Pitanje koje mnoge intrigira. Od davnina ljudi su brinuli o svojim zubima, tako da se potreba za ovom profesijom javila veoma rano.
Prema istorijskim podacima ona je postojala još 3000. godine pre Nove ere u starom Egiptu. Bila je, čak, regulisana zakonom na Ebersovom papirusu. Kao dokaz o postojanju pronađeni su i stomatološki materijali koji su u to vreme korišćeni.
Nažalost, od cenjenih uglednih ljudi u Rimskom carstvu, stomatološka profesija u Srednjem veku je spojena sa drugim. Verovali ili ne, sve do 1215. godine berberi su smeli da vade zube, zatim su ih zamenili kovači, vlasuljari, apotekari, juveliri…
U 14. veku nastali su tzv. profesionalni “čupači zuba”, da bi se četiri veka kasnije, sa postavljanjem temelja moderne stomatologije, pojavio i stomatolog kao potpuno zasebna profesija.
I u Srbiji je ovaj razvoj obeležio stomatologiju kroz istoriju. Ipak, ono što je karakteristično jeste pojava dva naziva za isto zanimanje. Kako je naš jezik bogat sinonimima mnoge ne čudi njihovo poistovećivanje u svakodnevnom govoru.
Zašto se zubar zove stomatolog? Da li je to opravdano?
Istorijski gledano, zubar i stomatolog nisu se oduvek smatrali istom profesijom. Naime, sve do sredine 20. veka postojali su samo zubari.
Odnosno, postojala je samo srednja zubarska škola. Za upis u nju bilo je neophodno završiti osnovnu školu, ali i dva razreda gimnazije, što znači da je srednjoškolsko obrazovanje za zvanje zubara trajalo ukupno pet godina.
Osim nje, postojala je i viša zubarska škola. Školovanje na njoj je trajalo dve godine, a po završetku dobijala se diploma višeg zubara. Tek osnivanjem stomatološkog fakulteta zvanično se kod nas pojavilo zvanje stomatologa, tj. doktora stomatologije.
Vremenom, školovanje stomatologa postaje sve složenije, pa se po opsegu i trajanju izjednačava sa školovanjem lekara. Zapravo, prve dve godine na ovom fakultetu obuhvataju niz predmeta opšte medicine, kao što su anatomija, patologija, fiziologija…
Da li su u stručnoj literaturi zubar i stomatolog isti pojmovi?
Odgovor na pitanje: „zašto se zubar zove stomatolog“ treba posmatrati i sa stručne strane.
Iako u svakodnevnom govoru, medijima, pa i u rečnicima oba pojma označavaju istu profesiju, morate znati da nisu istovetni. Kao što sam naziv kaže, zubar je orijentisan samo na zub, dok stomatolog ima šire polje delovanja. Tačnije, on je kvalifikovan za lečenje bolesti zuba, desni, vilice i usne duplje.
Zbog toga postoji niz specijalizacija koje dublje proučavaju pojedine oblasti i stomatološke probleme. Specijalista parodontologije i oralne medicine bavi se oboljenjima nepca, jezika, sluzokože…Specijalista dečije i preventivne stomatologije nastoji da obezbijedi pravilan rast i razvoj, kao i očuvanje zdravlja zuba najmlađih.
Ispravljanje nepravilnog položaja zuba, razvoja vilice i anomalija zadatak je specijaliste ortodoncije, a oralno hirurški zahvati pripadaju specijalisti oralne hirurgije.
Upravo su ove razlike dovele da se zubar, neretko, posmatra kao zanat ili profesionalnim praktičarem stomatologije. Samim tim i poistovećivanje sa stomatologom je potpuno netačno, nepotpuno, neprecizno. Možemo slobodno reći i degradirajuće za stomatologiju.
18-19. septembar, Stomatološki fakultet Beograd, Rankeova 4.
Naš tim je uzeo aktivno učešće na ovom simpozijumu sa stručnim radom “PREDNOSTI IZRADE DIGITALNE PROTEZE KOD BEZUBIH PACIJENATA” a u saradnji sa dugogodišnjim saradnikom Anom Jovanović iz zubne laboratorije ,,Adentica”.
Svrha rada je bila da se po prvi put u Srbiji predstave prednosti digitalne izrade proteze koja ima značajne prednosti u odnosu na dosadašnji način izrade.
Kako se ove godine simpozijum odvija online naš tim će naredna dva dana aktivno pratiti predavanja. Zakažite svoj termin već danas.
(Postavite jezik na nepce i pokušajte da progutate pljuvačku, a da pri tom ne pomerite jezik. Jeste li uspelii? A šta ako niste?)
Ako jeste, imate ispravan način gutanja kod kojeg u procesu prolaska sadržaja iz usta u jednjak učestvuju mišići grkljana pa potpora jezika nije potrebna. Ako niste uspeli, Vaš tip gutanja najverovatnije pripada tzv. infantilnom tipu.
Infantilni (visceralni) oblik gutanja normalan je kod dece do 3. ili 4. godine života.
Dok dete nema zube, u procesu hranjenja i gutanja učestvuju jezik, bezubi grebeni gde će nići zubi i usne. Aktivnost jezika odnosi se na stvaranje negativnog pritiska u kontaktu s nepcem prilikom sisanja, ali učestvuje i u samom gutanju. Kod infantilnog gutanja jezik se gura prema napred između gornjih i donjih zuba (interponiranje jezika). To se dogodi prosečno 1500 puta u toku dana. Tako jezik stvara jaku i kontinuiranu silu koja prednje gornje i donje zube gura prema napred ili spečava preklapanje gornjih i donjih zuba što rezultira ortodontskom anomalijom ili poremećaja zagrižaja.Posle 3. ili 4. godine života, dete prelazi na zreli tip gutanja (somatski) i to se dešava spontano ali vrlo često to izostane. Taj prelazak povezuje se s prelaskom sa meke hrane na konzumiranje čvrste hrane. Kako danas deca jedu rafiniranu, meku hranu, aktivnost jezika u samom žvakanju hrane i gutanju manje je potrebna a infantilno gutanje postaje sve učestalije u savremenom dobu..
Infantilno gutanje može biti potpuno ili delomično (mešovito), kada se zreli i nezreli akt gutanja mešaju. Fiziološka pozicija jezika u mirovanju bi trebala biti iza donjih zuba ili gore na nepcu, dok je kod infantilnog obrasca gutanja između gornjih i donjih zuba.
Klinička slika
Uobičajna klinička slika koja je posledica infantilnog obrasca gutanja slična je kod odraslih i dece: otvoren zagrižaj, ponekad blago otvorena usta u mirovanju zbog pretežno oralnog disanja i često otežan i nepravilan izgovor pojedinih glasova. Takođe je i funkcija žvakanja značajno smanjena.
Terapija
Terapija u slučaju infantilnog tipa gutanja i otvorenog zagrižaja je svakako ortodontska. Postoji veliki broj aparata kojim se deluje na sputavanje jezika da se interponira među zubne lukove ali je “Justusov” aparat nejdelotvorniji. On ima mnoge prednosti: fiksiran je u ustima (fiksni ortodontski aparat), deluje 24 h u toku dana, ukupno vreme nošenja aparata je samo nekoliko meseci, deca ga lako prihvataju. Jednom stvorena šema u mozgu (tzv. engram) za zreli tip gutanja postaje refleksan prirodan obrazac.
Parodontopatija je skup bolesti potpornog aparata zuba. Parodontitis izaziva upalu desni, koje postaju crvene, natečene i mogu krvariti tokom četkanja. Ovo je imunološki odgovor tela na bakterije kojima je dozvoljeno da se nakupljaju na zubima.
Parodontitis, često nazvan bolest desni, pogađa otprilike polovinu svih odraslih. Teški parodontitis šesta je najčešća bolest u svetu.
Ako se ne leči, upala se širi na ligament i kost koji podržavaju zube, uzrokujući labavljenje i gubitak zuba.
„Parodontitis je poražavajuće stanje koje vodi ne samo do bolova u desni, već i do problema sa žvakanjem, neprijatnih promena dužine i položaja zuba, lošeg samopoštovanja, povlačenja iz društvenih aktivnosti i povećanog rizika od drugih upalnih stanja uključujući dijabetes. Ove smernice opisuju kako se upravlja ovom bolešću, jer je u ranoj fazi lečenje jednostavno, a posledice su malene“, rekao je prof Marijano Sans, predsedavajući Odbora za radionice EFP-a.
Savetuju se četiri uzastopna koraka terapije
Prvo: dobra oralna higijena i zdrav način života za smanjenje upale su temelj za optimalan odgovor na lečenje i dugoročnu kontrolu bolesti. Ovaj korak, takođe, uključuje profesionalno uklanjanje bakterija (plaka i kamenaca) iz delova zuba vidljivih iznad desni.
Dva: temeljno profesionalno čišćenje korenskih površina ispod linije desni, i dodatne terapije ako je potrebno.
Tri: složeniji tretmani, poput hirurgije, mogu biti potrebni kod nekih (ne svih) pacijenata.
Četiri: dugotrajna potporna nega za sprečavanje recidiva, uz zdrav način života, dobru oralnu higijenu i redovne preglede uz čišćenje zuba.
Koraci koji se preklapaju i dobra oralna higijena su od ključnog značaja za sve.
Profesionalno čišćenje je efikasno samo ako pacijenti temeljno čiste zube, a operacija se ne preporučuje onima sa lošom oralnom higijenom. Zdrav životni stil je presudan, parodontitis je hronična inflamatorna bolest, a stanja koja podižu upalu u telu i pogoršavaju je su, naprimer, gojaznost, pušenje i loše kontrolisan šećer u krvi kod dijabetesa. Dobra ishrana i fizička aktivnost mogu se boriti protiv upale.
Kako nastaje paradontitis?
Parodontitis nastaje usled nakupljanja oralnih bakterija, što izaziva štetni imuni odgovor, a ne zaštitni, i to uništava kosti koje podupiru zub, kao i bakterije. Pogrešno usmerena imuna reakcija je delom genetski nasleđena, ali u velikoj meri vođena navikama poput pušenja i visokim unosom rafiniranog šećera, a zaista se održava kada su oralne higijenske navike loše. Dugoročni održivi uspeh zahteva poboljšanje oralne higijene i životnih navika, a retko je potreba za specifične lijekove, poput antibiotika.
Snažan motivator poboljšanja oralne higijene pokazuje pacijentima vizuelne dokaze o parodontitisu (npr. Rendgenu zuba), objašnjavajući zašto su podložni i šta mogu učiniti.
Nakon uspešnog liječenja, pacijenti koji preuzimaju kontrolu nad oralnim zdravljem i životnim stilom mogu zaustaviti parodontitis i zadržati zube.
Cilj terapije
Glavni cilj terapije je sprečavanje gubitka zuba. Kvaliteta života je još jedan cilj, a to znači da imate zube koji su ugodni za upotrebu i jedenje je bez bolova.
Uspešno lečenje preobražava živote ljudi: oni postaju samopouzdaniji, osmehuju se. Takođe poboljšava celokupno zdravlje tako što sprečava oralnim bakterijama da uđu u krv i podignu nivo upale u telu, što negativno utiče na druga stanja poput dijabetesa.l.
Šta možete učiniti da sprečite bolest desni
Pazljivo četkajte zube više od jednom dnevno ručnom ili električnom četkicom za zube.
Čistite između zuba svakodnevno pomoću interdentalne četkice ili koncem ako su praznine previše zategnute.
Posebna ispiranja usta ili paste za zube mogu se koristiti na vrhu čišćenja kako bi se smanjila upala.
“U najskorije vreme, nadamo se u narednim satima i danima, očekuju se nove mere Vlade i nadamo se da će biti usmerene na održavanje biznisa i radnih mesta u sektorima koji su pogođeni (među kojima je i privatno zdravstvo). Dalje odluke i konkretne mere Vlade i predlozi stručnih udruženja, se mogu očekivati u narednim danima. Pratimo situaciju sa najvećom pažnjom.
Zbog nedostatka informacija i različitih tumačenja, molimo vas da ova rešenja ne smatrate zvaničnim preporukama.
Snažno savetujemo da se sa preduzimanjem koraka sačeka još nekoliko dana, tj da se koraci preduzimaju u sedmici koja počinje 23. marta, dok situacija ne postane jasnija. Moguće je da će novo-doneta rešenja biti i povoljnija od onoga što zakoni trenutno pripisuju, jer je situacija zaista nova i veoma kompleksna.“
PREPORUKA STOMATOLOŠKE KOMORE U POSTUPKU SA PACIJENTIMA
PREPORUKE ZA STOMATOLOŠKE ORDINACIJE TOKOM TRAJANjA EPIDEMIJE COVID 19, 16. mart 2020.
Do sada nije postignut konsenzus o pružanju stomatoloških usluga tokom epidemije COVID-19.
Na temelju iskustva iz Kine, kao i relevantnih smernica i istraživanja, mogu se dati sledeće preporuke, kako bi se rizik kome se izlažu pacijenti i članovi stomatološkog tima sveo na minimum.
Stomatolozi treba da preduzmu stroge mere lične zaštite. Da uglavnom vrše terapiju hitnih slučajeva, tj pružanje prve pomoći, a da izbegavaju ili svedu na minimum ostale stomatološke intervencije.
Potrebno je sprovoditi redovne mere zaštite svih članova stomatološkog tima.
Obavezno je korišćenje zaštitne opreme za jednokratnu upotrebu (maske, rukavice, kape) i zaštitnih naočara/vizira.
Obavezno telefonom proveriti svakog pacijenta na dan njegovog dolaska u ordinaciju.
Primer upitnika:
Da li ste u poslednjih 14 dana putovali u rizična područja?
Da li ste imali bilo kakve kontakte sa osobama koje su u poslednjih 14 dana boravile u rizičnim područjima?
Da li ste u poslednjih 14 dana imali kontakt sa osobama koje su zaražene sa COVID 19?
Da li ste u poslednjih 14 dana imali povišenu temperaturu, respiratorne probleme (kašalj, kijanje), dijareju ili bilo kakav simptom gripa?
Ukoliko pacijent odgovori sa “NE” na sva postavljena pitanja, može doći u ordinaciju, a treba ga zamoliti, ukoliko je moguće, da dođe bez pratnje.
Ukoliko pacijent odgovori sa “DA” makar i na jedno pitanje, posetu treba odložiti.
Priprema čekaonice:
Potrebno je redovno dezinfikovati površine i predmete sa kojima je pacijent bio u kontaktu 70% alkoholom ili 0.1% na hipohloritom.
Razmaknuti stolice u čekaonici
Izbeći preklapanje pacijenata
Zamoliti pratnju da napusti ordinaciju
Postupak sa pacijentom u ordinaciji:
pacijent mora oprati ruke nakon ulaska u ordinaciju u trajanju od minuta i potom ih dezinfikovati
pre tretmana pacijentu dati da ispere usta rastvorom 1-3% vodonik peroksida i 1% povidon joda (preparati na bazi hlor heksidina nemaju uticaja)
smanjiti na najmanju moguću meru intervencije koje provociraju kašalj i intervencije koje podrazumevaju proizvodnju aerosola (turbina, ultrazvučni aparat, korišćenje pustera)
ukoliko je moguće, koristiti crveni kolenjak umesto turbine, a pacijenta kod koga je neophodno korišćenje ovih instrumenata zakazati na kraju radnog vremena zbog detaljnog čišćenja stomatološke stolice i ordinacije
intraoralno snimanje svesti na najmanju moguću meru (koristiti ortopan i CBCT)
medicinski otpad, uključujući jednokratnu zaštitu, treba tretirati kao potencijalno zarazan
radnu odeću takođe smatrati verovatno kontaminiranom
Stomatološka Komora Srbije Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu Republička stručna komisija za stomatologiju
Bezmetalokeramičke krunice predstavljaju najkvalitetniju i najlepšu protetsku zubnu nadoknadu. Ove krunice izrađene su u potpunosti od keramike. Koriste se u sve većem broju slučajeva usled nedostatka jednog ili više zuba, kako u prednjim, tako i u bočnim regionima vilica.
Više povezanih bezmetalokeramičkih krunica predstavlja bezmetalokeramički most.
Zašto je to estetski najlepše rešenje u stomatologiji?
Mnogo prirodniji izgled zuba, savršeno uklapanje sa preostalim zubima pacijenta, providnost i idealno prelamanje svetlosti, odlična tvrdoća i dugotrajnost rada samo su neki od faktora koji pomažu pri izboru ovakve vrste protetskog rada.
Vrlo važan momenat koji u ovom trenutku želimo da istaknemo je očuvanje mekog tkiva oko zuba, bez ikakvog oštećenja, a tome pogoduje tehnički potpuno drugačiji pristup brušenja zuba.
Koje su razlike između metalokeramičke i bezmetalokeramičke krunice?
Metalokeramičke krunice u svojoj unutrašnjosti poseduju leguru metala, na koju se sa spoljašnje strane nanosi keramika u cilju postizanja kvalitetnih estetskih rezultata.
Posle nekoliko godina, ukoliko dođe do povlačenja desni usled normalnih fizioloških procesa starenja kod pacijenta, moguća je pojava sivog ruba na spoju krunice i zuba.
To se kod bezmetalikeramičkih krunica ne dešava, jer je unutrašnjost krunice keramičko telo u boji zuba i ne postoji metal.
Dobar kvalitet desni i njihova očuvanost, kao i sporije povlačenje tokom godina su i praktično i teoretski dokazani prilikom izrade bezmetalne protetske nadoknade, za koju se brušenje vrši do ivice desni.
Zbog prisustva metala kod standardne krunice prozirnost zuba ne postoji, prelamanje svetlosti je otežano i mnogo je teže uklopiti boju krunice sa prirodnom bojom preostalih zuba.
Kod bezmetalnokeramičke krunice propustljivost svetla je identična kao kod prirodnog zuba pa je skoro nemoguće reći šta je krunica, a šta prirodan zub.
Da li je ovakva krunica za mene?
Bezmetalokeramičke krunice su poželjne za svakog pacijenta koji želi da nadoknadi pojedine zube koji nedostaju, ili da svoje, već prisutne estetski neadekvatne zube učini savršenim.
Moguće je izraditi ovakvu nadoknadu ukoliko su zubi postavljeni u vilici bez drastičnih anomalija u položaju. Ovakve krunice se mogu raditi kako u prednjoj regiji vilica, tako i u bočnim regionima.
Takođe, ovakve bezmetalokeramičke krunice se mogu raditi i na implantima, ali to zahteva posebne keramičke suprastruktrure (abatmente) kako bi estetski momenat bio u potpunosti zadržan.
Mogu li da imam neke probleme i kakva su iskustva pacijenata?
Da li je moguće uraditi bezmetalokeramičke krunice nakon što je pacijent već imao metalokeramičke krunice i sada želi da ih promeni?
Odgovor je, da, moguće je, ali postoje određeni problemi. Nakon što je zub već izbrušen 2 mm ispod desni za metalokeramičku krunicu, taj rub će i za bezmetalnu biti isto 2 mm.
To znači da se u tom momentu gubi onaj nežni odnos desni zuba i krunice bezmetala.
Zbog toga je i zamenom krunice moguće da desni nekad odreaguju na bezmetalnu krunicu kao što su reagovali na metalokeramičku, da se povremeno upale i odreaguju blažim krvarenjem ponekad kada perete zube.
Zato je potrebno da se u higijenu pored klasične četkice za zube uključe i električni irigatori, spravice za čišćenje zuba pod vodenim pritiskom. Na taj način se svaki manji problem može regulisati.
Drugo često pitanje vezano je za lečene zube koji su odavno potamneli i pacijente zanima da li će takav tamni zub bezmetalnu krunicu učiniti sivom. Možemo reći da neće.
Trajnost rada?
Rad sa bezmetalokeramičkim krunama može da traje i više od 15 godina ukoliko pacijent održava besprekornu higijenu.
Brušenje zuba se vrši do nivoa desni pa je i samo povlačenje desni minimalno i isključivo je vezano za prirodan proces starenja pacijenta. Uvek se savetuje noćno nošenje splinta za bruksizam koji služi kao amortizer pacijentu ukoliko se odluči da uradi veliki broj krunica.
Na taj način mišići se relaksiraju, visina zagrižaja održava u normalnim granicama, produžava se trajnost protetskog rada i čuva svaka krunica.
Zaključak
Priuštite sebi funkcionalno i estetski najbolje rešenje za savršen osmeh o kom ste dugo maštali!Zakažite svoj termin već danas!
Šta je zubni kamenac, koliko često ga treba čistiti, da li boli i kako je najbolje ukloniti naslage kamenca sa zuba?
Skidanje kamenca sa zuba predstavlja jednu od najčešćih stomatoloških intervencija. Zašto je ono jako važno za vaše zdravlje i oralnu higijenu pročitajte u redovima koji slede.
ZUBNI KAMENAC predstavlja čvrste naslage nataložene na zubima. Njega u osnovi čini kalcifikovan zubni plak (naslage na zubima). Ovaj zubni plak se nakuplja tokom celog dana i u mekom je stanju.
Problem nastaje kada se te meke naslage nakupljaju u dužem vremenskom periodu i ne budu uklonjene. Vremenom dolazi do njihove kalcifikacije (mineralima iz pljuvačke, odnosno gingivalne tečnosti) i zubni plak se pretvara u zubni kamenac. To znači da ste svakim preskakanjem pranja zuba i njegovim odlaganjem Vi u potencijalnom riziku za nastanak zubnog kamenca.
Od čega se sastoji zubni kamenac?
Kamenac se sastoji od neorganskih materija 70-90% (kalcijum, fosfor i magnezijum) i organskih materija 10-30% (lipidi, mukopolisaharidi, ostaci hrane). On je čvrsto vezan za zub i nije ga moguće ukloniti samo pranjem zuba. To je zato što se on taloži u slojevima na Vašim zubima i ima hrapavu površinu, što ga čini jos više prijemčivijim za nove naslage i bakterije iz njih.
Boja kamenca varira od bele do tamno žute. Tamna boja ukazuje na starost kamenca i uslovljena je taloženjem pigmenata iz hrane i duvana na njega. Takođe su pušači osobe koje su podložnije stvaranju kamenca i na njihovim zubima se često može uočiti kamenac koji je specifične tamne boje usled prebojenosti katranom. Kamenac koji se nalazi na zubima može biti supragingivalni i subgingivalni.
Supragingivalni se nalazi na kruni zuba, iznad ivice desni. Subgibgivalni se nalazi na korenu zuba, ispod ivice desni i teže je dostupan.
Kamenac se najčešće stvara u gingivalnoj trećini zuba (u predelu vrata zuba), ali u nekim slučajevima može čak i da prekrije i celu krunu zuba. Razlog tome je bliska pozicija pljuvačnih žlezda u tim delovima zubnog niža, te samim tim se brže mineralizuju zubne naslage u tim regijama.
Kada nastaje zubni kamenac i koje bolesti stvara?
Kako skinuti kamenac sa zuba je pitanje koje mnoge interesuje, ali pre svega da se upoznamo kada nastaje kamenac i koje sve komplikacije može da izazovu naslage kamenca na zubima.
Ono što je bitno napomenuti je da i životno doba osobe utiče na nastanak zubnog kamenca.Dokazano je da se sa godinama više stvara. Na mlečnim zubima se praktično i ne stvara.
Zubni kamenac je direktan krivac za pojavu parodontopatije kod pacijenata. Nakupljanje mekih zubnih naslaga prouzrokuje u prvoj fazi upalu desni (gingivitis).
Upala desni koja nije pravilno tretirana i kalcifikacija mekih naslaga neminovno vodi u parodontopatiju. To znači da uklanjanjem kamenca sa zuba Vi praktično prevenirate nastanak parodontopatije ili sprečavate njeno dalje napredovanje ukoliko je do nje već došlo.
Da li boli skidanje kamenca sa zuba?
Skidanje kamenca sa zuba ne spada u invazivne stomatološke intervencije. U osnovi, ne bi trebalo da bude bolna intervencija.
Ovde i ne možemo govoriti o pravom bolu. Pre možemo reći da se radi o osetljivosti zuba pri skidanju kamenca. Neki pacijenti kažu da im uklanjanje kamenca jako prija, dok drugi osećaju osetljivost u predelu vratova zuba pri njihovom uklanjanju. Moglo bi se reći da je osećaj koji pacijenti imaju pri uklanjanju kamenca sa zuba prilično individualan i drugačiji kod svakog pacijenta.
Ono što pacijent može da oseća kao “bol” je najčešće posledica toga što zbog dugotrajnog taloženja kamenca na zubima dolazi do pritiskanja tog kamenca na desni zuba, koje se povlače i dolazi do ogolićenja vrata zuba. Tako ogoljeni vratovi zuba su prilično osetljivi jer taj deo zuba nije prekriven sa gleđi koja je najjača barijera zuba.
Zato ta hladnjikava voda pod pritiskom, koja se koristi prilikom uklanjanja kamenca ultrazvučnim aparatom, može izazvati sevajuće senzcije. Taj osećaj, ukoliko se uopšte i javi, gubi se jako brzo nakon uklanjanja kamenca.
Koliko često treba skidati kamenac?
Ukoliko su postojale velike količine kamenca koji nije uklonjen u dužem vremenskom periodu, oporavak će teći sporije, a posledice koje je on ostavio po desni i sam zub upravo od toga i zavise. Iz svih gore navedenih razloga poželjno je da na preventivne stomatološke preglede odete jednom u 6 meseci i nećete biti u riziku od stvaranja i nagomilavanja zubnog kamenca i posledica koje on može da ostavi.
Iako mnogi smatraju da je uklanjanje zubnog kamenca “kozmetička” intervencija, ONA TO SVAKAKO NIJE!
Uklanjanjem kamenca ste uklonili sve bakterije nataložene na zubima i dozvolili Vašem parodoncijumu (njega čine koren zuba, desni i periodoncijum) da se oporavi.
Skidanje kamenca sa zuba, pre i posle
Svaki pacijent kojem je uklonjen kamenac sa zuba zna kakav je “oslobađajući ” osećaj biti bez kamenca. Neki laički kažu i da su im zubi “prodisali”. Neki pacijenti odjednom osećaju da imaju “rupe” između zuba. To su defekti koji su nastali taloženjem kamenca u dugom vremenskom periodu, gde je on zauzeo mesto zdravoj gingivi i ispunio interdentalne prostore (prostore između zuba).
Nakon uklanjanja kamenca iz tih prostora oni ostaju prazni, neispunjeni gingivom i pacijent stiče utisak postojanja “rupa”. Par dana posle, ukoliko nije došlo do degenerativnih promena, gingiva ispunjava ta mesta.
Uklanjanjem kamenca sa zuba oni ostaju čisti i glatki, lakši za održavanje oralne higijene i što je najbitnije bez sloja bakterija koji se nataložio u kamencu. Eliminiše se i neprijatan zadah iz usta koji se neminovno javlja kod osoba sa kamencem.
Ultrazvučno skidanje kamenca sa zuba
Skidnje kamenca sa zuba može biti ručno i pomoću ultrazvuka. Ultrazvučna metoda je najefikasnija i najviše primenjivana metoda. Ručna metoda se koristi ponekad, nakon ultrazvučnog uklanjanja kamenca, kako bi se uklonio kamenac iz teško dostupnih delova zubnog niza. Ona se vrši pomoću različitih vrsta parodontalnih kireti.
Ultrazvučno skidanje kamenca podrazumeva uklanjanje kamenca kombinacijom vode, koja je pod pritiskom, i oscilacija koje izazivaju vibracije radnog dela instrumenta. Ultrazvučne vibracije na vrhu nastavka variraju od 20 do 45 Hz. Ultrazvučni instrumenti se koriste za uklanjanje kako zubnog kamenca, tako i za uklanjanje dentalnog plaka i pigmentacija.
Aparat je apsolutno bezbedan i maksimalno efikasan. Jedino je kontraindikovan kod pacijenata koji imaju pejsmejker. Takođe se ne koristi u regiji zuba sa oralnim implantatom, ali se ne preporučuje ni u radu sa malom decom. On predstavlja zlatni standard u borbi protiv zubnog kamenca i nezamenljiv je aparat svake stomatološke ordinacije.
Akcija ,,MEDENTINE PLUS”
Umesto redovne cene paket (ultrazvučno skidanje kamenca, fluorizacija, peskiranje, obuka pranja zuba) sada po ceni od 1.950,00 rsd.
Nakon skidanja kamenca sa zuba
Nakon skidanja kamenca sa zubaneophodno je ukloniti i meke naslage i ispolirati zube. To se vrši pomoću mekih četkica i abrazivnih pasta koje po pravilu sadrže fluoride.
Savremniji i efikasniji metod od četkica je peskiranje zuba posebnim aparatom koji pod pritiskom izbacuje sitnu prasinu lepog ukusa, pomešanu sa vodom. Na ovaj način se otklanjaju preostali delovi kamenca i mekih naslaga i zubi postaju glatki i ispolirani.
Pojačana osetljivost posle skidanja kamenca sa zuba?
Kao što je gore već opisano, u toku i nakon uklanjanja kamenca sa zuba može se javiti prolazna preosetljivost zuba. Osetljivost zuba nakon uklanjanja kamenca prouzrokovana je izloženošću vrata zuba spoljašnjoj sredini.
Hladno je ono što najčešće prouzrokuje neprijatne senzacije. Ova pojava se može objasniti time što je do momenta uklanjanja kamenca zub je bio “ušuškan” tim slojem kamenca.
Tek se njegovim skidanjem može imati uvid u to u kakvom je stanju zub, njegov koren i vrat, ali i u kakvom su stanju desni. Vrat zuba i deo korena zuba su inače prekriveni desnima koje ih štite.
Međutim, nakupljeni kamenac je vršio pritisak na te desni i neretka je pojava da se one povuku u određenoj meri.
Ukoliko je defekt veći neophodno je pobrinuti se za tako ogoljene vratove zuba. Spektar mogućnosti je širok, uz konsultaciju sa svojim stomatologom ćete sigurno pronaći pravo rešenje. Svakako da se u oba ova slučaja osetljivost, ukoliko se uopšte javi, vrlo lako i brzo eliminiše.
Za to se možete i sami pobrinuti nanošenjem posebnih pasta za zube koje su upravo namenjene smanjenju preosetljivosti zuba (npr. najčešće na našem tržištu su Colgate Pro relief, Sensodyne rapid i slične).
Pročitajte više o fluorizaciji zuba i tome kako preventivno utiče na nastanak karijesa.
Iako vam je stomatolog objasnio kako ispravno koristiti i brinuti se o zubnoj protezi, verojatno niste zapamtili sve od A do Š i više-manje radite sve po sećanju. Iz tog razloga smo odlučili da napravimo mali vodič za pravilnu brigu veštačkih zuba, proteza. Naime, iako su veštački treba brinuti za njih jer zbog loše higijene može se stvoriti karijes i upala desni.
Skinite zubnu protezu na šest do osam sati
Pre odlaska u krevet, skinite zubnu protezu jer i zubno meso treba malo odmora do konstantnog pritiska. Ako iz nekog razloga tokom noći ne želite da budete bez proteze skinite je na šest do osam sati.
Kad zubna proteza nije u ustima, stavite je u vodu
Kad proteza nije u ustima, ona treba biti u vodi jer je materijal od kojeg je izrađena baza proteze osetljiv na nedostatak vode.
Ako ćete protezu ostaviti na stoliću ili u kupaonici na umivaoniku, ona će postati krhka i lomljiva, pa ćete ubrzo biti u potrazi za drugom.
Ako proteza ima metalne kopče najbolje ju je namakati u toploj vodi, a ako to nije slučaj, u posudi namenjenoj držanju proteze pomešajte 1:1 sirćeta i vode ili koristite posebne tablete za čišćenje proteze.
Tablete za čišćenje zubne proteze dodatna su prevencija stvaranja bakterija i plaka te zbog svojeg antibakterijskog i dezinfekcijskog djelovanja sprječavaju iritacije nastale zbog plaka i zubnog mesa. Zapamtite da one pomažu u održavanju higijene i da nisu zamjena za četkanje proteze.
Pre ponovnog stavljanja u usta, protezu isperite vodom.
Budite pažljivi s protezom
Zubna proteza nije bila toliko jeftina, zar ne? Budući da ju je lako slomiti i oštetiti, trebali bi biti veoma oprezni s njom. U slučaju da vam proteza klizne iz ruku, preporučuje se prati je nad peškirom koji ste prije toga stavili u umivaonik kako bi izbegli eventualni lom.
Savetujemo da protezu ne čistite jakim četkicama i jakim sredstvima za čišćenje, a kad je nosite, izbjegnite čačkanje zuba.
Zubnu protezu čistite svakodnevno
Samo zato što to nisu pravi zubi, to ne znači da im ne treba redovno čišćenje jer veštački zubi i dalje mogu stvoriti karijes i kamenac na zdravim zubima.
Naime, ako je proteza prekrivena plakom (mekanim naslagama na zubima), on može izazvati iritaciju i infekciju ispod mesnog tkiva što može dovesti do težih problema s usnom šupljinom.
Budući da je plak sam po sebi čvrsto zalepljen za površinu proteze, potrebno ga je ukloniti temeljnim četkanjem.
Za četkanje proteze postoje posebne četkice, različitih konstrukcija i dimenzija, a na glavi najčešće imaju dvije četkice različitih veličina. Veća četkica služi za čišćenje ravnih površina, a manja čisti zube i prostor između njih.
Ako kod kuće nemate takvu četkicu, biće dovoljna i ona obična. Budite sigurni da temeljno iščetkate sve površine, a posebno zube na protezi i njihov međuprostor.
Preporučuje se četkanje zubne proteze nakon svakog obroka
Pazite na higijenu cele usne duplje
Čak i ako imate kompletnu protezu koja nadoknađuje sve zube morali bi redovito četkati usnu šupljinu.
Mekanom četkicom iščetkajte zubno meso i peškirom masirajte desni. Takođe je dobro otprilike dva do tri puta sedmično usta isprati dezinfekcijskom otopinom.
Kod delimične proteze, iščetkajte sve zube i očistite ih koncem za zube.
Dobro zalepite protezu
Kod stavljanja proteze bitno je znati dobro i zalepiti je. Na odabir imate prašak za učvršćivanje i kremu za učvršćivanje.
Prašak za učvršćivanje. Idealno je rešenje kada proteza ne prianja dobro, a normalno izlučujete pljuvačku. Prašak je prirodan, bez konzervansa i ukusa te se jednostavno nanosi.
Krema za učvršćivanje. Idealno je rešenje za učvršćivanje proteze kod pojačanog izlučivanja pljuvačke. Jednostavno se nanosi, dobro učvršćuje, bez ukusa je pa ne mijenja ukus hrane i pića. Ne ostavlja slobodan međuprostor između proteze i desni, pa sprječava upalu jer onemogućava nakupljanje hrane.
Redovno posećujte stomatologa
Zubna proteza osigurava odličnu potporu vilice samo ako ona savršeno pristaje, no moguće je da se s vremenom ona otpusti. Naime, desni i kosti u usnoj duplji se konstantno mijenjaju što može pomaknuti protezu iz pravilnog položaja. I tek tada dolazi do pravih problema.
Vilica nema više potporu, oblik lica se može malo promeniti, a i mogu se stvoriti bore na koži.
Ako niste sigurni je li zubna proteza dovoljno čvrsta, evo nekoliko znakova da je olabavila i da trebate posetiti stomatologa:
U usnoj šupljini osjećate bol i nelagodu
Proteza stvara klikajuće zvukove
Otežano jedete
Otežano pričate
Za kraj, preporučujemo da posjetite stomatologa ako je zubna proteza starija od tri godine. Vaš će vam stomatolog reći je li vam potrebna nova zubna proteza ili ne.
Vađenje zuba predstavlja proces uklanjanja zuba iz njegovog ležišta. Ukoliko je zub oštećen karijesom ili slomljen stomatolog uviek prvo pokušava da spasi zub lečenjem, zatim stavljanjem plombe, krunice ili na neki drugi način.
Međutim, ponekad je zub toliko oštećen da ga je nemoguće popraviti. Upravo je to i glavni razlog za vađenje zuba. Umnjaci su zubi koji uglavnom kasno niču, u dvadesetim godinama. Oni su obično impaktirani (zaglavljeni) u vilici, pa se jako često ovi zubi vade prije ili nakon sto delimično niknu i to uglavnom hirurškim putem kako bi se sprečile komplikacije koje izazivaju u vidu bolova, otoka, otežanog gutanja.
Stomatolog/oralni hirurg će pomoću rentgenskog snimka tog područja napraviti plan za najefikasnije uklanjanje zuba. Takođe, u ovim slučajevima se preporučuje uzimanje antibiotika nakon operacije da bi se rizik od infekcija sveo na minimum.
Koje su moguće komplikacije?
Proces vađenja zuba mora se obaviti veoma oprezno kako bi se zaštitila i sačuvala koštana i meka tkiva u vilici. Kada se zub odstrani iz zubne čašice potrebno je obraditi ranu, odnosno ukloniti koštane opiljke, granulaciono tkivo, detritus, oštećenu sluzokožu.
Krvni ugrušak koji se stvara u rani posle vađenja veoma je bitan faktor zarastanja rane. Ako ranica nastala tokom vađenja zuba slabije krvari ili ako dođe do ispiranja ili raspadanja takvog ugruška, može se javiti česta komplikacija u vidu alveolitisa. Alveolitis izaziva veliki bol koji se intezivira tokom noći i može se javiti zadah iz rane u ustima.
Lečenju ove komplikacije se pristupa tako da se formira novi ugrušak u rani uz davanje lokalne anestezije, kiretažu rane, ali i eliminaciju mrtvog – nekrotičnog tkiva.
Druga relativno česta komplikacija nakon ekstrakcije gornjih bočnih zuba jeste otvaranje gornjoviličnog sinusa. Ova komplikacija se sanira na dva načina, konzervativnim pristupom ako dubina čašice zuba to dozvoljava ili hirurškim putem. Hirurški pristup je neophodan ako je čašica zuba veoma plitka, ukoliko su u procesu vađenja zuba nastala veća oštećenja desni ali i ako je loše stanje mekih tkiva u blizini rane.
Različiti pristupi vađenja zuba
Generalno, vađenje zuba može biti:
rutinsko odnosno jednostavno vađenje zuba koje se uglavnom obavlja u lokalnoj anesteziji. Stomatolog obuhvata zub klještima, zatim se zub rasklimava pomjeranjem naprijed-nazad, nakon čega je moguće izvući zub.
komplikovano vađenje zuba javlja se kod višekorenih zuba sa polomljenom krunicom. Tada je potrebno odvojiti korijenove kako bi se izvadili jedan po jedan.
hirurško vađenje zuba javlja se kada se prilikom vađenja koren zuba polomi tako da manji dio korena ostane u ležištu. Tada se pravi mali rez, podiže sluzokoža i rotacionim instrumentima formira prostor oko zalomljenog dijela zuba, nakon čega se on lako uklanja. Nastalu ranu je potrebno ušiti nakon ove procedure.
Bez obzira na to kojem se tipu vađenja zuba pristupa, u velikoj većini slučajeva takva intervecija je potpuno bezbolna i ne treba je odlagati da ne bi došlo do brojnih mogućih komplikacija.
Uklanjanje zaostalih korenova
Veoma je bitno ukloniti zaostale korijenove jer oni mogu izazvati brojne probleme, izazivati loš zadah, oslabiti imunitet i imaju generalno loš uticaj na cio organizam.
Ako se koren zuba ne može ojačati i upotrebiti za protetsku nadoknadu zbog kratkog korena ili eventualne infekcije u vidu gnojne kese ili ciste, potrebno je izvaditi sam koren. Važno je uklanjanje gnojne kesice nakon ekstrakcije korena zuba, ukoliko je ona prisutna.
Ukoliko se koren zuba ne može ukloniti običnim nehirurškim metodama, pristupa se oralnohiruškom zahvatu. Sam proces vađenja korena je bezbolan jer se obavlja u lokalnoj anesteziji. U fazi oporavka neophodno je pratiti savete i uputstva stomatologa ili oralnog hirurga.
Zašto je važno nadoknaditi izvađeni zub?
Ekstrakcijom, odnosno gubitkom zuba, dolazi do raspoređivanja sile žvakanja na ostale zube koji pokušavaju da smanje nastali prazan prostor u vilici. Osovina tih zuba više nije normalna u odnosu na silu, tako da i samo opterećenje zuba prestaje da bude vertikalno već pod određenim uglom. Usljed toga, dolazi do pojačanog uticaja bočnih sila pa se zubi mnogo lakše iskrive i postaju podložniji traumi.
Još jedan od problema jeste pojava “isplivavanja” zuba u suprotnoj vilici (zub antagonist), jer više ne udara u izvađeni zub tako da počinje da štrči u odnosu na ostale zube, a zbog svega toga dolazi do narušavanja okuzalne ravni.
Vađenje zuba predstavlja proces uklanjanja zuba iz njegovog ležišta. Ukoliko je zub oštećen karijesom ili slomljen stomatolog uvijek prvo pokušava da spasi zub liječenjem, zatim stavljanjem plombe, krunice ili na neki drugi način. Međutim, ponekad je zub toliko oštećen da ga je nemoguće popraviti. Upravo je to i glavni razlog za vađenje zuba.
Umnjaci su zubi koji uglavnom kasno niču, u dvadesetim godinama. Oni su obično impaktirani (zaglavljeni) u vilici, pa se jako često ovi zubi vade prije ili nakon sto djelimično niknu i to uglavnom hirurškim putem kako bi se spriječile komplikacije koje izazivaju u vidu bolova, otoka, otežanog gutanja.
Stomatolog/oralni hirurg će pomoću rentgenskog snimka tog područja napraviti plan za najefikasnije uklanjanje zuba. Takođe, u ovim slučajevima se preporučuje uzimanje antibiotika nakon operacije da bi se rizik od infekcija sveo na minimum.
Ako ne popravimo karijes i stavimo plombu, infekcija zahvata pulpu (živac) zuba. Ukoliko predugo čekamo i ne pristupimo lečenju upaljene zubne pulpe na vreme, infekcija se širi kroz koren zuba, dolazi do njegovog vrha i zahvata kost u okolini vrha zuba. Tada nastaje proces na vrhu korena koji često može da preraste u cistu. Koliko će ova infekcija biti ozbiljna zavisi od dužine njenog trajanja kao i od odbrambenih sposobnosti svakog pojedinca.
Ako se infekcija na nekom zubu javlja po prvi put, ponekad je moguće primeniti endodontsko lečenja kanala korena zuba i na taj način spasiti zub, bez hirurške intervencije. Ipak, ako se ovakve infekcije na istom zubu ponavljaju nekoliko puta, ponovno konzervativno lečenje zuba (retretman kanala korena) najčešće ne daje željene rezultate, te se neminovno pristupa hirurškoj intervenciji – apikotomiji (resekciji vrha korena zuba).
Apikotomija podrazumeva hirurško odstranjivanje vrha korena zuba i okolne kosti koja je zahvaćena infekcijom.
U kojim se situacijama pristupa apikotomiji?
Apikotomija je veoma dobra procedura za lečenje „cista na zubu“ i velikih procesa na vrhu korena zuba. Ona u najvećem procentu daje odlične rezultate. Na kraju, zub koji je imao ozbiljnu infekciju i kome je pretilo vađenje, biva sačuvan. Takav zub se naknadno može i protetski zbrinuti ukoliko ima potrebe. Na njega se može staviti krunica ili taj zub može postati član zubnog mosta.
Kako izgleda priprema za resekciju vrha korena zuba?
Pre svega potrebno je uraditi rendgen snimak. Čitajući snimak, naš stomatolog zatim određuje veličinu procesa i njegovu udaljenost od okolnih anatomskih struktura. Na osnovu svih dobijenih informacija i pregleda pacijenta, specijalista oralne hirurgije procenjuje opravdanost potencijalnog oralno-hirurškog zahvata. Razmatra se da li postoji još neka mogućnost da se zub izleči konzervativno. Ukoliko je apikotomija najbolje rešenje, ona se zakazuje već za naredni termin.
Šta podrazumeva zahvat apikotomije?
Na samom početku, pacijentu se daje lokalna anestezija. Ona nam obezbeđuje kompletnu bezbolnost tretmana.
Hirurg najpre odigne sluzokožu i napravi mali rez u projekciji vrha korena zuba, a zatim posebnim instrumentima uklanja kost koja je zahvaćena infekcijom. Tom prilikom se skraćuje i vrh korena zuba. Ova intervencija ne traje duže od 60 minuta, a naši specijalisti će se svakako potruditi da celo iskustvo pacijentima bude što prijatnije. Na kraju zahvata, pristupa se šivenju sluzokože.
Ukoliko se posle tretmana javi blag bol, treba ordinirati lekove protiv bolova – analgetike. Postupak apikotomije u najvećem broju slučajeva predstavlja potpuno uspješan postupak kojim se uklanja proces na vrhu korijena zuba. Sam postupak podrazumijeva i obavezno punjenje kanala korijena. Cjelokupni hirurški rad prolazi kroz nekoliko faza i to:
Prva faza – u kojoj se pravi rez na sluzokoži. Kako postoje različite metode izvođenja ove operacije, to će i lokalizacija ovog reza zavisiti od odabrane metode. Kada se načini rez, podigne se sluzokoža i periost (površni dio kosti), koji se jednim imenom označava kao režanj Druga faza – kada se podigne režanj, postepeno se uklanja kost, kako bi se omogućio pristup vrhu korijena i procesu na njemu. Treća faza – kada se omogući pristup, uklanja se proces, sa naročitom pažnjom da se ukloni u potpunosti, jer bi ostaci doveli do ponovne pojave istog procesa (recidiva) Četvrta faza – poslije uklanjanja procesa, pristupa se skraćivanju korijena zuba. Resekcija (skraćivanje) se obavlja pod uglom od 0° do 45° u odnosu na horizontalnu ravan Peta faza – u kojoj se vrši punjenje kanala, sa kojim se omogućava potpuno hermetičko zatvaranje kanala korijena. Punjenje se najčešće vrši kroz krunu zuba, dok se, u nekim slučajevima, to mora učiniti preko vrha skraćenog korijena zuba. Poslije obavljanja svih potrebnih postupaka za punjenje kanala korijena i poslije uklanjanja svih zaostalih čestica, pristupa se krajnjoj inspekciji, kao i vraćanju režnja na svoje mjesto i njegovo ušivanje.
Koliko traje oporavak nakon zahvata?
Nakon 24h, pacijent dolazi kod nas na kontrolu. Ovaj susret služi tome da hirurg proveri kako teče oporavak pacijenta i na taj način još više smanji mogućnost nastanka potencijalnih komplikacija. Takođe, ovo je prilika i da se sa pacijentom porazgovara o eventualnim tegobama, ukoliko ih ima. Pacijent je u našoj ordinaciji slobodan da pita sve što ga zanima vezano za njegovo stanje, a lekari su uvek tu da mu sve strpljivo objasne.
Uklanjanje konaca vrši se nakon 7 dana. Do tog trenutka, pacijent je najčešće već u potpunosti oporavljen. Zakažite svoj termin već danas!
Ne zaboravite da je prvi pregled u našoj stomatološkoj ordinaciji besplatan.
