Lep osmeh je uvek poželjan, a za lep osmeh neophodni su zdravi i lepi zubi. Zdravi zubi preduslov su opšteg zdravlja i zadovoljstva čoveka.
Svakodnevnom negom i redovnim pregledima mogu se sprečiti najčešća oboljenja zuba – karijes i parodontopatija. Za svako oboljenje pa i za ova važi bolje sprečiti nego lečiti. Stoga, potrebno je više pažnje posvetiti prevenciji i odlaganju nastanka i razvoja oboljenja usta i zuba.
Pravilno održavanje oralne higijene
Na prvom mestu je pravilno održavanje oralne higijene.Tako se sprečava stvaranje dentalnog plaka (meke naslage na zubima) koji ako se ne ukloni omogućava taloženje zubnog kamenca i tako otvara put razvoju parodontopatija.
Da bi zubi bili dobro oprani potrebno je da postoje četiri usklađena faktora-dobra četkica, pravilna tehnika pranja zuba, dovoljno često i dovoljno dugo pranje zuba. Obavezna je i upotreba konca za zube, a kako godine odmiču spisak neophodnih sredstava za održavanje oralne higijene sve je duži, tu su i interdentalna četkica, interdentalni stimulatori, tečnosti za ispiranje usta i posebne “medicinske” paste za zube.
PRAVILNO ODRŽAVANJE ORALNE HIGIJENE podrazumeva svakodnevnu upotrebu četkice i konca uz pravilnu tehniku i redovne kontrole kod stomatologa!
Pravilna ishrana
Pravilna ishrana ima značajnu ulogu u prevenciji karijesa i parodontopatije. Ugljeni hidrati-slatkiši, kolači, proizvodi od belog brašna najviše izazivaju karijes. Treba jesti zdravu hranu bogatu belančevinama, vitaminima, mineralima, proizvode od integralnih žitarica i hranu koja se ne lepi za zube i koju je potrebno duže žvakati, a to su voće i povrće. Jedna od takođe bitnih stvari jesu redovni kontrolni pregledi, koje treba obavljati dva puta godišnje, jer se tako odstranjuju glavni faktori koji mogu da dovedu do oboljenja.
Ako je strah razlog vašeg retkog odlaska kod zubara ne zaboravite da će upravo redovni pregledi sprečiti ono čega se najviše plašite, a to je bol. Svako odlaganje samo povećava mogućnost upala i dodatnih komplikacija.
Dentofobija je široko rasprostranjena u našem društvu. Zato se svaki stomatolog stomatoloske ordinacije Gentle Touch trudi da neophodnu intervenciju učini što ugodnijom. Sve intervencije, preglede i savete možete dobiti u stomatološkoj ordinaciji, Resavska 36. U svakodnevnom radu koriste se materijali renomiranih svetskih i naših proizvođača koji svojim oblikom i svojstvima oponašaju prirodno zubno tkivo.
I naravno, ne zaboravite – sačuvati zdrav osmeh znači sačuvati celokupno zdravlje organizma!
Šta je zaista ortodoncija i šta je njen glavni cilj?
Ortodoncija je oblast stomatologije koja se bavi ispravljanjem nepravilnog položaja zuba i nepravilnog položaja vilica. U periodu mešovite denticije kada su prisutni i mlečni i stalni zubi željeni efekat se postiže mobilnim aparatima, a u periodu stalne denticije fiksnim protezama.
Cilj ortodontske terapije je postići pravilan i estetski izgled zagrižaja koji će omogućiti optimalnu funkciju žvakanja i preraspodelu sila tako da dobijemo jednako opterećenje svih zuba. Takođe pravilnim položajem zuba olakšavamo oralnu higijenu i samim tim smanjuje se rizik od nastanka karijesa i parodontalnih oboljenja.
Zablude?
Nekada sam pacijent ne želi da prolazi kroz dužu proceduru ispravljanja zuba već odmah želi da izbrusi zube i za 7 dana ispravi zagrižaj izradom keramičkih krunica. Postoje indikacije kada je to moguće i one kada to nije moguće. Izuzetno nepravilan položaj zuba, veliki razmaci između susednih zuba i visok pripoj desni na samim vratovima zuba dali bi estetski vrlo ograničene rezultate sa posledicama koje ne bi bile zanemarljive.
Zato se savetuje pre svega terapija fiksnim aparatima. Tek nakon završene terapije pacijent i stomatolog zajednički donose odluku da li je potrebno uključiti i protetiku. Neretko nam se dešavalo da sama terapija fiksnim aparatima da tako kvalitetne rezultate da pacijent odustaje od brušenja svojih zuba.
Fiksna ortodontska terapija
Fiksni ortodontski aparat se sastoji od tuba ili prstenova koje se postavljaju na prve stalne molare (šestice), bravica koje se lepe na svaki pojedini zub i žičanih lukova koji prolaze središnji žljeb na bravici. Žičane lukove u slotu (središnji žljeb) bravice, mogu držati žičane ili gumene ligature u boji i tada govorimo o konvencionalnim ili klasičnim bravicama.
Modernije i za pacijenta svakako ugodnija varijanta je samoligirajuća bravica. Kod takvih bravica nema gumene ligature koja zadržava naslage hrane i teško ih je održavati. Samoligirajući fiksni aparat ima bravice koje žicu u slotu pridržavaju vratašca ili klip koji se otvara i zatvara. Zbog svojih mehaničkih svojstava ove bravice smanjuju ukupnu dužinu trajanja terapije.
Osim ove podele na klasične i samoligirajuće, postoji podela na estetske i metalne bravice. Bravice na zube postavlja isključivo specijalista ortodoncije i njih pacijent ne može skidati. Kontrole su na 4-6 nedelja. Koje bravice će se postaviti zavisi od slučaja do slučaja, želje pacijenta i naravno cene.
U našoj ordinaciji koristimo najbolje tehnike i najmodernije bravice firme ORTOCLASSIC USA. Tako ćemo odabrati šta je najbolje za Vas, zavisno od vašeg slučaja.
Postavka fiksnog aparata u jednoj vilici potpuno je bezbolna i traje oko 45 minuta.
Održavanje higijene i saveti
Fiksni aparat zahteva više vremena i truda jer elementi (bravice) koje su zalepljene na zube otežavaju pravilno održavanje higijene. Zube treba prati posle svakog obroka jer se hrana zadržava na tubama i bravicama. Osim klasične četkice koristite i interdentalne četkice koje su male pa se njima mogu očistiti prostori između zuba i bravica. Na tržištu postoji veliki broj proizvoda namenjen baš ortodontskim pacijentima. Nakon postavljanja fiksnog aparata, zubi su osetljiviji i možete osećati nelagodnost par dana. To je potpuno normalno i nastaje kao posledica delovanja sile na zube.
Postoji i mogućnost iritacije sluznice obraza i usana koje možete sprečiti postavljanjem zaštitnog voska ili silikona preko bravice ili žice koja Vas iritira. Pomeranjem zuba (klaćenje) je normalna pojava i to Vas ne treba brinuti. Izbegavati hranu koja se lepi po zubima i bravicama (karamele, žvake) i paziti posebno na tvrdu hranu i orašaste plodove jer može odlepiti tubu i bravicu. Ništa se ne sme kidati zubima, nego hranu rezati na male komade i polako žvakati.
Zadržavanje položaja zuba (RETENCIJA)
Nakon završene ortodontske terapije sledi faza retencije koja je jednako važna kao i nošenje fiksnog aparata. Pacijent dobija retencionu napravu koja može biti: fiksna ili mobilna, a njen zadatak je da zadrži zube u ispravljenom položaju. Mobilni ritejner može biti prozirni, folija koja se nosi u prvih godinu dana svaku noć i što više sati u toku dana. Fiksni ritejner je žičano povezivanje 3-3 dole i 2-2 gore. Kada ne nosite Vaš mobilni ritejner, zubi se posle skidanja fiksnog aparata pomeraju narednih 12 meseci, jer periodontalna vlakna teže da vrate zub u prvobitni položaj dok koštano tkivo oko zuba ne mineralizira i dok se zub ne navikne na novu silu.
Ukoliko ne nosite svoj ritejner mi Vam ne možemo garantovati stabilnost rezultata. Ukoliko se ne pridržavate uputstva o retenciji, velika je verovatnoća RECIDIVA!
Postavka fiksnog aparata u jednoj vilici potpuno je bezbolna i traje oko 45 minuta.
Mobilni ortodontski aparat
Ovakvi aparati namenjeni su najmlađim pacijentima, koji još rastu i razvijaju se. Oni mogu biti samo za jednu vilicu (aktivne ploče) ili za obe vilice (aktivator, bionator). Njih pacijenti sami stavljaju i vade iz usta. Treba napomenuti da je kod nošenja mobilnih ortodontskih aparata izuzetno važna saradnja i želja deteta da nosi aparat, da bi terapija bila uspešna. Aparatić se nosi minimum 14h dnevno. U aparatu postoji šraf koji se okreće u dogovoru sa ortodontom na 7 i 10 dana. Mobilnim aparatićima se ne mogu pravilno i potpuno ispraviti jako rotirani ili nagnuti zubi, niti zubi koji su nikli na pogrešnom mestu. Za takve anomalije se koriste fiksni ortodontski aparati.
Terapija mobilnim ortodontskim aparatima uglavnom je prva faza terapije koju započinjemo u ranom dobu i kojom ispravljamo položaj vilica, a nakon toga postavlja se fiksni aparat kojim korigujemo položaj zuba i završavamo terapiju. Ukoliko se problem ne reši u mlađem dobu, on s vremenom postaje teži.
U prvom dolasku kod stomatologa potrebno je uraditi ortopan digitalni snimak svih zuba, zatim profilni telerendgen snimak i uzeti otiske u ordinaciji. Procedura je kratka, krajnje jednostavna i bezbolna. Na osnovu sva 3 parametra doktor specijalista radi analizu i za svega nekoliko dana se izrađuje odgovarajući aparat.
INVISALIGN FOLIJE za ispravljanje zuba
Ispravljanje zuba INVISALIGN folijama je alternativa fiksnim bravicama – plastični alajner (providna folija) napravljen da ispravi zube i pravilno ih rasporedi prema prethodno dizajniranom položaju. Svaki set alajnera je precizno softverski dizajniran na osnovu otiska izrađenog u našoj ordinaciji.
Folije su dizajnirane da isprave lakše, srednje teške i teške ortodontske slučajeve. Pored toga što su estetski potpuno prihvatljive jer se uopšte ne vide, one sa sobom nose i mnoge druge dobrobiti. Značajno se lakše održavaju od fiksnih proteza koje je nemoguće skinuti i lepo oprati. Kod folija je ovo moguće, i samim tim je mnogo bolja higijena usta i zuba. Sile koje deluju na zube su raspoređene celom površinom zuba, a ne samo na površini bravice. Da li je ovo rešenje baš za Vaš slučaj ostaje da se utvrdi nakon detaljne analize.
Za najbolje rezultate morate biti maksimalno posvećeni planu terapije što znači da se alajner nosi onoliko koliko odredi stomatolog. Za prave rezultate, potrebno je nositi alajner minimum 16-18 sati dnevno.
Na osnovu otiska vilice možemo izraditi kompjutersku 3D animaciju i na osnovu toga proceniti koliko je potrebno folija da se zubi isprave, kao i kako bi sve izgledalo na kraju terapije. Finalna odluka je na kraju na Vama. Pregled je svakako besplatan a koliko se odlučite da radite folije analiza se računa u cenu folija.
Privremene krunice upotrebljavaju se kao sredstvo za zaštitu zuba na kojima se radi fiksna protetska nadoknada, a funkcija im je višestruka: biološka, estetska i mehanička.
Prema metodi izrade dele se na direktne (ordinacijsko izrađivanje privremenih kruna) i indirektne (izrada privremenih kruna u zubotehničkoj laboratoriji) .
Biološka zaštita
Biološka zaštita odnosi se na zaštitu zuba i okolnog mekog tkiva. Takođe se odnosi na osiguravanje uslova u kojima se sprečava izrastanje i naginjanje u slobodni prostor okolnih zuba.
Estetska funkcija
Estetska funkcija privremenih krunica sprečava loš izgled avitalnoga ili vitalnog obrušenog zuba tako što se oponašaju svojstva prirodnih zuba (boja, oblik, veličina i položaj).
Mehanička funkcija
Mehanička funkcija privremenih krunica se temelji na načelima što boljeg otpora žvaćnim silama. Privremene krune su redovan deo procedure u našoj ordinaciji i u najvećem broju slučajeva podrazumevaju zaštitu brušenih zuba privremenim krunicama do trenutka dobijanja nove nadoknade.
Nakon brušenja pacijent koji izlazi iz ordinacije sa privremenim krunama ima estetski izgled kao da nije izbušen.
Na ovaj način period izrade definitivnog protetskog rada pokrivamo vrlo udobnim rešenjem a traumu nastalu brušenjem svodimo na minium.
Da bi konačna krunica imala profil prirodno izraslog zuba, desni se moraju zadržati u željenoj poziciji.
U suprotnom, u nekim slučajevima, može doći do povlačenja desni i narušavanja estetike (privremena krunica je zapravo udlaga za desni i meke strukture oko zuba).
Šta ovo znači u praksi?
Za šest prednjih zuba koji su već bili nosači starog mosta potrebno je oko dva sata da se izbruse i pripeme da bi bili nosači novoplaniranog mosta. Pre brušenja, tokom brušenja i nakon brušenja uzimaju se određeni registrati oblika i položaja za privremene krune koje se na kraju cementiraju privremenim cementima i veoma lako se uklanjaju.
Pacijent u momentu napustanja ordinacije moze da ide na posao i da se u potpunosti posveti svakodnevnim obavezama.
Ortopantomogram ili skraćeno ortopan predstavlja ”zlatni standard” u stomatološkoj radiologiji.
Ortopan je snimak koji će Vaš lekar najčešće zahtevati prilikom prve posete, ili za opšti pregled/kontrolu posle dužeg vremena. Na njemu su prikazani svi zubi u obe vilice, vilični zglobovi kao i deo viličnog sinusa.
Osim zuba koje možemo posmatrati u ustima, na ovom snimku vidljivi su i zubi koji nisu iznikli – vidi se njihov približni položaj a nekada je moguće uočiti i da li su ti zubi zdravi ili ne. Takođe može se videti položaj korenova, njihov odnos, kao i stanje kosti obe vilice. Analogni snimci danas su prevaziđeni a digitalni su precizni i uglavnom nemaju veliko zračenje.
Šta je dentalni radiogram?
Dentalni radiogram popularno nazvan i dental ili mali snimak, je vrsta snimka na koji staje nekoliko susednih zuba (obično dva-tri zuba).
Dentalni radiogram može biti retrokoronarni ili retroalveolarni a indikuje ga lekar u direktnoj zavisnosti od dela zuba ili potpornog aparata zuba. Postoji i tzv. nagrizni snimak koji takođe spada u dentalne radiograme i nešto ređe je u upotrebi.
Smatra se da je dentalni radiogram precizniji od ortopana, ali je njegovo polje dosta manje, tako da se često upotrebljava prilikom dijagnostike već “sumnjivih” zuba, kontrole, kao i prilikom lečenja zuba. Često Vas u toku lečenja stomatolog može više puta poslati da snimite isti zub, radi praćenja napretka lečenja.
Šta je to 3D (CBCT)?
3D snimak ili CBCT predstavlja najnoviji vid snimanja u stomatološkoj radiologiji. Snimak koji jeizuzetno precizan i koristi tehnologiju sličnu medicinskom skeneru, ali uz neuporedivo manje zračenje. Dok je ortopan i dalje najzastupljeniji, 3D je snimak koji se koristi radi detaljnije i preciznije dijagnostike.
Usled velikog broja preseka koje aparat pravi, kod 3D snimka nema skrivenih ili deformisanih struktura, jer za razliku od ortopana koji čini pretvaranje u dve dimenzije, 3D snima zadržava odnos struktura, jer osim visine i dužine on prikazuje i širinu svih struktura, i zadržava njihov odnos 1:1.
Veliki broj preseka nas uslovljava da ovaj snimak prikazujemo samo na CD-u jer bi izrada svih preseka na standardnom snimku bila jako neisplativa. Najčešće se koristi prilikom oralno hirurških zahvata, ugradnje dentalnih implanata, lečenju zuba sa više korenova.
Slika 4. Sanacija zuba plombom
Koji je snimak najbolje uraditi?
Najbolji snimak ne postoji, jer svaka vrsta snimanja ima svoju namenu, tako da je najboljekonsultovati se sa vašim stomatologom.
Koliko često treba snimati zube?
Tačan odgovor na ovo pitanje ne postoji. Opšteprihvaćeno pravilo je da ortopan snimak ima ”rok trajanja” od 6 meseci do godinu dana. Mnogi faktori utiču na validnost ortopan snimka a neki odnjih su: uzrast osobe, stanje opšteg i oralnog zdravlja.
Kod osoba koje generalno nemaju problema saopštim zdravljem niti sa zdravljem usta i zuba dovoljno je kontrolno snimanje zuba na 2 godine, aliovu odluku treba prepustiti Vašem lekaru, i u dogovoru sa njim uraditi kontrolno snimanje. 3D odnosno CBCT snimak ima validnost kao i ortopan, dok je kod dentalnih radiograma taj period manji.
Bavljenje sportom vrlo je važan faktor zdravlja djece i odraslih, ali isto tako može biti i uzrokom povreda, oboljenja i nezadovoljstva. Danas su deca zaokupljena računarima, televizorom i stvarima koje ne deluju povoljno na mišićno-skeletni razvoj. Sport pridonosi kvalitetnijem telesnom, ali isto tako i psihičkom razvoju deteta. Kako deca rastu telesno su sve spretnija i fizička aktivnost postaje složenija. Osim pozitivnih učinaka bavljenja sportom, učestvovanje dece u takvoj vrsti aktivnosti dovodi i do porasta akutnih sportskih povreda.
Velik broj sportskih povreda zauzimaju i dentalne povrede .Dentalne povrede mogu imati ozbiljne estetske, funkcijske, psihičke i ekonomske posledice kako za dete, tako i za roditelja.Smatra se da je trećina svih povreda zuba nastala kao posledica sportske aktivnosti. Najviše stradaju gornji sjekutići, tj. u 80% slučajeva.
Orofacijalne sportske povrede zuba i mekih tkiva orofacijalnoga sistema karakteristične za mnoge sportove. U pojedinim individualnim sportovima postoje kontakti sa upotrebom nekontrolisane snage i smera delovanja na sportskoga protivnika. Takva grupa sportova naziva se grupa kontaktnihsportova . Postoji i mogućnost povrede određenim sportskim rekvizitima. Povrede mogu nastati i zbog pada na tlo ili na sportske sprave. Teške orofacijalne povrede mogu dovesti i do potpunog gubitka stalnih zuba.
Sportske rekreativne aktivnosti zaslužuju pažnju jer je mogućnost povređivanja zbog slabije fizičke spremnosti rekreativaca često zražena. Treba izdvojiti i opasnost od povređivanja u ekstremnim sportovima (mountainbiking, skateboarding, rollerskating).
Svetska stomatološka federacija (FDI 1990.) razvrstala je sportove na sportove visokoga rizika (boks, fudbal, američki fudbal, hokej, borilački sportovi, ragbi, klizanje i letenje zmajevima) i sportove srednjeg rizika (košarka, skokovi u vodu, gimnastika, padobranstvo, jahanje, vaterpolo, rukomet, kriket i bejzbol). Na osnovu ove podele, akcentiranjem rizičnih sportova, možemoprimeniti intenzivnu prevenciju orofacijalnih i drugih sportskih povreda.
Prikazati značaj prevencije i lečenja posledica orofacijalnih povreda u sportskim aktivnostima.
Metodologija:
Istraživanje je sprovedeno u Domu zdravlja Sremska Mitrovica na uzorku od 24 dece koja su se bavila različitim sportovima (kontaktni i ne kontaktni). Deca su bila na uzrastu osnovne škole. Podaci su unošeni u unapred pripremljen anketni upitnik. Svaki ispitanik je davao odgovore vezane za dentalne povrede i nošenje štitnika.
Rezultati:
Ukupno 24 dece je pregledano. Od ukupno pregledane dece njih šest se bavilo kontaktnim a osamnaest ne kontaktnim sportom (Dijagram 1).
Grafikon 1. Broj ispitanika koja se bave kontaktnim i ne kontaktnim sportomUkupno dvanaestoro dece od pregledanih imalo je dentalne trauma od čega je samočetvoro bilo iz grupe kontaktnih sportova ( Grafikon 2. , Tabela 2.).
Grafikon 2. Frekvenca dece sa bez dentalne traumeNajčešće povrede zuba i usta (13 do 39%) u svezi su sa sportom. Najviše stradaju gornji sjekutići, tj. u 80% slučajeva. Prelomi donje vilice i viličnog zgloba su retki ali se dešavaju . Sprovedena su mnogobrojna istrživanja o uzrocima, učestalosti i vrstama povreda orofacijalnog sistema. U vaterpolu su najčešćee sportske povrede u orofacijalnoj regiji (96,4% slučajeva), od toga su povrede usana, jezika i obraza u 80% slučajeva. Dentalna trauma javlja se u 7,6% slučajeva. U anketi košarkaša utvrđena je dentalna trauma kod 11,3% ispitanika.
Samo polovina ispitanih profesionalnih košarkaša nosi štitnik za zube . Primarna prevencija podrazumijeva sprečavanje nastanka povreda. Kao sredstva prevencije koriste se kacige, prsluci, maske i štitnici za lice te štitnici za zube.
Za zaštitu i prevenciju orofacijalnih i posebno dentalnih trauma koriste se različite vrste i oblici intraoralnih štitnika za zube. Upotrebom štitnika za zube uveliko se smanjuju učestalost i težina povreda zuba, a znatno su smanjene povrede usana, jezika i donje vilice. Štitnikom za zube amortizuje se intrakranijalna sila za 50%, a ta sila može prouzrokovati potres mozga, prelom viličnog zgloba i povrede vrata.
Razvojem sportske stomatologije i istraživanjima prevalencije i etiologije sportskih povreda štitnici za zube pokazali su se nezaobilaznim sredstvom uspešne profilakse povreda orofacijalnih tkiva i organa.
Budite pažljivi, budite odgovorni prema svojim zubima jer je oralno zdravlje jedan od krucijalnih faktora opšteg zdravlja organizma. Info kao i zakazivanje termina OVDE.
Traumatska povreda zuba predstavlja akutnu transmisiju energije na zub i okolne strukture, izaziva frakture i/ili promene položaja zuba pri čemu dolazi i do povreda potpornih tkiva. Gubitak zubnih tkiva zahteva primenu složenih, izuzetno važnih terapijskih tretmana.
Traumatske povrede mlečnih zuba, kod dece uzrasta od prve do treće godine najčešće se dešavaju jer u tom periodu deca prohodaju i počinju da trče, usled čega se dešava saplitanje, pad u igri i sl.
Procenjeno je da 20-30% dece doživi dentalnu traumu. Svako 5. dete i svaki 4. odrasli doživi povredu zuba tokom života. Svako 2. dete doživi povredu zuba do kraja školovanja. Povrede zuba predstavljaju 5% od ukupnog broja urgentnih trauma. Učestalost povreda naglo opada posle 30. godine .
Povrede zuba se obično dešavaju na jednom ili dva prednja zuba i to češće u gornjoj vilici. Kada dodje do neke povrede, osim zuba, mogu biti zahvaćene i usne, sluzokoža usta, jezik, desni, zubna čašica, pa i vilične kosti. Priroda povrede moze biti različita, pa tako može doći do preloma krunice zuba, preloma korena, udruženog preloma i krunice i korena, ili izbijanje čitavog zuba.
Multidisciplinarni pristup je imperativ kod dentalnih trauma kada treba reagovati pravovremeno i u cilju što bolje rehabilitacije . Bez obzira na adekvatan i pravovremeni terapijski tretman, dešava se da se jave kasne komplikacije nakon traume . Ove komplikacije se zapažaju na redovnim šestomesečnim pregledima nakon traumatske povrede zuba. Najčešće se pacijent žali na prisustvo stalnog i tupog bola u predelu periapeksa povređenih zuba, a kliničkim pregledom i pomoćnim dijagnostičkim sredstvima konstatuje se odumiranje zubne pulpe, pojava granuloma ili ciste u predelu korena, koštana ankiloza…Ove komplikacije nije uvek lako dijagnostikovati.
Istraživački rad
Cilj:
Istaknuti faktore rizika i utvrditi najučestalije oblike povreda mlečnih zuba kod dece lečene na odeljenju dečije stomatologije Doma zdravlja Sremska Mitrovica.
Materijal i metode:
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 62 ispitanika, uzrasta 1-6 godina (39 devojčica, 23 dečaka). Podaci su beleženi u kartone unapred pripremljene za dentalne traume. Pregled je vršen uz pomoć sonde i ogledalca, a pri veštačkom osvetljenju.
Rezultati:
Istraživanje pokazuje da se povrede najčešće dešavaju na uzratu od tri i četiri godine i to tri puta češće kod dečaka. Najčešće je izražena lateralna luksacija (38,4 %). Povrede su se najčešće događale kod kuće (56%) ili na igralištu( 24%) ( tabela br.3). Glavni uzroci povreda su udar u tupi predmet (44,6%) i padovi (23,4%). ( grafikon br.2)
Diskusija
Nakon dentalne traume pacijent se najčešće uredno oporavlja. Kada su u pitanju pacijenti dečijeg uzrasta potrebno je dati dovoljno vremena čak i zubima koji ne pokazuju vitalitet jer su odbrambene snage mladog organizma visoke . Ukoliko se jave komplikacije, rane ili kasne, potrebno je blagovremeno pristupiti terapijskom tretmanu i uvek imati u vidu multidisciplinarni pristup problemu . Savremena dijagnostička sredstva mogu nam omogućiti da lakše dođemo do tačne dijagnoze. Kompjuterizovana tomografija uzima svoj primat u stomatološkim tretmanima u odnosu na standardni radiogram .
Zaključak
Dečijim stomatolozima se preporučuje da je potrebno reagovati pravovremeno ali uvek dati šansu mladom organizmu dovoljno vremena da ispolji svoje regenerativne i reparacione potencijale, a da se pri tom pacijent ne ugrozi bolom ili inflamacijom. Povrede na mlečnim zubima se uglavnom dešavaju tokom igre ili su posledica pada. Kako se najčešće događaju u kućnom okruženju i u prisustvu roditelja, roditelji bi trebalo da budu obavešteni o preventivnim merama kod povrede mlečnih zuba.
Klinaste erozije pripadaju grupi nekarijesnih oštećenja tvrdih zubnih tkiva.
Karakterišu se specifičnom lokalizacijom, karakterističnom kliničkom slikom, hroničnim tokom i nedovoljno poznatom etiologijom. Najčešće se javljaju u predelu gingivalne trećine zuba sa vestibularne strane. Mogu da se jave kao pojedinačne erozije, mogu zahvatati više zuba, a često mogu da zahvate i sve zube.
Definišu se kao nekariozno oboljenje tvrde zubne supstance, izazvano različitim etiološkim faktorima bez prisustva bakterija i kao progresivni, ireverzibilni gubitak tvrdih zubnih tkiva koja su hemijski „otopljena“ sa površine zuba usled dejstva kiselina. Klinički, dentalne erozije predstavljaju jasno ograničene i dobro definisane zone gubitka čvrstog zubnog tkiva.
Danas postoje mnoga neslaganja i protivurečnosti kad su u pitanju faktori koji dovode do stvaranja klinastih erozija. Pojava klinastih erozija je povezana sa dejstvom egzogenih i endogenih kiselina kao jednim od predisponirajućih uzročnika odgovornih za njihov nastanak. U egzogene kiseline spadaju: voće i voćni sokovi, gazirana pića i sportski energetski napici, lekovi (aspirin), vitamin C, metamfetamini, kokain, ekstazi, egzogeni izvori kiselina vezani za profesionalna zanimanja ili bavljenje sportom. Kiseline endogenog porekla čine: želudačna kiselina (HCl) (gastroezofagealni refluks), hronično-recidivno povraćanje (anoreksija, bulimija), alkoholizam (učestalo povraćanje), Sjö-grenov sindrom, radijaciona terapija i dr.
Klinaste erozije se uglavnom javljaju kod osoba starijih od 40 godina. Kod pacijenata sa klinastim erozijama utvrđen je pojačan osećaj kiseline u ustima. Konzumiranje gaziranih napitaka zbog njihovog niskog pH predstavlja jedan od povoljnih faktora za nastanak klinastih erozija.
Kod pacijenata sa klinastim erozijama konture zuba su najčešće izmenjene. Jedan od značajnijih etioloških faktora odgovornih za nastanak cervikalnih lezija je pojačana kiselost pljuvačke.
Oštećenje može biti i u tolikoj meri da ugrozi zubni živac!
Za razliku od karijesa gde postoje (pod)površinske lezije na zubnoj gleđi koje se mogu remineralizovati, erozivne promene su najpre površinska omekšanja gleđi koja se lako troše i nisu sklona remineralizaciji uobičajenim konvencionalnim postupcima. Zubni karijes je lokalizovan na jednom zubu odnosno jednoj ili više zubnih površina.
Erozija zuba zahvata više zuba ili grupu zuba odjednom, a katkad i sve zube, što nije slučaj kod zubnog karijesa. Kako kod erozije zuba zbog delovanja kiselina dolazi do površinskog omekšavanja zubne gleđi, koja tako gubi svoju tvrdoću i otpornost, erodirani zubi se puno lakše i brže troše pri uobičajenim svakodnevnim aktivnostima poput žvakanja hrane, ali i pranja zuba.
Ukoliko nije pravovremeno prepoznata, erozija, može dovesti ne samo do većeg gubitka gleđi, nego i dentina, te izazvati preosetljivost i bolnost zuba, estetske i druge zdravstvene probleme.
Koliko je erozija zuba česta pojava?
Erozija zuba je u savremenog čoveka česta pojava i pokazuje tendenciju porasta.
Učestalost joj se razlikuje kako među populacijama, tako i među starosnim grupama.
Prema podacima iz literature, a zavisno do metodologije i primenjenih dijagnostičkih standarda, učestalost erozije zuba u opštoj populaciji procenjuje se od pet pa do više od 30 odsto!! U razvijenim zemljama zabeležen je porast broja osoba svih starosnih grupa (i dece i odraslih) sa znakovima erozije zuba.
Kisele materije u usnoj duplji potiču iz tri izvora:
Stvaraju ih acidogene bakterije koje postoje u usnoj duplji
Unose se u usnu šupljinu spolja konzumacijom kisele hrane i pića (ekstrinzične ili vanjske kiseline)
Dolaze u usnu šupljinu iz želudca povraćanjem (intrinzične ili unutarnje kiseline).
Kiseline koje stvaraju acidogene bakterije uzrokuju zubni karijes, dok ekstrinzične i intrinzične kiseline uzrokuju eroziju zuba.
Klinički izgled nekarijesnih cervikalnih lezija. Na pojedinim zubima lezije zahvaćaju i koren zuba zbog recesije gingive i posledičnog produženja kliničke krune.
Erozije – podela
Erozije se mogu podeliti u više grupa, prema njihovom položaju i veličini. Erozije diskoidnog oblika se nalaze na cervikalnim trećinama zuba, erozije klinastog oblika koje lokalizovane na gleđno-cementnoj granici, a generalizovane pljosnate erozije se nalaze na svim zubima.
Terapija erozivnih promena zubnog tkiva obuhvata:
Preventivne mere (uklanjenje faktora, dobra oralna higijena, provođenje flotizacije zuba, pravilna prehrana);
restauracije erozivnih promjena i
protetsko zbrinjavanje.
Pozitivna svojstva estetskih materijala za definitivne ispune kompromituje nastanak mikropukotineizmeđu ispuna i zida kaviteta usled polimerizacione kontrakcije i neusklađenog linearnog koeficijenta termičke ekspanzije ispuna i tvrdih zubnih tkiva, što ima za posledicu pojavu mikrocurenja, to jest kretanje mikroorganizama i oralnih fluida duž mikropukotine.
Kliničke manifestacije mikrocurenja jesu marginalna diskoloracija ispuna, dentinalgija, razvoj sekundarnog karijesa i gubitak ispuna. Na osnovu primene adhezivnih sredstava, koja formiraju mikromehaničku vezu između ispuna i gleđi i/ili dentina, znatno je produžen period preživljavanja estetskih ispuna u uslovima oralne sredine.
Adhezivna sredstva kompozitnih sistema konstantno su usavršavana u smislu povećanja adhezivnosti za tvrda zubna tkiva, eliminacije mikropukotine i jednostavnije kliničke primene. Kao opcija konvencionalnim trofaznim adhezivnim sredstvima, na tržištu su se pojavili dvofazni adhezivi, kod kojih se u prvoj fazi kavitet kondicionira kiselinom, dok se u drugoj premazuje smešom prajmera i niskoviskozne smole u cilju saturacije demineralizovanog tvrdog zubnog tkiva i formiranja adhezivne veze. Takođe se konstantno usavršavaju i estetski svetlosnopolimerizujući materijali, kako u pogledu optičkih svojstava tako i pogledu redukcije polimerizacione kontrakcije ispuna.
Rezultati studije pokazuju identičan kvalitet kompozitnih i kompomernih ispuna godinu dana nakon sanacijenekarijesnih cervikalnih lezija.
Pri sanaciji klinastih erozija potrebno je maksimalno štedeti zubna tkiva. Sa posebnom pažnjom treba oblikovati i obraditi postavljen ispun jer je zub u svom vratnom delu najosetljiviji (najbolniji). Kao dodatni problem pri obradi zuba u vratnoj regiji bilo da se preparira kavitet ili se finalno obrađuje ispun jeste blizina desni i mogućnost povrede zubnog ligamenta.
Kako bi se sve pobrojane komplikacije svele na minimum u našoj ordinaciji postavljanje plombi na ovakvim lezijama radi se pomoću tzv. cervikalnih (vratnih) matrica. To su specijalno dizajnirane silikonske matrice koje su prilagođene svojom veličinom i oblikom za svaki zub i svaku veličinu erozije.
CERVIKALNA MATRICA je vrsta matrice koja se primjenjuje kod izrade kompozitnih ispuna pete klase na svim zubima.
Pri upotrebi ovog sistema koristi se retraktor za desni koji na potpuno neinvazivan način potisne desni do pripoja tj početka ligamenta zuba pri čemu lekar ima pod kontrolom oka čitavo radno polje. Matrica se tom prilikom puni estetskim materijalom, aplikuje na zub (uz mogućnost rotacije od 360°) a sav višak materijala može da se ukloni pre polimerizacije odnosno stvrdnjavanja zubnog ispuna. U tom slučaju gotovo da smo izbegli finalnu obradu ispuna sem obrade najfinijim gumicama i finirerima. Ako se ovo sve još radi pod kontrolom stomatološke lupe i uz vrhunsko led osvetljenje uspeh terapije je zagarantovan.
Zakažite već danas svoj termin i budite sigurni u svoje oralno zdravlje.
Parodontopatija je posle karijesa najrasprostranjenije oboljenje. Čak 90% stanovništva ima neki oblik parodontopatije.
Parodontopatija zahvata potporni aparat zuba ili parodoncijum. Patološki procesi koji se odvijaju u toku parodontopatije vode ka postepenom, ali progresivnom oboljevanju i konačnom gubitku jednog ili više zuba.
Parodontopatija je grupa stanja. Sva stanja obuhvataju upalu desni i drugih struktura koje podržavaju zub. Ova bolest često počinje kao zapaljenje desni ili gingivitis.
Parodontopatija je bolest uzrokovana bakterijama koja rezultira infekcijom u ustima.Vaše telo pokušava da se bori protiv te infekcije. Neke od supstanci koje telo proizvodi mogu da budu štetne. Ove supstance oštećuju viličnu kost i ligamente oko zuba.
Ukoliko se gingivitis ne leči, zapaljenje se širi i propada parodoncijum. Formiraju se parodontalni džepovi (prostor izmedju zapaljenih desni i korena zuba), koji su najvažniji znak parodontopatije. Zubi postaju preosetljivi na mehaničke, termičke i druge nadražaje. Destruktivni procesi u alveolarnoj kosti koji se odvijaju u toku parodontopatije mogu dovesti do stvaranja parodontalnih apscesa koji čine žarišta, čime su ugroženi i udaljeni organi i sistemi. Zubi počinju da se klate, a u krajnjem stadijumu ispadaju.
Parodontopatija obično nije bolna!
Opasnost je što parodontopatija ne boli sve dok ne dođe do komplikacija. Bolest počinje neupadljivo krvarenjem desni i može početi još u ranoj mladosti.
U većem riziku da imaju parodontopatiju, pored osoba koje redovno ne održavaju oralnu higijenu su i pušači. Bitna je i genetska komponenta, a jedan od uzroka ovog oboljenja mogu da budu i razna opšta oboljenja poput dijabetesa.
Simptomi parodontopatije
Crvenilo, oticanje i krvarenje desni
Povlačenje desni
Klaćenje zuba
Zadah
Neugodan ukus u ustima
Mnogi ljudi ne znaju da ovi simptomi mogu značiti problem!
Zdrave desni su svetlo-ružičaste boje i potpuno prianjaju uz zube. Tkivo desni čvrsto drži zub u vilici. Prilikom pranja zuba, zdrave desni ne krvare!
Paradontopatija – dijagnoza
Vaš stomatolog će pregledati stanje usta i zuba. On će testirati vaše desni sa sondom za parodontopatiju. Ako imate parodontopatiju, sonda će ići dublje između zuba i desni nego što bi inače.
Vaš stomatolog može klatiti vaše zube. Normalno je da se zubi blago pomeraju i kod ljudi koji nemaju periodontitis. Ali zubi mogu biti mnogo labaviji od normalnog kod osoba sa parodontopatijom. To je zbog oštećenja vlakana i kosti koji učvršćuju zube.
Vaš stomatolog može da uradi i rendgen snimak. Tada se snimak može uporediti sa starijim snimkom da bi se uočile eventualne promene ako ih ima.
Trajanje parodontopatije
Parodontopatija ne može biti izlečena, samo zaustavljena. Ponekada će oštećena vlakna i kost da se obnove, ali, na žalost, u najvećem broju slučajeva to se ne dešava.
Lečenje bolesti može samo da spreči dalji napredak propadanja potpornog aparata zuba, ali će se poboljšati zdravlje vaših zuba i usta.
Prevencija parodontopatije
Svakodnevno pravilno pranje zuba i čišćenje koncem (ujutru i uveče) može da spreči parodontopatiju.Takođe i redovne posete stomatologu radi profesionalnog čišćenja zuba i uklanjanja kamenca. Ako pušite, odvikavanje tj prestanak pušenja će smanjiti rizik od ove bolesti.
Terapija parodontopatije
Terapija je dugotrajna, jer parodontopatija je bolest koja se vraća i mora da bude pod kontrolom. Jedino rešenje je – prevencija.
Tretman koji je vama potreban zavisi od ozbiljnosti bolesti, odnosno od stadijuma vaše parodontopatije. Stomatolozi klasifikuju parodontopatiju kao blagu, umerenu ili tešku.
U početnoj fazi, kada se javi gingivitis, lečenje je vrlo jednostavno jer su džepovi neznatni i ne zahtevaju poseban tretman. Zubni kamenac (tvrde naslage) i dentalni plak uspešno uklanjamo specijalnim aparatom koji koristi ultrazvučne vibracije, koje razbijaju zubni kamenac. Posle ultrazvučnog tretmana zube poliramo četkicama i gumicama uz dodatak specijalnih pasta do potpunog uklanjanja naslaga. Preporučujemo ispiranje usta posebnim rastvorima, a u nekim slučajevima propisujemo i medikamentnu terapiju.
Ukoliko su parodontalni džepovi evidentni, posle bazične terapije pristupamo eliminaciji ili bitnom smanjenju istih. Zavisno od lokalizacije i drugih osobina parodontalnih džepova preduzimamo njihovu obradu (kiretaža) ili hirurško lečenje (režanj operacija). Intervencija je bezbolna i obavlja se u lokalnoj anesteziji.
Obrada parodontalnih džepova je terapijski zahvat kojim odstranjujemo sva patološki izmenjena tkiva parodoncijuma. Kako se u toku obrade parodontalnog džepa odgovarajućim kiretama odstranjuje i patološki izmenjeno tkivo gingive, zato se ovaj zahvat naziva kiretaža parodontalnog džepa.
Hirurškim zahvatom (režanj operacija) pravi se rez na gingivi koja se odiže u obliku režnja i tako se postiže dobar pristup parodontalnom džepu, kako bi bilo omogućeno potpuno uklanjanje patološki izmenjenog tkiva pod direktnom kontrolom oka. U slučajevima težih koštanih razaranja i prisustva dubokih infrakoštanih džepova, tamo gde je to moguće, defekte nadoknađujemo veštačkom kosti u obliku granula. Po izvršenom zahvatu gingiva se zašiva, a konci se skidaju posle desetak dana.
Najnovija terapija bez bola i hiruškog tretmana je obrada džepova laserom.Superiorna metoda koja je veoma uspešna,estetski prihvatljiva i ugodnija alternativa za tradicionalne hiruške procedure.Terapija laserom je minimalno invazivna za pacijente,a što je najvažnije odobrena od strane FDA asocijacije kao terapija izbora za umerenu i uznapredovalu parodontopatiju koja potstiče oporavak parodontalnog ligamenta i stvaranje vezivnog epitela uz tretiranu površinu.
Prognoza parodontopatije
Prognoza je bolja ukoliko se parodontopatija dijagnostikuje na vreme. Kada počnete da gubite viličnu kost izgledi su znatno lošiji. Važno je da pušači i ljudi koji koriste duvan za žvakanje pronađu način da prestanu sa tom lošom navikom. Tretman parodontopatije znatno lošije funkcioniše kod korisnika duvana.
Kada je vaša parodontopatija pod kontrolom, redovno pranje i čišćenje zuba koncem je i dalje važno. Takođe bi trebalo redovno da posećujete svog stomatologa!
Iako je ovo vrlo često terapijski postupak, možemo ga svrstati u preventivne metode.
Jednom kada je formiran zubni kamenac, nije ga moguće otkloniti uobičajenim, redovnim metodama oralne higijene, već je za to potrebna intervencija stomatologa. Sam tretman uklanjanja zubnog kamenca uključuje upotrebu raznih instrumenata ili alata koji omekšavaju i uklanjaju naslage sa zubi. Čišćenje zubnog kamenca podrazumeva uklanjanje svih naslaga na zubima: kamenac, plak, ali i pigmentacije od hrane i pušenja.
Ako se ne održava redovna profesionalna higijena, kamenac i plak mogu dovesti do ozbiljnijih bolesti gingive: gingivitisa i parodontitisa, a konačno i do gubitka zuba!
Zubni kamenac predstavljaju čvrste naslage nataložene na zubima. Njega u osnovi čini kalcifikovan zubni plak (naslage na zubima). Zubni plak se nakuplja tolom celog dana i u mekom je stanju.
Problem nastaje kada se te meke naslage nakupljaju u dužem vremenskom periodu i ne budu uklonjene te vremenom dolazi do njihove kalcifikacije i zubni plak se pretvara u zubni kamenac.
To znači da ste svakim preskakanjem pranja zuba i njegovim odlaganjem Vi u potencijalnom riziku za nastanak zubnog kamenca.
Redovnim održavanjem oralne higijene (pranjem zuba bar dva puta na dan) Vi uklanjate meke naslage i smanjujete mogućnost stvaranja zubnog kamenca.
Skidanje kamenca sa zuba predstavlja jednu od najčešćih stomatoloških intervencija.
Kako nastaje zubni kamenac i koje bolesti stvara?
Ono što je bitno napomenuti je da i životno doba osobe utiče na nastanak zubnog kamenca. Dokazano je da se on češće javlja kod starijih osoba, dok se kod dece jako retko javlja. Na mlečnim zubima se praktično i ne stvara.
Osim loše oralne higijene, još nekoliko faktora utiče na nastanak zubnog kamenca:
Sastav pljuvačke- kamenac brže nastaje ako pljuvačka sadrži veće koncentracije minerala.
Ph pljuvačke, tj. njena kiselost.
Ortodontske anomalije – zbijeni zubi otežavaju dobro pranje svih površina zuba.
Genetska predispozicija za nastanak parodontalnih oboljenja.
Vrsta hrane – meka i lepljiva hrana će u većem procentu zaostajati na površinama zuba.
Zubni kamenac je direktan krivac za pojavu parodontopatije kod pacijenata. Nakupljanje mekih zubnih naslaga prouzrokuje u prvoj fazi upalu desni (gingivitis).
Upala desni koja nije pravilno tretirana i kalcifikacija mekih naslaga neminovno vodi u parodontopatiju. To znači da uklanjanjem kamenca sa zuba Vi praktično prevenirate nastanak parodontopatije ili sprečavate njeno dalje napredovanje ukoliko je do nje već došlo.
Koliko često treba skidati kamenac?
Poželjno je da na preventivne stomatološke preglede odete jednom u 6 meseci i nećete biti u riziku od stvaranja i nagomilavanja zubnog kamenca i posledica koje on može da ostavi.
Oni koji imaju veći problem sa kamencom na zubima treba prve godine češće da idu na pregled kod stomatologa.
Iako mnogi smatraju da je uklanjanje zubnog kamenca “kozmetska” intervencija, ona to svakako nije. Uklanjanjem kamenca ste uklonili sve bakterije nataložene na zubima i dozvolili Vašem parodoncijumu (njega čine koren zuba, desni i periodoncijum) da se oporavi.
Svima su dobro poznati zakoni oralne higijene, ali da se podsetimo. Odgovarajuća četkica i pasta za zube, konac za čišćenje zuba i tečnost za ispiranje usne duplje, pranje zuba ujutru i uveče i redovni stomatološki pregledi važni su preduslovi za zdrave i lepe zube.
Poštovanje ovih zakona sprečiće pojavu brojnih bakterija, raznih oboljenja usne duplje, ali i nastanak zubnog kamenca. Zakažite svoj pregled već danas.
Pre i posle
Svaki pacijent kojem je uklonjen kamenac sa zuba zna kakav je “oslobađajući ” osećaj biti bez kamenca. Neki laički kažu i da su im zubi “prodisali”. Neki pacijenti odjednom osećaju da imaju “rupe” između zuba. To su defekti koji su nastali taloženjem kamenca u dugom vremenskom periodu, gde je on zauzeo mesto zdravoj gingivi i ispunio interdentalne prostore (prostore između zuba).
Nakon uklanjanja kamenca sa zuba oni ostaju čisti i glatki, lakši za održavanje oralne higijene i što je najbitnije bez sloja bakterija koji se nataložio u kamencu. Eliminiše se i neprijatan zadah iz usta koji se neminovno javlja kod osoba sa kamencem.
Šta raditi nakon skidanja kamenca sa zuba
Nakon skidanja kamenca sa zubaneophodno je ukloniti i meke naslage i ispolirati zube. To se vrši pomoću mekih četkica i abrazivnih pasta koje po pravilu sadrže fluoride.
Da li je pojačana osetljivost zuba posle skidanja kamenca?
Kao što je gore već opisano, u toku i nakon uklanjanja kamenca sa zuba može se javiti prolazna preosetljivost zuba. Osetljivost zuba nakon uklanjanja kamenca prouzrokovana je izloženošću vrata zuba spoljašnjoj sredini.
Hladno je ono što najčešće prouzrokuje neprijatne senzacije. Ova pojava se može objasniti time što je do momenta uklanjanja kamenca zub je bio “ušuškan” tim slojem kamenca.
Tek se njegovim skidanjem može imati uvid u to u kakvom je stanju zub, njegov koren i vrat, ali i u kakvom su stanju desni. Vrat zuba i deo korena zuba su inače prekriveni desnima koje ih štite.
Međutim, nakupljeni kamenac je vršio pritisak na te desni i neretka je pojava da se one povuku u određenoj meri.
Ukoliko je defekt veći neophodno je pobrinuti se za tako ogoljene vratove zuba. Spektar mogućnosti je širok, uz konsultaciju sa svojim stomatologom ćete sigurno pronaći pravo rešenje. Svakako da se u oba ova slučaja osetljivost, ukoliko se uopšte javi, vrlo lako i brzo eliminiše.
Za to se možete i sami pobrinuti nanošenjem posebnih pasta za zube koje su upravo namenjene smanjenju preosetljivosti zuba.
