiranje usne duplje, pranje zuba ujutru i uveče i redovni stomatološki pregledi važni su preduslovi za zdrave i lepe zube.

Poštovanje ovih zakona sprečiće pojavu brojnih bakterija, raznih oboljenja usne duplje, ali i nastanak zubnog kamenca. Zakažite svoj pregled već danas.
Pre i posle

Svaki pacijent kojem je uklonjen kamenac sa zuba zna kakav je “oslobađajući ” osećaj biti bez kamenca. Neki laički kažu i da su im zubi “prodisali”. Neki pacijenti odjednom osećaju da imaju “rupe” između zuba. To su defekti koji su nastali taloženjem kamenca u dugom vremenskom periodu, gde je on zauzeo mesto zdravoj gingivi i ispunio interdentalne prostore (prostore između zuba).

Nakon uklanjanja kamenca sa zuba oni ostaju čisti i glatki, lakši za održavanje oralne higijene i što je najbitnije bez sloja bakterija koji se nataložio u kamencu. Eliminiše se i neprijatan zadah iz usta koji se neminovno javlja kod osoba sa kamencem.

Šta raditi nakon skidanja kamenca sa zuba

Nakon skidanja kamenca sa zuba neophodno je ukloniti i meke naslage i ispolirati zube. To se vrši pomoću mekih četkica i abrazivnih pasta koje po pravilu sadrže fluoride.

Da li je pojačana osetljivost zuba posle skidanja kamenca?

Kao što je gore već opisano, u toku i nakon uklanjanja kamenca sa zuba može se javiti prolazna preosetljivost zuba. Osetljivost zuba nakon uklanjanja kamenca prouzrokovana je izloženošću vrata zuba spoljašnjoj sredini.

Hladno je ono što najčešće prouzrokuje neprijatne senzacije. Ova pojava se može objasniti time što je do momenta uklanjanja kamenca zub je bio “ušuškan” tim slojem kamenca.

Tek se njegovim skidanjem može imati uvid u to u kakvom je stanju zub, njegov koren i vrat, ali i u kakvom su stanju desni. Vrat zuba i deo korena zuba su inače prekriveni desnima koje ih štite.

Međutim, nakupljeni kamenac je vršio pritisak na te desni i neretka je pojava da se one povuku u određenoj meri.

Ukoliko je defekt veći neophodno je pobrinuti se za tako ogoljene vratove zuba. Spektar mogućnosti je širok, uz konsultaciju sa svojim stomatologom ćete sigurno pronaći pravo rešenje. Svakako da se u oba ova slučaja osetljivost, ukoliko se uopšte javi, vrlo lako i brzo eliminiše.

Za to se možete i sami pobrinuti nanošenjem posebnih pasta za zube koje su upravo namenjene smanjenju preosetljivosti zuba.
28.11.2018.
Žvakaća guma

Nedavna istraživanja pokazuju da su ljudi zainteresovani za žvakanje guma i smola već hiljadama godina. Naime, nedavno je otkriveno da su i ljudi mlađeg kamenog doba poznavali gume za žvakanje. Žvakali su brezinu smolu i to pre više od 5000 godina.

Teško da bismo to žvakanje mogli nazvati užitkom jer zapravo se radi o tome da brezina smola sadrži karbolnu kiselinu koja je snažan antiseptik i koja pomaže protiv upala u ustima.

I stari Grci su žvakali. Njihove žvakaće gume nisu ličile na ove današnje, već se radi o smolisredozemnog grma Mastike. Maje su žvakali ekstrakt zimzelenog drveta Manilkara zapota, asevernoamerički Indijanci smolu s različitih stabala.

Doseljenici koji su na američki kontinentstigli iz Europe, preuzeli su od Indijanaca običaj žvakanja smole te su vrlo brzo naviku žvakanja komercijalizovali. Tako se smola od smreke već početkom 19. veka u Sjedinjenim Državama počela prodavati i time postala prva komercijalna žvakaća guma na svetu.

U kratkom vremenu je otkriveno kako im se može poboljšati ukus i kako se on može što duže zadržati tokom žvakanja. Vremena tehnolozi su uvodili mnoge inovacije u sastavu, ukusu,obliku i pakovanju gume za žvakanje. Najveća promena nastala je oduzimanjem šećera, koji se smatra osnovom razvoja karijesa na zubima.

Žvakaća guma – uticaj na zdravlje zuba

Da su gume za žvakanje korisne za zube i desni otkrio je deset godina kasnije lekar u New Yorku proizvevši posebnu žvakaću gumu. Naime, već je tada dokazano da žvakanje gume bez šećera ima višestruko pozitivno delovanje na zdravlje usta i zuba.

Dugotrajno žvakanje stimulativno djeluje na muskulaturu usta i obraza, te na razvoj i funkciju viličnog zgloba. Njena prisutnost u ustima stimuliše povećanu proizvodnju i lučenje pljuvačke koja zbog svog sastava neutrališe kiseline u ustima, čime sprečava pojavu karijesa na zubima i druga oboljenja sluznice usta.

Istraživanje

Mr sci. stom. dr Marina Relić sprovela je istraživanje u okviru teme ,,Informisanost korisnika žvakaćih guma o njihovom sastavu”.

Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka i obuhvatilo je 122 ispitanika na teritoriji Sremske Mitrovice (učenici srednjih škola). Anketiranjem su dobijeni podaci koji su unošeni u unapred pripremljen anketni upitnik. Statističkom obradom podataka dobijeni su rezultati istraživanja.

Rezultati: čak 96% ispitanika nije upoznata kako se pravi žvakaća guma tj. koji je njen sastav.

Takođe 79% anketiranih nikada nije pročitalo sastav žvakaće gume, 11% njih ne zanima sastav, a svega 10% je delimično zainteresovano za sastav.

Šta bi trebalo da se zna o žvakaćoj gumi?

Pre svega ona je bombonski proizvod, sastavljena od baze za žvakanje (koja je nerastvorljiva u vodi) i različitih dodataka. Postoji više vrsta žvakaćih guma, sa i bez šećera u kojima se pored ostalih pratećih sastojaka najčešće nalaze aspartam i ksilitol. Aspartam je veštački zaslađivač i sastoji se od tri agensa i to: aspartamske kiseline, fenilalanila i metanola. Snažniji je od šećera oko 200 puta, a sadrži aditiv bez kalorija koji mu ujedno daje slatkoću . Prema istraživanjima dr Sofirtija višestruko je karcinogen. Proizvođači su pre desetak godina bili obavezni da navedu njegovo štetno dejstvo na temperaturi iznad 30º C, a temperatura u usnoj duplji je 37º C, jer razlaganjem nastaje formalin-kancerogeno jedinjenje. Bakterije koriste ovaj veštački zaslađivač kao šećer.

Problem se javlja kada bakterija treba da svari ovaj zaslađivač, a produkti ovog varenja su za čoveka potpuno ne svarljivi.

Šećer u žvakaćim gumama je izuzetno štetan za zube. Šećer i danas se koristi u različitim oblicima. Ksilitol je otkriven tek za vreme Drugog svetskog rata kada je bila nestašica šećera. Zahvaljujuči upotrebi ovog prirodnog zaslađivača Finci su primetili znatno smanjenu pojavu karijesa na zubima ali i upale uha.

Sa hemijskog aspekta, ksilitol je prirodan šećerni alkohol dobijen iz ksiloze, sladak je kao saharoza ali bakterije iz dentalnog plaka ne mogu da ga fermentišu i da tako stvaraju kiselu sredinu. U prirodi ksilitola ima u jagodama, pečurkama i povrću. Najefikasniji industrijski način za dobijanje ksilitola je drvo breza. Proizvodi se i hemijskom sintezom od ksiloze ili skroba. Često se proizvodi I od genetski modifikovanih sirovina (dozvoljena upotreba kao E965 ili E967).

Pored ove materije današnje gume za žvakanje imaju u svom sastavu i dosta šećernih alkohola (glicerol, sorbitol, manitol i sl.). To su proizvodi koji se u crevima čoveka sporo ili uopšte ne absorbuju. ovo je apsolutni uzrok nadimanja stomaka i dijareje pri upotrebi žvakaćih guma sašećernim alkoholima.

Sa druge strane, upotreba savremenih žvakačih guma podstiče lučenje pljuvačke koja vrši samočišćenje zuba. Pljuvačka neutrališe kiseline, pH vrednost u ustima raste i na taj način se deluje karijes protektivno.

Zaključak:
Dobijeni rezultati govore u prilog da korisnici žvakaćih guma treba da budu bliže upoznati sa njihovim sastavom kao što su upoznati sa sastavom jela i pića koje koriste u ishrani. Učenicima treba ukazati na sintetske i prirodne komponente u žvakaćim gumama ali i povoljna i nepovoljna dejstva prirodnih i veštačkih zaslađivača, kako na oralno zdravlje tako i na zdravlje organizma u celini.

Ovakav pristup imao bi povoljan uticaj na zdravlje celokupne zajednice.

26.11.2018.
Upala desni
Upala desni, šta je zapravo to?

Upala desni (Gingivitis) je problem koji se javlja kod gotovo 80% odrasle populacije. Upala desni je najčešće posledica loše oralne higijene.

Uzrokuje je zubni plak koji je pun bakterija koje oštećuju gleđ zuba. Ukoliko oralna higijena nije efikasna, bakterije se zadržavaju na zubima i stvaraju beli prekrivač. Ovaj tip zapaljenja se naziva plakom izazvan gingivitis i to je najčešća forma.

Gingivitis je nedestruktivni oblik parodontalne bolesti. Reverzibilnog je karaktera, što znači da oštećenja nastala na mekom tkivu oko zuba mogu da se repariraju u potpunosti.

Ostali faktori koji dovode do nastanka gingivitisa su:

Hormonalni disbalans (pubertet, menopauza), gingiva može postati osetljiva

Nizak nivo antioksidanasa u organizmu

Kod nekih bolesti (dijabetes, kancer) često dolazi do upale desni

Određeni lekovi (za epilepsiju, anginu pektoris) mogu dovesti do bujanja desni oko zuba

Teški pušači

Genetika

Simptomi upale desni

Simptomi upale desni se jako teško primećuju, jer je ova bolest „tiha” i neretko prelazi u oboljenja koja se završavaju klaćenjem i ispadanjem zuba.

Bolest se razvija sporo ali ne pruža gotovo nikakve simptome.

Pacijent se žali na bolne desni oko zuba, pored toga primećujemo:

crvene i otečene desni

desni bolne na dodir

krvarenje prilikom pranja zuba

zadah iz usta

Lečenje upale desni

Lečenje upale desni je dugotrajan proces i treba znati da ne postoji univerzalan lek za upalu desni. Za lečenje upale desni je potrebno mnogo truda i promena onih životnih navika koje negativno utiču na vaše desni.

Terapija gingivitisa u stomatološkoj ordinaciji

Uklanjanje dentalnog plaka i kamenca ultrazvukom. Ponekad može biti neprijatno, naročito kada ima puno kamenca i kada su desni osetljive.

Posle ultrazvuka vrši se čišćenje kamenca i plaka laserom. Laser je vrlo koristan instrument jer nam omogućava da očistimo ona mesta na zubu gde ne možemo prići ultrazvukom. Pored toga, uništava mikroorganizme u džepu oko zuba bez velike agresije. Čišćenje ručnim instrumentima daje odgovarajuće rezultate, ali deluje vrlo agresivno na desni koje su već osetljive i oštećene.

Jačanje lokalne odbrane organizma dizanjem nivoa antioksidanasa.

Obuka oralne higijene.

Popravka zuba, da se komadići hrane ne bi zadržavali između zuba.

Lečenje upale desni se nastavlja kod kuće.
Kućna terapija

Pranje zuba 3x dnevno, po mogućnosti električnom četkicom.

Upotreba konca.

Ispiranje usta odgovarajućim tečnostima koje deluju na smanjenje broja bakterija, po uputstvu stomatologa.

Komplikacije upale desni

Ako se sprovede adekvatna terapija i pacijent sledi uputstva za kućnu negu koja su mu data, u većini slučajeva bolest prolazi bez komplikacija. Kada se stanje upaljenih desni ostavi bez tretmana, infekcija se širi po mekom tkivu do kosti i dovodi do parodontalne bolesti!

Od komplikacija može nastati:

Gnojno zapaljenje gingive – apsces

Apsces u koštanom tkivu

Parodontopatija

Ulcerozno zapaljenje gingive

Nekoliko studija je povezalo parodontalnu bolest za kardiovaskularnim bolestima.

Imate pitanja bilo na ovu ili neku drugu temu?

POZOVITE NAS ili nam pošaljite pitanje putem naše MAIL adrese. U najkraćem roku tim ,,Medentine Plus” će Vam odgovoriti.
19.10.2018.