Plomba je veštački materijal koji se postavlja u zub, kako bi popunio šupljinu koja nastaje nakon uklanjanja karijesa i oboljelog dela zuba.
PLOMBA NIJE BIOLOŠKA ZAMENA ZA IZGUBLJENI DEO ZUBA!
Plombiran zub nije izlečen zub već zalečen zub.
Plomba se može odvojiti od zuba, pri čemu nastaje mikropukotina, u koju ulaze naslage i bakterije, tako da može nastati KARIJES ISPOD PLOMBE-SEKUNDARNI KARIJES!
Takav zub se suptilno kvari, dok pacijent misli da ima plombu i da je sve u redu! Sekundarni karijes razara zub dublje u odnosu na već ranije uklonjeni karijes.
To za posledicu ima dodatno slabljenje zuba uklanjanjem karioznih masa, oštećenje pulpe – “živca” ili čak gubitak zuba.
Iz tog razloga, pacijenti koji imaju plombe, iste bi trbali da kontrolišu i pored uobičajenih redovnih pregleda, kako se ne bi pojavio karijes ispod plombe a u nekim situacijama gubitak zuba!
Pored sekundarnog karijesa ipod plombe može da se pojavi i RECIDIVIRAJUĆI KARIJES. Ovo je karijes “zaostao”, ostavljen ispod plombe, slučajno ili namerno. Ovo ne mora obavezno biti stručna greška. Moguće je da je stomatolog namerno ostavio tanak sloj karijesa iznad zubnog živca, prekrio ga odgovarajućim lekovima i plombirao.
U davno doba – učeni smo da sav karijes treba ukloniti (Black); no, s napretkom stomatologije, sadašnji stav je da se ne uklanja izmenjeni deo za koji se proceni da je remineralizacija moguća. Dijagnostika ovakvih karijesa nije uvek jednostavna; no, iskusniji stomatolog koji zna u šta treba da gleda i ima na raspolaganju pomoćna dijagnostička sredstva obično relativno lako može da ustanovi šta je u pitanju.
Iako je, naravno, nemoguće sa stopostotnom sigurnošću proceniti da neće biti recidiva, ovakvi zubi itekako mogu da stoje i decenijama.
Afte su mali plikovi koji su veoma plitki i javljaju se isključivo na mekim tkivima usne duplje.
Za razliku od hrepesa pojavljuju se isključivo sa unutrašnje strane usana i u usnoj duplji i nisu zarazne.
Mogu biti veoma bolne i ugrožavati funkciju žvakanja i govora.
Kako izgledaju afte?
Afte su okrugle ili ovalne lezije koje se mogu pojaviti skoro bilo gde u ustima: sa unutrašnje strane usana, na nepcu ili na jeziku ili oko njega. Često su oivičene crvenim, upaljenim krugom (tzv. halo). Često su male, mogu biti vrlo bolne i poremetiti svakodnevicu.
Afte su vrlo specifične jer mogu biti različitih veličina, broja i pojavljivati se na različitim mestima. Mogu čak i da konfluiraju (više njih istovremeno se pojave a zatim kako ove nestaju, nastaju nove).
Šta izaziva nastanak afti?
Nije sasvim jasno šta je uzrok afti. Mnogi faktori se smatraju okidačima, a najčešće su to traume sluznice usta (zbog proteza, veštačkih vilica), konzumiranje nekih namirnica i stres.
Između 24-46% ljudi koji imaju trajne probleme sa aftama imaju pozitivnu porodičnu istoriju. To sugeriše da su pojedini ljudi genetski podložniji aftama.
Na šta afte mogu da ukažu?
Afte mogu biti simptom drugih zdravstvenih problema. Postoje i sistemska oboljenja kod kojih se javljaju ranice koje su klinički slične aftama, a zapravo nisu afte.
Česta pojava ranica u ustima zahteva medicinsko savetovanje i ispitivanje mogućih uzroka.
Kako se leče afte?
Večito pitanje jeste kako afte koje su se pojavile u ustima mogu lečiti. Afte i aftozni stomatits leče se lokalizacijom mesta, a ne sistemskim lekovima.
Da bi se preveniralo stvaranje afti treba ozbiljno povesti računa o oranoj higijeni i obratiti pažnju na opšte zdravlje.
Kada se afta već javi, kod lečenja je jako važno obezbediti higijenu, da se problem sa ranicama u ustima ne bi dodatno zakomplikovao infekcijom.
Ukoliko je pad imuniteta vezan za menstrualni ciklus ili korišćenje kontraceptivnih pilula, treba raditi na jačanju imuniteta.
Izbegavanjem grubih i oštrih namirnica, pažljivim pranjem zuba i ne konzumacijom kiselih proizvoda, mogu se takođe izbeći simptomi pojave afti u ustima.
B12 i konzumacija ovog vitamina koji često nedostaje vegetarijancima ili veganima, može sprečiti recidiv u nekim slučajevima.
Nova generacija materijala, glas jonomer cementni hemijski se vezuju za zub, pružaju zadovoljavajuća rešenja, minimalno uklanjaju zdravo tkivo, remineralizuju razmekšalu gleđ, a i estetski mogu da odgovaraju boji zuba.
Svi glas jonomer cementi u sebi sadrže fluoride koje otpuštaju te na taj način imaju karijes-profilaktičko dejstvo.
Коriste se najčešče u dečijoj stomatologiji, a kao materijal za definitivno plombiranje stalnih zuba još nije našao širu primenu.
GJC spadaju u biokompatibilne materijale. Nizak stepen iritacije zubne pulpe (zubnog organa) objašnjava se, s jedne strane, brzim porastom pH do neutralnog, a sa druge, visoka molekulska težina ovog polimera onemogućava njenu difuziju kroz dentinske kanaliće.
Pored ove, GJC poseduju i niz drugih dobrih osobina. Hemijska veza njegovih karboksilnih grupa sa kalcijumom iz tvrdih zubnih tkiva obezbeđuje adhezivnost.
Ova vrsta plombe nema značajnije dimenzionalne promene pri procesu vezivanja i stvrdnjavanja što smanjuje pojavu mikropukotina na spoju zub-ispun. Pored dobrih GJC ima i svoje nedostatke. Osnovni su nedovoljna mehanička otpornost i osetljivost na disbalans vode. Neophodno ih je zaštititi u prva 24 časa.
Zbog nedovoljne mehaničke otpornosti GJC plombe se ne postavljaju na stalne zube jer pritisak pri žvakanju može da izazove pucanje plombe. Što se tiče disbalansa na vodu, ukoliko se GJC plomba odmah nakon postavke premaže sa varnish lakom ovaj nedostatak glas jonomer plombe je zanemarljiv.
Jedna milijarda ljudi, ili 15% svetske populacije, ima neki oblik invaliditeta.
Ujedinjene nacije (UN) 1992. godine zatražile su da se 3. decembra svake godine obeleži Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Taj datum nije vlasništvo UN-a, pripada svima: ljudima, organizacijama, agencijama, dobrotvornim organizacijama – svi oni imaju vitalnu ulogu u identifikovanju i rešavanju diskriminacije, marginalizacije, isključenja i nepristupačnosti sa kojom se suočavaju mnogi ljudi koji žive sa invaliditetom.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom je samo jedan dan u međunarodnom kalendaru, ali simbolizuje akcije koje bi trebalo preduzimati svakodnevno kako bi se stvorile zajednice koje su raznolike i prihvatljive za sve ljude.
Zbrinjavanje osoba koje zahtevaju posebnu stomatološku negu se prvenstveno bavi omogućavanjem pružanja stomatološke nege osoba sa oštećenjima ili invaliditetom, pri čemu se poslednja dva termina koriste u najrazličitijem spektru svojih značenja, kako u stomatološkoj literaturi tako i u kliničkoj praksi.
Zapravo, zbrinjavanje osoba kojima je neophodna posebna stomatološka nega se prvenstveo bavi unapređenjem oralnog zdravlja pojedinih osoba ili grupa unutar opšte populacije kod kojih je prisutno fizičko, senzorno, intelektualno, mentalno, medicinsko, emocionalno ili socijalno oštećenje ili invaliditet, ili, što je najčešći slučaj, kombinacija više navedenih faktora.
Svetski dan borbe protiv side okuplja ljude širom sveta sa ciljem skretanja pažnje javnosti na značaj HIV pandemije i demonstrira međunarodnu solidarnost.
Ovaj dan, koji se 29. put obeležava u svetu, predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i javnozdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminisan i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i terapiji, nezi i podršci za osobe inficirane HIV-om.
Virus humane imunodeficijencije (HIV), nalazi se u svim telesnim tečnostima (sekretima i ekskretima) kod inficiranih osoba.
Podaci iz literature ukazuju na činjenicu da među prvim manifestacijama HIV infekcije dolazi do promena na desnima i čašicama u koje su zubi usađeni u viličnu kost a osim toga veliki broj oportunističkih infekcija počinje i manifestuje se u usnoj duplji.
Najčešće promene u usnoj duplji osoba sa HIV infekcijom su: HIV gingivitis, HIV parodontitis, kandidijaza (pseudomembranozna, eritematozna, hiperplastična), inficirani rumeni delovi uglova usana, čupasta leukoplakija i Kapošijev sarkom.
Ova činjenica ukazuje da je stomatolog često prvi u nizu koji može prepoznati pacijenta koji je zaražen Hiv-om te najpre može uputiti pacijenta u odgovarajuću ustanovu radi pravilnog postavljanja dijagnoze i pravovremenog lečenja.
Pronalazak antibiotika je jedno od naznačajnijih otkrića medicine dvadesetog veka.
Aleksandar Fleming je 1928. godine pronašao prvi antibiotik – penicilin.
Do danas je otkriveno 4000 prirodnih i oko 30000 polusintetskih i sintetskih antibiotika, ali je samo 100 ispitano u kliničkoj praksi, a u terapijske svrhe koristi se šezdesetak.
Šta su antibiotici?
Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije. Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može biti veliki problem za pacijenta koji se leči, ali i za svakog drugog ko će se u budućnosti lečiti antibioticima, jer više neće biti efikasani.
Antibiotici gube efikasnost velikom brzinom, a sa njima i mi gubimo bitku sa infekcijama izazvanim bakterijama. Postoji opasnost od povratka u preantibiotsku eru u kojoj obična infekcija može značiti smrtnu presudu.
Kako se propisuju antibiotici i kada?
Da bi antibiotici bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze.
Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se izoluje bakterija koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike.
Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.
Pacijent je dužan da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja.
Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju.
Nije mali broj slučajeva kada se uključuje hitna terapija, bez prethodne izrade antobiograma. Po pristizanju nalaza iz mikrobiološke laboratorije, ordinirajući lekar menja terapiju, ukoliko je ona neodgovarajuća, i propisuje efikasan antibiotik. Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku.
Rezistencija ili otpornost bakterija na antinbiotike…
U međuvremenu, veliki broj bakterija je razvio rezistenciju na različite grupe antibiotika koji se koriste u terapijske svrhe. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini gde su imunološki oslabljeni pacijenti.
Pacijenti kao poslednji u lancu upotrebe antibiotika svojim odgovornim ponašanjem mogu mnogo da doprinesu da u borbi sa bakterijama mi izađemo kao pobednici. Pravilnom i racionalnom upotrebom antibiotika čuvamo ih za situacije kad su nam oni zaista neophodni.
Koji lekovi se pored antibiotika zloupotrebljavaju najčešće?
„Zloupotreba lekova definiše se kao upotreba lekova iz razloga koji nisu medicinski, pri čemu korišćenje tih lekova može biti štetno za pojedinca ili društvo.“ Lekovi koji se najviše na ovaj način koriste su oni koji deluju na centralni nervni sistem i to posebno sedativi: benzodiazepini i opioidni analgetici.
Benzodiazepini su dosta česti u našoj sredini i koriste se samoinicijativno kao vid lečenja depresija i poremećaja sna, bez lekarske kontrole i bez vremenskog ograničenja. Grupe ljudi koji ih najviše konzumiraju su heroinski i zavisnici od alkohola, najčešće u apstinencijalnoj krizi.
Drugi lekovi koji se često koriste „na crno“ su steroidi (hormonski preparati) uglavnom među mlađom muškom populacijom, koji se mogu pronaći u teretanama ili preko Interneta. Laksativni preparati i lekovi sa anoreksičnim dejstvom (smanjuju apetit) su takođe dosta popularni i svaki ima svoje posledice.
Upotreba i zloupotreba rastvora za ispiranje usta i zuba!
Po hemijskom sastavu i načinu delovanja tečnosti za ispiranje su toliko različite da pacijent nikada ne treba da ih kupuje bez saveta stomatologa. One veoma često sadrže fluor. To je isti onaj sastojak koji postoji i u pasti za zube, a njegova svrha je da ojačava gleđ zuba. Osim toga, u vodicama za usta nalazi se sredstvo koje ubija mikroorganizme, a poznatije je kao antiseptik.
Voda je takođe veoma bitan sastojak ove tečnosti, ali su tu i različiti dodaci koji poboljšavaju ukus same vode. Neke tečnosti su terepijskog svojstva, pa se Hibideks Dap, Lacalut ili Curasept koriste isključivo kada to preporuči stomatolog, a hemijska supstanca koju sadrže je hloheksidin. Ova supstanca pospešuje uništavanje bakterije, ali je poznata i po tome što može da potamni zube i plombe. One se uglavnom koriste nekoliko nedjelja, pa se potom pravi obavezna pauza.
Pojedine tečnosti za usta sadrže i alkohol, ali on takođe nije preporučljiv za osobe sa dijabetesom niti za starije osobe.
Može li se preterati sa ispiranjem?
Ovo pitanje možda deluje i pomalo smešno, ali definitivno nije loše znati odgovor. Sa ispiranjem pomoću tečnosti za ispiranje, ne bi trebalo preterivati u smislu broja ponavljanja u toku dana. To u praksi znači da je jedno jutarnje i jedno večernje sasvim dovoljno.
Nije na odmet da ukoliko želite da osvežite dah, ovu tečnost upotrebite i još koji put u toku dana ali samo ukoliko se koristi tečnost za dezodorantne svrhe (nikako ako tečnost ima aktivne supstance sa fluorom, hlorheksidinom, triklosanom).
Sme li se piti voda nakon ispiranja?
Kada desni i zube isperete tečnošću za ispiranje idealno je da pola sata ne jedemo i nepijemo ništa. Sva sredstva za ispiranje ustaa imaju u svom sadržaju komponentu koja je izuzetno adherentna (veliki potencijal prijemčljivosti za zub) te slobodno se slobodno može koristiti obična voda ukoliko je to neophodno. Voda će sigurno, zbog nadraženih receptora za ukus, imati čudnjikav ukus, ali to ne znači da će biti loša po vaš organizam.
Dešava se ponekad da pri upotrebi tečnosti za ispiranje ukus ostataka posebno Listerine-a ili drugih vodica za ispiranje izaziva peckanje jezika ili obraza. U tom slučaju obavezno isprati usta vodom, pasivno i bez snažnog mućkanja.
Odgovor na pitanje iz ovog podnaslova je, razume se, slobodno pijte vodu, ukoliko vam ne smeta drugačiji ukus. Ukus će biti pomalo bljutav, kao kada vodu pijete nakon stavljene žvake.
Svetski dan deteta ili Međunarodni dan deteta je godišnji međunarodni događaj koji se slavi 20. novembra.
Ustanovljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine sa ciljem da se u svim državama slavi istog dana.
Osmišljen je da promoviše međusobnu interakciju i razumevanje među decom i dobrobit dece u svetu. Ovaj dan se obeležava i da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.
Dečja prava su utvrđena Kovnencijom o pravima deteta, usvojenom od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1989. godine, a koju su ratifikovale 193 zemlje.
Jedno od prava deteta je da ima pravo na zdravstvenu zaštitu. Član 24. upravo govori o ovome.
Zdravstvena zaštita podrazumeva i stomatološku zdravstvenu zaštitu. Novija literatura objavljuje da je dentalno zanemarivanje dece veoma izraženo, posebno u nerazvijenim društvima.
Jedan od najlepših slogana povodom svetskog dana deteta „Svako dete ima pravo da bude srećno i zdravo!“
Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin.
Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama.
Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu. U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.
Kako na organizam utiče povišen nivo šežera u krvi?
Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji gde spadaju i krvni sudovi desni.
Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta.
Zbog kompromitovane vaskularizacije i desni takođe bivaju oštećene.
Šta je to parodoncijum?
Parodoncijum predstavlja funkcionalno jedinstvo nekoliko različitih tkiva koja zub čvrsto drže u zubnoj časici (alveoli).
Parodoncijum čine desni, cement korena zuba, vilična kost i vezivna tkiva koja povezuju sve navedene strukture.
Patoloski proces koji zahvata sve delove parodoncijuma označava se kao parodontopatija.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Kakva je veza izmedju dijabetesa i obolenja parodoncijuma?
Kao i druge komplikacije dijabetesa obolenje desni je vezano za kontrolu bolesti. Bolesnici sa neodgovarajućom kontrolom nivoa šecera u krvi učestalije i u ozbiljnijem obliku obolevaju od parodontopatije.
U posledenjem stadijumu obolenja parodoncijuma bolest je praćena velikim gubitkom broja zuba.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Kod dece sa insulin zavisnim tipom dijabetesa (tip I) takođe postoji rizik od obolenja desni.
Zašto promene na krvnim sudovima (microangiopatija) imaju uticaj na nastanak parodontopatije?
Zadebljanje zidova perifernih krvnih sudova (kapilara) je osnovna komplikacija dijabetesa koja značajno povećava rizik za obolenje desni.
Krvni sudovi dovode kiseonik i hranjive materije do usta istovremeno odnoseći raspadne produkte iz istih.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Smanjeni prohod hranjivih materija i kiseonika u tkivo,a sa druge strane smanjenje eliminacije štetnih materija smanjuju otpornost desni i alveolarne kosti od infekcija.
Kakve još promene možemo zapaziti u ustima kod pacijenta koji je dijabetičar?
Zbog ogromne učestalosti, parodontopatija predstavlja ozbiljan medicinski, ekonomski, pa i socijalni problem.
Opisane su brojne promene u usnoj duplji dijabetesnih bolesnika, kao što su suvoća sluzokože, osećaj pečenja usta i jezika, smanjen protok salive, promene oralne flore sa predominacijom Candide albicans, hemolitičkih streptokoka i stafilokoka, učestala pojava karijesa.
Ove promene, naročito, zapažene su kod loše kontrolisanog dijabetesa. Iako definitivni zaključci o specifičnim efektima dijabetesa na periodoncijum još uvek nisu doneti, opisane su različite promene kod ovih bolesnika, kao što su tendencija ka hiperplaziji gingive, polipi gingive, polipoidne proliferacije gingive, formiranje apscesa, zapaljenje periodoncijuma i gubitak zuba.
Najozbiljnija promena kod loše kontrolisanog dijabetesa melitusa jeste slabljenje odbrambenih mehanizama i povećana sklonost ka infekciji, koja vodi destruktivnoj parodontopatiji.
Kakvu oralnu higijenu i tretman zuba zahteva pacijent sa dijabetisom?
Obzirom da dijabetes čini zube i desni podložnijim izvesnim oboljenjima, neophodno je posvetiti posebnu pažnju pravilnoj higijeni zuba. Ukoliko se posveti pažnja oralnom zdravlju može se izbeći čitav niz komplikacija koje izaziva dijabetes.
Kada je oralno zdravlje u pitanju dijabetičarima se preporučuje sledeće:
Pranje zuba najmanje dva puta dnevno, ali najbolje je posle svakog obroka.
Korišćenje zubnog konca uz pranje zuba doprinosi da se otklone zubne naslage i komadići hrane koji ostanu između zuba i na desnima.
Zbog smanjene količine pljuvačke u ustima koja doprinosi prirodnom čišćenju zuba, za dijabetičare je detaljna higijena zuba veoma bitna.
Bolesti desni mogu da uznapreduju, a da osoba pri tom ne oseća nikakav bol niti da joj krvare desni. Odlasci stomatologu se stoga preporučuju na svaka tri meseca, kako bi se na vreme otkrili prvi znaci gingivitisa, parodontopatije ili karijesa.
Ukoliko pri pranju zuba desni neprirodno krvare, neophodno je odmah konsultovati zubara. Šta više, zubar mora biti obavešten o bilo kakvoj promeni u ustima, poput lošeg ukusa, nedostatka pljuvačke ili pojave belih površina na jeziku.
Dijabetičari o svojoj bolesti i njenom napredovanju moraju da obaveste svog zubara prilikom redovnih kontrola. Istovremeno dijabetičari bi trebalo i da svog lekara obaveštavaju o pojavi bolesti desni.
Uz nekoliko izuzetaka, dijabetičari mogu da se na isti način kao i zdrave osobe podvrgnu zubarskim intevencijama.
Stomatolozi obično dijabetičarima preporučuju da se intervenicuje na zubima obave ujutru. Obroci i insulin se prilikom odlaska zubaru uzimaju na isti način kao i obično.
