Autor: Medentina Digital

Lečenje kanala korena

Lečenje kanala zuba je u narodu poznato kao „vađenje živca“.

Ova intervencija zapravo predstavlja lečenje unutrašnjosti zuba, tj. deo zuba u kome je smeštena zubna pulpa. Ljudi smatraju da je baš ta zubna pulpa zapravo živac zuba, međutim u njoj se pored nerava (živaca) nalaze krvni i limfni sudovi, vezivno tkivo i mnoge ćelije.

Ovo tkivo igra veoma važnu ulogu u rastu i razvoju zuba, ali jednom kada zub nikne i završi razvoj, najispoljenija funkcija zubnog živca je senzorna funkcija, odnosno sposobnost zuba da reaguje na nadražaje kao što su toplo ili hladno. Jake reakcije na ove draži često ukazuju na oštećenje zubnog nerva.

Slika 1. Anatomija zuba – pulpa zuba

Lečenje kanala zuba (endodontski tretman) vrši se se kod snažnih infekcija zubne pulpe. Uzroci infekcije zubne pulpe mogu biti: nagomilavanje bakterija, povreda zuba, karijes koji nije na vreme saniran i dr.

Šta podrazumeva lečenje kanala korena?

Lečenje kanala korena zuba sastoji se iz ispiranja bakterija i raspadnutih sastojaka umrtvljenog nerva i čišćenja zahvaćenog područja.

Nakon ispiranja kanala korena zuba i otklanjanja oštećene pulpe, popunjava se njegov unutrašnji prostor specijalnim pastama i kočićima čija je uloga da hermetički zatvore zub. Tako, sprečava se pojava ponovnog nakupljanja bakterija i novog inflamatornog procesa koji izaziva bol i neprijatnost. Važno je napomenuti da ovaj tretmanu uključuje davanje anestezije i nije bolan za pacijente.

Tretman obično traje od jedne do tri posete zubaru. Nekada je potrebno staviti lekove u kanal zuba da neutrališe svaku infekciju. Ako se infekcija proširila van zuba, stomatolog će vam dati recept za antibiotike. Ako tretman zahteva više poseta, privremeno se zatvara zub zbog prodiranje pljuvačke.

Slika 2. Endodonska terapija – Čišćenje kanala korena

Slika 3. Endodonska terapija – Punjenje kanala korena

Finalni korak tretmana

Završna faza tretmana je obnova vašeg zuba. Pošto je zub oslabljen zbog infekcije i punjenja, potrebno je da bude zaštićen od budućih oštećenja i da se vrati u normalnu funkciju. Ukoliko nije moguće vratiti zub u funciju pomoću plombe, to se obično radi postavljanjem krunice – veštačkog zuba. Krunica je napravljena od keramike ili metalo-keramike. Boja krunice biće prilagodjena vašim prirodnim zubima. Ponekad, metalni kočić mora prvo da se ubaci u zub zbog strukturalne podrške i da zadrži krunicu na mestu.

Slika 4. Sanacija zuba plombom

Slika 4. Sanacija zuba plombom

Slika 5. Sanacija zuba krunicom ojačana kočićem

Slika 5. Sanacija zuba krunicom ojačana kočićem

26.04.2022.
Kafa i osmeh
Većina nas ne može da živi bez dnevne doze kafa! Ali, da li će napitak koji od ranog jutra mami osmehe na lica uticati na blistavost tog osmeha?

Nažlost, odogovor je DA, kafa može da ima negativan uticaj na naše zube. Ne moramo da ispijamo šoljicu za šoljicom da bi se efekat ispoljio, dovoljna je i jedna šoljica dnevno i naši zubi vremenom gubiće na belini.

Neželjeni efekti kafe su:

Žući zubi

Propadanje zuba

Neprijatni zadah

1. Kako kafa dovodi do žutih zuba?

Gleđ zuba nije apsolutno ravna i glatka. Ove nepravilnosti naše oko ne može da uoči. Promene su vidljive samo pod mikroskopom. Pigmentima, kako iz kafe, tako i iz drugih obojenih pića, je dovoljan taj mikroprostor da se zadrže na zubima. Ukoliko se nište ne preduzme dolazi do trajne prebojenosti zuba.

2. Kako kafa dovodi do propadanja zuba?

Boja nije jedini problem koji kafa nosi. Kafa povećava kiselost u našim ustima i tako može da dovede i do oštećenja gleđi.
Ovakva oštećenja omogućavaju bakterijama i hrani da se lakše vežu za zube.

3. Kako kafa doprinosi neprijatnom zadahu?

Ispijanje kafe u velikim količinama doprinosti smanjenom lučenju pljuvačke, što dovodi do povečanog zadržavanja i razmnožavanju bakterija, jer je naša pljuvačka odgovorna za samočišćenje naših usta.

Ako dodam mleko u kafu da li će mi zubi biti žuti i onda?

Ova ideja zvuči kao rešenje problema. Međutim, ovo nije rešenje. Bez obzira što kafa tada izgleda svetlija, pigmenti su i dalje prisutni. Desiće se potpuno isto i ako kafu pijemo bez mleka.
Evo nekih saveta kako umanjiti neželjene efekte kafe:

1. Kontrolisano konzumiranje kafe

Ukoliko ne možete da smanjite količinu unosa kafe, bilo bi od pomoći da se ona ne pijucka ceo dan, već da imamo tačno određene termine za ispijanje kafe. Ovim ćemo doprineti da naši zubi i usta nisu izloženi gore navedenim efektima konstantno.

2. Ispiranje i pranje zuba

Posle svake šoljice kafe, popijete času vode. Time ćete smanjiti efekat kafe na Vaše zube.
Kada smo u kafiću uvek zahtevamo od konobara tu šoljicu vode. Zašto nam te šolja nije običaj i kod naših kuća?
Ne savetujemo pranje zuba odmah nakon ispijanja kafe. Jer su nam tad zubi najosetljiviji i čekanjem ćete ih dodatno oštetiti. Pravio vreme za to je pola sata nakon kafe.

3. Koristite slamčicu

Slamčica će pomoći da kafa u minimalno bude u kontaktu sa Vašim zubima.

4. Izbacite šećer i mleko

Ova dva sastojka će pomoći da se bakterije razmnožavaju u Vašim ustima i ubrzati propadanje zuba.

5. Posetite svog stomatologa

Ukoliko niste spremni da istrpite žuti osmeh zarad onog divnog jutarnjeg mirisa, posetite svog stomatologa i on će Vam predložiti nekoliko metoda izbeljivanja Vaših zuba.
04.04.2022.
Kompozitne (bele) plombe
Šta su to plombe?

Plomba je zapravo materijal kojim stomatolog zatvara (ispunjava) „rupu“ u Vašem zubu koja je nastala kao posledica mehaničkog uklanjanja karijesa.

Mnogi umesto plomba govore blomba, što je naravno pogrešno, te i na to želimo da skrenemo pažnju.
Plombe mogu biti napravljene od različitih vrsta materijala.

Kod nas su se odomaćili izrazi poput belih i crnih plombi, dok se zapravo radi o kompozitnim (belim) plombama i amalgamskim (crnim) plombama.

Kako se postavlja plomba?

Pisaćemo o procesu postavke bele (kompozitne) plombe, jer su amalgamske (crne) plombe u današnjici savremene stomatologije skoro pa potpuno izbačene iz upotrebe.

*Stomatolog prvo mora ukloniti karijes u potpunosti.

*Nakon kompletnog uklanjanja karijesa, ukoliko je on dospeo jako blizu zubnog živca, stomatolog će pre postavke plombe, staviti podlogu koja će ušuškati zubni živac.

*Potom se stavlja kiselina. Kiselina nagriza površinu zuba i time pravi „veću“ površinu za vezivanje plombe. Potom se kiselina ispira.
* Sledeća faza je postavka „veziva“ (bonda). Njegovo vezivanje se ubrzava lampom.

*Sad kada je zub potpuno spreman za plombu. Stomatolog postavlja i oblikuje plombu tako da ona i fukcionalni i estetski imitira zub onakav kakav je bio pre pojave karijesa.
Nekada je neophodno da stomatolog postavi matricu (ram) kako bi adekvatno oblikovao plombu.

Kolika je trajnost kompozitnih plombi?

Trajnost kompozitnih plombi je oko 5 godina, nisu večne i posle izvesnog vremena se moraju zameniti. Kompozitne plombe su postojane i vrhusnkog kvaliteta. Koliko će trajati kompozitna plomba zavisi od više faktora, kao što je:

jačina zagrižaja pacijenta

stepen održavanja oralne higijene

veličina defekta na zubu

Da li postoje neki slučajevi kada se ne može postavit bela plomba?

Ne postoje nikakve kontraindikacije za postavljenje belih plombi. Ograničenja mogu biti ukoliko nedostaje velika količina zuba , pa je u tom slučaju izbor biva neko dugotrajnije rešenje kao što je krunica.
23.03.2022.
Da li treba promeniti amalgamske (crne) plombe?

Zubne plombe su stomatološki materijal koji služi za nadoknadu izgubljenog dela zuba nastale usled destrukcije karijesom (Slika 1.), erozijom (Slika 2.) ili ukoliko je došlo do frakture zuba. Plombe sprečavaju ostatke hrane da se zaglave u zubnim šupljinama i dovedu do daljeg oštećenja.

Slika 1. Karijes zuba

Slika 2. Erozija zuba

Plombe predstavljaju potrošan materijal i posle određenog vremena se moraju zameniti!

Naši pacijenti nas često pitaju o štetnosti amalgamskih plombi zbog žive koja se u njima nalazi. Ono čega se najviše plaše je mogućnost da se živa iz amalgamskih plombi otpušta u usta i organizam i da deluje toksično.

Istina o živi?

Živa je izuzetno toksičan metal i izlaganje ovom metalu bi trebalo izbegavati koliko god je moguće. Amalgami (sive plombe) su izrađeni od kombinacije metala (živa, srebro, bakar, kalaj). Naš organizam nema potrebu za živom ni u najmanjim koncentracijama.

Slika 3. Karijes zuba

Slika 4. Erozija zuba

Da li se živa iz ovih plombi otpušta u naš organizam?

Da! Istina je da se žive otpuštaju iz amalgamskih plombi i naučnici se slažu da absorbcija žive u većim količinama može da izazove zdravstvene probleme. ALI iako to sve znamo, ono što je bitno naglasiti je da KOLIČINA žive koja se ispušta iz amalgama je znatno manja od količina žive koja će izazvati zdravstvene probleme. Čak je i Svetska zdravstvena Organizacija (WHO) izdala saopštenje da do sada ne postoji kontrolisana studija koja bi potvrdila sistemske efekte žive iz amalgamskih plombi.

Da li je potrebno menjati amalgamske plombe? DA!

Amalgamske plombe imaju tendenciju da zbog otpuštanja metala prebojavaju zub, a nekada čak dođe i do prebojavanja samih desni.

Slika 5. Prebojenosti zuba nakon uklanjanja amalgamske plombe

Vrlo često amalgamske plombe maskiraju pojavu novog karijesa ispod plombe, ili daju lažnu sliku. Takođe, zbog velike gustine metala i nemogućnosti da propuštaju rendgenske zrake, na snimcima takođe mogu da zamaskiraju prisustvo karijesa, osim ukoliko karijes nije napredovao toliko da je jasno uočljiv.

Dok se kompozitne (bele) plombe vezuju za zub zahvaljujući specijalnom lepku (bondu), koji održava vezu između zuba i plombe, amalgamske plombe se zadržavaju na osnovu sila trenja i oblika rupe u zubu u koju pravi stomatolog za postavljanje plombu.

U toku unošenja, siva plomba se bukvalno nabija u prstor za nju napravljen i nakon što se veže za 24h, ona ostaje zarobljena u okviru zuba.

Da plomba ne bi pucala pod dejstvom sila, ona mora biti odgovarajuće debljine i oštrih ivica, što znači da prostor za plombu koji pravi stomatolog u zubu mora biti u vidu sandučeta ili kutije.

Upravo zbog ovih osobina kada sila žvakanja deluje na zub, siva plomba se ponaša kao klin i može dovesti do frakture zuba, zato što se sila prenosi u samo jednoj tački. Opasnost od frakture zuba je veća ukoliko je veća i siva plomba.

Slika 9. i 10. Debljina ivica prepracije zuba

Pod delovanjem sila žvakanja, siva plomba se vremenom deformiše i stvara se zjap između plombe i zuba. Taj zjap predstavlja prostor težak za čišćenje i samočišćenje. U njemu se talože mikroorganizmi koji dovode do pojave novog karijesa ispod plombe.

Slika 11. Rubni zjap između plombe i zuba

Amalgamske plombe i metalokeramičke krunice u kombinaciji

Kod osoba koje u ustima, pored amalgamskih plombi, imaju i neke metalokeramičke krunice ili mostove – potrebno ih je zameniti zbog iz jednog manje poznatog razloga. To je postojanje razlike između električnih potencijala različitih metala, što dovodi do stvaranja galvanskih struja u usnoj duplji. One vremenom mogu izazvati ozbiljne promene na sluzokoži usne duplje, a pacijenti se često žale i na pojavu metalnog ukusa u ustima.

U našoj ordinaciji više ne postavljamo amalgamske plombe. Smatramo da današnji materijali (kompoziti i glas jonomeri) zadovoljavaju i funkcionalno i estetski, te nam amalgamske plombe nisu izbor.

16.03.2022.
Kada sisanje palca postaje problem?

Palac-nevaljalac je prijatelj deci, neprijatelj zubićima

Sisanje palca je prirodan refleks za decu. Sisanje palčeva, prstiju, duda ili drugih predmeta može učiniti da se bebe osećaju bezbedno i srećno i da im pomogne da uče o svom svetu. Mala deca tako ispituju svet oko sebe. Sve što im je na dohvat ruke stavljaju u usta.

Mala deca takođe mogu sisati palac da se umire i tako lakše zapada u san.

Kako sisanje palca može uticati na zube mog deteta?

Nakon izbijanja stalnih zuba, sisanje može izazvati probleme sa pravilnim rastom vilica i postavljanjem zuba u pravilan zubni niz. Takođe može izazvati promene na nepcu.
Dude mogu uticati na zube u suštini na isti način kao i sisanje prstiju i palčeva, ali često je lakše prekinuti naviku.

Intenzitet sisanja je faktor koji određuje da li može doći do problema sa zubima ili ne. Ako deca pasivno drže palčeve u ustima, manja je verovatnoća da će imati poteškoća od onih koji snažno sisaju palčeve.

Kada deca prestaju da sisaju palčeve?

Deca obično prestaju da sisaju palac u uzrastu od dve do četiri godine ili do trenutka kada su stalni prednji zubi spremni za izbijanje. Ako primetite promene na mlečnim zubima vašeg deteta ili ste zabrinuti zbog sisanja palca, obratite se svom stomatologu.

Kako mogu da pomognem svom detetu da prestane da sisa palac?

Pohvalite dete što ne sisa palčeve.

Deca često sisaju palčeve kada se osećaju nesigurno ili im je potrebna uteha. Usredsredite se na ispravljanje uzroka anksioznosti i pružite utehu svom detetu.

Za starije dete, uključite ga u izbor metode zaustavljanja sisanja palca.

Vaš stomatolog može da ohrabri vaše dete i objasni šta bi moglo da se desi njihovim zubima ako ne prestanu da sisaju palace.

Ako ovi saveti ne deluju, koriste se metode za zaustavljanje sisanja palca, tako što ćete noću zaviti palac ili staviti čarapicu ili rukavicu na ruku.

Vaš stomatolog ili pedijatar može da vam prepiše gorki lek za oblaganje palca ili upotrebu aparata za usta.

04.03.2022.
Opcije za nadoknadu izgubljenih bočnih (zadnjih) zuba

Ukoliko pacijent ima samo prednje zube a bočno je totalno bez zuba, bočne zube je potrebno (i jedino moguće ) nadoknaditi protezama.

Postoji i način nadoknade bočnih zuba imlantatima i pacijenti često traže da im se uradi ova opcija kako ne bi morali da skidaju i stavljaju protezu pri održavanju oralne higijene jer smatraju da im je to bolje rešenje.

Na žalost, samo mali broj pacijenata ima mogućnost da bezube grebene rehabilituje implantima ( previše malo kosti, potrebna predprotetska hirurgija, loše opšte zdravstveno stanje … kardiološki pacijenti, dijabet…a svakako i finansije).

Parcijalne proteze koje nadoknađuju nedostatak bočnih zuba, u današnje vreme izrađuju se od raznih vrsta novih materijala koji su biokompatibilni sa mekim tkivima u ustima i pacijenti se veoma lako i brzo na njih privikavaju.

Ukoliko pacijent ima svoje prirodne zube napred način na koji se parcijalna proteza fiksira za njih su najčešće različite vrste kukica, kvačica i pelota.

Ali ukoliko pacijent svoje zube „presvlači“ krunicama način na koji se fiksira proteza je takav da spojnica ili atečmen biva skriven i izbegava se vidljivost kukica u estetskoj zoni.

Postoji mnogo vrsta proteza, ali ukoliko imate krunice na prednjim zubima, bočno se mogu postaviti Wisil proteze. One su direktno vezane za krunice (preostale zube) pomoću spojnica i mnogo su stabilnije u odnosu na proteze koje imaju kukice kojima se naslanjaju samo na zube.

Parcijalne proteze koje se naslanjaju na zube (izbor kada zubi pacijenta nisu pod krunicama)

WISIL PROTEZE – Parcijalne proteze koje su direktno povezane sa zubima pod krunicama (dve opcije)

Opcija 1. Bezmetalne krunice i bezmetalna konstrukcija

Opcija 2. Metalokeramičke krunice i metalna konstrukcija

Proteze takođe mogu biti izrađene od metala ili bez metalne konstrukcije ( Wisil proteza u sklopu tzv. kombinovanog rada). Ukoliko pacijent ima metalokeramičke krunice, proteza i spojnice se takođe izađuju od metala.

Ukoliko pacijent ima bezmetalne krunice proteza se izrađuje od Bio HPP materijala koji je biokompatibilan i lak (npr. Gornja visil proteza izrađena od metala teška je oko 10 grama a ista takva proteza izrađena od Bio HPP materijala teži svega 2 grama).

Estetski momenat je takođe od velikog značaja, za razliku od metalnog skeleta za protezu Bio HPP je u boji desni.

BioHPP je nova klasa materijala u zubnoj zaštiti. BioHPP materijal (High-performance polimers – Polimeri visokih performansi) je u današnjoj stomatologiji uspešno zamenio sva dosadašnja poznata rešenja fiksnih protetskih radova, keramičkih mostova, izrađenih na zlatu, leguri Co-Cr-Mo (kobalt,hrom, molibden), aluminijumu, cirkonijumu…

Zbog sve veće potražnje za bezmetalnim rešenjima, zbog estetskih vrednosti ali i zbog učestalosti pojave netolerancije na metal, naša ordinacija je u mogućnosti da svojim pacijentima ponudi višestruko kvalitetnije rešenje po znatno pristupačnijim cenama.

23.02.2022.
Zubne krunice – metalno ili bezmetalno rešenje?

Već na prvi pogled, bez neke dublje analize, instinktivno birate bezmetalne krunice jer se nekako ne osećate prijatno da vam bilo kakav oblik metala bude u ustima. Instinktivno ili ne, u pravu ste!

Bezmetalne krunice treba da budu vaš jedini izbor kada je reč o „popravljanju“ izgleda vaših zuba, a evo i zašto.

Sve prednosti bezmetalnih krunica

Pre svega, moramo naglasiti da je jedini razlog za to što ljudi i dalje biraju metalne, a ne bezmetalne krunice – njihova cena. Metalne krunice su povoljnije u odnosu na bezmetalne krunice, ali kada saznate sve njihove prednosti, biće vam jasno da je ovo jako isplativa i pametna investicija.

Period navikavanja na bezmetalne krunice je mnogo kraći nego u slučaju metalnih krunica – potrebno je svega nekoliko dana da se istinski naviknete na „nove“ zube, dok je kod metalnih krunica taj period nešto duži – ponekad i do godinu dana.

Ko god je odabrao bezmetalne krunice u potpunosti je zadovoljan, možda i najviše zato što ne postoji razlika između ovih „dodataka“ i prirodnih zuba, dok „korisnici“ metalnih krunica kažu da se boja zuba u određenoj meri razlikuje bez obzira što je ta razlika minimalna i jedna primetna.

Bezmetalne krunice predstavljaju sam vrhunac današnje stomatologije – u odnosu na metalne krunice, za ugradnju bezmetalnih krunica je potrebno ukloniti mnogo manje same zubne supstance.

Kao što je već rečeno, na bezmetalne krunice se lako i brzo navikava i to zato što su one izrađene od cirkonijuma koji ne izaziva nikakve štetne efekte, dok metal u metalnim krunicama ume da proizvede upalu desni ili neku od alergijskih reakcija.

Estetski, bezmetalne krunice su daleko ispred metalnih, a uz to su i trajnije – godinama nakon „upotrebe“ će one i dalje biti iste i netaknute, dok je kod metalnih krunica lako uočiti dotrajalost – između zuba i desni će se pojaviti upadljiva siva linija.

Bezmetalne krunice je gotovo nemoguće razlikovati od prirodnih zuba i to baš zahvaljujući cirkonijumu koji je približno iste boje i transparentnosti kao i prirodan zub, a uz to ima i gotovo istu mogućnost prelamanja svetla.

Da li mogu da se postave mostovi, ukoliko pacijent nema bočne zube?

Svi znamo kako izgledaju pravi mostovi, svaki ima minimum dva stuba nosača, slično je i ustima.

Da bismo postavili most moramo imati dva zuba koja će imati ulogu stubova nosača.

Ukoliko pacijent ima samo prednje zube, a bočno je totalno bez zuba, bočne zube je potrebno (i jedino moguće) nadoknaditi protezama. O protezama pisaćemo u narednom postu.

17.02.2022.
Pokvaren zub – ćelava glava!

Da li ste znali da od pokvarenog zuba može da vam opadne kosa i da budete potpuno ćelavi!

Bakterije iz korena zuba napadaju i unutrašnje organe!

Ovi procesi predstavljaju čitave kolekcije štetnih bakterija i toksina koji su produkti njihovog metabolizma i zato se nazivaju još i fokusi ili žarišna infekcije.Te bakterije nisu štetne samo za zube, već i za udaljene organe, naročito one koji su već oštećeni.

Iz epicentra gde se razmnožavaju u uslovima bez kiseonika, izuzetno štetni sojevi anaerobnih bakterija, šire se putem krvotoka i dolaze do drugih organa, na koje takođe destruktivno deluju. Ovaj put širenja je znatno olakšan činjenicom da je orofacijalna regija izuzetno dobro prokrvljena i blizinom najvećih krvnih sudova vrata i glave.
Za prodor bakterija iz fokusa može postojati okidač, kao što je u slučaju pada imuniteta, remisije nekih hroničnih oboljenja, hormonskog disbalansa, metaboličkih poremećaja itd…

Bakterije koje su normalno prisutne u usnoj duplji (streptoccocus salivarius) mogu mutirati i prilagoditi se da iz aerobnih mikroorganizama (koriste kiseonik za svoj metabolizam) mutiraju u anaerobne (organizmi koji žive i funkcionišu u zatvorenoj sredini bez kiseonika) i da svoju veličinu drastično smanje, te postanu stanovnici dentinskih tubula (mikroprostori u unutrašnjosti zubnog tkiva).

Bakterije dolaze iz karijesnih lezija i daljim razmnožavanjem i metabolisanjem razaraju tkivo zuba, dolazeći do vrha korena, gde se stvaraju žarišta, ili fokusi. Onda odatle kao iz epicentra migriraju na udaljene organe izazivajući njihova oštećenja.

Bakterije u parodontalnom džepu!

Osim u unutrašnjosti korena, fokusi infekcija se mogu nalaziti u parodontalnom džepu, koji je nastao kao posledica razaranja vezivnog zubnog tkiva (parodoncijuma).

Utvrđena je direktna veza izmedju paradontopatije i reumatoidnog artritisa, jer su obe bolesti inflamantorne prirode i karakteriše ih gubitak vezivnog tkiva, a saniranjem parodontalnih džepova i eliminisanjem fokusa, kod pacijenata koji boluju od artritisa došlo je do znatnog poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.

Među najpoznatijim oboljenjima koje uzrokuju fokalne infekcije su reumatoidni artritis, bakterijski endokarditis, stvaranje arterijskog plaka, kao i pojava tromba, koji može da uzrokuje ozbiljne posledice, kao što su moždani i srčani udar.

Bakterije iz roda streptokoka su odgovorne za dva puta veći rizik za infarkt miokarda. Migracijom u pluća dovode do respiratornih infekcija, a ukoliko pacijent već pati od hroničnog oboljenja pluća, mogu dodatno zakomplikovati situaciju, utičući na stvaranje plućnog emfizema. Takođe mogu izazvati ili pogoršati oboljenja bubrega, očiju, žlezdanog sistema, centralnog nervnog sistema, kože ali i opadanje kose “ u pečatima“ .

Interesantna je činjenica da sistemska borba antibioticima praktično ne daje značajne rezultate na duži rok, jer je cirkulacija na dotičnom zubu prekinuta još kada je živac umrtvljen i kada su bakterije naselile središnji deo korena zuba, tako da antibiotici nemaju pristup unutrašnjosti žarišta, koje je izvor infekcije. A bakterije imaju izuzetno efikasan sistem delovanja, jer su fizički zaštićene u kanalu korena, gde proizvode visoko-patogene toksine, koji se šire po organizmu putem krvotoka i direktno degradirajuće utiču na imuni sistem, što se kod pacijenta manifestuje kao loše osećanje, a bez očiglednog uzroka.

Jedini efikasan metod rešavanja ovog problema jeste radikalna eliminacija žarišta, koja se postiže ekstrakcijom (vadjenjem) zuba i detaljnim kiretiranjem zaostalog tkiva, koje je kontaminirano bakterijama iz fokusa, kao i uklanjanjem žarišta iz parodontalnog džepa, režanj operacijom, koja podrazumeva uklanjanje kompletno razorenog i inficiranog tkiva „do u zdravo“.

09.02.2022.
Anestezija u stomatologiji – Kada se koristi i koliko dugo traje?
Lokalna anestezija se koristi da bi se sprečio bol tokom stomatoloških intervencija. Za razliku od opšte anestezije, lokalna anestezija izaziva utrnulost onog dela usne duplje koje treba da se podvrgne stomatološkoj proceduri – lokalna anestezija funkcioniše tako što blokira nervne završetke na kratak vremenski period, obično od jednog do nekoliko sati.

Posledica lokalne anestezije je gubitak osećaja bola u određenom području tela.

Mesto uboda kod anestezije gornjeg zuba (Žuta „linija“ je nerv)

Mesto uboda kod anestezije gornjeg zuba (Žuta „linija“ je nerv)

Mesto uboda kod anesteziranja donjih zuba (Žuta „linija“ je nerv)

Šta sve treba znati o lokalnoj anesteziji?

Kada se koristi anestezija?

Kada ne morate da primite anesteziju?

Koliko će dugo anestezija delovati?

Neželjeni efekti prilikom primanja anestezije

Kada se koristi anestezija?

Vađenje – kada imate stalan zub koji je pokvaren , kojeg je nemoguće popraviti ali koji se ne klima jedino rešenje jeste da ga izvadite – u ovakvom slučaju, vađenje zuba nije jednostavno i prilikom ovakve intervencije potrebno je primiti anesteziju.

Kada vadite koren – u pitanju je bolan proces prilikom kog se savetuje korišćenje anestezije.

Prilikom zahtevnijih i detaljnih popravki zuba – kada je zub prilično pokvaren ili kada popravka traje duže savetuje se da primite anesteziju; u ovakvim slučajevima najbolje je da se konsultujete sa svojim stomatologom jer Vam on može reći koliko će Vas popravka određenog zuba boleti.

Kada se ugrađuju zubni implanti – u pitanju su titanijumski šrafići koji se ugrađuju u kost na mestu gde se nalazi zub i služe da imitiraju koren novog zuba; u pitanju je neprijatna procedura koja se u stomatološkim ordinacijama nikada ne radi bez anestezije.

Zahvaljujući adekvatnoj anesteziji, ova procedura prolazi bez ikakvih bolova.

Kada ne morate da primite anesteziju?

Kada nemate „živac“ – ukoliko je pulpa prethodno izvađena ne postoji potreba za anestezijom; u ovakvim slučajevima možete osetiti malu neprijatnost, ali je ona moguća čak i ako ste primili anesteziju.

Kada menjate plombe u zubima.

Prilikom vađenja mlečnih zuba – osećaj može biti malo neprijatan, ali nije bolan, te stomatolozi prilikom ovakvih intervencija ne koriste anesteziju jer nema potrebe za njom.

Koliko će dugo anestezija delovati?

Koliko će dugo anestezija delovati zavisi od sledećih faktora:

količine datog anestetika

njegove koncentracije i vrste

dodatnog supstanci u ampuli (vazokonstriktor)

opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Uticaj količine datog anestetika – normalna količina anestetika iznosi 2ccm i ukoliko su svi ostali kriterijumi zadovoljeni ova količina je dovoljna. Čak i manja količina adekvatnog datog anestetika može da deluje, dok veća količina ne znači da će intervencija biti potpuno bezbolna.

Uticaj koncentracije anestetika – u zavisnosti od vrste, anestetici se obično koriste u koncentracijama od 2% ili od 4%, a za lokalnu upotrebu ponekad od 10%.

Uticaj dodatnog vazokonstriktora – u pitanju je sredstvo koje „sužava“ krvne sudove na mestu delovanja anestezije što je poželjno zbog sledećih razloga: usporava se resorbovanje anestetika (laički rečeno – anestezije duže traje) i smanjuje se krvarenje u okviru radnog polja.

Postoje brojni vazokonstriktori, među kojima su najčešći adrenalin i noradrenalin – ono što je svima zajedničko jeste da anestetici bez njihovog dodavanja kraće deluju.

Napomena:
Stomatolog može odlučiti da smanji epinefrin (adrenalin) kod pacijenata koji pate od srčanih oboljenja ili visokog krvnog pritiska.

Postoji niz stanja zbog kojih anestezija može kraće da traje, jedan od najčešćih jeste alkohol.

Količina anestetika koja se može primeniti u jednoj poseti zavisi od vrste anestetike, zdravstvenog stanja pacijenta kao i od uzrasta kada su u pitanju dece, o čemu svaki stomatolog strogo vodi računa. Na taj način izbegavaju se neželjena dejstva i moguće komplikacije.

Neželjeni efekti prilikom primanja anestezije

Iako se lokalni anestetici često koriste prilikom intervencije, postoje i neželjeni efekti koji se mogu javiti nakon injekcije:

Kada igla pogodi krvni sud može se formirati hematom, a anestetik može iazvati trnjenje van ciljane oblasti, ali ovi efekti će nestati kada prođe dejstvo anestezije.

Hematom nakon anestezije

Hematom nakon anestezije

Hematom nakon anestezije dan posle

Hematom nakon anestezije dan posle

Adrenalin koji je sadržan u anesteziji može izazvati brz rad srca, ali ovaj efekat može trajati samo par minuta.

Prilikom primanja injekcije, igla može da ošteti nerv ali u ovom slučaju simptomi nestaju za nekoliko dana, dok će se živac sam izlečiti vremenom.

Alergijske reakcije na lokalne anestetike su veoma retke, ali je važno stomatologu napomenuti postojeće alergije na sve alergene u koliko postoje.

Zbog toga je važno da stomatolog kod koga primate anesteziju bude stručan i iskusan u svom poslu.
02.02.2022.
Šta je to cirkularni karijes?

Na vratnom delu krunice se stvaraju zelenkasto mrke naslage i gleđ ispod i oko njih postaje kredasto bele boje zbog dekalcifikacije. Ovaj karijes se širi kružno zahvatajući celim obimom krunicu zuba zbog čega je i dobio naziv cirkularni karijes. Širi se veoma brzo zahvatajući sve strukture sto može dovesti do frakture krunice zuba.

Pojava cirkularnog karijesa dovodi se u vezu sa upotrebom velikih količina šećera, naročito saharoze, čestim dnevnim i noćnim obrocima, kao i navikom da se dete uspavljuje sa zaslađenim čajevima, mlekom ili cuclom umočenom u medicini.

Zašto se cirkularni karijes teško leči i stavlja „pod kontrolu“?

Lečenje cirkularnog karijesa je težak i složen posao, jer ovaj karijes brzo zahvata dublje strukture zuba i zahvata sve zube. Najčešće pacijenti dolaze kasno, kada je proces odmakao i kada su nastale komplikacije.

Pored konzervativnog zbrinjavanja karijesnih lezija, veoma bitana je i primena pravilne oralne higijene i korigovanje loših navika i ishrane. Takođe, upotreba sredstava sa fluorom ublažava progresiju karijesa i smanjuje pojavu novih karijesnih lezija.

Edukacija roditelja u borbi sa ovim karijesom je od presudnog značaja, kao i pravovremena sanacija kod stomatologa.

Preporuke za roditelje…

Roditelji treba da MENJAJU LOŠE NAVIKE U ISHRANI DETETA, koje su i dovele do karijesnog procesa.

U raznim slatkim napicima postepeno smanjivati sadržaj šećera, tako što će se oni sve više razblaživati vodom, dok se ne pređe na čistu vodu.

Kada odojče pored majčinog mleka počne da se prehranjuje, ta hrana treba da je raznovrsna sa svim neophodnim vitaminima, mineralima, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima.

Kasnije pored kuvane hrane, insistira se na konzumiranju hrane čvršće konzistencije, kao što je presno voće i povrće. Čvrsta hrana je znatno manje kariogena, iziskuje snažnije žvakanje i obilnije lučenje pljuvačke.

Ta hrana, trenjem o zube, mehanički ih čisti, a veće količine izlučene pljuvačke donekle speru i deliće zaostale hrane. Istovremeno, snažnije žvakanje podstiče rast gornje i donje vilice. Ovo je neobično važno, jer su budući stalni zubi znatno širi u odnosu na mlečne. Ako se vilice ne prošire, nastaju razne nepravilnosti u položaju stalnih zuba ,kao i nepravilnosti u odnosu gornje i donje vilice.

Od presudnog značaja je i REDOVNO I PRAVILNO ODRŽAVANJE ORALNE HIGIJENE.

27.01.2022.